Nisko gvožđe, normalan hemoglobin – Šta telo poručuje?

Šta znači nisko gvožđe uz normalan hemoglobin?

Nizak nivo gvožđa uz normalan hemoglobin znači da u organizmu nedostaje gvožđa, ali da još uvek nije došlo do anemije. Hemoglobin je protein u crvenim krvnim zrncima koja nosi kiseonik i njegov normalan nivo ukazuje da je sposobnost krvi da prenosi kiseonik očuvana. Ipak, “nisko gvožđe” znači snižen nivo gvožđa u krvnom serumu ili smanjene zalihe gvožđa u telu (nizak feritin), što sugeriše da organizam već troši rezerve ovog minerala. Drugim rečima, osoba može imati manjak gvožđa koji još nije dovoljno uznapredovao da bi smanjio nivo hemoglobina i prouzrokovao anemiju.

Ovakvo stanje poznato je kao deficit gvožđa bez anemije, odnosno latentni (skriveni) nedostatak gvožđa. To je rani stadijum poremećaja u kome su zalihe gvožđa iscrpljene ili smanjene, ali je još uvek količina hemoglobina u granicama normale. Organizam nastoji da održi normalnu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca koristeći preostalo gvožđe iz depoa (jetra, slezina, koštana srž). Zbog toga krvna slika može izgledati uredno neko vreme uprkos nedostatku gvožđa. Međutim, niske rezerve gvožđa su važno upozorenje da postoji rizik da kasnije dođe do pada hemoglobina.

Važno je razumeti da se anemija (malokrvnost) ne razvija odjednom. Pre nego što hemoglobin padne, telo će iscrpeti svoje „čuvare“ gvožđa – pre svega feritin, protein u kome se skladišti gvožđe. Nizak feritin obično je prvi znak da nešto nije u redu sa zalihama gvožđa. Osoba sa normalnim hemoglobinom i niskim feritinom (ili sniženim serumskim gvožđem) nalazi se na putu ka anemiji ukoliko se problem ne otkloni. 

Da li je nizak Hb opasan?

Nizak hemoglobin (Hb) znači da osoba ima anemiju, što implicira da tkiva i organi ne dobijaju dovoljno kiseonika. Opasnost zavisi od stepena i uzroka sniženog Hb. Blago snižen hemoglobin obično izaziva blaže simptome poput umora i slabosti, ali teža anemija može biti veoma opasna. Vrlo nizak hemoglobin može dovesti do ozbiljne iscrpljenosti, vrtoglavice, pa čak i gubitka svesti. Srce tada radi pojačano kako bi nadoknadilo manjak kiseonika. U najtežem slučaju, ukoliko anemija dugo traje ili je izrazito jaka, može doći do oštećenja organa (npr. srčana slabost) jer organi ne dobijaju dovoljno kiseonika.

Anemija u trudnoći takođe predstavlja rizik, jer trudnica sa veoma niskim hemoglobinom može imati slabiju energiju, a postoji i povećan rizik od komplikacija poput prevremenog porođaja ili male telesne mase novorođenčeta. Kod dece, hronična teža anemija može uticati na kognitivni razvoj i sposobnost koncentracije. Dakle, iako blag pad hemoglobina neće uvek biti životno ugrožavajuć, svaki značajno nizak hemoglobin shvata se ozbiljno.

Šta uraditi? Pre svega, treba se obratiti lekaru. Nizak Hb je simptom koji ukazuje na neki osnovni problem – najčešće je to nedostatak gvožđa, ali mogući su i drugi uzroci (nedostatak vitamina B12 ili folata, hronične bolesti, gubitak krvi i slično). Lekar će uz pomoć dodatnih analiza utvrditi šta je dovelo do anemije, i preduzeti odgovarajuće mere:

• Terapija gvožđem: Ako je uzrok manjak gvožđa (sideropenična anemija), ordiniraće se preparati gvožđa (najčešće tablete) u adekvatnoj dozi. Važno je uzimati ih prema savetu lekara i dovoljno dugo (obično nekoliko meseci) da se hemoglobin normalizuje i popune rezerve gvožđa.
  
• Ispravljanje ishrane: Uz terapiju, često će se savetovati poboljšanje ishrane namirnicama bogatim gvožđem (crveno meso, zeleno povrće, mahunarke, itd.) i vitaminom C radi bolje apsorpcije, kao i prirodne preparate.
  
• Lečenje uzroka: Ukoliko je anemija posledica gubitka krvi (npr. obilne menstruacije, čir na želucu koji krvari, hemoroidi), potrebno je lečiti i taj uzrok. To može uključivati terapiju za regulisanje ciklusa, lečenje čira, hiruršku intervenciju ako je neophodna i slično.

Praćenje i kontrole: Važno je pratiti vrednosti hemoglobina tokom lečenja. Lekar će odrediti kontrole krvne slike da se vidi da li terapija daje rezultate. Takođe, prati se da li se simptomi poboljšavaju.

Šta zapravo meri svaki nalaz?

Kada dobijete rezultate krvi, možda ćete videti više različitih parametara. Svaki od njih ima posebno značenje. Evo objašnjenja najvažnijih nalaza koji se tiču gvožđa i krvne slike:

• Hemoglobin (Hb): Hemoglobin je protein u crvenim krvnim zrncima koji vezuje kiseonik i prenosi ga do tkiva. Njegova vrednost pokazuje sposobnost krvi da nosi kiseonik. Ako je hemoglobin ispod normale, govori se o anemiji. Što je hemoglobin niži, manja je isporuka kiseonika ćelijama, što izaziva simptome umora, slabosti, bledila i slično. U kontekstu gvožđa, nizak hemoglobin obično ukazuje da je manjak gvožđa već doveo do anemije (sideropenična anemija).

• Eritrociti (RBC): Ovo je broj crvenih krvnih zrnaca u određenoj zapremini krvi (obično se izražava u milionima po mikrolitru). Eritrociti sadrže hemoglobin i neophodni su za prenos kiseonika. U anemiji zbog nedostatka gvožđa, broj eritrocita može biti smanjen, ali u ranim fazama deficita gvožđa bez anemije broj eritrocita može još biti u granicama normale.
  
• Hematokrit (Hct): Hematokrit predstavlja procenat krvne zapremine koji otpada na crvena krvna zrnca. Na primer, hematokrit 40% znači da 40% krvi čine eritrociti, a ostatak je plazma. Normalne vrednosti za odrasle su oko 40–50% kod muškaraca i 35–45% kod žena. Kod anemije, hematokrit se smanjuje jer je manje eritrocita u krvi. Kod deficita gvožđa bez anemije, hematokrit može biti još uvek normalan.

• Serumsko gvožđe (Fe u serumu): Ovo je količina gvožđa koja cirkuliše u krvi vezana za transferin (protein nosač gvožđa). Izražava se obično u μmol/L ili μg/dL. Nizak nivo serumskog gvožđa ukazuje da nema dovoljno gvožđa u cirkulaciji, što može biti posledica nedovoljnog unosa, loše apsorpcije ili gubitka gvožđa. Ipak, treba znati da se serumsko gvožđe može menjati tokom dana i da na njega utiču razni faktori (npr. može privremeno pasti tokom infekcije ili zapaljenja).

• Feritin: Feritin je protein koji služi kao skladište gvožđa u organizmu (najviše ga ima u jetri, koštanoj srži i slezini). Merenje feritina u krvi nam govori kolike su rezerve gvožđa. Nizak feritin gotovo uvek znači da su zalihe gvožđa iscrpljene, što je karakteristično za deficit gvožđa i početni stadijum pre nego što nastane anemija. Važno: feritin je i “reaktant akutne faze”, što znači da može biti povišen kod upala i infekcija, ipak, u većini slučajeva nizak feritin je pouzdan pokazatelj manjka gvožđa.
  

Kako nastaje deficit gvožđa bez anemije?

Nedostatak gvožđa ne javlja se odjednom, već se razvija postepeno kroz nekoliko faza. U prvima od tih faza hemoglobin ostaje normalan, dok se zalihe gvožđa troše. Tek u završnoj fazi nastaje pad hemoglobina i anemija. Evo kako taj proces teče:

1. Prva faza – latentni nedostatak gvožđa (gubitak zaliha): U ovoj fazi telo počinje da koristi svoje rezerve gvožđa zato što unos gvožđa ne pokriva potrebe ili su gubici povećani. Gvožđe se mobilizuje iz depoa (poput jetre i koštane srži) kako bi održalo normalno stvaranje hemoglobina. Laboratorijski, hemoglobin i krvna slika još uvek mogu biti u granicama normale. Međutim, nivo feritina često pada ispod normalnih vrednosti, što je znak da su zalihe gvožđa smanjene. U ovoj fazi obično nema jasnih simptoma, jer organizam još uspeva da održi normalnu krvnu produkciju uprkos smanjenim rezervama.

2. Druga faza – izraženi deficit gvožđa (bez anemije): Kako se manjak gvožđa pogoršava, organizmu ga ponestaje za normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Zalihe (feritin) su vrlo niske ili iscrpljene, dok hemoglobin još može biti normalan ili na donjoj granici. Novi eritrociti postaju manji i sadrže manje hemoglobina — to je „anemija u najavi“. Još nema dijagnoze anemije, ali je proizvodnja krvnih zrnaca već ugrožena. Mogu se javiti prvi simptomi: umor, slabost, vrtoglavica ili smanjena izdržljivost, naročito pri naporu. Neki ljudi se i dalje osećaju dobro, dok drugi primećuju da im je teže obavljati svakodnevne aktivnosti.
   

Treća faza – sideropenična anemija: Ako se manjak gvožđa ne nadoknadi, hemoglobin pada ispod normale i razvija se anemija zbog nedostatka gvožđa. Nalazi tada pokazuju nizak hemoglobin i hematokrit, veoma nizak feritin i serumsko gvožđe. Crvena krvna zrnca su mala, bleđa i neujednačene veličine. Simptomi postaju jasni: izražen umor, slabost, kratak dah pri naporu, bledilo, ubrzan rad srca, vrtoglavice i glavobolje. Često se javljaju i lomljivi nokti, opadanje kose i suva koža. Ova faza zahteva lečenje, jer dugotrajna anemija može ozbiljno ugroziti zdravlje.

Najčešći uzroci i kada posetiti lekara

Nedostatak gvožđa može nastati iz više razloga, a često je posredi kombinacija faktora. Ovo su neki od najčešćih uzroka niskog nivoa gvožđa u organizmu:

• Nedovoljan unos gvožđa ishranom: Ako ishranom ne unosimo dovoljno namirnica bogatih gvožđem, rezerve se vremenom mogu istrošiti. Ugrožene su osobe koje imaju jednoličnu ishranu siromašnu gvožđem, kao i one na restriktivnim dijetama. Vegetarijanci i vegani su takođe pod rizikom ukoliko ne paze da nadomeste gvožđe biljnim izvorima (biljno gvožđe se slabije apsorbuje od životinjskog).

• Povećane potrebe za gvožđem: U određenim životnim fazama ili stanjima, potrebe za gvožđem rastu. Trudnica troši gvožđe i za sebe i za bebu, pa često dolazi do pada gvožđa ako se ne unosi dovoljno (zato se često preventivno daju suplementi gvožđa u trudnoći). Kod dojilja takođe može doći do manjka jer se gvožđe gubi mlekom. Deca i tinejdžeri u fazi brzog rasta imaju povećane potrebe za gvožđem. Sportisti koji intenzivno treniraju takođe mogu izgubiti više gvožđa (mikrokrvarenja u mišićima, gubitak gvožđa znojem i sl.) i imaju veće potrebe.
  
• Gubitak krvi (krvarenje): Ovo je jedan od najčešćih uzroka sideropenične anemije kod odraslih. Kod žena su česta manja krvarenja tokom obilnih i produženih menstruacija glavni krivac za manjak gvožđa. Krvarenje iz digestivnog trakta je takođe često, a može proći neopaženo: čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, upalne bolesti creva (ulcerozni kolitis, Kronova bolest), hemoroidi, polipi i tumori creva mogu dovesti do hroničnog gubitka krvi putem stolice. Ponekad je krvarenje vidljivo, ali često može biti i okultno (skriveno). Zato je važno da se kod nejasnog nedostatka gvožđa i anemije proveri da li negde postoji hronično krvarenje.

• Loša apsorpcija gvožđa: Čak i ako unosite dovoljno gvožđa, bitno je da ga creva pravilno upiju. Različiti poremećaji i bolesti mogu smanjiti apsorpciju gvožđa u digestivnom traktu – celijakija (netolerancija na gluten) oštećuje sluznicu tankog creva gde se gvožđe apsorbuje. Hronični gastritis (upala želuca), posebno ako je povezan sa infekcijom Helicobacter pylori, može ometati apsorpciju gvožđa; operacije na želucu ili crevima. Stanja smanjene želudačne kiseline takođe mogu pogoršati preuzimanje gvožđa, jer se gvožđe bolje resorbuje uz adekvatnu kiselost u želucu.
  
• Hronične bolesti i upale: Kod nekih hroničnih bolesti dolazi do tzv. anemije hronične bolesti. Tu čak i kada ima dovoljno gvožđa u depou, telo ga ne koristi efikasno za stvaranje eritrocita. Hronične infekcije, autoimune bolesti, bolesti bubrega, kao i neki maligniteti mogu izazvati ovaj tip anemije. U laboratoriji su takvi nalazi ponekad specifični – feritin može biti normalan ili čak povišen (jer telo drži gvožđe “zaključano” u depoima), ali je hemoglobin nizak. Terapija je tada usmerena na osnovnu bolest, ali često i na dodavanje gvožđa ako je neophodno.
  

Kada posetiti lekara? Ukoliko posumnjate da imate manjak gvožđa ili ste primetili simptome poput onih opisanih (trajni umor, slabost, vrtoglavice, bledilo, itd.), dobro je obratiti se lekaru opšte prakse za pregled. Takođe, ako ste preventivno uradili laboratorijske analize krvi i vidite da je gvožđe nisko ili hemoglobin ispod normale, ne treba odlagati konsultaciju. Kod trudnoće je korisno uzimati suplemente preventivno po savetu lekara

Prirodni preparat za anemiju

Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.

Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.

Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.

Ishrana koja pomaže

Pravilna ishrana može značajno doprineti sprečavanju i korekciji manjka gvožđa. Važno je unositi namirnice bogate gvožđem svakog dana. Evo nekih od najboljih izbora:

• Crveno meso i iznutrice: Govedina, junetina, ovčetina, svinjetina, kao i iznutrice poput jetrice (džigerice) i bubrega, sadrže puno gvožđa u obliku heminog gvožđa koje se vrlo dobro apsorbuje. Već i nekoliko porcija crvenog mesa nedeljno može pomoći da se održi nivo gvožđa. Džigerica je posebno bogata gvožđem i vitaminom B12, ali sa njom ne treba preterivati (zbog visokog sadržaja vitamina A).
  
• Perad i riba: Pileće, ćureće meso, riba (posebno tuna, sardine, skuše) i plodovi mora (ostrige, školjke, dagnje) takođe su dobri izvori hem-gvožđa. Iako sadrže manje gvožđa od crvenog mesa, mogu doprineti raznovrsnoj ishrani bogatoj ovim mineralom.

• Mahunarke: Pasulj, sočivo, leblebije, grašak, soja i proizvodi od soje (tofu) bogati su gvožđem na biljnoj bazi. Iako se nehem-gvožđe iz biljnih izvora slabije apsorbuje, ove namirnice su odličan deo ishrane za povećanje unosa gvožđa, naročito ako se kombinuju sa namirnicama bogatim vitaminom C.
  
• Zeleno lisnato povrće: Spanać, blitva, kelj, kupus, brokoli, pa čak i listovi koprive (koja se može koristiti kao čaj ili u supama), sadrže gvožđe. Spanać je čuveni izvor gvožđa, mada treba znati da sadrži i oksalate koji donekle ometaju apsorpciju.
  
• Orašasti plodovi i semenke: Bundevino seme je posebno bogato gvožđem, ali i susam (tahini ili susamov puter), suncokretove semenke, lan, kikiriki, orasi, bademi, lešnici doprinose unosu gvožđa. Mogu se grickati ili dodavati u obroke (poput salata, muslija i sl.). Takođe, puter od kikirikija ili lešnika sadrži određenu količinu gvožđa.
  
• Integralne žitarice i obogaćene namirnice: Integralni hleb, ovsene pahuljice, proso i druge žitarice sadrže nehem gvožđe. Često su industrijski doručkovi (cereali) obogaćeni gvožđem, pa i to može biti dodatni izvor. Na primer, ovsene pahuljice ili žitne kaše koje na pakovanju imaju navedeno da su fortifikovane gvožđem. Čak i kukuruzna pasta (palenta) nekad je obogaćena. Proverite deklaracije na namirnicama.

• Jaja: Žumance jajeta sadrži određenu količinu gvožđa (nekoliko miligrama po žumancetu). Iako jaja nisu najbogatiji izvor, korisna su kao deo balansirane ishrane.
  
• Suvo voće: Suve šljive, suve kajsije, suvo grožđe, urme i smokve sadrže više gvožđa po porciji nego njihovi sveži pandani (zbog koncentracije hranljivih materija). Odlične su za grickanje ili dodavanje u pahuljice, a pored gvožđa pružaju i vlakna i neke vitamine.
  
• Cvekla i drugo povrće: Cvekla je tradicionalno poznata kao “dobro za krv”. Ona sadrži određenu količinu gvožđa, mada ne baš visoku, ali sadrži nitrate koji mogu pomoći boljoj prokrvljenosti i stvaranju azot-monoksida (koji širi krvne sudove). Kao deo raznovrsne ishrane, cvekla može biti korisna. Ostalo povrće poput šargarepe, krompira sa ljuskom, tikvica i sl. takođe doprinose opštem unosu minerala.
  

Kako poboljšati apsorpciju

Čak i kada unosite dovoljno gvožđa hranom ili suplementima, važno je da to gvožđe organizam stvarno apsorbuje. Evo nekoliko saveta kako da povećate iskorišćenje (apsorpciju) gvožđa:

• Konzumirajte vitamin C uz obroke bogate gvožđem: Vitamin C značajno povećava apsorpciju nehem-gvožđa (biljnog porekla) jer pomaže da se gvožđe prevede u oblik koji creva lakše upijaju. Jedite namirnice bogate vitaminom C zajedno sa onima bogatim gvožđem. Na primer, uz obrok koji sadrži pasulj ili spanać popijte čašu svežeg soka od narandže ili limunade. Dodajte svežu papriku, paradajz ili brokoli (svi bogati vitaminom C) salati od zeleniša ili obroku sa mahunarkama.

• Kombinujte meso i biljke: Hemsko gvožđe iz mesa može poboljšati apsorpciju nehemskog gvožđa iz biljne hrane. Ako u istom obroku imate malo mesa ili ribe zajedno sa povrćem ili žitaricama bogatim gvožđem, ukupno će više gvožđa biti apsorbovano. Na primer, dodajte malo piletine u jelo od spanaća i pirinča, ili govedinu u varivo od pasulja.
  
• Kuvajte u posuđu od livenog gvožđa: Tradicionalni “tučak” ili liveni tiganj i šerpe mogu povećati sadržaj gvožđa u hrani tokom kuvanja. Male količine gvožđa se oslobađaju iz posude, što može doprineti unosu (posebno kod kiselih jela poput sosa od paradajza). Iako ovo nije dramatičan izvor gvožđa, vredi napomenuti kao dodatni trik.
  
• Potapanje i fermentacija: Ako pripremate mahunarke ili žitarice, potopite ih pre kuvanja (najbolje preko noći) i potom prospite tu vodu. Tako ćete smanjiti sadržaj fitata – supstance u biljkama koja može vezivati gvožđe i otežavati apsorpciju. Fermentisani proizvodi od žitarica, poput kiselog testa za hleb, imaju niži nivo fitinske kiseline, pa se gvožđe iz njih bolje apsorbuje.

Šta smanjuje apsorpciju gvožđa

Baš kao što postoje faktori koji poboljšavaju preuzimanje gvožđa, postoje i oni koji ga ometaju. Kada pokušavate da povećate nivo gvožđa, dobro je znati čega da se klonite u vreme unosa gvožđa:

• Kalcijum (mleko i mlečni proizvodi): Kalcijum se takmiči sa gvožđem za apsorpciju. Unos velikih količina mleka, sira ili jogurta zajedno sa obrokom bogatim gvožđem može umanjiti koliko gvožđa će telo upiti. To ne znači da treba izbaciti mlečne proizvode, već ih je bolje konzumirati odvojeno od glavnih obroka bogatih gvožđem. Na primer, ako uzimate gvožđe u vidu tablete ili jedete obilan obrok bogat gvožđem za ručak, sačekajte sat-dva pre nego što konzumirate proizvode bogate kalcijumom.
  
• Tanini i polifenoli iz čaja, kafe i vina: Kafa, vino, crni i zeleni čaj sadrže tanine koji mogu vezivati gvožđe i otežavati njegovu apsorpciju. Ako uzimate gvožđe ili jedete gvožđem bogat obrok, najbolje je da čaj i kafu ne pijete odmah uz njega, već sačekajte barem jedan sat posle obroka. Na taj način nećete u tolikoj meri ometati unos gvožđa iz hrane.

• Određeni lekovi i stanja: Lekovi koji smanjuju kiselost želuca (poput antacida, inhibitora protonske pumpe za gastritis/GERB) mogu ometati apsorpciju gvožđa, jer se gvožđe bolje resorbuje u kiseloj sredini. Ako morate dugotrajno da uzimate takve lekove, razgovarajte sa lekarom o praćenju nivoa gvožđa. Takođe, ukoliko imate hronični gastritis, celijakiju ili druge poremećaje creva, može biti umanjena apsorpcija gvožđa. U takvim slučajevima možda će biti potrebno da se manjak gvožđa nadoknađuje pojačanom dozom ili drugačijim putem (npr. intravenski), ali to svakako odredi lekar.
  

Praćenje simptoma i očekivani oporavak

Oporavak od manjka gvožđa ne događa se preko noći – potrebno je vreme da se krvna slika popravi i da se rezerve gvožđa ponovo napune. Važno je strpljenje i redovno praćenje i simptoma i laboratorijskih nalaza.

Praćenje simptoma: Kad krenete s lečenjem (ishrana, suplementi ili oba), pratite kako se osećate iz nedelje u nedelju. Prvi pomaci obično stižu za nekoliko nedelja: umor popušta, svakodnevne aktivnosti idu lakše, nestaje iscrpljenost. Vrtoglavice i lupanje srca se povlače kako raste hemoglobin, a bledilo slabi s porastom broja eritrocita. Sindrom nemirnih nogu uglavnom iščezava kad se gvožđe normalizuje—nekad tek posle par meseci, zavisno od početnog deficita. I kosa i nokti se oporavljaju: opadanje ne staje odmah, ali posle nekoliko meseci primećuju se jača kosa, nove vlasi i čvršći nokti.

Praćenje laboratorijskih nalaza: Lekar obično savetuje kontrole krvi nakon izvesnog vremena terapije. Ako uzimate suplemente gvožđa, prva kontrola krvne slike i gvožđa/feritina ide posle 2–3 meseca. Tada se očekuje porast hemoglobina. Feritin raste sporije, ali treba da pokazuje trend naviše—što je viši, to se zalihe bolje pune.

Vremenski okvir oporavka: Koliko će oporavak trajati zavisi od početnog stepena deficita. Blagi nedostatak gvožđa bez anemije možda ćete ispraviti za 1-2 meseca uz dobru ishranu i eventualno blagu suplementaciju. Teža sideropenična anemija zahteva 3-6 meseci redovne terapije gvožđem. Uobičajeno je pravilo da se terapija gvožđem nastavlja oko dva do tri meseca nakon normalizacije hemoglobina, upravo da bi se napunile zalihe. Ako se radi samo o korekciji ishranom, oporavak možda ide sporijim tempom, ali i tada se za par meseci može videti napredak, naravno pod uslovom da se uzrok manjka gvožđa (npr. ishrana siromašna gvožđem) promeni.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.