Šta je feritin u krvi i zašto je važan – Reč specijaliste

Šta je feritin?

Feritin je protein u organizmu koji služi kao glavni skladišni oblik gvožđa. Nalazi se unutar ćelija (najviše u jetri, slezini, koštanoj srži i mišićima), dok se vrlo mala količina feritina može pronaći i u krvotoku. Ovaj protein omogućava telu da sačuva višak gvožđa u neaktivnom i bezbednom obliku, kako bi se po potrebi kasnije iskoristio. Kada organizmu zatreba više gvožđa – na primer za proizvodnju hemoglobina u crvenim krvnim zrncima – feritin oslobađa deo uskladištenog gvožđa u krv. Zbog ove uloge, nivo feritina u krvi predstavlja dobar pokazatelj ukupnih zaliha gvožđa u telu.

Upravo zato lekari često određuju koncentraciju feritina laboratorijskim testom kada žele da procene status gvožđa kod pacijenta. Feritin je jedan od ključnih parametara u dijagnostici anemije i drugih poremećaja metabolizma gvožđa. Normalan nivo feritina znači da telo ima dovoljnu rezervu gvožđa za stvaranje krvnih ćelija i druge funkcije, dok odstupljenja (prenizak ili previsok feritin) mogu ukazivati na zdravstveni problem koji zahteva pažnju.

Razlika između feritina i gvožđa u krvi

Iako su feritin i gvožđe usko povezani u smislu metabolizma, radi se o različitim parametrima u krvi. Gvožđe u krvi (često nazvano serumsko gvožđe) označava količinu gvožđa koja trenutno cirkuliše u krvotoku vezana za transportne proteine poput transferina. To je aktivno gvožđe koje je dostupno za upotrebu – npr. za izgradnju hemoglobina ili drugih molekula. Nasuprot tome, feritin odražava skladišteno gvožđe, odnosno rezerve koje su odložene unutar ćelija i nisu direktno uključene u trenutni transport kiseonika.

Važno je naglasiti da osobe mogu imati normalan nivo gvožđa u krvi, a nizak feritin, što ukazuje da su rezerve gvožđa iscrpljene iako još nije nastupila anemija. Ovo je rani znak upozorenja na deficit gvožđa. Suprotno tome, moguće je da feritin bude povećan a gvožđe u serumu normalno ili čak sniženo, posebno kod određenih stanja (npr. hronične upale – o tome više kasnije). Zbog toga se za kompletnu procenu gvožđa u organizmu obično rade obe analize, često zajedno sa drugim parametrima poput hemoglobina, transferina, TIBC/UIBC, kako bi se dobila potpuna slika.

Zašto je feritin važan za zdravlje?

Gvožđe je esencijalni mineral za mnoge vitalne funkcije u telu, a feritin obezbeđuje da tog gvožđa bude u rezervi kada je potrebno. Pre svega, gvožđe je neophodno za stvaranje hemoglobina u crvenim krvnim zrncima, koji prenose kiseonik do svih tkiva. Bez dovoljno gvožđa, može se razviti anemija – stanje u kom tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika. To dovodi do umora, slabosti i niza drugih simptoma o kojima ćemo govoriti. Feritin pomaže da se takve situacije preveniraju tako što čuva gvožđe dok nije potrebno, održavajući normalnu proizvodnju krvnih ćelija i nivo energije.

Pored uticaja na krv i snabdevanje kiseonikom, adekvatne rezerve gvožđa (dobar nivo feritina) značajne su i za snažan imunitet, zdravlje kože, kose i noktiju, kao i za normalnu mišićnu i moždanu funkciju. Osobe koje imaju hronično nizak feritin često primete da su im nokti lomljivi, kosa opada, a koncentracija oslabila – sve su to posledice nedostatka gvožđa na ćelijskom nivou. Takođe, gvožđe učestvuje u mnogim enzimskim reakcijama u telu, pa dugotrajan deficit može poremetiti metabolizam i hormonalni balans.

Feritin je važan i zato što omogućava rano otkrivanje problema sa gvožđem. Pad feritina obično je prvi pokazatelj nastupajućeg nedostatka gvožđa – čak i pre nego što hemoglobin opadne ispod normale. Pravovremenim otkrivanjem niskog feritina mogu se preduzeti koraci (ishrana ili terapija) da bi se sprečila anemija i teže posledice. S druge strane, ako je feritin hronično povišen, to može ukazivati na prekomerno nagomilavanje gvožđa ili na postojanje drugih poremećaja (na primer, zapaljenskih procesa) koji takođe zahtevaju medicinsku pažnju.

Nizak feritin – šta znači i koji su simptomi?

Nizak nivo feritina znači da su zalihe gvožđa u telu iscrpljene ili značajno smanjene. U praksi, to najčešće ukazuje na nedostatak gvožđa u ishrani ili na hroničan gubitak gvožđa (npr. krvarenje). Kada feritin padne ispod normalnih vrednosti, telo nema dovoljno rezerve gvožđa da održi sve funkcije, što vremenom može dovesti do manjka gvožđa u krvi i razvoja anemije. Mnogi ljudi sa niskim feritinom već osećaju određene simptome nedostatka gvožđa, čak i ako im hemoglobin još uvek nije pao ispod normale. Najčešći simptomi niskog feritina su:

• Hronični umor i slabost: Osoba se oseća stalno iscrpljeno, bez energije i brzo se zamara.
  
• Bleda koža: Bledilo kože (posebno lica) javlja se jer zbog manjka gvožđa hemoglobin opada, pa krv prenosi manje kiseonika i koža gubi ružičastu boju.
  
• Osećaj hladnoće u ekstremitetima: Ruke i noge mogu biti hladne čak i u toplom okruženju, jer metabolizam usporava kada nedostaje gvožđa.

• Kratak dah pri naporu: Zbog smanjene sposobnosti krvi da nosi kiseonik, javlja se zadihanost i osećaj da je teško udahnuti dovoljnu količinu vazduha tokom fizičkog napora.
  
• Ubrzan ili nepravilan rad srca: Srce često kuca brže (tahikardija) kako bi nadomestilo manjak kiseonika u tkivima, a mogući su i osećaji lupanja srca.
  
• Glavobolje i vrtoglavice: Mozak može trpeti zbog slabije ishranjenosti kiseonikom, što dovodi do čestih glavobolja, omaglica ili osećaja nestabilnosti.
  
• Lomljivi nokti i pojačano opadanje kose: Nedostatak gvožđa odražava se na kvalitet kose i noktiju – nokti postaju krti, a kosa može intenzivnije opadati i biti lomljiva.
  
• Smanjen imunitet: Osobe sa niskim feritinom sklonije su infekcijama (npr. čestim prehladama), jer nedostatak gvožđa oslabljuje imunski sistem.
  
• Sindrom nemirnih nogu: Mnogi koji imaju manjak gvožđa iskuse neprijatan osećaj peckanja i nemira u nogama tokom mirovanja, što se naziva sindrom nemirnih nogu.
  

Važno je napomenuti da ovi simptomi mogu biti suptilni i razvijati se sporo. Mnogi ih isprva pripisuju stresu ili premoru, pa nedostatak gvožđa ostaje neotkriven dok ne postane ozbiljniji. Zato je korisno obratiti pažnju na signale tela – ako prepoznajete više ovih tegoba kod sebe, vredi proveriti feritin i kompletnu krvnu sliku.

Kada uraditi analize?

Merenje feritina u krvi (obično uz analizu gvožđa i krvne slike) treba razmotriti u različitim situacijama, posebno ako postoje tzv. crvene zastavice koje ukazuju na mogući poremećaj nivoa gvožđa. Evo kada bi trebalo da se obratite lekaru i uradite laboratorijske analize:

• Prisustvo simptoma nedostatka gvožđa: Ako osećate dugotrajan umor, malaksalost, vrtoglavice, nedostatak vazduha pri naporu ili uočite bledilo i druge navedene simptome, vreme je za proveru feritina i gvožđa u krvi.
  
• Obilne menstrualne cikluse kod žena: Žene koje imaju jaka i produžena mesečna krvarenja gube značajne količine gvožđa svakog meseca, što ih stavlja u rizik od iscrpljenja zaliha. Takve osobe trebalo bi povremeno da provere feritin.
  
• Hronični gubitak krvi iz drugih izvora: Dugotrajno krvarenje usled stanja poput čira na želucu, hemoroida, krvarenja desni ili čestih davanja krvi takođe može dovesti do niskog feritina. I u tim slučajevima korisno je uraditi analize.
  
• Trudnoća (ili planiranje trudnoće): Trudnicama su potrebe za gvožđem znatno veće, pa se feritin često kontroliše u ranoj trudnoći. Žene koje planiraju trudnoću takođe mogu proveriti zalihe gvožđa kako bi, ukoliko su niske, na vreme poboljšale status gvožđa pre začeća.
  
• Vegetarijanska ili veganska ishrana: Osobe koje ne jedu meso i druge namirnice bogate hemskim (životinjskim) gvožđem mogu biti u riziku od deficita gvožđa. Iako se biljnim putem može uneti dovoljno gvožđa, poželjno je da vegetarijanci povremeno provere feritin, posebno ako primete simptome poput umora.

• Poremećena apsorpcija gvožđa: Kod ljudi sa bolestima digestivnog sistema koje ometaju upijanje hranljivih materija – poput celijakije, Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa ili nakon operacije želuca/creva – često se javlja nedostatak gvožđa. Ukoliko imate takva stanja, lekar će redovno pratiti i vaš feritin.
  
• Sindrom nemirnih nogu: Kao što je pomenuto, ovaj sindrom može biti povezan sa niskim nivoom gvožđa. Osobe koje pate od izraženog nemira u nogama tokom noći trebalo bi da provere feritin, jer poboljšanje statusa gvožđa ponekad ublaži ove tegobe.

Kako da čitate analize

Kada dobijete rezultat laboratorijske analize feritina, interpretacija se zasniva na poređenju sa referentnim (normalnim) vrednostima, ali i na uzimanju u obzir vaše kliničke slike. Referentne vrednosti feritina mogu se malo razlikovati zavisno od laboratorije, ali okvirno iznose:

• Žene (odrasle): 10 – 120 ng/mL (nanograma po mililitru)
  
• Muškarci (odrasli): 20 – 300 ng/mL
  
• Deca: granice variraju u zavisnosti od uzrasta (na primer, kod male dece normalne vrednosti mogu biti od oko 7 pa do 140 ng/mL, kako dete raste).
  

Nizak rezultat feritina: Ako je vaš feritin ispod donje granice normale (posebno ako je značajno nizak, recimo ispod 15–20 ng/mL), to gotovo sigurno ukazuje na nedostatak gvožđa u organizmu. Vrlo nizak feritin znači da su zalihe gvožđa praktično potrošene. U takvoj situaciji lekar će obično potvrditi da se radi o sideropeniji (manjku gvožđa) i proveriti da li je već razvijena anemija usled nedostatka gvožđa. Čak i ako hemoglobin još uvek nije pao, nizak feritin je znak za delovanje – kroz poboljšanje ishrane ili uvođenje suplemenata, kako bi se sprečilo dalje pogoršanje.

Normalan feritin: Ako je feritin u granicama normale, to obično znači da su rezerve gvožđa dobre, ali rezultat uvek treba tumačiti u kontekstu vašeg stanja. Na primer, feritin od 30 ng/mL može formalno biti normalan za ženu, ali ako ima simptome anemije ili obilne menstruacije, lekar to može smatrati relativno niskim zalihama i preporučiti ishranu bogatiju gvožđem ili blagu suplementaciju. Dakle, normalno ne znači uvek i optimalno. Kod hroničnih bolesti ili upala, normalan ili blago povišen feritin može da sakrije manjak gvožđa, jer feritin raste usled upale. Zato je važno da lekar protumači nalaz zajedno sa drugim analizama (gvožđe u serumu, krvna slika itd.).

Povišen feritin: Kada je vrednost feritina iznad referentne granice, potrebno je istražiti uzrok. Blago povišen feritin može nastati ako ste neposredno pre analize uzimali suplement gvožđa ili ako ste imali neku infekciju. Znatno povišene vrednosti (npr. nekoliko puta iznad normale) mogu ukazivati na stanja poput hemohromatoze (naslednog preopterećenja gvožđem), drugih oblika prekomernog nakupljanja gvožđa, ili pak na hronične upale i bolesti (feritin je tzv. pozitivan reaktant akutne faze, što znači da raste kada u telu postoji upalni proces, infekcija ili povreda tkiva).

Kako podići nizak feritin?

Ukoliko vam je dijagnostikovan nizak feritin, dobra vest je da se taj problem može rešiti kombinacijom pravilne ishrane i, po potrebi, suplementacije i terapije. Ključ je da se organizmu obezbedi više gvožđa, ali i da se otkloni uzrok zbog kojeg je do nedostatka došlo. Evo konkretnih koraka i saveta kako da podignete nizak feritin:

• Pojačajte unos hrane bogate gvožđem: Fokusirajte se na namirnice koje sadrže puno gvožđa. Tu spadaju crveno meso (govedina, junetina, jagnjetina), iznutrice poput džigerice (jetre), zatim riba (posebno sardine, tunjevina), živinsko meso (npr. ćuretina), jaja, i u manjoj meri tamno zeleno povrće (spanać, blitva, brokoli), mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije), tofu i tempeh (za one koji ne jedu meso), kao i orašasti plodovi i semenke. Meso i riba sadrže tzv. hem gvožđe koje se mnogo efikasnije apsorbuje u crevima, dok biljni izvori nose ne-hem gvožđe koje se teže apsorbuje, ali i dalje doprinosi unosu – posebno kada se unosi u većoj količini i raznovrsno.
  
• Kombinujte gvožđe sa vitaminom C: Vitamin C može višestruko povećati apsorpciju gvožđa iz hrane. Zato uz obroke bogate gvožđem pojedite i nešto što sadrži dosta vitamina C. Na primer, uz obrok dodajte svežu salatu sa paprikom, paradajzom ili limunovim sokom, ili popijte čašu ceđene pomorandže. Voće poput kivija, jagoda, citrusa, kao i kiseljeni kupus ili paprika, odličan su izvor vitamina C koji pomaže da creva što bolje upiju gvožđe iz obroka.
  
• Izbegavajte faktore koji ometaju apsorpciju: Neke namirnice i navike mogu smanjiti upijanje gvožđa ako se konzumiraju zajedno sa hranom bogatom gvožđem. Pre svega, čaj i kafa sadrže tanine koji vežu gvožđe; zato je bolje te napitke ne uzimati neposredno uz obrok bogat gvožđem (sačekajte bar sat, dva posle jela). Slično važi i za gazirana pića sa fosfatima. Kalcijum takođe može sprečiti apsorpciju gvožđa – velike doze mleka, mlečnih proizvoda ili suplemenata kalcijuma uz obrok smanjuju iskoristljivost gvožđa. Stoga, ako morate uzeti suplement kalcijuma ili popiti mleko, učinite to u razmaku od nekoliko sati od obroka bogatog gvožđem.

• Uvedite suplemente gvožđa (po savetu lekara): Kada je feritin vrlo nizak ili su simptomi izraženi, često je teško dovoljno brzo nadoknaditi gvožđe samo ishranom. Tada lekar može preporučiti preparate gvožđa – najčešće u obliku tableta ili sirupa koji se uzimaju oralno. Važno je pridržavati se propisane doze i uputstava (npr. gvožđe se bolje resorbuje na prazan stomak, ali ako izaziva mučninu, može se uzimati posle laganog obroka). Suplementacija obično traje nekoliko meseci, jer je cilj ne samo popraviti hemoglobin, već i napuniti rezerve gvožđa (podići feritin u normalu). U vrlo ozbiljnim deficitima gvožđe se može dati i intravenozno pod medicinskim nadzorom, što efikasno podiže feritin.
  
• Lečite osnovni uzrok niskog feritina: Od suštinske je važnosti da se pozabavite i razlogom zbog kojeg je došlo do pada feritina, kako bi se sprečilo ponavljanje problema. Ako je uzrok obilna menstruacija, razgovarajte sa ginekologom o načinima da se ciklusi regulišu. Ako se sumnja na krvarenje u gastrointestinalnom traktu (čir, polipi creva, hemoroidi), neophodno je lečiti ta stanja. Kod poremećaja apsorpcije (celijakija, Kronova bolest), stroga dijeta bez glutena ili odgovarajuća terapija za osnovnu bolest pomoći će da organizam bolje iskoristi gvožđe iz hrane.
  

Prirodni preparat za imunitet sa medom

Seme koprive je prava “superhrana” jer je bogato vitaminima i mineralima koji pomažu u jačanju imuniteta. Sadrži vitamin C koji pomaže belim krvnim zrncima da se bore protiv infekcija, kao i beta-karoten koji štiti sluzokožu – prvu barijeru protiv mikroba. Pored toga, sadrži vitamine B grupe, A, E i K, te minerale poput gvožđa, kalcijuma i magnezijuma, koji poboljšavaju funkciju imunih ćelija i regeneraciju organizma.

Lektin iz semena koprive aktivira imunološke ćelije, pomažući bržu reakciju organizma kada dođe do napada virusa ili bakterija. Takođe, seme koprive je bogato antioksidansima koji smanjuju oksidativni stres, što podržava zdravlje i jača imunitet.

Med sadrži enzime, vitamine i minerale koji stimulišu rad imunih ćelija, dok seme koprive doprinosi opštem jačanju organizma, smanjujući mogućnost nastanka prehlada, gripova i drugih oboljenja. Takođe, ova kombinacija deluje na održavanje ravnoteže u organizmu, čime je imuni sistem osnažen i u najboljoj formi.

Uzimanje ove prirodne mešavine dva puta dnevno po jednu kašičicu može postati vaš svakodnevni ritual za jači imunitet. Više o iskustvima korisnika i svim benefitima ovog proizvoda možete saznati na linku ovde.

Feritin u posebnim stanjima

Trudnoća i postporođajni period: Tokom trudnoće telu je potrebno znatno više gvožđa za rast bebe, posteljicu i veći volumen krvi, pa su trudnice često sklone padu feritina. Ako žena u trudnoću uđe sa skromnim zalihama gvožđa, one se brzo troše. Nizak feritin znači da beba možda ne dobija optimalne zalihe gvožđa, a majka rizikuje anemiju, iscrpljenost i komplikacije u trudnoći i na porođaju. Zato se u sklopu prenatalnih analiza često proveravaju feritin ili bar hemoglobin, te po potrebi uvodi suplementacija. I posle porođaja i tokom dojenja, potrebe za gvožđem ostaju povećane, pa je važno jesti hranu bogatu gvožđem i nastaviti suplement ukoliko je preporučen, kako bi se rezerve majke obnovile.

Detinjstvo i adolescencija: Bebe se rađaju sa zalihama gvožđa iz trećeg trimestra koje traju 4–6 meseci, posle toga gvožđe mora da dolazi iz hrane. Ako se kasni sa uvođenjem čvrste hrane bogate gvožđem, u drugoj polovini prve godine može nastati anemija. U detinjstvu potrebe za gvožđem rastu, pa pedijatri naglašavaju ishranu bogatu gvožđem i po potrebi proveru feritina. Dobre rezerve znače više energije, bolji imunitet i razvoj mozga. Važno je u mladom dobu stvoriti dobre rezerve gvožđa jer deca i tinejdžeri sa optimalnim nivoom gvožđa imaju više energije, bolje kognitivne funkcije i opšti razvoj.

Intenzivna fizička aktivnost i sport: Aktivni sportisti, posebno trkači na duge staze, maratonci i žene sportistkinje, često imaju niži feritin. Razlog su mikrokrvarenja (npr. udarci stopala o podlogu razaraju sitne krvne sudove i eritrocite), gubitak gvožđa znojem i veće potrebe za kiseonikom, pa se troši više gvožđa za hemoglobin i mioglobin. Kod sportistkinja se često kombinuju intenzivan trening, menstrualni gubici i restriktivna ishrana, što dodatno snižava feritin. Posledica su pad izdržljivosti, brzo zamaranje i lošiji rezultati. Zato se sportistima savetuje da paze na unos gvožđa (češće meso, po potrebi suplementi tokom napornih priprema) i da redovno kontrolišu krvnu sliku, jer podizanje feritina ishranom i suplementacijom poboljšava i zdravlje i performanse.

Hronične bolesti i upale: Feritin je i protein akutne faze, pa kod upala i hroničnih bolesti može biti povišen bez obzira na stvarni nivo gvožđa. Organizam tada zaključava gvožđe u depoima, zbog čega osobe sa inflamatornim bolestima mogu imati normalan ili visok feritin, a ipak biti anemične (anemija hronične bolesti). Zato se feritin kod takvih pacijenata teže tumači i zahteva dodatne analize. Tokom akutnih infekcija feritin takođe može naglo porasti. Kada se upala smiri, vrednosti se obično vraćaju ka normalnim, pa se tada ponovo procenjuje i status gvožđa.

FAQ: Najčešća pitanja

Da li je dovoljno da mi je krvna slika dobra ili treba posebno da proveravam feritin, i koliko je važna laboratorija u tome?

Iako dobra krvna slika deluje ohrabrujuće, ona ne govori uvek koliko se gvožđa stvarno skladišti u obliku feritina. Zato je važna pouzdana laboratorija koja feritin određuje preciznim metodama, dok krvna slika pokazuje kako sve to utiče na tvoje krvne ćelije. Kada lekar ima oba podatka, lakše procenjuje da li se gvožđe pravilno skladišti ili postoje rani znaci nedostatka.

Feritin mi je nizak, a na nalazu i dalje piše da su crvena krvna zrnca u granicama referentnih vrednosti. Da li to znači da je sve u redu sa brojem crvenih i da feritin još ne pravi problem?

Nizak feritin često se prvi javi pre nego što crvena krvna zrnca počnu da padaju ispod normale, pa je moguće da analiza kaže da su zrnca još u redu, a da se rezerve gvožđa već troše. To praktično znači da tvoj organizam i dalje održava broj crvenih na zadovoljavajućem nivou, ali da nema mnogo zalihe za dalje. Zato je nizak feritin znak da treba da poradiš na ishrani i preporukama lekara, da se gvožđe bolje skladišti i da kasnije ne dođe do pravog pada crvenih i razvoja anemije.

Česte infekcije su mi postale rutina i razni lekovi za imunitet su stalno u opticaju – da li sve to menja vrednosti feritina i koliko je u toj priči važna laboratorija?

Kada su infekcije česte, feritin može privremeno da poraste jer telo u upali drugačije raspoređuje i skladišti gvožđe. U toj situaciji lekovi koje piješ, posebno antibiotici i preparati za imunitet, mogu dodatno da utiču na nalaze, pa je važno da lekar zna koji sve lekovi su u tvojoj terapiji pre nego što protumači rezultat. Dobra laboratorija obično naglasi da je najbolje raditi analizu u periodu kada nema akutne infekcije, kako bi feritin i krvna slika dali realniju sliku tvojih rezervi gvožđa i načina na koji se ono skladišti.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.