Nizak hemoglobin – Uzroci, simptomi i lečenje

Hemoglobin je protein u crvenim krvnim zrncima koji prenosi kiseonik po telu. Normalne vrednosti variraju prema polu i uzrastu. Kod odraslih muškaraca referentni opseg je otprilike 130–170 g/L (13–17 g/dL), a kod odraslih žena oko 120–150 g/L (12–15 g/dL). Deca obično imaju nešto niže vrednosti (na primer, školarci oko 110–140 g/L). Tokom trudnoće hemoglobin prirodno opada zbog povećanog volumena krvi – normalna vrednost u trudnoći kreće se oko 115–130 g/L. Ako je izmerena vrednost hemoglobina ispod navedenih granica, smatra se da osoba ima anemiju (slabokrvnost). Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, prag za anemiju je Hb <130 g/L za muškarce, <120 g/L za ne-trudne žene, i <110 g/L za trudnice.

Grupa	Hemoglobin (referentne vrednosti)
Odrasli muškarci	130 – 170 g/L
Odrasle žene	120 – 150 g/L
Trudnice	115 – 130 g/L
Deca (6–12 godina)	110 – 140 g/L

Ako je hemoglobin niži od navedenih vrednosti, može se javiti niz tegoba, jer krv ne može efikasno da prenese dovoljne količine kiseonika do organa. Ovakvo stanje obično nazivamo anemijom. Anemija može biti blaga (malo ispod normalnih granica) ili teška (značajno niži hemoglobin), pa je važno utvrditi koliko je Hb nizak kako bi se procenio stepen problema.

Simptomi smanjenog hemoglobina

Intenzitet tegoba često prati dubinu anemije i brzinu kojom je nastala. Kod blažeg sniženja hemoglobina simptomi mogu biti suptilni: tek malo kraći dah pri naporu i potreba za češćim pauzama. Umeren pad obično donosi jasniji zamor, zadihanost i primetno bledilo, dok teža anemija može izazvati zadihanost čak i u mirovanju, vrtoglavice na ivici nesvestice i ubrzan rad srca i bez ikakve aktivnosti. Kod osoba sa srčanim oboljenjima mogu se pojaviti i bolovi u grudima, jer srce pod većim opterećenjem teže dolazi do kiseonika.

Postoje i „crvene zastavice“ koje traže hitnu procenu: bol u grudima, gušenje u mirovanju, konfuzija, gubitak svesti ili skoro nesvestica, kao i svako krvarenje koje ne staje – obilne menstruacije, sveža krv u povraćenom sadržaju ili crna, katranasta stolica. Nagla, jaka slabost posle povrede, operacije ili porođaja takođe je znak za urgentno javljanje lekaru.

Važna je i dinamika nastanka simptoma. Kod naglog pada hemoglobina, recimo zbog krvarenja, tegobe se razvijaju brzo: vrtoglavica, hladan znoj, bledilo, ubrzan rad srca i moguća nesvestica. Kada hemoglobin opada postepeno, tokom meseci, telo se delimično prilagođava pa su znaci podmukliji – dosadan, uporan umor, slabija tolerancija napora i učestale glavobolje, koje se lako pripišu stresu ili „gustom periodu“, sve dok anemija ne uđe dublje.

Najčešći uzroci niskog hemoglobina

Nizak hemoglobin nije bolest sama po sebi, već signal da u lancu stvaranja, gubitka ili korišćenja crvenih krvnih zrnaca postoji problem. Zato je ključno otkriti zašto je Hb pao, jer različiti uzroci traže različit pristup. Na rizik utiču godine, pol, ishrana, lekovi, hronične bolesti i životne faze poput trudnoće ili perioda ubrzanog rasta.

Najčešći razlog je gubitak krvi, vidljiv ili „tihi“. Kod žena su to često obilne, produžene menstruacije; kod svih, čest izvor je digestivni trakt (čir, gastritis, hemoroidi, polipi/tumori), gde sitna ali stalna krvarenja polako troše rezerve gvožđa. Akutna krvarenja (povrede, operacije, porođaj) mogu naglo oboriti Hb; i posle sanacije organizmu treba vremena i „građe“ za oporavak.

Nedostatak gvožđa je globalno najčešći uzrok anemije i stoji i iza mnogih pomenutih krvarenja. Nastaje zbog nedovoljnog unosa, slabe apsorpcije ili povećanih potreba gvožđa. Jednolična ishrana sa malo mesa/mahunarki i navike poput pijenja mnogo čaja ili kafe uz obrok doprinose manjku. Apsorpciju narušavaju celijakija, bariatrijske operacije, infekcija i dugotrajno uzimanje lekova koji smanjuju želudačnu kiselinu. Rezultat je klasična sideropenična anemija – nedovoljno „materijala“ za hemoglobin.

Nedostatak vitamina B12 i folata remeti sazrevanje eritrocita. Manjak B12 je češći kod onih koji retko jedu namirnice životinjskog porekla ili imaju poremećenu apsorpciju (perniciozna anemija, hronični gastritis, posle operacija), ali i uz dugotrajni metformin ili visoke doze lekova protiv kiseline. Folat se brže troši u trudnoći i rastu.

Veliki deo ljudi ima anemiju zbog hroničnih bolesti/upale: upalni signali „zaključavaju“ gvožđe u depoima i smanjuju njegovu dostupnost za hemoglobin. Kod hronične bubrežne bolesti opada eritropoetin (EPO), pa koštana srž sporije stvara eritrocite. Reumatske bolesti, IBD, hronične infekcije i neki maligniteti daju postepen pad Hb uz uporan umor.

Trudnoća donosi fiziološku „razređenost“ krvi (diluciona anemija), ali su potrebe za gvožđem/folatom veće pa se pravi manjak lako „sakrije“. Deca i adolescenti u rastu takođe imaju veće potrebe; ako ishrana ne isprati tempo, Hb polako pada, a prvi tragovi su brže zamaranje i slabiji fokus.

Ne zaboravite lekove i toksine. NSAID i aspirin oštećuju sluznicu želuca i podstiču krvarenje, antikoagulansi ga pojačavaju. Hemoterapija i imunosupresivi sputavaju koštanu srž. Prekomeran alkohol deluje i na srž i na ishranu; izloženost olovu je ređa, ali moguća.

Još jedan mehanizam je hemoliza – pojačano razaranje eritrocita (autoimuno, infektivno, lekovima). Prate je žutilo beonjača, tamna mokraća i specifični laboratorijski nalazi, pa zahteva hematološku obradu.

Na kraju, endokrini i nutritivni faktori (hipotireoza, bolesti jetre, pothranjenost, nagli gubitak težine) menjaju kako telo skladišti i koristi gvožđe i vitamine. Čak i „banalne“ navike – mleko, čaj ili kafa uz obrok – mogu, kad su rezerve niske, dodatno otežati apsorpciju. Zbog širokog spektra uzroka, pravi korak je uvek isti: prepoznati obrazac, postaviti prava pitanja (krvarenje, ishrana, lekovi, hronične bolesti), uraditi ciljane analize – i tek onda izabrati terapiju koja rešava koren problema.

Koje analize tražiti za uzrok niskog hemoglobina

Da bi se otkrio uzrok smanjenog hemoglobina, neophodno je uraditi detaljnu laboratorijsku analizu krvi. Najvažnije analize su:

Kompletna krvna slika (KKS): podrazumeva merenje hemoglobina, hematokrita, broja eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) i belih krvnih zrnaca. Posebno je važno pratiti MCV (srednji volumen eritrocita) i MCHC (sadržaj hemoglobina po eritrocitu). Ovi parametri pomažu da se vidi da li je anemija mikrocitna (eritrociti sitni, najčešće zbog manjka gvožđa) ili makrocitna (eritrociti veći, najčešće zbog manjka vitamina B12/folata).
Broj retikulocita: retikulociti su mladi eritrociti. Njihov broj pokazuje da li koštana srž povećano proizvodi krvne ćelije (npr. kod akutnog krvarenja) ili je slab odgovor koštane srži (nizak retikulocit, često kod hronične anemije).
Gvožđe i feritin u serumu: važno je proveriti nivo serumskog gvožđa i posebno feritin, koji pokazuje zalihe gvožđa u organizmu. Nizak feritin ukazuje na manjak gvožđa (čak i kada je Hb još u gornjoj granici). Često se radi i TIBC (ukupna sposobnost vezivanja gvožđa) ili transferinsko zasićenje za bolji uvid u status gvožđa.

Vitamin B12 i folna kiselina: kada postoji sumnja na poremećaj koji smanjuje apsorpciju (npr. perniciozna anemija), ova analiza ukazuje da li se radi o manjku ovih vitamina.
Test na skriveno (okultno) krvarenje u stolici: posebno kod muškaraca ili žena posle menopauze, radi se analiza stolice na tragove krvi. Ovaj test pomaže da se otkrije krvarenje iz digestivnog trakta (npr. čir na želucu, rak debelog creva) koje može biti izvor gubitka gvožđa.
Razmaz periferne krvi: pogledom pod mikroskopom lekar može videti oblik eritrocita i pronaći specifične promene (npr. srpaste ćelije kod srpaste anemije ili inkluzije), što dodatno usmerava dijagnozu.
Dodatne analize prema potrebi: na primer, funkcija bubrega (kreatinin, elektroliti) ili štitne žlezde (TSH) ako se sumnja na bolest bubrega ili hipotireozu kao uzrok anemije; bihemijski nalazi (LDH, bilirubin) ukoliko se misli na razgradnju eritrocita (hemolizu). Endoskopski pregledi (gastroskopija, kolonoskopsija) rade se po indikaciji pri sumnji na unutrašnje krvarenje.

Akutni pad ili hronično snižen Hb? I kako ih razlikovati

Akutni pad hemoglobina dešava se pri naglom gubitku krvi (npr. povreda, operacija, porođaj) i rezultira brzim i teškim simptomima – može doći do vrtoglavice, pada krvnog pritiska i šoka. U laboratorijskim nalazima akutne anemije, eritrociti su obično još normalne veličine, ali se vidi nizak hemoglobin i hematokrit. Obično se povećava broj retikulocita, jer koštana srž ubrzano proizvodi nove ćelije. Hronično snižen hemoglobin razvija se tokom meseci (ili duže) zbog postepenog manjka gvožđa, vitamina ili hronične bolesti. Simptomi nastupaju polako i organizam se delimično prilagođava – umor je konstantan, ali nekad slabijeg intenziteta. Kod hronične anemije često uočavamo mikrocitozu (sitni eritrociti) ako je glavni uzrok nedostatak gvožđa, ili makrocitozu (uvećani eritrociti) kod manjka vitamina B12/folata. Retikulociti mogu biti niski jer je koštana srž „umorna” od dugotrajnog manjka materijala.

Kako razlikovati: lekar najpre pita za istoriju – da li je bilo krvarenja ili drugog hitnog događaja. Zatim se gleda morfologija krvi. Takođe, u akutnoj fazi može pasti i broj trombocita i belih zrnaca zbog šoka, dok kod hroničnih anemija oni najčešće ostaju u granicama normale. Lečenje se razlikuje – akutna anemija se prvo sanira zaustavljanjem krvarenja i eventualnom transfuzijom, dok se hronična leči postupno nadoknadom gvožđa/vitamina i terapijom osnovnog oboljenja.

Lečenje: kako se podiže hemoglobin

Ključne mere su:

Otklanjanje uzroka: ako je otkriveno krvarenje, prvo se ono mora zaustaviti (lekovima ili hirurški). Ako je u pitanju hronična bolest (npr. bolest bubrega, reumatoidni artritis), leči se osnovno oboljenje.
Suplementi gvožđa: najčešći tretman kod anemija usled manjka gvožđa je oralna terapija gvožđem (ferrous sulfate, fumarat, glukonat ili slično). Lekar će prepisati odgovarajuću dozu (npr. 1–2 tablete dnevno) i trajanje (obično bar 3–6 meseci). Uzimanje se preporučuje pre jela ili uz hranu (da bi se smanjile nuspojave); vitamin C (npr. sok od narandže) uz obrok može pomoći apsorpciju gvožđa. U ozbiljnim slučajevima ili kod nemogućnosti oralne terapije, gvožđe se može davati intravenski.
Dodaci vitamina B12 i folata: ako analiza pokaže deficit B12 ili folata, primenjuju se terapijski dodaci. Vitamin B12 često se daje injekcijama (posebno ako je problem u apsorpciji, kao kod perniciozne anemije), a folna se može nadoknaditi tabletama uz promenu ishrane. Ovi vitamini pomažu normalnoj proizvodnji eritrocita.

Transfuzija krvi: u slučajevima veoma niskog hemoglobina (npr. ispod ~70 g/L, ili simtomatske anemije sa anginom, teškom dispnejom) može biti potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca. To brzo podiže Hb, ali se radi samo po strogim indikacijama (uz rizike transfuzije), dok se u većini slučajeva preferiraju suplemenata i lekovi.
Eritropoetin (EPO) i stimulansi rasta eritrocita: kod hronične anemije zbog bubrežne insuficijencije ili kod pacijenata na hemoterapiji, lekar može primeniti rekombinantni eritropoetin. Ovaj hormon stimuliše koštanu srž da više proizvodi eritrocite. Davanje EPO zahteva stručni nadzor zbog potencijalnih rizika (povećan pritisak, rizik od tromboze).
Praćenje i prilagođavanje terapije: tokom terapije lekar će raditi kontrolne analize krvi (npr. svakih 1–3 meseca) da prati odgovor. Ako je Hb i dalje nizak, doza lekova se može povećati, a lekovi za nuspojave (npr. za opstipaciju) propisati. Uspostavljanje normalnog hemoglobina može potrajati – obično je neophodno uzimati terapiju još neko vreme i nakon što se Hb vrati u normalu, kako bi se nadoknadile zalihe gvožđa.

Prirodni preparat za anemiju

Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.

Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.

Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.

Nuspojave terapije gvožđem i kako ih ublažiti

Preparati gvožđa mogu izazvati neprijatne neželjene efekte, ali postoje načini da se oni ublaže:

Stomačne tegobe (mučnina, bolovi, nadimanje): česta su pojava. Da biste je ublažili, uzimajte lek uz obrok ili neposredno nakon jela (manja šansa za mučninu). Možete početi sa manjom dozom na prazan stomak (npr. pola tablete) i postepeno povećavati. Ako oralni preparati veoma smetaju, lekar može preporučiti preparate sa sporijim otpuštanjem ili prelazak na intravensko davanje.
Zatvor: gvožđe često izaziva opstipaciju. Rešenje je više tečnosti (voda, sokovi) i hrane bogate vlaknima (celovite žitarice, voće, povrće). Ako to ne pomaže, mogu se uzeti i blagi laksativi ili smanjiti doza gvožđa, a uzimati ga češće (npr. dva puta dnevno po pola doze).
Tamna/staklasta stolica: gvožđe oksidiše i boji stolicu u tamnozelenu ili crnu boju. Ovo je potpuno očekivana posledica – ukazuje na to da se gvožđe apsorbovalo. Ne treba se plašiti ako nema krvi u stolici i bolova. Obavestite lekara samo ako uočite crvenu ili svetlo crnu krv u stolici.
Metalni ukus u ustima ili gorušica: možete ublažiti ispijanjem čaše vode posle leka, ili uzimati lek sa kiselim sastojkom (kašičica soka od limuna). Ako i dalje smeta, probajte drugačiji preparat (npr. glukonat gvožđa).
Alergijske reakcije (retko): osip, svrab ili otok usana mogu upućivati na alergiju na preparat. U tom slučaju prestanite sa uzimanjem i javite lekaru da prepiše alternativu.

Ishrana kao podrška terapiji

Zdrava, uravnotežena ishrana može značajno pomoći podizanju hemoglobina uz terapiju lekovima. Preporučuju se:

Crveno meso i iznutrice: goveđi biftek, jetra, piletina, ćuretina i crveno meso bogati su heme-gvožđem (lako se apsorbuje). Jetra je naročito bogata gvožđem i vitaminom B12. Jedite mesne obroke nekoliko puta nedeljno ako vam lekar preporuči.
Riba i morski plodovi: sardine, tuna, rakovi i školjke takođe sadrže solidne količine gvožđa i vitamina B12.

Mahunarke: pasulj, sočivo, grašak, slanutak i soja su dobar izvor nemetalnog gvožđa i folata. Iako im apsorpcija gvožđa nije kao iz mesa, često ih konzumirajte, pogotovo u kombinaciji sa namirnicama bogatim vitaminom C (paradajz, paprika) koje pomažu apsorpciju.
Integralne žitarice i kinoa: obogaćene su gvožđem i folnom kiselinom, pa integralni hleb, ovsene pahuljice ili kinoa mogu biti deo doručka i obroka.
Lisnato zeleno povrće: spanać, blitva, kelj, brokoli i peršun – sadrže nemetalno gvožđe i folate. Najbolje ih je jesti sveže ili kratko blanširano, uz malo maslinovog ulja i limunovog soka (vitamin C pojačava apsorpciju gvožđa).
Voće bogato vitaminom C: narandže, limun, kivi, jagode, crvena paprika; vitamin C pomaže organizmu da bolje iskoristi gvožđe iz hrane. Na primer, popijte čašu sveže ceđenog soka uz obrok sa gvožđem.
Sušeno voće i orašasti plodovi: suve kajsije, šljive, suvo grožđe, kao i orasi, bademi i semenke (bundeve, susam) sadrže gvožđe i druge minerale. Neka budu među užinama ili dodatak salatama.
Mladi sir, jaja i mlečni proizvodi (umereno): izvor su vitamina B12 i proteina, ali nemojte ih jesti istovremeno sa namirnicama bogatim gvožđem (izbegavajte mleko i sir uz obrok koji ima puno gvožđa, kako kalcijum ne bi smanjio njegovu apsorpciju).
Obogaćena hrana: u nekim pekarama i proizvođači pahuljica dodaju gvožđe i folat – proverite etikete, pa ako su dostupne, uključite ih u ishranu.

Šta otežava apsorpciju?

Neki sastojci u hrani i lekovima mogu smanjiti koliko se gvožđa iz suplemenata ili hrane apsorbuje u crevima. Najvažniji faktori koje treba izbegavati uz obroke bogate gvožđem su:

Čaj i kafa: tanini i kofein značajno vezuju gvožđe. Ne pijte ih najmanje sat vremena pre i posle obroka ili leka sa gvožđem.
Mleko i mlečni proizvodi: kalcijum u mleku, jogurtu i siru ometa apsorpciju gvožđa. Ako volite mleko, pijte ga između obroka, a ne uz glavni obrok sa gvožđem ili uz tableticu gvožđa.

Antacidi i lekovi za želučanu kiselinu: smanjenje kiseline u želucu (npr. taksoni ili magnezijumski preparati) otežava rastvaranje gvožđa i njegovu apsorpciju. Ako uzimate takve lekove, posavetujte se kada je najbolje da uzmete gvožđe (npr. ranije u toku dana, 2 sata posle antacida).
Visok unos vlakana i fitata: integralno brašno, zob, soja i mahunarke sadrže fitate koji mogu vezivati gvožđe. Ove namirnice jedite, ali nemojte ih preterano kombinovati sa suplementima gvožđa. Dovoljno je redovno konzumirati vlakna (inače dobra za zdravlje), ali za maksimum apsorpcije gvožđa, izbegavajte vlaknasta jela baš uz lek sa gvožđem.

Očekivana dinamika oporavka

Posle početka terapije, hemoglobin se ne vraća odmah, već postepeno. Važno je znati da proces zahteva strpljenje:

Prve 1–2 nedelje: već tokom prve nedelje uzimanja gvožđa većina ljudi oseća malo bolju energiju. To je zato što koštana srž ubrzano počinje da proizvodi nove eritrocite (povećava se broj retikulocita). Možda ćete se manje znojiti pri lakšem naporu ili manje vrteti u glavi, čak i ako Hb još nije normalan.
1–2 meseca: u tom periodu hemoglobin počinje značajnije da raste. Tipično se Hb može povećavati za oko 10–20 g/L mesečno uz redovnu terapiju. Zato oko drugog meseca kontrola krvi pokazuje vidljiv skok. Osećaji slabosti, malaksalosti i umora se sve više povlače.
2–3 meseca: kod većine pacijenata hemoglobin se u trećem mesecu vraća u normalne vrednosti, pod uslovom da se terapija sprovela kako treba. Lekar tada obično radi kontrolni nalaz da potvrdi uspon. Ipak, ni tada ne treba odmah prekidati lečenje.
3–6 meseci: ovo je period kad se pune rezerve gvožđa – feritin. Pošto telo prvo koristi gvožđe za hitnu popravku Hb, rezerve se dopunjavaju sporije. Zbog toga se savetuje da uzimate lek i do šest meseci nakon što je Hb normalan, da biste obnovili zalihe. Lekar će na kontrolnom nalazu, pored Hb, možda proveriti i vrednost feritina.

Prevencija: ko i koliko često treba da proverava Hb i feritin?

Prevencija anemije podrazumeva redovne kontrole krvne slike kod rizičnih grupa i održavanje dobre ishrane:

Žene reproduktivnog doba: Zbog gubitka krvi tokom menstruacije, preporučuje se godišnje proveravanje kompletne krvne slike. Ako imate obilnije ili neredovne menstruacije, test obavljajte češće ili na preporuku ginekologa. Trudnice bi trebalo da provere Hb pre trudnoće i zatim bar jednom u svakom tromesečju trudnoće.
Deca i tinejdžeri: U periodu brzog rasta (npr. pubertet) rizično je da se razviju manjkovi. Deca školskog uzrasta mogu kontrolisati krvnu sliku tokom godišnjih sistematskih pregleda. Devojčice bi naročito trebalo da budu na oprezu kad počnu menstruirati.
Vegetarijanci/vegani: Osobe koje ne konzumiraju meso trebalo bi da proveravaju Hb i feritin bar jednom godišnje (ili po preporuci lekara), jer im prečišćavanje biljnom ishranom može smanjiti unose heme-gvožđa.
Hronični bolesnici: Ljudi sa hroničnim bolestima (npr. bubrežne ili jetrene bolesti, reumatska oboljenja) treba da redovno proveravaju krvnu sliku. Lekari koji prate njihovo osnovno stanje obično uključe Hb u rutinske preglede (npr. svakih 6–12 meseci).
Osobe koje često doniraju krv: Doniranje krvi smanjuje zalihe gvožđa. Zato je dobro proveriti Hb pre svakog darivanja (što je standardna procedura) i nadoknaditi gvožđe pre nego što sledeći put darujete.
Stariji muškarci i žene posle menopauze: Iako se kod starijih ponekad javlja višak Hb usled dehidracije, takođe može doći do anemije usled skrivenih krvnih gubitaka. Preporučuje se krvna slika prilikom redovnih lekarskih pregleda.
Feritin: Specifično testiranje feritina korisno je kad se sumnja na iscrpljenost gvožđa (npr. stalni umor uz granični Hb). Nije deo svake rutine, ali se često radi kad je Hb nizak ili blizu donje granice.

FAQ: Najčešća pitanja

Da li je nizak hemoglobin čest kod dece i šta roditelji mogu da promene u ishrani?

Kod dece u periodu brzog rasta, potrebe organizma za gvožđem i folatom su veće, pa ako ishrana ne isprati taj tempo, mogu se javiti suptilni znaci stanja – brže zamaranje, slabiji fokus ili bledilo. Prvi korak je da obroci za decu redovno sadrže raznovrstan izbor namirnica (meso/mahunarke, integralne žitarice, zeleno lisnato, voće bogato vitaminom C). Uz to, u ishrani izbegavajte čaj i kafu uz obroke i vodite računa o mlečnim proizvodima – neka budu odvojeni, jer kalcijum može smanjiti iskorišćenje gvožđa iz namirnica.

Koje promene u ishrani i izboru namirnica stvarno pomažu da se podigne hemoglobin i podrže potrebe organizma kod ovog stanja?

Praktično: planiraj obroke oko izvora gvožđa i dobre kombinacije namirnica. Crveno meso, iznutrice, riba i jaja – uz mahunarke, integralne žitarice i lisnato povrće – čine osnovu; vitamin C iz voća/paprika pomaže da se za potrebe organizma bolje iskoristi gvožđe iz namirnica. Ovakav pristup podržava funkcije organizma i doprinosi postepenoj stabilizaciji stanja.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.

Blog