Šta je hemoglobin i zašto je važan

Hemoglobin je važan deo naše krvi o kome se često govori kada radimo analize krvi ili pričamo o zdravlju. U nastavku ćete saznati sve o hemoglobinu što vas je oduvek zanimalo…

Šta je hemoglobin?

Hemoglobin je protein u crvenim krvnim zrncima (eritrocitima) koji krvi daje njenu prepoznatljivu crvenu boju. Njegov zadatak je da veže molekule kiseonika u plućima i prenosi ih krvotokom do svih ćelija u telu. Možemo ga zamisliti kao kamion za transport kiseonika: svaki hemoglobin može da ponese određenu količinu kiseonika i isporuči je tamo gde je potrebna.

Hemoglobin je složeni molekul koji sadrži gvožđe. Zapravo, sastoji se od četiri proteinska lanaca, a svaka od tih podjedinica nosi jednu hem grupu sa atomom gvožđa u centru. Taj atom gvožđa vezuje kiseonik. Kada udišemo vazduh, u plućima kiseonik prelazi u krv i kači se na hemoglobin u eritrocitima. Potom srce pumpa krv bogatu kiseonikom do tkiva. Kada hemoglobin preda kiseonik ćelijama, on prihvata deo ugljen-dioksida i nosi ga nazad ka plućima.

Zahvaljujući hemoglobinu, naša krv može da prenese mnogo više kiseonika nego što bi mogla samo sa rastvorenim gasom. Gvožđe u hemoglobinu takođe je razlog što je krv crvena: kada je hemoglobin vezan sa kiseonikom, krv je jarko crvena (arterijska krv), a kad otpušta kiseonik poprima tamnocrvenu boju (venska krv).

Hemoglobin se nalazi samo unutar crvenih krvnih zrnaca. Organizam stalno stvara nove eritrocite da bi zamenio one koji odumru, tako da se hemoglobin neprekidno obnavlja. U zdravim uslovima, postoji ravnoteža: stvara se onoliko eritrocita koliko se ukloni starih, pa nivo hemoglobina ostaje stabilan.

Zašto je važan?

Hemoglobin ima ključnu ulogu u održavanju života zato što omogućava prenos kiseonika, bez koga ćelije ne mogu da stvaraju energiju. Zapravo, zahvaljujući hemoglobinu, krv može da prenese oko 60-70 puta više kiseonika nego što bi mogla bez njega. On deluje kao dostavljač kiseonika: preuzima kiseonik u plućima i nosi ga krvlju do svih organa i tkiva. Bez dovoljno hemoglobina, organi ne bi dobijali dovoljno kiseonika i telo bi brzo oslabilo.

Hemoglobin je važan i kao pokazatelj zdravlja krvi. Merenje njegovog nivoa je standardni deo svake kompletne krvne slike. Normalan hemoglobin znači da krv može da prenosi dovoljno kiseonika. Ako je hemoglobin nizak, to upozorava na anemiju ili drugi problem (npr. skriveno krvarenje ili neadekvatnu ishranu). Ako je neobično visok, to može biti znak da se telo prilagođava (na primer, život na velikoj nadmorskoj visini) ili da postoji neki poremećaj (npr. bolest pluća ili poremećaj koštane srži). Zbog toga lekari pažljivo prate ovaj parametar – on im daje uvid u stanje organizma.

Koje su normalne vrednosti?

Kada dobijemo rezultate kompletne krvne slike, uz broj crvenih krvnih zrnaca obično stoji i vrednost hemoglobina. Normalne ili referentne vrednosti hemoglobina okvirno iznose:

• Odrasli muškarci: oko 140 do 180 g/L (14,0 – 18,0 g/dL).
  
• Odrasle žene: oko 120 do 160 g/L (12,0 – 16,0 g/dL).
  
• Deca: približno 110 do 160 g/L, zavisno od uzrasta (mlađa deca imaju niže vrednosti koje se povećavaju s godinama).
  
• Trudnice: oko 110 g/L ili više. Blago snižene vrednosti smatraju se normalnim u trudnoći zbog povećanog volumena krvi.
  

Vredi napomenuti da muškarci prirodno imaju nešto više vrednosti hemoglobina od žena, dok deca i naročito odojčad imaju svoje specifične referentne okvire. Novorođenčad, na primer, imaju visoke vrednosti hemoglobina po rođenju, ali one ubrzo opadaju tokom prvih meseci života. Kod žena u generativnom periodu donja granica normale često je malo niža, delom i zbog redovnih mesečnih gubitaka krvi.

Generalno, smatra se da su vrednosti hemoglobina od 120 do 180 g/L u populaciji normalne. Svako odstupanje ispod ili iznad tih vrednosti ne mora automatski značiti bolest, ali zahteva pažnju: nizak hemoglobin upućuje na anemiju, a visok na moguću policitemiju ili drugi razlog koji stoji iza toga. Svetska zdravstvena organizacija definiše anemiju kada hemoglobin padne ispod 130 g/L kod muškaraca, 120 g/L kod ne-trudnih žena, ili 110 g/L kod trudnica.

Anemija zbog niskog hemoglobina i najčešći simptomi

Anemija je naziv za stanje kada je hemoglobin u krvi ispod normale. Tada krv nema dovoljnu sposobnost da prenosi kiseonik. Posledično, tkiva u telu “gladuju” za kiseonikom i javljaju se različiti simptomi. Najčešći simptomi niskog hemoglobina su:

• Umor i slabost: Stalni osećaj iscrpljenosti, nedostatak energije i brz zamor čak i pri lakšim aktivnostima.

• Bledilo kože i sluznica: Koža (posebno lice) može izgledati bleđe nego obično. Unutrašnja strana kapaka i desni takođe gube ružičastu boju i deluju bledo zbog manjka crvenog pigmenta u krvi.
  
• Vrtoglavica i nesvestica: Osoba se često žali da joj se vrti u glavi, posebno pri naglom ustajanju. U težim slučajevima može doći i do kratkog gubitka svesti.
  
• Kratak dah: Zadihanost pri fizičkom naporu je uobičajena jer telo pokušava da nadoknadi manjak kiseonika ubrzanim disanjem. Čak i penjanje uz stepenice može izazvati osećaj da fali vazduha.
  
• Lupanje srca (tahikardija): Srce kuca brže i ponekad snažnije nego normalno. Ovo je refleksna reakcija organizma – pošto svaki litar krvi nosi manje kiseonika nego što bi trebalo, srce ubrzava cirkulaciju kako bi organi ipak dobili dovoljno. Može se osetiti ubrzan puls ili preskakanje srca.
  
• Glavobolje i problemi s koncentracijom: Mozak je osetljiv na nedostatak kiseonika, pa dugotrajnija anemija može dovesti do čestih glavobolja, pospanosti, teškoća u fokusiranju i slabijeg pamćenja.
  

Pored navedenih, mogu se javiti i drugi znaci kao što su hladne ruke i stopala, šum u ušima, slabiji kvalitet noktiju i kose, naročito ako anemija dugo traje. Neki ljudi sa teškim nedostatkom gvožđa razviju i neobične želje da jedu neobične stvari (poznato kao pika, npr. žudnja da se jedu zemlja, led ili skrob), što je takođe signal ozbiljnog deficita.

Zašto dolazi do anemije? Najčešći uzrok anemije u opštoj populaciji je nedostatak gvožđa. Telo možda ne dobija dovoljno gvožđa iz ishrane ili ga gubi (na primer, usled hroničnog krvarenja poput obilnih menstruacija ili problema sa želucem i crevima). Bez dovoljno gvožđa, organizam ne može proizvesti dovoljno hemoglobina – javlja se sideropenična anemija.

Osim gvožđa, i manjak vitamina B12 ili folne kiseline može prouzrokovati anemiju, jer su i ovi nutrijenti potrebni za sazrevanje crvenih krvnih zrnaca. Ponekad anemija prati hronične bolesti (poput bubrežne insuficijencije, dugotrajnih infekcija ili zapaljenskih bolesti) – tada je mehanizam složeniji, ali rezultat je isti (snižene vrednosti hemoglobina). Tu su i retki, nasledni oblici anemije (npr. talasemija, srpasta anemija) kada je zbog genetskih razloga hemoglobin manje efikasan ili se crvene ćelije brže razgrađuju.

Koje analize uraditi?

Kada postoji sumnja da je hemoglobin nizak, neophodno je uraditi odgovarajuće laboratorijske analize krvi. Osnovna analiza je kompletna krvna slika (KKS) ili hemogram. To je rutinski test gde se meri nivo hemoglobina, broj crvenih krvnih zrnaca, hematokrit (procenat ćelija u krvi), i dr. Ako KKS pokaže da je hemoglobin ispod normale, time se dijagnostikuje anemija. Često laboratorija automatski izračuna i indekse eritrocita (MCV, MCH) koji mogu pomoći lekaru da utvrdi da li su crvene ćelije manje ili veće nego što je uobičajeno, što indirektno ukazuje na uzrok (npr. mali eritrociti sugerišu manjak gvožđa, veliki sugerišu manjak B12 ili folata).

Nakon potvrde niskog hemoglobina, sledi ciljano ispitivanje uzroka: gvožđe u krvi, feritin (rezerve) i, po potrebi, transferin/TIBC (vezivanje i transport). Tako se procenjuje postoji li deficit gvožđa. Često se mere i vitamini B12 i folna kiselina. Ako se sumnja na gubitak krvi, radi se test na okultno krvarenje (npr. pregled stolice) radi otkrivanja skrivenog krvarenja, poput čira ili polipa. U skladu sa simptomima mogu se uključiti i druge analize — funkcija bubrega i štitaste žlezde, kao i markeri zapaljenja — jer različite bolesti utiču na nivo hemoglobina.

Kako povisiti nizak hemoglobin

Neki od načina podizanja hemoglobina uključuju:

• Ishranu bogatu gvožđem: Uvrstite u jelovnik crveno meso (govedina, džigerica), piletina i riba, zatim biljne izvore poput zelenog lisnatog povrća (spanać, blitva, brokoli), mahunarke (pasulj, sočivo), integralne žitariea, orahe i semenke, suvo voće (suve šljive, kajsije, grožđice). Unošenjem ovih namirnica svakodnevno, obnavljaju se rezerve gvožđa potrebne za hemoglobin.
  
• Folna kiselina i vitamin B12: Ovi vitamini su neophodni za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Folnu kiselinu (vitamin B9) možete naći u zelenom povrću, pasulju, citrusnom voću i žitaricama (mnoga brašna i pahuljice su obogaćeni folatom). Vitamin B12 se nalazi u namirnicama životinjskog porekla – mesu, ribi, jajima, mlečnim proizvodima. Ako ste vegetarijanac ili vegan, razmotrite suplemente B12 jer ga u biljnoj hrani nema u dovoljnoj količini.

• Vitamin C za bolju apsorpciju: Kada jedete hranu bogatu gvožđem, istovremeno uzimajte nešto bogato vitaminom C kako biste povećali apsorpciju gvožđa u crevima. Na primer, uz obrok popijte čašu soka od narandže ili limunade, ili jedite svežu salatu sa limunovim sokom, paprikom, kupusom, kivijem – sve to su izvori vitamina C. Izbegavajte ispijanje crnog čaja ili kafe odmah posle jela jer oni mogu smanjiti upijanje gvožđa.
  
• Dodaci (suplementi) gvožđa i vitamina: Ako je anemija izraženija, lekar obično prepisuje tablete gvožđa koje tokom nekoliko meseci podižu hemoglobin. Terapiju treba sprovoditi dosledno i strpljivo, često i kratko nakon normalizacije kako bi se dopunile zalihe. Moguće su stomačne tegobe (mučnina, zatvor) — obavestite lekara radi promene preparata ili doze. Ako je potvrđen deficit B12 ili folata, daju se i ti vitamini (tablete ili injekcije). Ne uzimajte visoke doze gvožđa na svoju ruku: višak može oštetiti jetru i druge organe.
  
• Lečenje osnovnog uzroka i težih stanja: Ključno je lečiti uzrok pada hemoglobina: kod gubitka krvi (npr. krvareći čir, hemoroidi) zaustaviti krvarenje; kod infekcije sanirati je; kod bubrežnih problema davati lekove poput eritropoetina koji podstiču stvaranje eritrocita. U teškoj anemiji privremeno pomaže transfuzija dok se ne otkloni uzrok. Ako se tablete gvožđa ne podnose ili ne deluju, primenjuje se gvožđe intravenski, a eritropoetin kod specifičnih oboljenja. Kod većine sa umerenim sniženjem Hb, promena ishrane i dodaci vremenom daju odlične rezultate.

Prirodni preparat za anemiju

Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.

Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.

Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.

Šta znači visok hemoglobin?

Jedan čest privremeni uzrok lažno visokog hemoglobina je dehidratacija – kada imamo premalo tečnosti u organizmu, krv se zgusne, pa hemoglobin ispada koncentrisaniji. Pravi povišen hemoglobin javlja se kao adaptacija kod boravka na velikim nadmorskim visinama (manje kiseonika podstiče telo da stvara više crvenih krvnih zrnaca). Takođe, pušenje dugi niz godina može dovesti do umerenog porasta hemoglobina, jer organizam pokušava da nadoknadi smanjenu efikasnost hemoglobina (usled prisustva ugljen-monoksida iz duvanskog dima).

Hronične bolesti pluća ili srca koje uzrokuju nizak nivo kiseonika u krvi (npr. HOBP, teža astma, neke urođene srčane mane) mogu izazvati sekundarnu policitemiju – telo proizvodi više eritrocita da bi poboljšalo snabdevanje tkiva kiseonikom.

Posledice i simptomi: Kod veoma povišenog hemoglobina mogu se javiti simptomi poput glavobolja, vrtoglavica, zamagljenog vida, crvenila kože (osobito na licu), svraba kože (npr. posle toplog tuša) ili trnjenja u šakama i stopalima. Visok hemoglobin često ide i sa povišenim krvnim pritiskom. Najveća opasnost je sklonost ka zgrušavanju krvi – gusta krv može lakše formirati ugruške, što može dovesti do tromboze ili drugih ozbiljnih komplikacija (poput plućne embolije, moždanog ili srčanog udara).

Šta preduzeti: Kada laboratorija detektuje visok hemoglobin, lekar će ispitati uzrok. Ponekad je rešenje jednostavno – nadoknaditi tečnost ako je osoba bila dehidrirana, ili savet da se prestane pušiti ako je pušenje faktor. Poenta je da se otkloni ili kontroliše uzročnik povišenog hemoglobina. Za zdrave ljude nema potrebe da se “snižava” hemoglobin ako je blago povišen zbog fizioloških razloga (npr. života na planini ili bavljenja sportom), ali ako je hemoglobin značajno iznad normale bez jasnog razloga, neophodno je medicinsko ispitivanje da bi se sprečile komplikacije.

Svakodnevne navike koje utiču na hemoglobin

Neke naše svakodnevne navike mogu uticati na nivo hemoglobina tokom vremena. Evo na šta treba obratiti pažnju:

• Ishrana i dijete: Jednolična ishrana ili rigorozne dijete koje izbacuju čitave grupe namirnica mogu dovesti do nedostatka gvožđa i vitamina, pa posle nekoliko meseci takvog režima može pasti hemoglobin. S druge strane, raznovrsna ishrana bogata povrćem, mesom, žitaricama i voćem održava normalan nivo hemoglobina. Trudite se da unosite dovoljno namirnica bogatih gvožđem i vitaminima na dnevnom nivou.
  
• Navike u konzumiranju pića: Ako ste skloni anemiji, obratite pažnju kada pijete čaj ili kafu. Kao što smo pomenuli, bolje je ne uzimati ih odmah posle obroka bogatog gvožđem. Takođe, preterane količine gaziranih napitaka i slatkih sokova mogu potisnuti hranljive namirnice u ishrani – ako umesto vode stalno pijete sokove, moguće je da unosite manje gvožđa nego što mislite. Voda je uvek dobar izbor za održavanje zdrave cirkulacije.

• Pušenje: Pušenje ima višestruke negativne efekte na krvotok. Dugoročno, pušači mogu imati funkcionalno manju sposobnost prenosa kiseonika uprkos tome što im hemoglobin nekad bude i viši (jer se vezuje i za ugljen-monoksid iz dima). Nikotin i ostale materije iz cigareta takođe mogu narušiti apsorpciju nekih nutrijenata i oštetiti krvne sudove. Prestanak pušenja poboljšava opšte zdravlje, pa i zdravlje krvi.
  
• Alkohol: Hronična prekomerna konzumacija alkohola može oštetiti koštanu srž (smanjena proizvodnja krvnih ćelija) i jetru (gde se skladište gvožđe i vitamini). Često osobe koje preteruju s alkoholom zanemaruju ishranu, pa imaju i deficit vitamina B kompleksa. Sve to vodi ka anemiji. Umereno ili povremeno pijenje alkohola obično nema drastičan efekat na hemoglobin kod zdravih ljudi, ali ako primetite pad hemoglobina, iskren razgovor sa lekarom o unosu alkohola može biti bitan.
  
• Fizička aktivnost i odmor: Redovno kretanje i vežbanje povoljno utiču na cirkulaciju i metabolizam. Umerena fizička aktivnost može vremenom blago poboljšati kapacitet krvi za prenos kiseonika. Ipak, ekstremno intenzivni ili dugotrajni treninzi bez adekvatne ishrane mogu dovesti do pada hemoglobina, pa je ravnoteža ključ. Takođe, dobar san i oporavak omogućavaju telu da regeneriše krvne ćelije.
  
• Lekovi: Neki medikamenti mogu vremenom uticati na krvnu sliku. Na primer, česta upotreba lekova protiv bolova i upala (poput ibuprofena, aspirina i sličnih) može izazvati sitna oštećenja sluznice želuca i hronično krvarenje, što posle dužeg perioda dovodi do manjka gvožđa i anemije. Uvek je važno lekove uzimati prema savetu lekara i pratiti eventualne neželjene efekte.
  
• Stres i hronični zamor: Dugotrajan stres ili premor mogu indirektno uticati na nivo hemoglobina. Osobe pod stresom često se lošije hrane, manje spavaju i mogu češće posezati za nezdravim navikama (pušenje, alkohol), što sve skupa može dovesti do pogoršanja krvne slike. Sam stres remeti ravnotežu hormona u telu, što u nekim slučajevima može doprineti promenama u krvi. Važno je pronaći vreme za odmor, dovoljno sna i tehnike za upravljanje stresom – to će pomoći celokupnom zdravlju, pa i krvotoku.

Posebne situacije i populacije

Postoje određene situacije u životu, kao i određene grupe ljudi, kod kojih je posebno važno pratiti hemoglobin ili gde su normalne vrednosti drugačije. Evo nekoliko takvih slučajeva:

• Trudnice: Tokom trudnoće često dolazi do pada hemoglobina zbog povećanog volumena krvi i trošenja gvožđa na rast bebe. Blaga anemija je uobičajena, ali se redovno prati – ako hemoglobin padne ispod ~110 g/L, lekar će ordinirati dodatke gvožđa. Važno je da trudnica unosi dovoljno gvožđa (ishranom ili suplementima) jer ozbiljnija anemija može dovesti do komplikacija i za majku i za bebu.

• Žene sa obilnim menstruacijama: Žene koje svakog meseca izgube dosta krvi sklone su manjku gvožđa i anemiji. One treba da posebno paze na ishranu bogatu gvožđem ili da po savetu lekara uzimaju preparate gvožđa preventivno. Hroničan umor kod mladih žena često može biti posledica nedijagnostikovane anemije usled gubitka krvi menstruacijom.
  
• Bebe, deca i adolescenti: Bebe nakon 6. meseca života troše zalihe gvožđa stečene od majke, pa ako se ishrana na vreme ne obogati gvožđem, može nastati anemija. Mala deca i tinejdžeri u fazama naglog rasta imaju povećane potrebe za gvožđem. Ako ishrana u tom periodu nije dovoljno kvalitetna, može doći do pada hemoglobina. Zato pedijatri i školski lekari obraćaju pažnju na eventualnu anemiju kod dece – pravilna ishrana u razvoju je ključna za dobru krvnu sliku.
  
• Starije osobe: Kod ljudi starije dobi često se javlja anemija, bilo zbog nedovoljnog unosa hranljivih materija, lošije apsorpcije ili prisustva hroničnih bolesti. Takođe, stariji često uzimaju lekove (poput aspirina ili antikoagulansa) koji mogu izazvati sitna krvarenja i doprineti nižem hemoglobinu. Svako novootkriveno sniženje hemoglobina u starijem životnom dobu treba istražiti – ponekad može ukazivati na skrivena krvarenja (npr. čir ili polip u crevima) ili druge probleme koji se mogu lečiti.
  
• Osobe sa hroničnim bolestima: Hronična oboljenja (npr. hronična bolest bubrega, reumatske bolesti, dugotrajne infekcije, karcinom) mogu dovesti do sniženog hemoglobina. Kod bolesti bubrega razlog je manjak eritropoetina, kod zapaljenskih bolesti poremećen metabolizam gvožđa i smanjena proizvodnja krvnih ćelija. Lečenje osnovne bolesti često poboljša i krvnu sliku, ali nekad su potrebni i suplementi ili posebni lekovi (npr. eritropoetin kod bubrežnih bolesnika).
  
• Nasledne osobine i drugi slučajevi: Osobe koje imaju talasemiju minor (blagi nasledni poremećaj hemoglobina češći u mediteranskim krajevima) mogu imati trajno niži hemoglobin od proseka, ali su inače zdrave i to je za njih normalno stanje. Važno je prepoznati takve slučajeve kako se ne bi pogrešno lečili suplementima gvožđa kada im nisu potrebni. Takođe, redovni davaoci krvi mogu privremeno imati malo snižen hemoglobin zbog čestog darivanja krvi. To nije razlog da prestanu da daju krv, ali je bitno da prate savete o ishrani bogatoj gvožđem i prave dovoljne razmake između davanja krvi kako bi se organizam oporavio.

FAQ: Najčešća pitanja

Koja hrana je najbolja da podignem hemoglobin?

Ubacite namirnice bogate gvožđem (crveno meso, iznutrice, mahunarke, lisnato povrće), integralne žitarice, orašaste plodove i vitamin C uz obrok za bolju apsorpciju. Rasporedite ih kroz dan i izbegavajte kafu/čaj odmah posle jela. Ovakav meni pomaže telu da stvara nova crvena krvna zrnca i da održava kiseonik “u saobraćaju”. Ako su uzroci manjka nutritivni, ishrana bogate gvožđem i raznovrsne žitarice su često dovoljne; u težim slučajevima lekar predlaže suplemente.

Kada su potrebni dodatni pregledi zbog hemoglobina i koji su najčešći uzroci odstupanja?

Dodatni pregledi (KKS, gvožđe/feritin, B12/folat, test na okultno krvarenje) treba da se rade ako su vrednosti stalno izvan referenci, imate simptome (umor, zadihanost, vrtoglavice) ili pripadate rizičnim grupama. Sve se potvrđuje kroz ciljane analize i pregled stanja celog tela. Čak i uz ishranu sa namirnicama bogate gvožđem i kvalitetne žitarice, lekar može savetovati terapiju ako pregledi pokažu da je to potrebno.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.