Opadanje kose kod žena – Uzroci i rešenja

Opadanje kose kod žena je česta pojava koja može izazvati zabrinutost i nesigurnost. Kosa ima važnu ulogu u izgledu i samopouzdanju, pa nije iznenađujuće što svaka promena na gustini ili kvalitetu kose privlači pažnju. Dobra vest je da svako opadanje kose ne znači trajni gubitak – mnogo je situacija u kojima je opadanje privremeno ili se može uspešno lečiti ako se otkrije uzrok.

Šta se smatra normalnim opadanjem kose kod žena?

Svakoj osobi svakodnevno opadne izvestan broj dlaka, što je normalan deo ciklusa rasta kose. Prosečno se smatra normalnim da dnevno izgubimo od 50 do 100 vlasi. Toliko folikula prirodno uđe u završnu fazu ciklusa i dlaka ispadne kako bi ustupila mesto novoj. Ovakvo opadanje ne dovodi do primetnog proređivanja jer se istovremeno rađaju nove dlake koje nadoknađuju izgubljene. Primetićete nekoliko vlasi na češlju, u slivniku posle pranja kose ili na jastuku, ali dokle god je ta količina u okvirima normale, nema mesta panici.

Treba imati u vidu da se normalno dnevno opadanje kose može razlikovati od osobe do osobe. Neke žene prirodno imaju gušću ili dužu kosu, pa čak i normalan gubitak od stotinak dlaka može izgledati zabrinjavajuće jer je otpala kosa duga. Takođe, ako kosu ne perete nekoliko dana, vlasi koje bi inače postepeno ispale mogu izaći odjednom prilikom pranja, što može stvoriti utisak naglog opadanja.

Sezonsko opadanje kose je takođe uobičajena pojava: mnoge žene primete da im krajem leta i tokom jeseni kosa pojačano opada. Ovo je obično privremeno i smatra se normalnim fenomenom. Smatra se da tokom letnjih meseci više dlaka ostaje u fazi rasta zbog obilja sunčeve svetlosti, da bi na jesen veći broj njih odjednom prešao u fazu mirovanja i ispao. Ukoliko primetite povećano opadanje u tim periodima godine, a ono se samo od sebe smiri posle nekoliko nedelja, verovatno je reč o sezonskom opadanju koje ne ostavlja posledice na gustinu kose.

Najčešći uzroci opadanja kose kod žena

Opadanje kose kod žena može nastati zbog raznih faktora, od privremenih stanja do hroničnih problema.

Fizički ili emocionalni stres: Intenzivan stres na organizam može poremetiti normalan ciklus rasta kose. Teška bolest, visoka temperatura, operacija ili traumatičan događaj (npr. gubitak bliske osobe ili ozbiljne životne promene) mogu delovati kao šok za telo. Par meseci nakon takvog stresnog perioda često dolazi do difuznog opadanja kose, jer veliki broj folikula istovremeno uđe u fazu mirovanja (telogenu fazu) i potom dlake naglo opadnu. Nakon što stres prođe, rast kose se kroz narednih nekoliko meseci postepeno vraća u normalu.
Hormonske promene i disbalansi: Oboljenja štitaste žlezde (hipotireoze ili hipertireoze) često izazivaju pojačano opadanje kose, jer ti hormoni regulišu metabolizam folikula. Povišeni nivo androgena (muških hormona) kod žena takođe može dovesti do stanjenja na temenu glave. Takav višak androgena javlja se kod sindroma policističnih jajnika (PCOS), ali može biti prisutan i bez ovog sindroma kod genetski osetljivih osoba. Hormonske promene tokom trudnoće i nakon porođaja često uzrokuju privremeno pojačano opadanje kose: u trudnoći kosa može postati gušća, dok par meseci posle porođaja nagli pad estrogena može izazvati da kosa pojačano opada (poznato kao postporođajno opadanje).
Nedostatak nutrijenata: Za zdrav rast kose potrebna je izbalansirana ishrana. Ako organizmu manjkaju ključni vitamini i minerali, koren dlake slabi. Gvožđe je jedan od najvažnijih minerala za kosu – njegov nedostatak dovodi do anemije i smanjene ishrane folikula. Žene su posebno sklone manjku gvožđa zbog gubitka krvi tokom menstruacija. Osim gvožđa, na zdravlje kose utiču i nedostatak cinka, vitamina D, vitamina B12, folne kiseline, kao i nedovoljan unos proteina. Srećom, opadanje kose izazvano nutritivnim deficitom obično prestaje i kosa se oporavi nakon što se nadoknadi ono što je nedostajalo ishranom ili dodacima ishrani.
Određeni lekovi i terapije: Pojedini medikamenti mogu kao nuspojavu imati gubitak kose. Najpoznatiji primer je hemoterapija. I drugi lekovi mogu uzrokovati pojačano opadanje: na primer neki lekovi za visoki pritisak, lekovi za razređivanje krvi (antikoagulansi), retinoidi (derivati vitamina A, poput nekih lekova za akne), određeni antidepresivi, pa čak i hormonska kontracepcija (pilule, hormonske injekcije ili spirale). Nagli prekid uzimanja kontraceptivnih pilula takođe može izazvati privremeni hormonski šok i opadanje kose. Ukoliko sumnjate da je lek koji uzimate doprineo gubitku kose, posavetujte se sa lekarom o alternativama ili prilagođavanju terapije.

Infekcije i bolesti kože glave: Oboljenja koja zahvataju skalp mogu dovesti do lokalizovanog opadanja kose. Na primer, gljivična infekcija vlasišta (tinea capitis) izaziva lomljenje i opadanje dlaka na zahvaćenom mestu, često praćeno crvenilom i perutanjem kože. Teži oblici upale poput izraženog seborejičnog dermatitisa ili psorijaze na temenu mogu oslabiti folikule i dovesti do opadanja. Kod autoimunih bolesti kao što je alopecija areata, imuni sistem napada folikule širom glave, što rezultuje pojavom okruglih pečata bez kose. U mnogim slučajevima kosa se oporavi nakon izlečenja osnovnog oboljenja ili adekvatnog tretmana.
Genetska predispozicija: Nasledno proređivanje kose, poznato kao androgenetska alopecija, može pogađati i žene. Ako u porodici ima članova (sa majčine ili očeve strane) koji su rano izgubili kosu ili proćelavili, postoji veća šansa da ćete i vi iskusiti sličan problem. Kod žena se nasledno opadanje obično ispoljava kao postepeno proređivanje na temenu i širom krune (za razliku od muškaraca gde često nastaju zalisci i gubitak na temenu). Ova vrsta opadanja kose razvija se sporo i često postaje primetna tek u srednjim godinama. Androgenetska alopecija jeste hronična, ali njen napredak može biti usporen odgovarajućom terapijom.
Hemijski i fizički uticaji (nega kose): Često farbanje, agresivno izbeljivanje pramenova (blanširanje), trajna ondulacija, kao i svakodnevno peglanje ili uvijanje kose na visokim temperaturama, mogu oštetiti dlaku i koren da kosa počne da opada. Ono može biti privremeno, ali ako se ovakvi tretmani nastave, folikuli mogu oslabiti. Takođe, stalno nošenje veoma zategnutih frizura (poput čvrsto vezanog repa ili punđe) uzrokuje konstantno naprezanje vlasi. Ova trakcijska alopecija se manifestuje proređivanjem ili opadanjem kose na mestima najvećeg zatezanja – najčešće uz slepoočnice i duž linije čela. Ukoliko se na vreme prekine sa takvim navikama, kosa može ponovo izrasti; međutim, dugotrajna mehanička trauma može prouzrokovati i trajno oštećenje folikula.

Najčešći tipovi opadanja kose kod žena

Postoji više vrsta alopecije (gubitka kose), ali određeni tipovi su najčešći kod žena. Razlikovanje tipa opadanja važno je za postavljanje dijagnoze i lečenje. Najčešće vrste opadanja kose kod žena su:

Androgenetska alopecija (nasledno opadanje): Ovo je najčešći tip trajnog gubitka kose kod žena. Posledica je kombinacije genetskih faktora i dejstva hormona. Kod žena se obično ispoljava kao difuzno (rasprostranjeno) stanjivanje vlasi na temenu glave. Može se primetiti da je razdeljak sve širi ili da je volumen kose manji nego ranije. Ova pojava se češće javlja posle 40. godine, ali može početi i ranije kod osetljivih osoba. Androgenetska alopecija je hronična, što znači da bez tretmana vremenom napreduje. Ipak, postoje terapije (poput određenih losiona ili lekova) koje mogu usporiti gubitak i podstaći delimičan ponovni rast kose.

Telogeni efluvijum (difuzno privremeno opadanje): Ovaj tip karakteriše naglo i ravnomerno opadanje kose po čitavom temenu. Najčešće nastaje 2–3 meseca nakon okidača kao što su stres, ozbiljna bolest, operacija, porođaj ili drastičan gubitak težine. U tim situacijama više folikula nego obično istovremeno uđe u telogenu fazu i zatim dlake opadnu. Iako može biti zabrinjavajuće kada vidite šake pune kose, telogeni efluvijum je obično privremen. Kosa ne opada do ćelavosti, već se samo proredi, i nakon nekoliko meseci od otklanjanja uzroka folikuli ponovo aktivno rastu dlaku. Potpuni oporavak kose često nastupi u roku od 6 do 9 meseci.
Alopecija areata: Oboleli često primete iznenada jedno ili više jasno određenih mesta bez kose na glavi (ili retko na obrvama, bradi itd.). Koža na tim mestima je obično normalna, bez ožiljaka, čak može imati svetle dlake. Alopecija areata može nastati u bilo kom životnom dobu i kod inače zdravih osoba. Tok bolesti je varijabilan – nekad kosa spontano ponovo naraste posle nekoliko meseci, nekad su potrebni lekovi (npr. kortikosteroidne injekcije) da bi se rast podstakao, a ponekad se pečati mogu i povećati. Važno je javiti se lekaru jer rano lečenje povećava šansu da kosa ponovo izraste.
Anageni efluvijum (gubitak kose u fazi rasta): Ovo je naglo opadanje kose do kojeg dolazi usled oštećenja folikula u aktivnoj, anagenoj fazi rasta dlake. Najčešći uzrok anagenog efluvijuma je hemoterapija kod pacijenata obolelih od raka. Citostatici napadaju brzorastuće ćelije, pa osim ćelija tumora stradaju i koreni dlaka, što izaziva brzo opadanje kose po čitavom telu. Kosa koja opadne ovim putem obično ponovo izraste nakon završetka terapije, mada može promeniti teksturu ili boju. Anageni gubitak kose može prouzrokovati i izlaganje otrovnim hemikalijama ili zračenju.
Trakcijska alopecija: Do ovog tipa dolazi zbog dugotrajnog mehaničkog povlačenja kose. Konstantno vezivanje kose u izrazito zategnute repove ili pletenice, korišćenje teških ekstenzija, ili navika snažnog zatezanja prilikom češljanja može dovesti do povlačenja linije kose. Prvi znak često bude lomljenje vlasi i iritacija skalpa, a zatim i proređivanje kose na mestima napetosti (slepoočnice, rubovi vlasišta). U ranim fazama, uklanjanje uzroka (nošenje labavijih frizura, odmor od natezanja) može dozvoliti kosi da se oporavi. U odmaklim fazama, nažalost, folikuli mogu biti trajno oštećeni i tu kosa više ne raste.

Prirodni preparat za snažnu i zdravu kosu

Seme koprive je poznato kao jedno od najmoćnijih prirodnih sredstava za negu i jačanje kose. Travari ga od davnina preporučuju kao najbolju biljku za kosu, jer obiluje hranljivim materijama koje hrane koren dlake, podstiču rast i sprečavaju opadanje. Bogato je gvožđem, cinkom, magnezijumom i silicijumom, mineralima ključnim za čvrstu i sjajnu kosu, dok vitamini A, C, E i K doprinose zdravlju temena i boljoj cirkulaciji.

Seme koprive deluje iznutra, jačajući folikule i podstičući regeneraciju ćelija koje grade dlaku. Njegova prirodna jedinjenja pomažu u balansiranju hormona i smanjenju masnoće kože glave, što sprečava pojavu peruti i lomljenja kose. Pored toga, antioksidansi iz semena koprive štite kosu od oksidativnog stresa i spoljašnjih oštećenja.

Kada se kombinuje sa medom, koji je poznat po svojim hidratantnim i hranljivim svojstvima, dobija se savršena sinergija. Med hrani teme, zadržava vlagu i doprinosi elastičnosti kose, dok seme koprive obezbeđuje neophodne vitamine i minerale za rast i obnovu. Zajedno, oni čine prirodnu formulu za jaču, gušću i zdraviju kosu.

Više o iskustvima korisnika i svim benefitima ovog proizvoda možete saznati na linku ovde.

Opadanje kose po životnim periodima i kada je najčešće

Iako se problem opadanja kose može javiti u bilo kom životnom dobu, postoje određeni periodi i situacije u kojima je verovatnoća veća ili je opadanje primetnije. Evo kako se stanje kose može menjati tokom životnih faza:

Adolescencija i rane dvadesete: U tinejdžerskom dobu i ranom odraslom dobu opadanje kose obično nije učestala pojava kod žena. Folikuli su tada uglavnom u odličnoj formi, a hormoni visoki, što često rezultira gustom i snažnom kosom. Ipak, određeni faktori mogu izazvati gubitak kose i kod mlađih žena – na primer, teški stres u porodici ili školi, poremećaji ishrane (poput anoreksije ili drastičnih dijeta), kao i autoimuna stanja. Po pravilu, mlade žene retko doživljavaju primetno proređivanje kose sem ako postoji specifičan zdravstveni problem.
Period dvadesetih i tridesetih (reproduktivno doba): Ovo je period života kada se mogu javiti privremeni oblici opadanja kose zbog određenih događaja, ali inače je kosa jaka i zdrava. Trudnoća je jedan od njih – za vreme trudnoće, zahvaljujući visokim nivoima estrogena, kosa može postati gušća i sjajnija jer većina dlaka ostaje u anagenoj (rast) fazi. Nakon porođaja, međutim, nagle hormonske promene mogu prouzrokovati postporođajno opadanje kose. Opadanje se obično smiruje u mesecima nakon porođaja, a kosa se postepeno vraća na stanje od pre trudnoće do otprilike prve detetove godine.
Menopauza i period oko menopauze: Kako se hormoni menjaju u kasnim četrdesetim i ranim pedesetim, mnoge žene primećuju postepeno proređivanje kose. Pad estrogena i porast androgena u ovom periodu mogu dovesti do vidljivog stanjivanja vlasi, naročito na temenu glave. Kada se hormoni kasnije stabilizuju (spontano ili uz terapiju), opadanje se može usporiti, a uz dobru negu kosa delimično povratiti gustinu.
Pozne godine (šezdesete i dalje): U starijem dobu dlake prirodno postaju tanje i rastu sporije, pa većina ljudi primeti da im je kosa ređa nego u mladosti. Ovaj proces je delom genetski, a delom normalan rezultat starenja folikula. Važno je nastaviti sa pažljivom negom skalpa i kose kako bi se održalo što je moguće više zdravih vlasi. Čak iako se gustina smanji, pravilna nega može poboljšati izgled postojeće kose i sprečiti dodatno lomljenje.

Kada obavezno kod lekara?

Mnoge žene se pitaju kada je opadanje kose još uvek u okvirima normale, a kada je znak da se treba javiti stručnjaku. Evo situacija kada bi svakako trebalo potražiti savet lekara (dermatologa ili trihologa):

Opadanje je naglo i obilno: Ako vam odjednom počne ispadati mnogo više kose nego ranije, u tolikoj meri da prilikom češljanja ili pranja gubite čak pramenove kose, i to stanje traje duže od nekoliko nedelja, vreme je za pregled. Vrlo jako i naglo opadanje može ukazivati na ozbiljniji poremećaj u organizmu i bolje je što pre pronaći uzrok.
Pojavljuju se pečati ili proređena područja: Ako primetite jasno ograničeno mesto na glavi gde nema kose (okrugli ćelavi pečat) ili uočite da je kosa mnogo ređa na jednom delu glave u odnosu na ostatak (npr. samo na temenu ili na slepoočnici), obavezno posetite dermatologa. Takvi obrasci ukazuju na alopeciju areatu, gljivične infekcije ili androgenetske alopecije, za koja postoje ciljani tretmani i važno je početi ih na vreme.
Prateći zdravstveni simptomi: Ako uz gubitak kose osećate i druge tegobe (npr. jak umor, bledilo, promene telesne težine, osećaj hladnoće, neredovne cikluse, ili promene na koži glave poput crvenila, svraba i jakog perutanja), obavezno se obratite lekaru. Možda postoji osnovno zdravstveno stanje (poput anemije, poremećaja štitne žlezde ili hormonskog disbalansa) koje treba lečiti.
Opadanje utiče na vaše samopouzdanje: Čak iako samo pojačano opadanje nije medicinski opasno, ako primećujete da vam gubitak kose izaziva anksioznost, tugu ili nesigurnost do te mere da utiče na vaše svakodnevno raspoloženje – nemojte oklevati da se obratite lekaru. Stručnjak može objektivno proceniti stanje, dati vam realnu sliku o tome da li je opadanje prolazno ili zahteva tretman, i predložiti rešenja. Ponekad već i sama činjenica da ste dobili stručno mišljenje i da postoji način da se problem reši može umanjiti zabrinutost i poboljšati vam samopouzdanje.

Dijagnostika i lečenje

Dijagnoza opadanja kose obuhvata razgovor sa lekarom i pregled vlasišta. Dermatolog će vas pitati kada i kako je opadanje počelo, da li je bilo stresnih događaja, kakvom ishranom se hranite, kakve su vam navike nege kose i da li imate drugih zdravstvenih tegoba. Zatim će vizuelno pregledati kožu glave i vlasi, kako bi procenio obrazac opadanja i uočio eventualne promene. Često se rade i analize krvi kako bi se proverili mogući uzroci – tipično se određuje nivo gvožđa i feritina, hormoni štitne žlezde (TSH, T3, T4), polni hormoni i androgeni, kao i vitamini poput vitamina D i vitamina B12, te nivo cinka.

Nakon postavljanja dijagnoze, prelazi se na lečenje koje zavisi od uzroka i tipa alopecije, a lekar će napraviti plan prilagođen vama. Uvek se prvo nastoji lečiti osnovni problem ako je moguće. Na primer, ako je gubitak kose posledica nekog zdravstvenog stanja, adekvatno lečenje tog stanja često će dovesti i do poboljšanja rasta kose. Takođe, uklanjanje spoljašnjih uzroka (poput promene navika nege ili prekida agresivnih tretmana) može zaustaviti dalje opadanje kose i dati šansu da kosa ponovo izraste.

Za direktno podsticanje rasta kose, najčešće se koristi losion minoksidil. Ovo je preparat (dostupan bez recepta) koji se nanosi na kožu glave i može poboljšati cirkulaciju u skalpu i produžiti fazu rasta dlake. Redovnom svakodnevnom upotrebom kroz nekoliko meseci minoksidil može usporiti ili zaustaviti dalje opadanje kod mnogih žena, a kod nekih i podstaći rast nove kose. Važno je znati da se efekat održava samo dok se preparat koristi – ako se terapija prekine, opadanje može ponovo da se pojača. Zato je potrebno biti uporan i strpljiv, jer poboljšanje dolazi postepeno.

U određenim slučajevima, lekar može prepisati i lekove na recept koji pomažu kod opadanja kose. Na primer, kod izraženog naslednog opadanja ponekad se propisuje spironolakton. Posle menopauze, nekim ženama se može preporučiti i finasterid ili slični lekovi koji smanjuju nivo hormona DHT (poznatog po ulozi u opadanju kose kod muškaraca). Za autoimunu alopeciju areatu, standardni tretman su kortikosteroidi. Kod težih slučajeva areate ili ožiljnih alopecija mogu se koristiti i jači imunosupresivni lekovi, u zavisnosti od preporuke specijaliste. Izbor terapije uvek zavisi od tačne dijagnoze i sprovodi se uz nadzor lekara.

Pored lekova, postoje i dodatni postupci za stimulaciju kose. Jedan od savremenih pristupa je PRP tretman (Platelet-Rich Plasma – plazma bogata trombocitima). Pacijentu se izvadi mala količina krvi, od koje se u laboratoriji odvoji plazma bogata faktorima rasta, a zatim se ta koncentrisana plazma tankim iglama ubrizgava u vlasište. Cilj je da faktori rasta stimulišu folikule i poboljšaju gustinu kose. Neki pacijenti primete zadebljanje dlake i pojačan rast nakon serije PRP tretmana, posebno kod difuznog opadanja ili ranih stadijuma androgenetske alopecije.

Druga dodatna opcija je laserska terapija niske snage – postoje specijalni uređaji (poput laserskog češlja ili kacige) koji emituju svetlosne talase niske energije ka vlasištu. Redovnom upotrebom (nekoliko puta nedeljno tokom više meseci) laserska svetlost može poboljšati metabolizam ćelija u folikulima i time potencijalno ubrzati rast kose. Rezultati ovih metoda variraju od osobe do osobe, ali su prednost što su neinvazivne i bezbolne, pa se mogu kombinovati sa drugim terapijama.

Prirodne metode protiv opadanja kose

Osim medicinskih tretmana, mnoge žene su zainteresovane za prirodne načine koje mogu pomoći jačanju kose i smanjenju opadanja. Važno je imati realna očekivanja – prirodni preparati uglavnom služe kao podrška zdravlju kose i vlasišta, a ne kao lek.

Ulje ruzmarina: Ulje dobijeno iz listova ruzmarina postalo je veoma popularno kao prirodni tonik za rast kose. Istraživanja su pokazala da redovna primena ruzmarinovog ulja na kožu glave može poboljšati cirkulaciju u skalpu i stimulisati folikule, slično kao minoksidil. Par kapi ovog esencijalnog ulja obično se pomeša sa baznim uljem (npr. maslinovim ili kokosovim) i utrljava u kožu glave nekoliko puta nedeljno.
Sok od crnog luka: Sok ili kaša od crnog luka je tradicionalni narodni lek za ponovni rast kose, posebno kod alopecije areate. Luk je bogat sumporom i drugim sastojcima koji mogu pospešiti proizvodnju kolagena i imati antiinflamatorni efekat na kožu. Primena može biti dva do tri puta nedeljno – svež sok se umasira u teme, ostavi pola sata do sat, zatim se kosa opere šamponom. Ovaj tretman zahteva upornost nekoliko nedelja da bi se video efekat.
Aloe vera gel: Aloe vera je poznata po umirujućim i hidratantnim svojstvima za kožu, a može koristiti i kosi. Gel sveže biljke aloe ili čist industrijski aloe gel može se utrljati direktno na vlasište. On hidrira kožu glave, smanjuje perut i potencijalne upale, što stvara zdraviju okolinu za rast kose. Iako aloe vera neće direktno probuditi uspavane folikule, zdravo vlasište je osnova za jaku kosu, pa mnogi uključuju aloe u svoju rutinu nege protiv opadanja. Može se nanositi jednom do dvaput nedeljno pre pranja kose.

Kokosovo ulje: Kokosovo ulje je jedno od najpopularnijih prirodnih ulja za negu kose. Ono može prodrti duboko u dlaku i smanjiti gubitak proteina iz vlasi, što znači manje lomljenja. Iako samo po sebi ne sprečava opadanje koje dolazi iz korena, može učiniti kosu jačom i otpornijom na oštećenja. Time se održava ukupna punoća kose. Ujedno, kokosovo ulje ima antigljivična svojstva koja mogu pomoći da skalp ostane zdrav. Možete jednom nedeljno zagrejati malo kokosovog ulja i umasirati ga u teme i dlaku, ostaviti par sati ili preko noći, pa oprati kosu.
Ricinusovo ulje: Ricinusovo (kastorovo) ulje je guste teksture, bogato masnim kiselinama i vitaminom E, koji su važni za zdravlje kose. Tradicionalno se koristi za jačanje korena i brži rast kose. Zbog vrlo guste teksture, često se meša sa lakšim uljima (poput kokosovog ili bademovog) radi lakšeg nanošenja. Redovna masaža vlasišta mešavinom sa ricinusovim uljem može povećati protok krvi u folikulima i potencijalno ubrzati rast. Mnoge žene takođe nanose ricinusovo ulje na trepavice i obrve kako bi povećale njihovu gustinu.
Kopriva: Kopriva (list ili seme koprive) je još jedan prirodni saveznik za kosu. Od davnina se veruje da čaj od koprive ili tonik za kosu od koprive jača koren i podstiče rast. Kopriva je bogata mineralima (poput gvožđa, silicijuma, cinka) i vitaminima koji hrane folikule. Možete isprati kosu svakog drugog pranja ohlađenim čajem od koprive ili pak koristiti prirodni šampon sa ekstraktom koprive. Iako sama po sebi ne može zaustaviti genetsko opadanje, može doprineti boljoj ishrani skalpa i time posredno poboljšati stanje kose.

Ishrana protiv opadanja kose

Kvalitetna ishrana je jedan od najvažnijih faktora za zdravu kosu. Folikuli kose su metabolički aktivni i za rast kose su im potrebni razni hranljivi sastojci. Ne postoji „čarobna“ namirnica koja će sprečiti opadanje kose, ali uravnotežena dijeta koja sadrži dovoljno proteina, vitamina i minerala obezbediće folikulima sve što im je potrebno da proizvode jake vlasi.

Proteini: Pošto je kosa građena od keratina (proteina), neophodno je unositi dovoljno proteina svakog dana. Dijete siromašne proteinima ili izgladnjivanje mogu prouzrokovati pojačano opadanje kose jer telo štedi proteine za vitalne organe. Nemasno meso, riba, jaja, mlečni proizvodi, kao i pasulj, sočivo i ostale mahunarke bogate biljnim proteinima, pomoći će da koren dlake ima potrebne gradivne materije.

Gvožđe: Manjak gvožđa je čest uzrok opadanja kose kod žena (zbog anemije). Gvožđe je ključno za dotok kiseonika u folikule; bez njega, dlaka slabi. Da biste održali dobar nivo gvožđa, jedite namirnice poput crvenog mesa, džigerice, zelenog lisnatog povrća (spanać), mahunarki i orašastih plodova. Takođe, vitamin C pomaže apsorpciju gvožđa, pa uz obrok bogat gvožđem pojedite i nešto bogato vitaminom C (citrusno voće, papriku, brokoli).
Vitamin D: Ovaj vitamin igra ulogu u ciklusu rasta dlake, a mnogim ljudima – posebno zimi – nedostaje. Trudite se da provodite vreme na suncu (10–15 minuta dnevno izlaganja kože sunčevim zracima), a u ishranu uključite hranu bogatu vitaminom D: masnu ribu (losos, skuša, sardine, tuna), riblje ulje, žumance i pečurke. Po potrebi, konsultujte lekara oko suplementacije vitamina D.
Vitamin B kompleks: Vitamini B grupe, posebno biotin (B7), vitamin B12 i folna kiselina (B9), doprinose zdravlju kose. Nedostatak biotina može dovesti do lomljive kose (iako je redak), a manjak B12 ili folata može izazvati anemiju i posredno slabiju ishranu folikula. Hrana bogata ovim vitaminima uključuje jaja (biotin), meso i ribu (B12), zeleno povrće i citrusno voće (folna kiselina). Uravnotežena ishrana obično obezbeđuje dovoljno vitamina B, ali ako ste na restriktivnoj dijeti ili ste vegan, obratite pažnju da unosite ove vitamine.
Cink: Nedostatak cinka može takođe doprineti opadanju kose, jer je cink važan za brojne enzime, uključujući one u folikulima. Cink pomaže obnavljanje tkiva dlake i održava rad lojnih žlezda na temenu. Da biste uneli dovoljno cinka, jedite hranu poput mesa (posebno crvenog), školjki (ostrige su posebno bogate cinkom), semenki bundeve, pasulja i orašastih plodova. Uopšteno, raznovrsna ishrana obezbeđuje i druge minerale važne za kosu (poput selena i magnezijuma), tako da je ključno jesti šareno i uravnoteženo.
Hrana bogata antioksidansima i zdravim mastima: Sveže voće i povrće (citrusi, bobičasto voće, paprika, zeleno povrće) obezbeđuju obilje vitamina C, E i drugih antioksidanasa koji štite folikule. Vitamin C pomaže stvaranje kolagena i apsorpciju gvožđa, dok vitamin E poboljšava cirkulaciju kože glave. Takođe, u ishranu uključite i zdrave masnoće iz ribe (losos, sardina, tuna) i orašastih plodova (orah, badem) koje sadrže omega-3 masne kiseline i esencijalne nutrijente – ovi sastojci doprinose zdravlju vlasišta i sjaju kose.

Navike i nega protiv opadanja kose

Budite pažljivi prilikom češljanja i stilizovanja: Mokra kosa je posebno osetljiva, pa je nemojte snažno trljati peškirom niti češljati na silu. Nakon pranja, lagano iscedite višak vode i pustite da se kosa malo prosuši pre raščešljavanja. Koristite četke i češljeve sa širokim zupcima koji ne čupaju kosu. Počinjite od krajeva kose i postepeno raščešljavajte ka temenu, kako biste lakše razmrsili čvorove bez kidanja.
Izbegavajte visoku temperaturu i jake hemikalije: Česta upotreba fena, peglanje ili uvijanje kose na visokim temperaturama, kao i tretmani poput agresivnog blajhanja ili trajnog ispravljanja kose, mogu vremenom istanjiti vlasi. Toplota slabi proteinske veze u dlaci, a hemikalije ih nagrizaju, što dovodi do lakšeg lomljenja i opadanja. Pokušajte da toplotne uređaje koristite umereno – fenirajte kosu na umerenoj temperaturi umesto najvrelijoj, peglajte samo povremeno, a pre upotrebe figara ili pegle nanesite termoprotektivni sprej. Što se tiče farbanja i drugih hemijskih tretmana, pružite kosi odmor između agresivnih zahvata i birajte blaže varijante kada možete. Zdrava kosa bolje podnosi ove tretmane, ali ako kosa već pojačano opada, minimizirajte dodatni stres na nju.
Koristite blage preparate za pranje i negu: Sulfati u jakim šamponima mogu preterano isušiti teme i dlaku, pa ako imate problem sa opadanjem, probajte blagi šampon bez sulfata. Ne morate prečesto prati kosu ako se ne masti previše – dovoljno je 2–3 puta nedeljno, osim ako se bavite aktivnostima posle kojih je pranje neophodno. Posle šamponiranja, koristite regenerator ili masku na krajevima kako biste smanjili lomljenje. S vremena na vreme možete naneti i hranljivu masku ili uljni tretman (kokosovo, maslinovo, arganovo ulje) posebno ako vam je kosa suva.
Upravljajte stresom: Psihofizički stres je značajan okidač telogenog efluvijuma. Iako je nemoguće izbeći stres u potpunosti, možete naučiti tehnike za njegovo smanjenje. Redovna fizička aktivnost (makar brza šetnja) pomaže da se osećate bolje i smanjuje nivo stresa. Tehnike opuštanja poput joge, meditacije ili dubokog disanja takođe mogu biti od koristi. Dovoljno sna je ključno – tokom sna se telo regeneriše, uključujući i folikule kose, pa pokušajte da spavate oko 7–8 sati dnevno. Što je vaš nervni sistem smireniji i hormoni izbalansiraniji, manja je šansa da će stres izazvati opadanje kose.
Ne pušite i ograničite alkohol: Pušenje loše utiče na krvne sudove i može ubrzati oštećenje folikula, a preteran unos alkohola dovodi do nutritivnih deficita i dehidracije organizma. Prestankom pušenja i umerenim korišćenjem alkohola poboljšaćete opšte zdravlje, što se povoljno odražava i na kosu.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.

Blog