Proces nastanka meda naizgled deluje jednostavno, ali iza svega stoji jedan veoma složen, prirodom regulisan proces koji na kraju kao rezultat donosi svima drage zlatne kapljice. U nastavku smo detaljno objasnili proces nastanka meda.
Ko zapravo proizvodi med?
U procesu nastanka meda, glavne zasluge odnose dve grupe pčela. Pčele radilice – sakupljačice koje donose nektar i polen sa cvetova u košnicu i pčele radilice – kućne pčele koje obrađuju nektar sve do njegove finale forme.
Trut i matica, iako imaju važnu ulogu u celokupnoj zajednici, ne učestvuju direktno u ovom procesu.
Zašto pčele skupljaju nektar?
Nektar je slatka tečnost koju biljke proizvode u svojim cvetovima kako bi privukle oprašivače poput pčela. On je osnovna sirovina od koje pčele prave med.
Za pčele, nektar je primarni izvor ugljenih hidrata neophodnih za proizvodnju energije. One koriste šećere iz nektara za let, termoregulaciju košnice, sintezu voska i druge životne aktivnosti.
Proces prikupljanja nektara
Sve počinje sa pčelama izviđačima. One su iskusne sakupljačice koje rano ujutro izleću iz košnice u potragu za bogatim izvorima nektara. Pri tome ne lete nasumično, već prateći mirisne i vizuelne tragove koje su zapamtile od ranije. Kada pronađu polje ili baštu sa cvetovima punim nektara, uzimaju uzorak i vraćaju se u košnicu.
E sad, kako će izviđači preneti informacije o svojoj dragocenoj lokaciji ostalim sakupljačicama? Ovde na scenu stupa jedan od najfascinantnijih oblika komunikacije u životinjskom svetu – pčelinji ples.
Po povratku u košnicu, izviđač će izvesti složenu koreografiju sastavljenu od krugova i osmicâ. Pravac i brzina plesa ukazuju na smer i udaljenost pronađenog izvora nektara u odnosu na sunce. Sakupljačice pažljivo prate ovaj ples i na osnovu njega znaju tačno u kom pravcu i koliko daleko treba da lete.
Izviđači često nose i uzorak nektara u svom mednom želucu. Tokom plesa, oni dozvoljavaju drugim pčelama da probaju ovaj uzorak i na osnovu njega procene kvalitet i vrstu pronađenog cveća. Ovo je važno jer različite biljke imaju nektare različite nutritivne vrednosti i arome.
Vođene plesom i motivsane ukusom uzorka, sakupljačice odlaze na naznačenu lokaciju. Pronalaze “pravu” biljku prateći boju, miris i oblik cveta koji su zapamtile.
Sada kreće process prikupljanja nektara. Sakupljačica sleće na cvet i raširi usne delove koji podsećaju na dugački jezik – proboscis. Ovaj specijalizovani organ se sastoji od žljebova okruženih dlačicama koji funkcionisu poput cevčice i četkice istovremeno.
Pčela uranja proboscis u cvetnu čašicu i usisava nektar mišićnom pumpom u svoj medni želudac ili mednu voljku. Medna voljka je poseban organ za prikupljanje i transport tečne hrane, odvojen od pravog želudca. Usput, pčeline žlezde dodaju nektaru enzime, pre svega invertazu koja razlaže saharozu na glukozu i fruktozu. Ovako počinje process pretvaranja nektara u med.
Interesantno je da pčela prilikom svakog sletanja na cvet prikupi svega nekoliko mikrolitara nektara. Da bi napunila svoju mednu voljku, ona mora da poseti na stotine cvetova!
Po povratku u košnicu, sakupljačica će predati nektar kućnim pčelama na dalju obradu. Potom se vraća na pašu iznova i iznova, sve dok ne padne noć ili ne napuni sve ćelije u saću. Jedna pčela sakupljačica može da prikupi 30-80 mg nektara dnevno, a u jeku sezone – i više od svoje težine.
To znači da sakupljačice moraju da naprave desetine izleta svakog dana, preleću velike razdaljine i posete na hiljade cvetova – sve u cilju prikupljanja dovoljnih zaliha nektara za pravljenje meda.
Predaja sakupljenog nektara i dalja obrada
Kad se sakupljačica vrati u košnicu sa punom mednom voljkom, ona traži kućnu pčelu kojoj će predati dragoceni tovar. Ali ovo nije jednostavna predaja, već pravi “poljubac” u kom sakupljačica i primateljica spoje svoje usne aparate i nektar prelazi iz jedne u drugu. Zašto je ovo važno?
Kroz višestruke predaje nektara od pčele do pčele, on se zapravo meša, homogenizuje i obogaćuje enzimima. Enzimi su specijalne supstance koje luče pčele radilice, a koje su ključne za pretvaranje nektara u med. Glavni enzim je invertaza, koja razlaže saharozu iz nektara na proste šećere, glukozu i fruktozu.
Dok pčele prenose nektar, dodaju enzim glukoza oksidazu. On pretvara deo glukoze u glukonsku kiselinu, koja medu daje blago kiseli ukus i deluje kao prirodni konzervans. Pčele luče i male količine amilaze, lipaze i katalaze, koje takođe pomažu u pretvaranju složenih šećera, masti i vodonik peroksida u nektaru.
Smanjivanje sadržaja vode
Nakon predaje kućnim pčelama, nektar i dalje sadrži previše vode – često i preko 80%. Da bi nastao med, sadržaj vode mora da se smanji na ispod 18%.
Pčele smeštaju nezreli med u ćelije saća i počinju da ga ventiliraju. One aktivno mašu krilima i stvaraju strujanje vazduha preko površine nektara. Ovo ubrzava isparavanje viška vode i postepeno zgušnjava tečnost. Ventilacija je energetski zahtevan process u kome učestvuje veliki broj pčela. One se smenjuju na dužnosti i bez prestanka “suše” nektar dan i noć.
Kako sadržaj vode u nektaru opada, povećava se koncentracija šećera. Ovo čini nektar gušćim, lepljivijim i manje podložnim kvarenju. Kada nivo vode padne ispod 18%, med je spreman za skladištenje. Pčele prestaju sa ventilacijom oslanjajući se na svoja čula i evolutivno razvijeni instinkt. Procenu donose na osnovu vlage, mirisa i gustine meda.
Smeštanje meda u saće
Konačno, kada je med sazreo, pčele ga smeštaju u ćelije saća za dugoročno skladištenje. One premazuju svaku ćeliju tankim slojem voska koji deluje kao prirodni pečat i štiti med od upijanja vlage i kvarenja. Saće je savršeni rezervoar za med jer mu šestougaona struktura daje neverovatnu čvrstoću uz minimalnu potrošnju voska.
Svaka ćelija saća je mala hermetički zatvorena posuda u kojoj med može da stoji i po nekoliko stotina godina. Pčele proizvode med za sopstvene potrebe, ali uvek u količinama koje premašuju njihove potrebe. Taj višak one ostavljaju pčelarima – i svima nama, kao dragoceni dar prirode.
Vrcanje meda
Proces prikupljanja meda počinje pažljivim odabirom pravog trenutka. Pčelari redovno proveravaju svoje košnice i prate razvoj pčelinje zajednice. Oni traže znakove da su pčele napunile saće zrelim medom i zapečatile ćelije voštanim poklopcima. Ovo je signal da je med spreman za prikupljanje.
Pčelari tada pažljivo uklanjaju okvire sa saćem iz košnice. Ovo je osetljiva operacija koja zahteva mirnu ruku i dosta iskustva. Svaki nagli pokret ili udarac može uznemiriti pčele i oštetiti njihove voskogradnje.
Sledeći korak je vađenje meda iz saća. Ovo se obično radi u posebnoj prostoriji ili objektu koji se zove vrcaljka. Okviri sa saćem se stavljaju u centrifugu koja ih okreće velikom brzinom. Centrifugalna sila izbacuje med iz ćelija saća, bez oštećenja voštane strukture. Ovo omogućava da se okviri sa saćem vrate u košnicu gde ih pčele mogu ponovo koristiti, štedeci tako dragoceno vreme i resurse.
Ali pčelari ne uzimaju sav med. Oni uvek ostavljaju deo meda u košnici za potrebe same pčelinje zajednice. Pčele proizvode med kao sopstvenu hranu, posebno za prezimljavanje kada nema cvetova. Oduzimanje previše meda može dovesti koloniju u opasnost od gladi. Zato je procena koliko meda ostaviti u košnici jedna od ključnih veština profesionalnog pčelara.
Nakon vrcanja, većina pčelara filtrira med da bi uklonila komadice saća, kristale voska i druge nečistoće. Ovo se obično radi pomoću sita ili filtera od mikrotkanine. Filtriranje daje čist, bistar med atraktivnog izgleda, koji je lakše flaširati i prodavati.
Međutim, neki pčelari i ljubitelji meda preferiraju med u svom prirodnom, nefiltriranom stanju. Oni veruju da filtriranje uklanja neke korisne sastojke meda, kao što su polenova zrnca i propolis, i smanjuje njegove lekovite osobine. Nefiltriran med zadržava blagu zamućenost i može da kristališe brže, ali ima puniji ukus i aromu.
U našem pčelarstvu, mi smo izabrali da ne filtriramo med. Verujemo da je med, onako kako ga pčele prave, savršen i potpun proizvod koji ne treba menjati. Naši kupci cene ovu autentičnost i spremni su da prihvate med u njegovom sirovijem, nefiltriranom obliku.
Ako tražite livadski med, bagremov med, lipov med, suncokretov med ili seme koprive i med, mi Vam možemo pomoći jer se naša porodica bavi pčelarstvom nešto više od 88 godina i isporučuje ga širom Srbije a kako naši kupci kažu, uspešno ih i vraćamo u detinjstvo. 🥰