U praksi se često dešava da osoba istovremeno ima i poremećaj štitne žlezde i anemiju. Ova kombinacija nije retka i može biti “skrivena veza” koja stoji iza upornog umora i narušenog zdravlja. U nastavku ćemo objasniti zašto se ova dva problema javljaju zajedno, kako jedan utiče na drugi, na koje simptome treba obratiti pažnju, koje analize uraditi, kao i kako izgleda lečenje i život sa ovim stanjima.
Zašto se štitna žlezda i anemija javljaju zajedno?
Primećeno je da poremećaji štitne žlezde – bilo da je u pitanju usporen rad (hipotireoza) ili pojačan rad (hipertireoza) – često idu “ruku pod ruku” sa anemijom. Kod osoba sa hipotireozom je vrlo česta pojava malokrvnosti. Neka istraživanja pokazuju da skoro polovina pacijenata sa nedovoljno aktivnom štitnom žlezdom ima i neki oblik anemije. Zanimljivo je da i blaži, subklinički oblici hipotireoze (kada su hormoni štitne u granicama normale, a TSH blago povišen) mogu dovesti do anemije – što pokazuje koliko su tiroidni hormoni značajni za krvotvorni sistem.
Treba imati u vidu i da su i poremećaji štitne žlezde i anemija sami po sebi relativno česte pojave, posebno kod žena srednjih i starijih godina. Zbog toga se ponekad kod iste osobe jave istovremeno i bez direktne uzročno-posledične veze. Ipak, u mnogim slučajevima postoji jasna međusobna veza – jedan poremećaj može doprineti razvoju drugog, što ćemo objasniti u nastavku.
Za povezanost štitne i krvi postoji više razloga. Prvo, funkcionalno su povezane: tiroidni hormoni podstiču stvaranje crvenih krvnih zrnaca, pa se, kad ih nema dovoljno (hipotireoza) ili ih ima previše (hipertireoza), ravnoteža remeti. Drugo, simptomi se preklapaju — hroničan umor, slabost i bledilo mogu poticati i od anemije i od poremećaja štitne — pa se jedno stanje često pogrešno pripisuje drugom. Treće, postoje konkretne fiziološke veze: kod žena hipotireoza često izaziva obilne menstruacije koje vremenom troše rezerve gvožđa i dovode do anemije zbog nedostatka gvožđa. Obrnuto, dugotrajna anemija, naročito zbog manjka gvožđa ili vitamina B12, može pogoršati rad štitne, jer su ti nutrijenti neophodni za normalnu proizvodnju hormona.
Takođe važnu ulogu ima imunitet. Mnogi poremećaji štitne žlezde — hipotireoza zbog Hashimotovog tiroiditisa i hipertireoza kod Gravesove bolesti — nastaju kao autoimuni. Osobe sklone autoimunim bolestima često razviju više poremećaja odjednom: česta je perniciozna anemija, usled nedostatka vitamina B12 zbog autoimunog gastritisa, pa nije retko da neko ima i Hashimoto i pernicioznu anemiju. Poremećaj štitne često je udružen i sa celijakijom (netolerancijom glutena), koja izaziva malapsorpciju nutrijenata i anemiju. Zato se štitna i anemija često javljaju zajedno i obe treba ispitati kod simptoma poput hroničnog umora.
Kako poremećaji štitne utiču na stvaranje krvi
Za stvaranje zdravih eritrocita i hemoglobina potrebni su brojni faktori, među njima i hormoni. Tiroidni hormoni značajno utiču na hematopoezu: podstiču rad koštane srži i lučenje bubrežnog eritropoetina, ključnog za sazrevanje crvenih krvnih zrnaca. Kod hipotireoze, kada su hormoni niski, ovi signali slabe — koštana srž usporava, broj eritropoetina opada — pa se smanjuje broj eritrocita i hemoglobina, tj. nastaje anemija. Zato nelečena hipotireoza često izaziva blagu do umerenu anemiju. Najčešće je normocitna i normohromna (eritrociti izgledaju normalno, ali ih je manje), ali može biti i drugačija ako postoji dodatni deficit gvožđa, vitamina B12 ili folata.
Kod hipertireoze je situacija drugačija, ali i dalje može doći do poremećaja krvne slike. Višak hormona tiroksin ubrzava metabolizam, pa telo nekad ne može da isprati pojačanu potrebu za kiseonikom. Uz to, višak hormona menja metabolizam gvožđa i stvara oksidativni stres, što ubrzava propadanje eritrocita. Zato se kod hipertireoze često javlja blaga, normocitna anemija; ponekad su eritrociti i blago uvećani (makrociti), što liči na manjak B12, ali je posledica same hipertireoze. Dobra vest: anemija se obično povlači lečenjem osnovnog poremećaja štitne.
Važno je napomenuti da i sama autoimuna upala štitne žlezde može uticati na krv. Kod autoimunih bolesti, hronična zapaljenska reakcija može prouzrokovati tzv. anemiju hronične bolesti – blag pad hemoglobina usled dugotrajne upale u telu. Drugim rečima, čak i ako su nivoi hormona štitne u granicama normale, osoba sa aktivnim Hašimoto tiroiditisom ili Gravesovom bolešću može imati blagu anemiju samo zbog prisustva autoimuniteta. Naravno, u praksi se često prepliću i ovi imunološki mehanizmi i hormonski efekti.
Simptomi – preklapanja i razlike
Poremećaj rada štitne žlezde i anemija mogu izazvati vrlo slične tegobe u organizmu, ali imaju i neke specifičnosti. Pacijenti često teško razluče šta je pravi uzrok njihovih simptoma dok se ne urade laboratorijske analize. U nastavku su navedeni ključni simptomi koji se mogu preklapati između ova dva stanja, kao i oni karakteristični samo za jedno od njih:
Zajednički simptomi (anemije i poremećaja štitne):
- Umor i malaksalost (stalni osećaj iscrpljenosti, nedostatak energije)
- Bledilo kože i sluznica (naročito u licu ili unutrašnjosti očnih kapaka)
- Osećaj hladnoće
- Vrtoglavice i nesvestice (posebno pri naglom ustajanju ili fizičkom naporu)
- Otežana koncentracija i “magla” u glavi
Simptomi specifični za anemiju:
- Ubrzan rad srca (tahikardija) i lupanje srca, posebno pri naporu, uz mogući osećaj nedostatka vazduha
- Česte glavobolje, šum u ušima i izražena vrtoglavica (naročito kod težih oblika anemije)
- Neobične žudnje poput želje za konzumiranjem leda, zemlje ili krede (javlja se kod ozbiljnog nedostatka gvožđa)
- Lomljivi nokti (nekad kašikasto udubljeni) i pojačano opadanje kose zbog nedostatka gvožđa
Simptomi specifični za hipotireozu (usporen rad štitne):
- Neobjašnjivo gojenje i zadržavanje tečnosti (oticanje lica, kapaka, šaka i stopala)
- Nepodnošenje hladnoće (stalno vam je hladno čak i kada je drugima prijatno)
- Usporeni puls (spor rad srca), često praćen osećajem tromosti, pospanošću i usporenim pokretima i govorom
- Suva, hladna koža; opadanje kose; promukao, usporen govor
- Kod žena, ciklusi mogu biti produženi i obilni (jače i duže menstrualno krvarenje)
Simptomi specifični za hipertireozu (prekomeran rad štitne):
- Gubitak telesne težine uprkos pojačanom apetitu
- Nepodnošenje vrućine i pojačano znojenje (osoba je stalno vruća i znojava, čak i u hladnijoj okolini)
- Ubrzan, snažan rad srca, često sa nepravilnostima ritma (palpitacije); povišen krvni pritisak
- Nervoza, unutrašnji nemir, drhtavost (tremor) ruku i nesanica
- Moguće primetno uvećanje štitne žlezde (guša) i ispupčenje očiju (egzoftalmus kod Gravesove bolesti)
Koje analize uraditi?
Da bi se utvrdilo da li su prisutni problemi sa štitnom žlezdom i/ili anemija, lekar će preporučiti određene laboratorijske analize krvi. Najčešće su to:
- Kompletna krvna slika (KKS): Ovo je osnovna analiza koja pokazuje nivo hemoglobina, broj crvenih krvnih zrnaca, hematokrit, kao i veličinu i oblik eritrocita (indeksi poput MCV, MCH). Na osnovu KKS može se potvrditi postojanje anemije i naslutiti njen tip (na primer, sitna crvena krvna zrnca sugerišu nedostatak gvožđa, a krupna upućuju na nedostatak vitamina B12).
- Gvožđe i feritin: Određivanje nivoa gvožđa u serumu, feritina (skladišta gvožđa) i možda ukupne vezivne sposobnosti gvožđa (TIBC) pomaže da se utvrdi da li postoji manjak gvožđa kao uzrok anemije.
- Vitamin B12 i folna kiselina: Nizak nivo ovih vitamina dovodi do anemije (posebno vitamin B12 do perniciozne anemije). Provera njihovih koncentracija je važna ako se sumnja na megaloblastnu (makrocitnu) anemiju.
- TSH i hormoni štitne žlezde (T3, T4): TSH je najosetljiviji pokazatelj funkcije štitne žlezde. Povišen TSH ukazuje na hipotireozu, dok veoma nizak TSH sugeriše hipertireozu. Uz TSH, obično se određuje i slobodni T4 (fT4), a po potrebi i slobodni T3, da bi se dobila potpuna slika rada štitne.
- Antitela na štitnu žlezdu: Analize kao što su anti-TPO i anti-Tg antitela pokazuju da li je u pitanju autoimuni poremećaj štitne žlezde (npr. Hashimoto tireoiditis). Ovo je korisno ispitati jer autoimuna štitna često ide udruženo sa pernicioznom anemijom (nedostatak B12 usled autoimuniteta) ili drugim autoimunim stanjima.
Dodatne analize po potrebi: U zavisnosti od kliničke slike, lekar može proširiti ispitivanje. Na primer, ako se sumnja na skriveno krvarenje u digestivnom traktu kao uzrok anemije, može se uraditi test na okultno krvarenje u stolici. Ako postoje znaci celijakije (netolerancije glutena) koja može objasniti anemiju, mogu se analizirati odgovarajuća antitela. Retko, u vrlo nejasnim slučajevima, radi se analiza eritropoetina ili pregled koštane srži, ali to je izuzetak.
Lečenje
U terapiji je važno ciljati oba problema paralelno – i vratiti hormone štitne žlezde u ravnotežu i ispraviti anemiju. Konkretno lečenje zavisi od uzroka i težine stanja:
Hipotireoza i anemija: Kod hipotireoze standard je nadoknada hormona štitne (levotiroksin, T4) jednom dnevno, što postepeno normalizuje hormone, vraća metabolizam u ritam i često poboljša krvnu sliku. Ako postoji izražena anemija, leči se paralelno: u zavisnosti od tipa daje se gvožđe (tablete, ređe intravenski), vitamin B12 (injekcije kod perniciozne anemije), folna kiselina ili kombinacija. Primer: žena sa hipotireozom i sideropenijom dobija levotiroksin + gvožđe. Važno: simptomi anemije se zaista povlače tek kada se i štitna reguliše i poprave rezerve gvožđa/B12, zato je istovremeno lečenje oba stanja ključno.
Hipertireoza i anemija: Kod hipertireoze se najpre smanjuje lučenje tiroidnih hormona: daju se antitireoidni lekovi (metimazol ili propiltiouracil). Ponekad je potrebno trajno lečenje radioaktivnim jodom ili operacijom, u zavisnosti od uzroka (npr. Graves, toksična nodularna struma). Kada se hormoni normalizuju, organizam “usporava” i tegobe se povlače; blaža anemija se često sama popravi uz stabilizovan metabolizam. Lekar istovremeno proverava i koriguje nedostatke — npr. nizak B12 kod perniciozne anemije — pa se uvodi i vitamin B12. Cilj terapije je uredan tiroidni status i adekvatan hemoglobin.
Ostali slučajevi i suportivna terapija: Ako je anemija vezana za štitnu, leči se i osnovni uzrok. Na primer, kod žena sa hipotireozom i obilnim menstruacijama može se privremeno uvesti hormonska kontracepcija ili druga terapija da se smanji gubitak krvi dok se ne postigne eutiroidno stanje. Kod Hašimota udruženog s pernicioznom anemijom daju se povremene, doživotne injekcije vitamina B12 uz terapiju štitne. Retko, kod izrazito niskog hemoglobina može zatrebati privremena transfuzija (češće ako je anemija dugo neprepoznata ili ima dodatne uzroke). Uopšteno, terapija je uglavnom medikamentozna i suplementaciona, usmerena na uzrok: korigovati hormonski disbalans i nadoknaditi ono što krvi nedostaje.
Treba napomenuti da se značajan napredak ne dešava preko noći. Za hormonsku terapiju štitne obično treba nekoliko nedelja da pacijent oseti primetno poboljšanje simptoma, a za korekciju anemije nekoliko meseci da se rezerve gvožđa popune i hemoglobin poraste. Strpljenje i upornost u uzimanju terapije su ključni. Dobra vest je da većina pacijenata uz pravilno lečenje oseti veliki boljitak: više energije, bolju koncentraciju, normalizaciju srčanog rada i vraćanje prirodne boje u lice. Naravno, terapiju i doze treba redovno prilagođavati u dogovoru sa lekarom – cilj je postići da i štitna žlezda i parametri krvi budu stabilni i u granicama normale na duže staze.
Prirodni preparat za anemiju
Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.
Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.
Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.
Ishrana i stil života
Pravilna ishrana i zdrave navike mogu u velikoj meri pomoći oporavku i boljem osećanju kod osoba koje imaju problema sa štitnom žlezdom i anemijom. Evo nekih opštih smernica:
Ishrana:
- Fokusirajte se na nutritivno bogatu hranu. Za osobe sklone anemiji od velike pomoći su namirnice bogate gvožđem: crveno meso (posebno džigerica i junetina), riba, živinsko meso, zeleno lisnato povrće (spanać, blitva), mahunarke (pasulj, sočivo), orašasti plodovi i semenke. Biljne izvore gvožđa uvek kombinujte sa izvorima vitamina C (npr. limun, paprika, brokoli, paradajz) tokom obroka, jer vitamin C poboljšava apsorpciju gvožđa u crevima.
- Osigurajte adekvatan unos vitamina B12 i folata. Vitamin B12 se nalazi u namirnicama životinjskog porekla: meso, riba, jaja, mleko i sir. Folna kiselina je prisutna u zelenom povrću (brokoli, kelj, zelena salata), citrusnom voću, mahunarkama, kvascu i žitaricama celog zrna. Uravnotežena ishrana obično obezbeđuje dovoljno ovih vitamina, ali vegetarijanci i vegani bi trebalo da obrate pažnju na vitamin B12 (po potrebi kroz suplemente).
- Unos joda je važan za zdravu funkciju štitne žlezde. U većini zemalja so za ishranu je jodirana, što je glavni izvor joda za populaciju. Konzumirajte umereno jodiranu so u ishrani i namirnice bogate jodom poput morske ribe, morskih plodova i algi. Međutim, preterivanje sa jodom (npr. uzimanje suplemenata joda na svoju ruku) nije preporučljivo, posebno kod autoimunih bolesti štitne, jer previše joda može pogoršati Hashimoto ili Gravesovu bolest.
- Izbegavajte navike koje ometaju apsorpciju nutrijenata. Na primer, ako uzimate suplement gvožđa, nemojte ga uzimati istovremeno sa namirnicama bogatim kalcijumom (mleko, sir) ili sa kafom i crnim čajem – ove namirnice i napici mogu smanjiti upijanje gvožđa. Takođe, velike količine sirove kupusnjače (kupus, kelj, karfiol) mogu ometati unos joda ako se jedu u izuzetno velikim količinama, ali u normalnim porcijama i naročito ako su termički obrađene, ovo povrće je bezbedno i zdravo.
- Hidratacija i raznovrsnost u ishrani su takođe bitni. Pijte dovoljno vode tokom dana i trudite se da ishrana bude “šarena” – raznovrsno voće i povrće osigurava širok spektar minerala i vitamina koji podržavaju zdravu krv i metabolizam.
Stil života:
- Odmarajte se dovoljno. Hroničan umor je zajednički i anemiji i poremećaju štitne, pa je telu potreban kvalitetan san i po mogućstvu kratki odmori tokom dana dok se ne oporavite. Ne oklevajte da usporite tempo kada osećate iscrpljenost – telo vam poručuje da mu treba više vremena i energije za regeneraciju.
- Uvedite umerenu fizičku aktivnost kada ste za to spremni. Lagane do umerene vežbe (šetnja, lagana vožnja bicikla, joga) mogu pomoći da popravite kondiciju, cirkulaciju i raspoloženje. Kod hipotireoze i anemije često postoji osećaj slabosti, pa krenite polako – na primer, kraće šetnje pa postepeno produžavajte kako snaga raste. Vežbanje poboljšava i apetit i pomaže telu da efikasnije koristi hranljive materije.
- Smanjite stres koliko god je moguće. Stres može negativno uticati na imuni sistem i pogoršati autoimune procese. Praktikujte tehnike relaksacije koje vam prijaju – bilo to šetnja u prirodi, čitanje, meditacija, lagano istezanje ili druženje sa prijateljima. Stabilna rutina spavanja takođe pomaže telu da se oporavi.
- Prestanite sa pušenjem i ograničite alkohol. Pušenje je posebno štetno kod Gravesove bolesti (pogoršava probleme sa očima u hipertireozi), a generalno smanjuje dotok kiseonika do tkiva i može doprineti težoj malokrvnosti. Alkohol, pogotovo u većim količinama, može oštetiti jetru i koštanu srž, što otežava i stvaranje krvnih ćelija i metabolizam hormona.
- Redovno pratite svoje stanje i edukujte se. Naučite da slušate svoje telo – ako primetite da vam određena hrana ili aktivnost ne prija i pogoršava simptome, porazgovarajte sa lekarom. Čitanje proverene literature o ishrani kod anemije ili autoimunih oboljenja štitne može vam dati korisne ideje kako dodatno da podržite svoj organizam. Međutim, uvek se posavetujte sa zdravstvenim stručnjakom pre većih promena u ishrani ili uzimanja suplemenata, da biste bili sigurni da je to bezbedno i korisno za vaš konkretan slučaj.
Interakcije lekova i suplementacije
Kada istovremeno lečite štitnu žlezdu i anemiju, važno je paziti na to kako se lekovi i suplementi međusobno “slažu”. Neki od njih mogu ometati apsorpciju onih drugih ako se uzimaju u isto vreme. Evo ključnih saveta:
- Tablete hormona štitne (levotiroksin) uzimajte ujutru na prazan stomak, sa čašom vode. Nakon toga sačekajte bar 30-60 minuta pre nego što jedete doručak ili popijete kafu, jer hrana i kofein mogu umanjiti apsorpciju leka.
- Suplementi gvožđa ne treba da se uzimaju istovremeno sa levotiroksinom. Gvožđe se može vezati za lek u digestivnom traktu i sprečiti njegovu apsorpciju. Preporuka je da između pilule za štitnu i gvožđa bude razmak od najmanje 4 sata. Na primer, hormon štitne uzmite rano ujutru, a gvožđe popodne ili uveče.
- Slično važi i za kalcijum i antacide. Preparati kalcijuma ometaju apsorpciju hormona štitne ako se uzmu zajedno. Isto čine i neki antacidi koji sadrže aluminijum ili magnezijum (lekovi za gorušicu). Zato kalcijum ili antacid uzmite najmanje 4 sata udaljeno od doze hormona štitne.
- Vitamin C može poboljšati apsorpciju gvožđa (zato je dobro uzeti gvožđe sa sokom od narandže), ali istovremeno uzimanje gvožđa sa čajem, kafom ili suplementima vitamina E može smanjiti njegovu iskorišćenost. Najbolje je gvožđe uzimati sa vodom ili voćnim sokom, a vruće napitke (čaj, kafa) popiti kasnije.
- Vitamin B12 dat u obliku injekcija nema problema sa apsorpcijom i ne interaguje s drugim lekovima. Ako uzimate vitamin B12 oralno (tabletama), znajte da neki lekovi mogu ometati njegovo upijanje na duže staze – npr. metformin (lek za dijabetes) ili određeni lekovi za želudačnu kiselinu. Redovne kontrole će utvrditi da li je potrebno prilagoditi doze.
- Uvek obavestite lekara o svim suplementima koje uzimate. Na primer, neki pacijenti uzimaju dodatke joda, selena ili razne “prirodne” preparate za štitnu žlezdu – takvi suplementi mogu uticati na rad štitne ili na efikasnost terapije, pa je bitno da lekar zna za njih. Takođe, multivitamini često sadrže gvožđe i kalcijum; vaš lekar ili farmaceut može vam dati savet kada u toku dana da ih uzimate (često uveče), kako ne bi ometali apsorpciju jutarnje doze levotiroksina.
Praćenje i kontrola
Lečenje poremećaja štitne žlezde i anemije zahteva strpljenje i redovne kontrole. Nakon postavljanja dijagnoze i uvođenja terapije, lekar će odrediti raspored praćenja kako bi pratio poboljšanje i po potrebi prilagodio terapiju:
- Kontrola hormonskog statusa štitne: Ukoliko vam je uveden lek za štitnu (npr. levotiroksin), prva kontrola TSH (i po potrebi fT4) zakazuje se 6–8 nedelja od početka terapije ili promene doze — toliko treba da se uspostavi nova hormonska ravnoteža. Kada se postignu ciljne vrednosti (TSH u granicama), kontrole su na 6–12 meseci, osim ako simptomi ne ukažu da treba ranije. Kod hipertireoze su u početku češće dok se ne dostigne eutiroidno stanje, a potom periodične prema savetu lekara. Važno je doći na svaku kontrolu, jer samo sveži rezultati omogućavaju pravilno doziranje.
- Kontrola krvne slike i gvožđa/B12: Lekar će tražiti da ponovite kompletnu krvnu sliku i ključne parametre anemije posle izvesnog perioda terapije. Ako uzimate gvožđe, hemoglobin se proverava nakon ~2–3 meseca, a feritin posle 3–6 meseci radi potvrde popunjenih zaliha. Kod terapije vitaminom B12 efekat na krvnu sliku vidi se brže (za nekoliko nedelja), pa je kontrola ranije. Nakon korekcije anemije, krvna slika se prati periodično (npr. jednom godišnje, ili prema savetu lekara) da bi se na vreme uočio eventualni pad.
- Praćenje simptoma: Imate ključnu ulogu u praćenju stanja: posmatrajte kako se osećate kroz vreme. Kako terapija napreduje, simptomi (umor, vrtoglavice, lupanje srca, osetljivost na hladnoću) treba postepeno da slabe. Ako ne prolaze ili se vrate posle početnog poboljšanja, obavestite lekara na kontroli. Po potrebi se koriguje doza hormona ili produžava suplementacija (npr. gvožđem) duže nego prvobitno planirano, radi punog efekta.
- Doslednost u terapiji: Važno je da lekove i suplemente uzimate tačno kako je preporučeno. Terapija štitne je uglavnom dugotrajna (često doživotna kod primarne hipotireoze) i ne treba je prekidati čim se osetite bolje. Gvožđe pijte onoliko dugo koliko lekar odredi (često nekoliko meseci) i još kratko posle normalizacije hemoglobina da se popune rezerve — inače preti povratak anemije. Podsetnici za lekove, dnevnik simptoma ili aplikacije za praćenje zdravlja mogu vam pomoći da budete redovni.
- Posebne situacije: Ako planirate trudnoću, obavezno obavestite lekara. Nepravilno regulisane hipotireoza i anemija povećavaju rizik: hipotireoza podiže verovatnoću komplikacija, a teža anemija može usporiti rast i razvoj ploda. Zbog toga se praćenje pojačava i parametri agresivnije koriguju pre i tokom trudnoće. Ako imate druge hronične bolesti, redovne kontrole služe za usklađivanje terapija i rano otkrivanje faktora koji pogoršavaju anemiju ili hormonski balans.
- Dugoročno posmatranje: Kada se stanje stabilizuje — hormoni štitne i krvna slika u normali — cilj je održavanje. To podrazumeva kontrole 1–2 puta godišnje i stalnu brigu o ishrani i stilu života, kako biste sprečili nove epizode disbalansa. Ako je uzrok autoimuni poremećaj, on ostaje, ali uz dobru kontrolu možete živeti sasvim normalno. Budite partner svom lekaru: redovno pratite rezultate, pridržavajte se terapije i postavljajte pitanja. Takav proaktivan pristup drži “skrivenu vezu” između štitaste žlezde i anemije pod kontrolom i sprečava da remeti vaše zdravlje.
FAQ: Najčešća pitanja
Kako izgleda dijagnostika kad sumnjam na povezanost štitne i anemije?
Najčešće kreće osnovnim analizama krvi, a zatim se širi na hormone štitne i provere gvožđa/B12. U sklopu dijagnostika, lekar često predloži i ultrazvuk štitne da proveri građu i eventualne čvorove, dok laboratorija govori o tome kakva je funkcija hormona. Ako je smanjena funkcija (npr. hipotireoza), to se vidi kroz TSH i fT4, a ultrazvuk može otkriti zapaljenje u štitnoj žlezdi ili uvećanje. Rano postavljena dijagnostika pomaže da se brže napravi plan lečenja i umanji rizik za komplikacije u narednom periodu.
Koje komplikacije mogu da nastanu ako se istovremeno ne rešavaju i anemija i štitna?
Odlaganje lečenja povećava šansu za komplikacije poput lupanja srca, iscrpljenosti i padova koncentracije; kod nekih ljudi javljaju se i poremećaji ritma srca ili povišen pritisak. Uz to, smanjena tolerancija na napor i češće infekcije mogu dodatno da zakomplikuju svakodnevicu. Ako je problem u štitnoj žlezdi, dugotrajnija loša funkcija može da utiče na ciklus, kožu, kosu i raspoloženje, a nelečena anemija produbljuje umor — kombinacija koja lako vodi u nove komplikacije. Zato je bitno sinhronizovati plan lečenja oba stanja.
Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.