Sniženi MCV i MCH su čest nalaz u kompletnoj krvnoj slici i najčešće znače da su crvena krvna zrnca manja nego što se očekuje i da u sebi nose manje hemoglobina. To ne predstavlja dijagnozu samo za sebe, već signal koji lekar koristi da bi bolje razumeo šta se dešava sa pacijentom..
Šta su MCV i MCH u krvnoj slici?
MCV je skraćenica za prosečni volumen eritrocita. Jednostavno rečeno, pokazuje prosečnu veličinu crvenih krvnih zrnaca. MCH pokazuje prosečnu količinu hemoglobina u jednom eritrocitu. Hemoglobin je protein koji vezuje kiseonik i omogućava da on stigne do tkiva i organa, pa su oba parametra važna za razumevanje kako krv obavlja svoju osnovnu ulogu. I u domaćim laboratorijskim objašnjenjima MCV se opisuje kao prosečni volumen eritrocita, a MCH kao srednja vrednost hemoglobina po eritrocitu.
Kada lekar pogleda MCV i MCH, on praktično dobija dve korisne informacije odjednom: da li su eritrociti sitniji ili krupniji od očekivanog i da li u proseku nose dovoljno hemoglobina. Ako su ove vrednosti snižene, to često znači da crvena krvna zrnca ne izgledaju i ne funkcionišu sasvim uobičajeno, pa se dalje traži uzrok takvog nalaza.
Zašto se MCV i MCH gledaju zajedno?
MCV i MCH se često kreću u istom smeru jer su veličina eritrocita i količina hemoglobina u njima povezane. Kada su eritrociti mali, vrlo često u sebi imaju i manje hemoglobina. Zato kombinacija niskog MCV i niskog MCH lekaru odmah sugeriše obrazac koji se često viđa kod mikrocitne i hipohromne anemije.
Važno je, međutim, znati da nijedan od ova dva parametra sam po sebi ne daje konačan odgovor. Nizak MCV može da ukaže na nedostatak gvožđa, talasemiju ili druge poremećaje hemoglobina, dok nizak MCH najčešće znači da eritrociti sadrže manje hemoglobina nego što bi trebalo. Zbog toga se ovi pokazatelji u praksi uvek tumače zajedno, uz hemoglobin, broj eritrocita, RDW, feritin i druge analize.
Normalne vrednosti MCV i MCH
Kod odraslih se kao uobičajene referentne vrednosti najčešće navode MCV od oko 80 do 100 fL i MCH od oko 27 do 31 pg, dok neke laboratorije za MCH koriste nešto širi opseg. Važno je da se rezultat uvek čita prema referentnim vrednostima laboratorije koja je radila analizu, jer se opsezi mogu blago razlikovati.
Kod dece je situacija drugačija. Normalne vrednosti zavise od uzrasta i ne treba ih porediti sa opsegom za odrasle. Na primer, kod male dece MCV i MCH fiziološki mogu biti niži nego kod odraslih, a kako dete raste, vrednosti se postepeno približavaju odraslima. Zbog toga nalaz koji bi kod odrasle osobe izgledao sniženo kod deteta nekad može biti potpuno očekivan za taj uzrast.
Šta znači kada su MCV i MCH niski?
Kada su MCV i MCH niski, to najčešće znači da su eritrociti manji i siromašniji hemoglobinom nego što je uobičajeno. Takav obrazac se najčešće povezuje sa mikrocitnom i hipohromnom slikom krvi. U praksi se to najčešće viđa kod nedostatka gvožđa, ali nije jedino moguće objašnjenje. Sličan nalaz može da se javi i kod talasemije, drugih poremećaja hemoglobina, anemije povezane sa hroničnim zapaljenjem, a ređe kod trovanja olovom ili sideroblastnih anemija.
Ipak, snižen MCV i MCH ne znače automatski da osoba ima tešku anemiju. Nekada je hemoglobin još u granicama normale, pa nalaz predstavlja rani signal da treba proveriti rezerve gvožđa i druge pokazatelje. Drugim rečima, ove vrednosti mogu da ukažu na problem koji tek počinje ili na trajnu osobinu krvi, kao što je nosilaštvo talasemije, a ne nužno na stanje koje izaziva izražene simptome tog trenutka.
Prirodni preparat za anemiju
Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.
Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.
Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.
MCV i MCH sniženi kod dece
Kod dece je najvažnije prvo utvrditi da li su vrednosti zaista snižene za konkretan uzrast. Dečji referentni opsezi se menjaju sa godinama, pa se iste brojke ne mogu tumačiti jednako kod bebe, predškolca i tinejdžera. Zato roditelji ne bi trebalo sami da procenjuju nalaz poredeći ga sa vrednostima za odrasle.
Ako su MCV i MCH zaista sniženi, najčešći razlog kod dece je manjak gvožđa. To se naročito viđa kada ishrana nema dovoljno gvožđa, kada dete brzo raste, u pubertetu, ili kod male dece koja unose previše kravljeg mleka i zbog toga ili slabije usvajaju gvožđe ili jedu manje druge hrane bogate gvožđem. Kod devojčica u adolescenciji uzrok može biti i menstrualni gubitak krvi.
Kod dece snižen MCV i MCH zaslužuju pažnju i zato što dugotrajan nedostatak gvožđa može uticati na rast, pažnju, budnost i učenje. Simptomi kod mališana nekad nisu upadljivi. Dete može biti razdražljivo, bledo, umorno, slabijeg apetita ili zadihano pri naporu, pa se problem otkrije tek na rutinskoj krvnoj slici.
Najčešći uzroci sniženih MCV i MCH vrednosti
Najčešći uzrok je nedostatak gvožđa. Organizam bez dovoljno gvožđa ne može da stvara dovoljno hemoglobina, pa eritrociti postaju manji i bleđi. Do toga može doći zbog manjeg unosa gvožđa hranom, slabije apsorpcije u crevima, povećanih potreba organizma ili hroničnog gubitka krvi. Krvarenja koja često stoje u pozadini uključuju obilne menstruacije, dugotrajno sitno krvarenje iz digestivnog sistema, čir, kao i upotrebu lekova koji mogu doprineti gastrointestinalnom krvarenju.
Slabija apsorpcija gvožđa je drugi čest razlog. I kada osoba jede dovoljno namirnica bogatih gvožđem, problem može nastati ako organizam ne uspeva da ga iskoristi kako treba. To se, na primer, može desiti kod celijakije, Kronove bolesti ili posle pojedinih operacija želuca i creva. Ponekad su potrebe za gvožđem jednostavno veće nego inače, kao u trudnoći, tokom dojenja ili u fazama intenzivnog rasta.
Druga važna grupa uzroka su nasledni poremećaji hemoglobina, posebno talasemije. Kod njih MCV i MCH mogu dugo biti sniženi, a feritin uredan. Osoba može imati sasvim malo ili nimalo tegoba, ali krvna slika uporno pokazuje sitnije eritrocite. Upravo zato nije dobro automatski pretpostaviti da svaki nizak MCV i MCH znače manjak gvožđa. Ako su nalazi trajno takvi, a rezerve gvožđa nisu snižene, treba razmišljati i o hemoglobinopatijama.
Snižene vrednosti mogu se videti i kod anemije povezane sa hroničnim bolestima i zapaljenjem. U tom slučaju serumskog gvožđa često ima malo, transferin i zasićenost transferina mogu biti niski, ali feritin nije obavezno nizak jer raste kao deo zapaljenskog odgovora. Ređi uzroci su trovanje olovom i sideroblastne anemije. Zato se uzrok ne traži napamet, već prema celokupnoj slici i dodatnim analizama.
Simptomi koji mogu pratiti nizak MCV i MCH
Nizak MCV i MCH sami po sebi ne bole i ne daju specifičan osećaj. Simptomi se javljaju kada zbog osnovnog uzroka, najčešće anemije, tkiva dobijaju manje kiseonika nego što im je potrebno. Tada osoba može osećati umor, slabost, manjak snage, vrtoglavicu, glavobolju, lupanje srca, bledilo i zadihanost pri naporu. Mogu se javiti i hladne šake i stopala, kao i slabija koncentracija. Kod blagih slučajeva simptoma nekad uopšte nema.
Kada nedostatak gvožđa traje duže ili je izraženiji, simptomi mogu postati prepoznatljiviji. Neke osobe razviju neobičnu želju za ledom ili drugim nejestivim stvarima, što se naziva pika. Mogu se javiti lomljivi ili kašikasto uvučeni nokti, upaljen jezik, ranice u uglovima usana, opadanje kose i izraženiji pad energije. Kod dece se uz bledilo i umor mogu videti razdražljivost, lošiji apetit i slabija pažnja.
Kako se tumače MCV i MCH sa drugim parametrima?
MCV i MCH imaju smisla tek kada se ukrste sa drugim nalazima. Hemoglobin i hematokrit pokazuju da li anemija zaista postoji i koliko je izražena. Broj eritrocita može pomoći da se razdvoje pojedini uzroci. Kod nedostatka gvožđa broj eritrocita je često nizak ili normalan, dok kod talasemije može biti relativno visok uprkos malim eritrocitima. RDW pokazuje koliko se eritrociti međusobno razlikuju po veličini. Kada je RDW povišen, to često govori da u krvi postoji veća neujednačenost, što se često viđa kod nedostatka gvožđa.
Feritin je jedan od najvažnijih dodatnih nalaza jer govori o zalihama gvožđa u organizmu i smatra se dobrim markerom tih rezervi. Nizak feritin snažno ide u prilog nedostatku gvožđa. Međutim, feritin može biti normalan ili povišen kada postoji upala, infekcija, bolest jetre, autoimuna bolest ili malignitet. Zato lekar nekad uz feritin traži i CRP ili druge markere zapaljenja, kao i serum gvožđe, TIBC ili transferin i zasićenost transferina. Kod nedostatka gvožđa obično rastu ukupni kapacitet vezivanja gvožđa i opada zasićenost transferina.
Retikulociti pokazuju kako koštana srž odgovara na problem. Kod manjka gvožđa i anemije hronične bolesti retikulociti su često niski. Ako se uz snižene MCV i MCH nalaze uredan ili povišen feritin i trajno isti obrazac kroz vreme, lekar može posumnjati na hemoglobinopatiju i tražiti dodatna ispitivanja, kao što su pregled periferne razmaze krvi ili analiza hemoglobina. Cilj nije samo potvrditi da su vrednosti niske, već otkriti zašto su niske.
Šta uraditi ako su MCV i MCH sniženi?
Prvi korak je da se nalaz ne tumači panično i naslepo. Treba pogledati hemoglobin, hematokrit, broj eritrocita, RDW i, po potrebi, uraditi feritin i druge analize gvožđa. Pošto MCV i MCH sami ne mogu da postave dijagnozu, najbolji sledeći korak je razgovor sa lekarom koji može da uklopi laboratoriju sa simptomima, ishranom, godinama, polom, menstruacijama, trudnoćom, hroničnim bolestima i eventualnim znacima krvarenja.
Vrlo je važno ne uvoditi gvožđe na svoju ruku samo zato što su MCV i MCH niski. Ako je uzrok talasemija ili drugi nasledni poremećaj hemoglobina, oralno gvožđe neće pomoći, a može biti i štetna prekomerna konzumacija gvožđa. S druge strane, ako je reč o pravom manjku gvožđa, terapija pomaže, ali i tada treba otkriti zašto je do manjka došlo. To može biti obilna menstruacija, loša ishrana, trudnoća, loša apsorpcija ili skriveno krvarenje iz digestivnog sistema.
Ako postoje izražen umor, bledilo, gušenje pri naporu, ubrzan rad srca, crna stolica, krv u stolici, obilna menstrualna krvarenja, bolovi u stomaku ili naglo pogoršanje nalaza, pregled ne treba odlagati. Kod dece i trudnica prag za javljanje lekaru treba da bude niži, jer nedostatak gvožđa u tim periodima ima veći značaj. U većini slučajeva problem je rešiv, ali je pravi pristup uvek isti: potvrditi uzrok, lečiti taj uzrok i tek onda pratiti kako se MCV, MCH i ostali parametri vraćaju u normalu.
FAQ: Najčešća pitanja
Da li nizak MCV i MCH iz krvne slike uvek znače anemiju?
Ne mora uvek. Sniženi MCV i MCH u nalazu krvne slike često ukazuju na manjak gvožđa, ali mogu biti povezani i sa drugim stanjima, kao što su talasemija ili hronično zapaljenje. Zato nije dobro odmah započinjati lečenje na svoju ruku, već treba pogledati i hemoglobin, feritin, RDW i ostale parametre.
Šta znači ako su MCV, MCH i MCHC sniženi, a leukociti su uredni?
Ako je MCHC snižen zajedno sa MCV i MCH, to može značiti da eritrociti imaju manje hemoglobina nego što bi trebalo. Uredan broj leukocita obično ne isključuje sve probleme, ali može govoriti da nema jasnog znaka akutne infekcije u samom nalazu. Ipak, tumačenje krvne slike zavisi od celog nalaza i simptoma.
Kada treba otići lekaru zbog niskih MCV i MCH vrednosti?
Lekaru se treba javiti ako uz loš nalaz krvne slike postoje umor, bledilo, lupanje srca, kratak dah, obilne menstruacije ili sumnja na krvarenje. Posebno je važno proveriti uzrok ako osoba ima hronična stanja, probleme bubrega, neka dugotrajna infekcija ili promene u broju leukocita. Pravilno lečenje zavisi od toga da li je uzrok manjak gvožđa, zapaljenje ili nešto drugo.
Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.