Opadanje kose – Razlozi, lečenje i prevencija

Da li je normalno da kosa opada?

Normalno je da nam kosa svakodnevno opada, ali u ograničenim količinama. Prosečna osoba ima oko 100.000 dlaka na glavi, pa gubitak od 50–100 dlaka ne utiče značajno na ukupnu gustinu. Svaka dlaka raste u ciklusima – faza rasta, mirovanja i opadanja – te stara kosa otpada kako bi napravila mesto novoj. Zbog toga ne treba brinuti ako primetite nekoliko dlaka na jastuku ili u češlju posle pranja kose – to je deo normalnog procesa obnavljanja.

Međutim, gubitak postaje zabrinjavajući kada je znatno veći od uobičajenog i kada se dlake skupljaju u pramenovima ili počnu da se formiraju vidno proređeni delovi skalpa. U tim situacijama kosa se drastično proređuje, pa počinje da narušava prirodni raspored. Ako primetite ovakve promene, preporučljivo je obratiti se lekaru ili dermatologu kako biste utvrdili zašto kosa pojačano opada.

Najčešći razlozi opadanja kose

Uzroci opadanja kose su brojni i raznovrsni. Često se radi o kombinaciji više faktora. Uobičajeni razlozi uključuju:

Nasledni (genetski) faktori: Jedan od najčešćih uzroka je nasledna predispozicija za ćelavost. Ako su u porodici prisutni primeri proređene kose ili ćelavosti (sa očeve i/ili majčine strane), folikuli kod potomaka mogu biti osetljiviji. Uslovljeni muški hormoni (androgeni) deluju na osetljive folikule tako što skraćuju njihovu fazu rasta, što postepeno tanji kosu. Ovaj proces je obično postepen i stalno napreduje dok se folikuli ne smanje do te mere da prestanu da proizvode nove dlake.
Hormonske promene: Visoke vrednosti estrogena tokom trudnoće održavaju kosu gušćom, ali kad se nivo estrogena naglo spusti posle porođaja, dolazi do opadanja onih dlaka koje su ostale u fazi rasta. U menopauzi pak opada nivo estrogena i progesterona, pa relativno raste uticaj muških hormona – zbog čega se kosa postepeno tanji. Sličan efekat može imati i hormonski disbalans izazvan sindromom policističnih jajnika (PCOS) ili promenom u uzimanju kontraceptivnih pilula.
Ishrana i nutritivni nedostaci: Nezdrava ishrana ili restriktivne dijete često dovode do gubitka kose. Kosa je načinjena od proteina keratina, pa nedovoljan unos proteina može značajno oslabiti folikule. Isto tako, manjak minerala i vitamina utiče na rast dlake – najčešće je to nedostatak gvožđa (anemija), vitamina D, biotina, cinka i B-vitamina. Na primer, osobe koje ne jedu dovoljno mesa ili zelenog povrća mogu imati nedostatak gvožđa, a to se često ogleda u opadanju i proređivanju kose. Adekvatan unos raznovrsne hrane pomaže da folikuli imaju sve potrebne gradivne materije. Nedostatak vitamina D, koji organizam stvara izlaganjem suncu, takođe može doprineti lošem stanju kose.

Stres i fizički napori: Izuzetno stresni događaji – kako psihički (npr. dugotrajni emotivni stres, anksioznost) tako i fizički (teške bolesti, operacije, trauma) – mogu izazvati naglo i pojačano opadanje kose. To se zove telogeni efuzijum: posle takvog šoka folikuli naglo prelaze u fazu mirovanja, pa 2, 3 meseca kasnije vidite gubitak velikog broja dlaka prilikom češljanja ili pranja. Kada stres prođe i organizam se oporavi, kosa postepeno počinje da raste ponovo. Zanimljivo je da čak i infekcije kao što je preležani grip, pa i savremeni virus COVID-19, mogu izazvati sličan efekat – ljudi često primete dodatno opadanje kose nekoliko meseci nakon infekcije.
Zdravstveni problemi i bolesti: Neka hronična oboljenja mogu pogoditi kosu. Na primer, poremećaji rada štitne žlezde (hipotireoza ili hipertireoza) često dovode do opadanja i prorđivanja kose, zato se pri njihovom lečenju obično proverava i stanje kose. Autoimune bolesti, kao što je alopecija areata, izazivaju kružne delove bez dlaka jer imuni sistem napada folikule. Hronične bolesti poput dijabetesa, lupusa ili anemije mogu imati pojačan uticaj na kvalitet kose.
Lekovi i medicinski tretmani: Određeni lekovi i terapije mogu izazvati gubitak kose kao neželjenu pojavu. Lekovi poput nekih antidepresiva, antiepileptika, lekova za visok krvni pritisak, antikancerogenih preparata ili lekova za probleme sa štitastom žlezdom, mogu imati nuspojavu u vidu opadanja kose. Ukoliko primetite da vam je kosa počela da opada ubrzo nakon što ste počeli da pijete novi lek, obavezno razgovarajte sa lekarom pre prekidanja terapije – lekar može proceniti da li je lek krivac i da li postoje alternative.
Oštećenje i nega kose: Način na koji rukujemo kosom može je dodatno oštetiti. Česta upotreba velike toplote (fen za kosu na visokoj temperaturi, peglanje ili uvijanje kose) može osušiti i oslabiti dlaku, uzrokujući lomljenje i opadanje. Hemijski tretmani (bojanje, izbeljivanje, trajna) takođe mogu oštetiti strukturu kose. Čak i frizure kao što su vrlo čvrsti repovi, pletenice, punđe ili ekstenzije – mogu izvući folikule iz kože. Ukoliko se takve navike nastave dugo, folikuli se mogu trajno oštetiti i prestati da proizvode kosu. Osim toga, prečesto pranje agresivnim šamponima ili korišćenje tvrdih četki može isušiti i iritirati skalp, što takođe slabi folikule.
Infekcije vlasišta: Gljivične infekcije kože glave (najčešće tinea capitis) mogu uzrokovati pojavu parčetâ bez kose, posebno kod dece i adolescenata. Takve infekcije uzrokuju kružne čuperke bez dlaka. I druge infekcije, kao i ozbiljnije upale skalpa, mogu oštetiti folikule. Čuvanje vlasišta čistim, suvim i pravilna higijena smanjuju rizik, a pri pojavi ljuspica ili crvenila treba se javiti lekaru radi odgovarajućeg tretmana.

Starenje: Sa godinama prirodno dolazi do proređivanja kose. Kako starimo, ciklus rasta kose se skraćuje, folikuli postaju manji i proizvode tanje dlake, te se kosa postepeno proređuje. Kod nekih ljudi ovo dovodi do vidljivijeg stanja ćelavosti (posebno kod muškaraca), dok kod drugih kosa ostaje ravnomerno gusta, ali razređena. Ovo starenje kose je prirodan proces – kosa retko nestaje skroz, ali s godinama gubi volumen i elastičnost.

Trajni ili privremeni gubitak kose?

Važno je razlikovati trajni od privremenog gubitka kose kako bismo znali šta možemo očekivati i kako delovati. Privremeni gubitak kose nastaje usled nekog prolaznog uzroka i obično je reverzibilan. Primera radi, nagli stres, infekcija ili hormonska fluktuacija (kao posle porođaja) mogu izazvati ovo stanje. Kosa se naglo proredi, ali nakon nekoliko meseci, kad se stanje stabilizuje, folikuli se povrate u normalan ciklus i kosa se obnavlja. Takođe, privremeno može biti opadanje izazvano lekovima – nakon prestanka terapije kosa češće opet počne da raste. Ukoliko je ishrana siromašna, nekoliko meseci nakon korigovanja hrane, kosa polako vraća stari sjaj.

S druge strane, trajni gubitak kose znači da su folikuli trajno oštećeni ili napadnuti, pa kosa na tim mestima obično više ne izrasta. To je slučaj kod nasledne ćelavosti (androgenetske alopecije) i kod ožiljnih (cicatricialnih) oblika alopecije, gde inflamatorni proces ili ožiljak trajno uništava folikul dlake. Na primer, teške povrede temena, opekotine ili inflamacije koje ostave ožiljak na koži glave, rezultuju trajnim gubitkom kose na tom mestu, jer folikul više ne može da funkcioniše.

Glavni tipovi ili oblici opadanja kose su:

Androgenetska alopecija: To je najčešći oblik trajnog gubitka kose, poznat i kao muška ili ženska nasledna ćelavost. Kod muškaraca počinje povlačenjem linije kose na čelu i prorđivanjem kose na kruni glave, dok kod žena kosa postepeno postaje sve tanja i ređa po čitavom temenu (retko potpuna ćelavost). Ovaj proces je spor i obično se ne oporavlja bez lečenja.
Alopecija areata: To je autoimuni oblik gubitka kose koji se manifestuje malim kružnim ili ovalnim ćelavim flekama na glavi. Folikuli na tim mestima ostaju živi, pa kosa može spontano ponovo da raste, ali je moguća i ponovna pojava oboljenja. Nekada se opadanje kose ne može predvideti – može trajati mesecima, a u nekim slučajevima prelazi u teže forme (poput potpune ćelavosti).
Telogeni efuzijum: Privremeni difuzni gubitak kose nastaje kao odgovor organizma na teške stresore (bolesti, gubitak, operacije, nedostatak hrane). Nakon stresnog događaja, kraće i zdravije dlake naglo pređu u fazu mirovanja i počnu da ispadaju u velikim količinama, pa se u peškiru ili četki osete pune šake kose. Kosa obično počinje da pada dva do tri meseca posle okidača. Kada se uzrok eliminiše, folikuli se postepeno vrate u normalan rad i kosa ponovo naraste.

Anageni efuzijum: Ovo je intenzivan gubitak kose tokom aktivne faze rasta (anagene), često izazvan jakim toksičnim uticajem – najčešće hemoterapijom. U ovim situacijama dlaka masovno ispada ubrzo nakon početka lečenja ili otrova, jer ćelije folikula prestaju sa deobom. Nakon prestanka hemoterapije kosa obično ponovo izraste, ali može biti potrebno nekoliko meseci.
Traction alopecija: Gubitak kose usled produženog mehaničkog povlačenja. To se dešava kada dugo nosite jako čvrste frizure koje povlače folikule iz kože. U početku je ovaj oblik često reverzibilan – ako prestanete da zatežete kosu, folikuli se mogu oporaviti. Ali ako se navika nastavi dugi niz godina, oštećenje može postati trajno.

Genetika i hormoni kao uzrok opadanja kose

Nasledni faktori i hormoni igraju ključnu ulogu u tome kako i koliko će kosa opadati. Genetika određuje osetljivost folikula dlake na muške polne hormone. Ako u porodici postoje slučajevi ćelavosti, povećana je šansa da će i potomci imati problema sa gubitkom kose. Dva brata sa istim genima za kosu mogu iskusiti različite rezultate – kod jednog folikul „izdrži“, dok kod drugog počne da se smanjuje. Stručnjaci smatraju da su geni jedan od ključnih faktora u razvoju trajne ćelavosti. Ako otac ili majka znatno izgube kosu, verovatnoća da će i deca imati sličan problem raste.

Kod muškaraca, glavni okidač za nasleđenu (androgenetsku) ćelavost je deo testosterona koji se pretvara u dihidrotestosteron (DHT). DHT vezivanjem za receptore folikula na temenu i čelu uzrokuje njihovo skraćenje i postepenu atrofiju. Zbog toga muškarci gube kosu u predelu slepoočnica i vrha glave, dok im kosa na potiljku obično ostaje. Kod nekih muškaraca ovaj proces kreće već u 20-ima, a kod drugih u zrelijem dobu.

Kod žena je uloga hormona drugačija: žene proizvode male količine androgena, ali su često osetljivije na promene u nivou hormona. Na primer, povišeni androgeni kod sindroma policističnih jajnika (PCOS) mogu uzrokovati proređivanje po obrascu sličnom kao kod muškaraca. Takođe, pad nivoa ženskih hormona (estrogen i progesteron) posle porođaja ili u menopauzi čini da relativno deluju „jače“ muški hormoni – što dovodi do tanjenja kose kod žena. Naučno je dokazano da žene retko dožive potpunu ćelavost jer su njihovi folikuli manje osetljivi, ali se i kod njih može javiti značajno tanjenje ako je genetska predispozicija snažna.

Pored polnih hormona, na opadanje mogu uticati i drugi hormonski sistemi. Hormoni štitne žlezde (tiroidni) kontrolišu metabolizam mnogih tkiva, uključujući folikule dlake. Neravnoteža – bilo smanjena (hipotireoidizam) ili pojačana funkcija štitne žlezde (hipertireoidizam) – često uzrokuje gubitak kose i lomljivost dlake. Zato lekari često proveravaju nivo tiroidnih hormona kada je pojačano opadanje. Hormoni stresa, kao što je kortizol, takođe mogu pogoršati situaciju: hronično povišen kortizol (posledica dugotrajnog stresa ili bolesti) može pokrenuti telogeni efuzijum ili usporiti regeneraciju folikula.

Opadanje kose kod žena – specifični uzroci

Kod žena postoje specifični uzroci koji se češće pominju u vezi sa gubitkom kose. Žensku kosu po pravilu ređe zahvata potpuna ćelavost, ali se može desiti značajno prorđivanje. Evo najčešćih ženskih okidača:

Trudnoća i postporođajni period: Većina trudnica tokom trudnoće ima bujniju kosu (zbog visokog nivoa estrogena koji usporava opadanje). Ipak, od 3 do 6 meseci po porođaju kod mnogih žena sledi nagli talas opadanja. To stanje (postporođajna alopecija) nije opasno i u većini slučajeva privremeno – kosa obično poraste nazad unutar šest do dvanaest meseci. Ključ je znati da se radi o prirodnoj promeni i da je treba prebroditi strpljenjem i negom.

Nutritivni faktori kod žena: Žene češće pate od anemije zbog menstruacije, pa manjak gvožđa direktno utiče na kosu. Takođe, dugotrajne dijete ili poremećaji ishrane (gubitak velike težine) mogu kod žena izazvati telogen efuzijum – kosa masivno opada zbog nedostatka kalorija i minerala. Pravilna ishrana sa dovoljno proteina, gvožđa (meso, povrće) i vitamina (naročito vitamin D i B kompleksa) pomaže da kosa ostane zdrava.
Menopauza: Tokom menopauze drastično opada nivo estrogena, a u isto vreme dolazi do promena u metabolizmu androgena. Zbog toga se kod mnogih žena javlja proređivanje kose na temenu. Iako se ne gubi sva kosa, gornji deo glave može postati vidno ređi, pa se kosa tanji i postaje slabija. Ponekad je potrebno medicinsko lečenje ili dodatak hormona (po savetu lekara) da bi se ublažile hormonalne promene, ali čak i bez toga dobro je znati da je ovo uobičajeni stadijum za žene srednjih godina.

Hormonski poremećaji: Osim menstruacije, PCOS-a i menopauze, kod žena mogu uticati i drugi hormonski problemi. Na primer, nagli prestanak uzimanja kontraceptivnih pilula ili, obrnuto, dugo uzimanje hormona, može poremetiti ciklus i dovesti do proređivanja kose. Hronični problemi sa hormonima insulina ili progesterona takođe mogu doprineti gubitku kose kod nekih žena.

Muška ćelavost i ostali razlozi gubitka kose

Osim ove nasledne ćelavosti, tzv. muške ćelavosti, muškarci takođe mogu izgubiti kosu iz drugih razloga (neki su isti kao kod žena):

Nedostatak nutrijenata i neadekvatna ishrana: I muškarci koji ne unose dovoljno proteina, gvožđa ili vitamina mogu doživeti slabiju kosu. Osobe koje drastično smršaju ili upražnjavaju rigidan režim ishrane mogu iskusiti telogeni efuzijum, baš kao i žene.
Stres i bolest: Fizička ili emocionalna trauma (duga bolest, operacija, gubitak) može kod bilo koga izazvati tzv. telogeni efuzijum – masovno opadanje kose nakon dva do tri meseca. Uobičajeno je da kosa kod muškaraca, kao i kod žena, ponovo naraste kada se telo oporavi od traume ili stresa.
Hormonske promene: Iako muškarci nemaju menstrualne cikluse, i kod njih mogu biti prisutni hormonski disbalansi koji utiču na kosu. Na primer, tumori testisa (jaki pokretači testosterona) ili problem sa hipofizom mogu promeniti hormonsku sliku i na taj način ubrzati opadanje kose. S druge strane, normalno opadanje nastupa sa godinama usled smanjenog nivoa testosterona i rasta DHT-a.
Infekcije i drugi uzroci: Kao i kod žena, gljivične infekcije glave (tinea) mogu se javiti i kod dečaka i muškaraca, izazivajući lokalne gubitke kose. Takođe, hronične bolesti (diabetes, poremećaji holesterola) mogu suptilno doprineti gubitku kose tokom vremena. Imajte na umu da i pušenje i alkohol mogu oštetiti cirkulaciju u vlasištu, što negativno utiče na ishranu folikula.

Ako se primećuje ubrzano opadanje kod mladog muškarca, valja proveriti vrednosti hormona i nutrijenata krvi. U svakom slučaju, genetska muška ćelavost najčešće započne u odraslom dobu i znatno se usporava kako muškarac stari, ali je teško zaustaviti je bez terapije.

Prirodni preparat za snažnu i zdravu kosu

Seme koprive je poznato kao jedno od najmoćnijih prirodnih sredstava za negu i jačanje kose. Travari ga od davnina preporučuju kao najbolju biljku za kosu, jer obiluje hranljivim materijama koje hrane koren dlake, podstiču rast i sprečavaju opadanje. Bogato je gvožđem, cinkom, magnezijumom i silicijumom, mineralima ključnim za čvrstu i sjajnu kosu, dok vitamini A, C, E i K doprinose zdravlju temena i boljoj cirkulaciji.

Seme koprive deluje iznutra, jačajući folikule i podstičući regeneraciju ćelija koje grade dlaku. Njegova prirodna jedinjenja pomažu u balansiranju hormona i smanjenju masnoće kože glave, što sprečava pojavu peruti i lomljenja kose. Pored toga, antioksidansi iz semena koprive štite kosu od oksidativnog stresa i spoljašnjih oštećenja.

Kada se kombinuje sa medom, koji je poznat po svojim hidratantnim i hranljivim svojstvima, dobija se savršena sinergija. Med hrani teme, zadržava vlagu i doprinosi elastičnosti kose, dok seme koprive obezbeđuje neophodne vitamine i minerale za rast i obnovu. Zajedno, oni čine prirodnu formulu za jaču, gušću i zdraviju kosu.

Više o iskustvima korisnika i svim benefitima ovog proizvoda možete saznati na linku ovde.

Mogućnosti lečenja i tretmana kose

Na tržištu i u medicini postoje razni načini za lečenje i ublažavanje opadanja kose. Izbor metode zavisi od uzroka i stepena gubitka, ali uvek je najbolje prvo potražiti savet dermatologa. Evo glavnih opcija:

Lokalni preparati: Postoje šamponi, losioni i pene sa aktivnim supstancama za rast kose. Najpoznatiji je minoksidil (u obliku rastvora ili pene), koji se redovno nanosi na skalp. Minoksidil pospešuje dotok krvi u folikule i produžava fazu rasta dlake, što kod mnogih ljudi usporava opadanje i omogućava da kosa povrati gustinu. Rezultati se obično vide tek posle nekoliko meseci svakodnevne upotrebe, i tretman se mora nastaviti da bi efekat ostao. Pored toga, postoje šamponi i maske koje sadrže: vitamine, ekstrakte koprive ili ruzmarina, kao i blage antifungalne sastojke (npr. ketokonazol) koji neguju kožu glave i mogu pospešiti zdravlje folikula. Takvi preparati ne leče osnovni uzrok, ali mogu ojačati kosu spolja i sprečiti prekomerni lom.
Oralni lekovi: U nekim slučajevima lekar može prepisati tablete. Npr, preparati koji blokiraju pretvaranje testosterona u DHT (dht-blokatori) mogu biti efikasni kod muške nasledne ćelavosti. Kod žena se ponekad koriste oralni hormoni ili lekovi sa antiandrogenim dejstvom kako bi se smanjilo dejstvo testosterona na folikule. Važno je da ovakvi lekovi budu pod nadzorom lekara jer deluju na hormonski sistem i mogu imati neželjene efekte (npr. poremećaj ciklusa, opadanje libida). U svakom slučaju, prepisuju se tek nakon temeljne dijagnoze.
Injekcije i biološke terapije: Nove metode poput mezoterapije i PRP tretmana (platelet-rich plasma) postaju popularne. Tokom mezoterapije, u vlasište se ubrizgavaju kokteli vitamin-mineral-rastvornih komponenti direktno u nivo folikula. Smatra se da to „probudi“ uspavane folikule i poboljša ishranu kože. U PRP tretmanu, lekar uzme malu količinu vaše krvi, odvoji plazmu bogatu trombocitima i ubrizgava je u skalp. Trombociti sadrže faktore rasta koji mogu pospešiti oporavak folikula. Ovi tretmani često se kombinuju i mogu povećati gustinu kose kod osoba sa blago do umereno proređenom kosom.
Laserska i svetlosna terapija: Niskofrekventni crveni ili infracrveni laser (u obliku češljeva ili kape) može stimulisati cirkulaciju u vlasištu i podstaći folikule. Studije ukazuju da kod određenog procenta ljudi takva kućna ili profesionalna terapija poboljšava debljinu kose i broj dlaka. Efekti nisu čudesni, ali mogu biti pomoćno sredstvo uz druge tretmane – posebno ako se radi redovno (npr. tri puta nedeljno po 15 minuta).

Hirurška transplantacija kose: Kada je reč o trajnoj naslednoj ćelavosti kod koje su folikuli na delovima glave potpuno ili skoro uništeni, najefikasnija metoda je transplantacija kose. Hirurg premesti grupe folikula sa delova glave gde kosa još raste (obično potiljak) na ćelave ili proređene zone. Postupak zahteva planiranje, operativni zahvat pod lokalnom anestezijom i dug oporavak, ali daje trajno rešenje. Transplantovana kosa će rasti na novom mestu normalno kao nekada. Ova procedura nije za svakoga (neke osobe nemaju dovoljno donorske kose) i obično košta, ali za mnoge je jedini način da potpuno obnove liniju kose.
Prirodni suplementi i dodaci ishrani: Mogu pomoći ako je opadanje kose povezano sa manjkom vitamina ili minerala. Najčešće se pominju biotin (vitamin B7), omega-3 masne kiseline i multivitaminski preparati sa vitaminima A, C, D i mineralima kao što su cink, bakar i gvožđe. Ovi suplementi pomažu telu da ima dovoljno elemenata za pravilan rast nove dlake, ali sami po sebi ne obnavljaju ćelave delove. Dodatna prednost im je što su bez recepta, pa ih možete uzimati samoinicijativno, ali je dobro proveriti sa lekarom pre početka.

Šta možeš da uradiš sam/a već danas

Često su jednostavne svakodnevne navike prvi i najvažniji korak u borbi protiv gubitka kose. Evo praktičnih stvari koje možeš početi odmah:

Pravilna ishrana: Prvo, pobrini se za svoje telo iznutra. Unosi dovoljno proteina (meso, jaja, mahunarke), povrća i voća koji obiluju vitaminima i mineralima. Posebno uključi namirnice bogate gvožđem (crveno meso, tamno zeleno povrće, sočivo) i cinkom (orašasti plodovi, semenke bundeve). Hrana bogata omega-3 masnim kiselinama (riba, orasi, laneno ulje) poboljšava cirkulaciju u koži glave. Dobar doručak i redovni obroci koji pružaju dovoljno vitamina D (izlaganje suncu ili namirnice poput ribe) podržaće folikule. Nemoj zanemariti zdrav ručak i večeru – nedovoljno kalorija štedi energiju za vitalne organe, a kosa je pritom zapostavljena.
Masaža vlasišta: Svakodnevna masaža glave može značajno poboljšati protok krvi do folikula i opustiti mišiće vrata i glave. Nežno masiraj skalp vrhovima prstiju 5–10 minuta uz malu količinu prirodnog ulja (kokosovo, maslinovo ili ricinusovo). Osećaj je ugodan i može pomoći protiv stresa, što indirektno čuva kosu. Osim toga, masaža poboljšava apsorpciju eventualnih topikalnih tretmana (šampona i losiona) koje nanosiš.

Pažljiva nega kose: Koristi šampon prilagođen tvom tipu kose (osobama sa masnijim skalpom mogu odgovarati šamponi za masnu kosu, a suva vlasišta vole hidratantni šamponi). Izbegavaj prečesto pranje – 2–3 puta nedeljno je obično dovoljno. Kada sušiš kosu, ne koristi maksimalnu temperaturu na fenu; bolje je pustiti je da se prirodno osuši ili sušiti na najnižoj temperaturi. Pri češljanju koristi češalj sa širokim zupcima dok je kosa mokra i mekana, i četku od prirodnih vlakana (koja manje oštećuje dlaku). Ne trljaj kosu peškirom previše snažno – ume da se lomi kada je mokra.
Blagi preparati i maske: Ako je kosa oštećena, povremena maska sa prirodnim uljima može popraviti stanje. Kokosovo ulje može se utrljati u kosu i oprati posle sat vremena – ono hrani kosu i smanjuje lomljivost. Isto važi za maslinovo ili arganovo ulje. U apotekama ili prodavnicama zdrave hrane možeš potražiti i maske sa keratinom, vitaminima i proteinima. Šamponi s koprivom, ruzmarinom, kamilicom ili kamforom mogu osvežiti skalp i podstaći cirkulaciju dok peru kosu. Sve ove mere neće momentalno zaustaviti opadanje, ali mogu pružiti osetnu negu kose.

Prevencija opadanja kose

Potpuna prevencija svih oblika opadanja kose nije uvek moguća (posebno kada je reč o naslednoj ćelavosti), ali postoje mere koje znatno smanjuju rizik i odlažu problem:

Održavanje zdrave ishrane: Dugoročno se potrudi da ishrana bude uravnotežena. Jednom nedeljno obroci bogati gvožđem (crveno meso, riba, spanać), proteinima (riba, jaja, pasulj) i voćem/ povrćem bogatim vitaminima (posebno vitaminima A, C, D, E i kompleksom B) pomažu folikulima da se normalno razvijaju. Periodično možeš praviti i vitaminske suplemente (biotin, multivitamini) na savet lekara, da pokriješ eventualne praznine.
Minimiziranje stresa: Dugo izlaganje stresu kontinuirano oštećuje kosu. Planiraj redovne odmore i hobije koji te ispunjavaju – svaka aktivnost koja ti pomaže da se opustiš doprinosi zdravijoj kosi. Praktikuj vežbe disanja, relaksaciju ili meditaciju – i ne dozvoli da se posao ili problem prelome na tvoju fizičku dobrobit. Prevencija stresa znači da ćeš češće ostati u telogenoj mirnoj fazi, nego skočiti naglo u opadanje usled povišenog kortizola.
Redovni pregledi i pravovremena terapija: Ako se u porodici pojavila ćelavost, svakako već od srednjih tridesetih proveravaj stanje kose. Rano otkrivanje prvih znakova i početak terapije na vreme često može sačuvati skoro svu kosu. Takođe, lekar može rutinski proveravati zdravlje – krvnu sliku (nivo gvožđa, hormona štitnjače i polnih hormona). Na ovaj način primetićeš problem pre nego što preraste u opasan gubitak i reagovati blagovremeno.
Zdrav način života: Opšti zdrav životni stil uveliko utiče i na kosu. Redovno vežbanje poboljšava cirkulaciju, što znači bolju ishranu folikula. Dovoljno sna svaki dan obnavlja telo i održava hormone u balansu. Izbegavanje pušenja – kako bi pluća i srce pravilno funkcionisali – pozitivno utiče na protok krvi i time i na kosu. Ukratko, zdravo telo daje zdravu kosu.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.

Blog