Pucanje i ranice u uglovima usana spadaju među one male probleme koji umeju da budu veoma neprijatni. Mogu da peku, bole pri osmehu, govoru i jelu, a nekad se vraćaju čim pomislite da su prošli. Mnogi ih zovu žvale, a u medicini se najčešće koristi naziv angularni heilitis.
Šta su žvale, odnosno angularni heilitis?
Žvale su upala kože i sluzokože u uglovima usana. Najčešće zahvataju jedan ili oba ugla usta i izgledaju kao crvenilo, ispucala koža, ranice ili krastice. U praksi se često javljaju na mestima gde se koža stalno savija, vlaži pljuvačkom i iznova iritira pri govoru, jelu i otvaranju usta. Zbog toga ugao usana postaje osetljiv i lako puca.
Ovo stanje može da se javi u bilo kom uzrastu, ali se češće viđa kod male dece i starijih osoba. Kod dece problem mogu da pojačaju balavljenje, cucle i sisanje palca, a kod starijih loše naležuće proteze, izraženiji nabori kože i spušteni uglovi usana. Žvale obično nisu ozbiljno oboljenje same po sebi, ali ponekad ukazuju na lokalni problem u ustima, gljivičnu ili bakterijsku infekciju, suvocu usta, manjak hranljivih materija ili neko osnovno zdravstveno stanje.
Najčešći simptomi žvala
Najtipičniji simptomi su crvenilo, peckanje, bol i pucanje kože u uglovima usana. Koža može da bude suva, razmekšana od vlage, prekrivena krasticom ili da blago krvari. Kod nekih ljudi promene su blage i svode se na zatezanje i osećaj iritacije, dok kod drugih nastaju dublje pukotine koje bole svaki put kada otvore usta, zagrizu ili se nasmeju.
Žvale su često obostrane, mada mogu da se jave i samo na jednoj strani. Nekad izgledaju samo kao uporan crveni ugao usana, a nekad kao prava ranica sa vlažnom površinom, žućkastom ili beličastom naslagom i krasticom. Ako stanje traje duže, simptomi mogu da se smiruju pa vraćaju, naročito ako osnovni uzrok nije rešen. Upravo to ponavljanje je jedan od znakova da ne treba lečiti samo posledicu, već tražiti razlog zbog kog se promene stalno vraćaju.
Zašto nastaju ispucali uglovi usana?
Najčešći mehanizam je jednostavan: pljuvačka se zadržava u uglovima usana, koža se stalno kvasi i suši, a zatim puca. Iako zvuči neobično, višak vlage može da isuši i ošteti kožu. Enzimi iz pljuvačke dodatno iritiraju to osetljivo mesto, pa nastaje upala. Kada je zaštitna barijera kože oštećena, uglovi usana postaju mnogo podložniji daljoj iritaciji i infekciji.
Na toj oštećenoj koži često se lakše razmnože mikroorganizmi, najčešće kandida i bakterije poput stafilokoka. Nekad gljivica bude glavni problem, nekad bakterija, a nekad postoji kombinacija više faktora istovremeno. Zato dve osobe mogu imati sličan izgled ranice, a različit uzrok i različitu terapiju. Ako, na primer, postoji oralna kandidijaza u ustima, uglovi usana se mnogo lakše uključe u problem.
Rizik povećavaju i loše naležuće proteze kod veštačkih zuba, noćno slinjenje, ortodontski aparati, spušteni uglovi usana, česta navika lizanja usana, suve usne, ekcem, alergijska ili iritativna reakcija na kozmetiku i pastu za zube, kao i suva usta izazvana bolestima ili lekovima. Veći rizik imaju i osobe sa dijabetesom, upalnim bolestima creva, oslabljenim imunitetom, kao i oni koji koriste inhalacione ili sistemske kortikosteroide, antibiotike ili retinoide koji isušuju kožu i usne. Pušenje i loša oralna higijena takođe mogu doprineti nastanku i vraćanju žvala.
Da li su ranice u uglovima usana zarazne?
U većini slučajeva žvale same po sebi nisu zarazne. To je važna razlika u odnosu na herpes na usnama, koji izaziva virus i može da se prenosi kontaktom. Kod angularnog heilitisa problem je najčešće posledica lokalne iritacije, vlage, pucanja kože i sekundarne infekcije na mestu koje je već osetljivo, a ne klasične zarazne promene koje se lako prenose s osobe na osobu.
Ipak, ovde treba biti precizan. Ranica u uglu usana ne znači automatski da je u pitanju žvala. Herpes može da zahvati područje oko usana, a virus herpesa jeste zarazan, naročito kada su prisutni mehurići i ranice. Zato osoba ne treba sama da procenjuje samo po mestu promene, već i po tome kako je promena počela i kako izgleda. Ako imate grupisane mehuriće, peckanje pre izbijanja promene ili promene koje liče na herpes, potreban je drugačiji pristup.
Manjak vitamina i minerala: da li ishrana ima veze?
Da, ishrana može imati veze, ali nije svaki ispucali ugao usana znak manjka vitamina. Žvale se češće povezuju sa niskim nivoom gvožđa, vitamina B12, folata, riboflavina, a ponekad i cinka ili opštim manjkom proteina. Kada telu nedostaju hranljive materije važne za obnovu kože i sluzokože, uglovi usana postaju podložniji pucanju i sporije zarastaju. Ovakva veza je važnija kod upornih ili čestih epizoda nego kod jedne kratkotrajne promene koja je nastala posle vetra, lizanja usana ili lokalne iritacije.
Na ishranu treba misliti naročito ako su žvale praćene umorom, bledilom, crvenim ili bolnim jezikom, čestim aftama, gubitkom apetita ili ako osoba ima restriktivnu ishranu, celijakiju, upalne bolesti creva ili stanja koja otežavaju apsorpciju hranljivih materija. U takvim situacijama problem nije samo u tome šta jedete, već i koliko telo uspeva da iskoristi iz hrane.
Seme koprive sa medom – Dar iz prirode
Seme koprive sa medom je jedinstven prirodni preparat koji jača telo, vraća energiju i podstiče regeneraciju organizma. Ova moćna kombinacija bogata je vitaminima A, C, E, K i B kompleksa, kao i mineralima poput gvožđa, cinka, magnezijuma i silicijuma – ključnim za zdravlje krvi, kože, kose i imuniteta.
Zahvaljujući visokom sadržaju gvožđa i folne kiseline, seme koprive poboljšava krvnu sliku i pomaže u borbi protiv anemije, dok vitamini i antioksidansi jačaju imuni sistem i čuvaju ćelije od oksidativnog stresa. Kao adaptogena biljka, kopriva pomaže organizmu da se lakše nosi sa stresom i održava hormonalnu ravnotežu, doprinosеći boljem raspoloženju i vitalnosti.
U kombinaciji s medom, koji sadrži prirodne enzime i hranljive materije, ovaj preparat dodatno podržava otpornost i ubrzava regeneraciju. Redovnim korišćenjem jača se imunitet, smanjuje umor i povećava energija tokom dana.
Seme koprive sa medom takođe doprinosi lepoti iznutra – jača koren dlake, podstiče rast i sprečava opadanje kose, dok med hidrira teme i daje kosi prirodan sjaj. Samo jedna kašičica, dva puta dnevno, može postati vaš svakodnevni ritual za snagu, otpornost i vitalnost iz prirode.
Više o iskustvima korisnika i svim benefitima ovog proizvoda možete saznati na linku ovde.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se najčešće postavlja pregledom. Lekar, dermatolog ili stomatolog obično mogu da prepoznaju žvale na osnovu izgleda promene, mesta na kom se nalazi i razgovora o simptomima i navikama. Važno je da se pita da li nosite protezu ili aparat, da li često ližete usne, da li imate suva usta, oralnu kandidijazu, dijabetes, probleme sa ishranom ili lekove koji isušuju usta i kožu. Upravo ti podaci često otkriju uzrok bolje nego sama ranica.
Ako promene ne prolaze ili izgled nije tipičan, lekar može uzeti bris iz ugla usana ili iz usta kako bi proverio da li su prisutne kandida, stafilokok ili, ređe, herpes. Kod sumnje na deficit ili osnovnu bolest mogu se tražiti krvne analize, najčešće za gvožđe, vitamin B12, folate i druge pokazatelje po proceni lekara. Biopsija uglavnom nije potrebna, ali dolazi u obzir kada promena dugo traje, javlja se samo na jednoj strani, ne reaguje na terapiju ili izgleda atipično.
Šta možete da uradite kada uglovi usana počnu da pucaju?
Prvi korak je da zaštitite kožu i prekinete krug vlaženja i pucanja. To znači da ne treba lizati uglove usana, ne treba čupati krastice i ne treba stalno proveravati ranicu jezikom. Korisno je često nanositi neutralan zaštitni sloj, kao što je jednostavan emolijens ili balzam bez jakih mirisa i ukusa, kako bi se smanjio kontakt sa pljuvačkom i olakšalo zarastanje. Ako vam hladnoća, vetar ili sunce dodatno iritiraju usne, zaštita usana postaje još važnija.
Pored toga, obratite pažnju na ono što može dodatno da nadraži promenu. Oštre, veoma slane, kisele ili ljute namirnice, agresivne vodice za usta, grubi piling proizvodi, jake paste za zube i neadekvatna kozmetika mogu pogoršati pečenje i pucanje. Održavajte dobru oralnu higijenu, čistite proteze kako treba i skidajte ih noću ako vam je to savetovano. Ako koristite inhalacioni kortikosteroid, ispiranje usta posle primene može smanjiti rizik od kandidijaze i time pomoći da se žvale ne vraćaju. Hladan oblog može privremeno ublažiti bol i otok.
Kako se leče žvale i ispucali uglovi usana?
Lečenje zavisi od uzroka. Kod blažih slučajeva, naročito kada je problem nastao pre svega zbog pljuvačke i iritacije, zaštitna mast ili emolijens mogu biti dovoljni da koža zaraste. Ali ako postoji gljivična ili bakterijska infekcija, obično su potrebne ciljane kreme ili masti koje propisuje lekar. Kod nekoga će najbolje pomoći antimikotik, kod nekoga antibiotik, a kod nekih osoba je potrebno i korigovati protezu, zagrižaj ili drugi lokalni faktor koji stalno održava problem.
Ako se otkrije manjak gvožđa, vitamina B12, folata ili drugih hranljivih materija, važno je lečiti i deficit, ne samo mazati promenu spolja, ali i jačati imunitet. Isto važi i za loše naležuće proteze, neadekvatan aparat, suva usta, nekontrolisan dijabetes i druge osnovne uzroke. Kod većine ljudi poboljšanje počinje u prvim danima odgovarajuće terapije, a stanje se najčešće smiri za oko dve nedelje. Ako se promene stalno vraćaju, terapija i prevencija moraju biti šire od same kratkotrajne kreme.
Pucanje uglova usana – žvala, afta ili herpes: kako razlikovati?
Žvala se najčešće nalazi baš u uglovima usana. Počinje kao crvenilo, iritacija i sitna pukotina, a zatim može da pređe u bolnu ranicu sa krasticom ili vlažnom površinom. Bol se često pojačava pri otvaranju usta. U pitanju je problem mesta gde se usne sastaju i savijaju, pa je raspored promene veoma važan trag u prepoznavanju.
Herpes uglavnom izgleda drugačije. Najčešće počinje peckanjem, svrabom ili žarenjem, a zatim se u narednim satima ili danu-dva pojave mali, bolni mehurići ispunjeni tečnošću na usni ili oko usta. Ti mehurići pucaju, cure i prelaze u krastu. Herpes je virusna infekcija i zarazan je, posebno dok su promene aktivne. Dakle, mehurići i početno peckanje pre izbijanja promene mnogo više govore u prilog herpesu nego žvalama.
Afta je treća stvar koju ljudi često mešaju sa žvalama. Aftozne ranice se obično javljaju unutar usta, na unutrašnjoj strani usana i obraza, na jeziku ili dnu usne duplje. Najčešće su okrugle ili ovalne, sa beličastom, sivkastom ili žućkastom sredinom i crvenim rubom. Nisu isto što i herpes, nisu tipično smeštene u uglovima usana i obično nisu zarazne. Ako je ranica unutar usta, a ne baš u uglu, verovatnije je da je u pitanju afta nego angularni heilitis.
Kada ići kod lekara?
Kod prvog blažeg slučaja nije uvek neophodan hitan pregled, ali treba otići lekaru ako promene ne prolaze, ako se stalno vraćaju ili ako ne vidite jasno poboljšanje u roku od oko dve nedelje. Pregled je posebno važan ako se ranica javlja samo na jednoj strani, ako se širi van ugla usana, ako promena izgleda neuobičajeno ili ako sumnjate da uz žvale postoji i kandidijaza u usnoj duplji. Takve situacije ponekad zahtevaju bris, krvne analize ili pregled dermatologa ili stomatologa.
Ranije se javite lekaru i ako imate dijabetes, oslabljen imunitet, izražena suva usta, česte gljivične infekcije, protezu koja loše naleže ili znake da problem nije samo lokalna iritacija. Ako se u ustima javljaju i druge promene, kao što su bele naslage, česte afte, crven i bolan jezik ili znaci deficita poput umora i bledila, korisno je uraditi dodatnu procenu. U tim okolnostima žvale mogu biti samo spoljašnji znak dubljeg problema koji treba lečiti iznutra, kao što je anemija.
Posebno nemojte odlagati pregled ako imate ranicu u ustima koja traje duže od tri nedelje, ako ranica postaje sve veća, sve crvenija ili bolnija, ili ako se uporno vraća bez jasnog razloga. Većina promena na usnama i u usnoj duplji nije opasna, ali dugotrajne i neobične promene ne treba pretpostaviti da su bezazlene. Dobra vest je da su žvale najčešće stanje koje može uspešno da se kontroliše kada se prepozna pravi uzrok i kada se uz terapiju promene i navike koje problem održavaju.
Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.