Nedostatak energije i umor – uzroci, simptomi i rešenja

Nedostatak energije i konstantan umor često postaju deo svakodnevnice. Možda se budite iscrpljeni iako ste dobro spavali, teško je obaviti uobičajene aktivnosti, ili jednostavno nemate volje i snage. Ovakvo stanje može biti prolazno (npr. zbog napornog dana ili prehlade), ali može ukazivati i na dublje probleme ili loše navike.

Razlika između umora, pospanosti, iscrpljenosti i bezvoljnosti

Mnogi osećaji koji prate manjak snage mogu zvučati slično, ali ipak se razlikuju. Pospanost znači da vam se stalno spava ili vam je teško da ostanete budni. Najčešći razlog je nedostatak sna ili loš kvalitet spavanja. Suprotno tome, umor je osećaj iscrpljenosti i slabe energije koji ne prolazi ni kad se odmorite. Često se oseća kao da su vam prazne baterije – više vam ništa ne prija, pa ni omiljene aktivnosti ne mogu da vas oraspolože. Na primer, nakon dužeg rada ili nagomilanog stresa, možete biti umorni i neugodna svakodnevna rutina (pranje sudova, tuširanje) može delovati kao preveliki napor.

Iscrpljenost je intenzivniji oblik umora. Obično nastaje nakon velikog napora (fizičkog ili mentalnog) i oseća se kao potpuni iznemoglost. Iscrpljenost može biti kratkotrajna (kad završite trening ili naporan projekat) i tada dođe sebi posle odmora, ali može biti i hronična, ukoliko se ne lečite od uzroka ili ne pauzirate duže vreme.

Bezvoljnost podrazumeva gubitak volje i motivacije – ne radi se samo o fizičkom umoru, već o mentalnom stanju u kome ni volja za omiljenim stvarima ne vraća energiju. Bezvoljnost je čest pratilac stresa i depresije. Može izgledati kao da vam je svejedno, da vas ništa ne pokreće, i zbog toga ste stalno letargični. Za razliku od pospanosti, kod bezvoljnosti nećete nužno želeti da spavate – vi jednostavno ne nalazite snage ni za šta.

Manjak energije i umor zbog nedostatka gvožđa

Jedan od najčešćih fizičkih uzroka umora je anemija usled manjka gvožđa u organizmu. Gvožđe je ključno za stvaranje hemoglobina u krvi, što je protein koji prenosi kiseonik do ćelija. Kada je nivo gvožđa nizak, krv ne može da isporuči dovoljno kiseonika do mišića i organa, pa dolazi do osećaja slabosti i umora. Tipični simptomi anemije su: bezvoljnost, osećaj vrtoglavice pri ustajanju, bleda koža, glavobolje i ubrzan rad srca. Često se javljaju i otežano disanje pri naporu ili vrtoglavica nakon napornijeg dana.

Nedostatak gvožđa je naročito čest kod žena reproduktivnog doba (usled obilnih menstruacija), trudnica, vegeterijanaca i osoba s problemima apsorpcije hrane (npr. kod celijakije).

Kako poboljšati gvožđe u organizmu? Pre svega, jedite više namirnica bogatih ovim mineralom. To su crveno meso (govedina, jagnjetina), živinsko meso, riba, tvrdi sirevi, mahunarke (pasulj, leblebije) i zeleno lisnato povrće (spanać, blitva, kopriva). Dobri su i žumance jajeta i orasi. Vitamina C (iz paprika, citrusnog voća, jagodičastog voća) je važno imati uz obroke bogate gvožđem, jer pomaže apsorpciju gvožđa iz hrane. U slučaju jakog manjka gvožđa, lekar može preporučiti i adekvatne suplemente.

Prirodni preparat za hroničan umor i iscrpljenost i manjak energije

Hronična iscrpljenost postaje česta u savremenom životu, a prirodni preparat poput mešavine semena koprive i meda može značajno poboljšati nivo energije i smanjiti osećaj iscrpljenosti. Ova kombinacija deluje kao prirodni tonik, podstičući vitalnost i oporavak, smanjujući hroničan umor.

Kopriva sadrži neurotransmitere acetilholin i serotonin, koji su ključni za mentalno zdravlje. Acetilholin poboljšava raspoloženje, koncentraciju i budnost, dok serotonin utiče na raspoloženje, san i pamćenje, sveukupno gradeći osećaj sreće i zadovolјstva.

Neki ga smatraju i adaptogenim, što znači da pomaže telu da se nosi sa stresom i balansira hormone stresa. To je korisno za one koji konstantno vode užurban šivot. Pomaže stabilizaciji hormona stresa, što dovodi do smanjenja iscrpljenosti.

Seme koprive je bogato vitaminima B grupe, gvožđem, magnezijumom i vitaminom C, koji poboljšavaju krvnu sliku i snabdevanje tela kiseonikom. Gvožđe pomaže kod anemije, dok magnezijum i B vitamini smanjuju iscrpljenost. 

Više o iskustvima korisnika i svim benefitima ovog proizvoda možete saznatina linku ovde.

Manjak vitamina i drugih minerala

Pored gvožđa, i drugi vitamini i minerali su neophodni za pravilan rad ćelija i proizvodnju energije u telu. Njihov manjak može doprineti osećaju hroničnog umora i slabosti. Evo koji su najvažniji:

• Vitamini B grupe: Vitamini B12, B6, B9 (folna kiselina) i drugi B vitamini su ključni za metabolizam i stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Nedostatak vitamina B12 naročito može izazvati umor, slabost, bledilo i probleme sa pamćenjem. Ovaj vitamin se prirodno nalazi u mesu, ribi, jajima i mlečnim proizvodima. Kod vegetarijanaca može biti izraženije slabo stanje.
• Vitamin D: Njegov manjak u telu može prouzrokovati osećaj umora, malaksalosti, bol u mišićima i slabost. Zbog sličnosti sa depresivnim raspoloženjem, nekad je zanemaren, ali rezultati pokazuju da su ljudi sa niskim nivoom vitamina D skloniji osećaju umora. U ishrani ga ima u masnoj ribi (losos, skuša, sardina), ribljem ulju, mleku i jajima. U zimskim mesecima, ili ako retko izlazite napolje, ponekad je potrebno uzimati suplemente vitamina D.
• Vitamin C: Iako je poznat po jačanju imuniteta, vitamin C je bitan i zato što pomaže telu da bolje apsorbuje gvožđe iz hrane, kao i u proizvodnji energije u ćelijama. Voće (narandže, kivi, jagode) i povrće (paprika, brokoli, kelj) su dobri izvori.

• Magnezijum: Ovaj mineral učestvuje u stotinama biohemijskih reakcija u telu, uključujući oslobađanje energije iz hrane. Manjak magnezijuma može dovesti do mišićnih grčeva, drhtanja, nesanice i stalnog osećaja umora. Magnezijuma ima u orašastim plodovima (bademi, orasi), semenima (bundeva, susam), integralnim žitaricama i tamnoj čokoladi. Redovnim unošenjem ovih namirnica možete popraviti nivo magnezijuma.
• Ostali minerali: Selen, cink i hrom takođe su važeni za energiju i raspoloženje. Selen podržava rad štitne žlezde (koja reguliše metabolizam), a ima ga u integralnim žitaricama, jajima, morskim plodovima. Cink je u mesu, punozrnatim žitaricama i semenima, i neophodan je za oporavak mišića. Često se ovi minerali nadoknađuju putem raznovrsne ishrane.

Loš san i dehidratacija.

Nesanica ili loš kvalitet sna – razlog je što se telo ne uspeva regenerisati. Ako ne spavate 7–8 sati ili imate stalno prekidan san (bilo zbog stresa, buke, apneje u snu i sl.), svakodnevno ćete se buditi sa osećajem da niste odmorni. Posledica je hronični osećaj pospanosti i slabosti tokom dana, kao da ste uvek na ivici da zadremate. Medicinski problem poznat kao apneja u snu (kratkoročno zaustavljanje disanja) takođe može da dovede do ogromnog umora, jer otežano disanje ometa san.

Dehidracija – čak i blagi gubitak vode od samo 2–5% telesne mase može prouzrokovati glavobolju, konfuziju i zamor. Voda učestvuje u svim ćelijskim procesima i prenosi nutrijente do mišića i mozga. Kada je telo dehidrirano, protok krvi se usporava, pa i snabdevanje kiseonikom u tkivima opada. Često se u stanju blage dehidracije javlja osećaj umora i kriza energije – možda osećate onaj pad oko sredine dana. Zato nemojte zaboraviti: preko dana redovno pijuckajte vodu. Osim čiste vode, obrok sa voćem ili povrćem visoke vlažnosti (krastavac, lubenica, supa) takođe pomaže.

Nepravilna ishrana i fizička neaktivnost

Naš stil života ima ogroman uticaj na to koliko energije osećamo. Jedete li dosta brze hrane, slatkiša, gaziranih sokova i druge industrijski prerađene hrane, telo će vam često slati signal umora. Razlog je što takve namirnice obično uzrokuju brze talase šećera u krvi: kratko dobijete nalet energije, a onda sledi nagli pad i osećaj iscrpljenosti. Uz to, ako unosite malo nutrijenata (proteina, vitamina i minerala), vaše telo nema odakle da crpi gorivo, pa se sve zalihe brzo potroše. Dakle, loša ishrana ne samo da vam može dati kilograme, već i crpi energiju iz vaših ćelija.

S druge strane, fizička neaktivnost stvara svojevrsnu zatvorenu petlju umora. Možda zvuči paradoksalno, ali kad duže vremena provodimo bez dovoljno kretanja, mišići i organi postaju lenji. Krvotok se usporava, srce i pluća rade manje intenzivno, pa metabolizam opada. Rezultat je hroničan nedostatak daha i umor pri najmanjem naporu, a apsolutna neaktivnost pojačava osećaj letargije – danju se osećate tromo, a noću vam može biti teško da zaspite (jer se telo nije dovoljno trošilo).

Umerenom fizičkom aktivnošću (poput brze šetnje, plivanja ili laganog trčanja) podižete nivo energije. Vežbanje pojačava protok krvi i dotok kiseonika u mišiće i mozak, telo luči hormone dobrog raspoloženja (endorfine) i osećate se bistrije. Cilj nije da postanete sportista, nego da uvedete makar pola sata neke aktivnosti svakog ili svakog drugog dana: čak i jednostavna šetnja po prirodi ili stepenicama može učiniti da se osećate energičnije nego duže sedenje i gledanje u ekran.

Takođe, česta greška je preskakanje obroka. Kada niste jeli duži niz sati, nivo šećera naglo pada pa se osećate slabo i razdražljivo. Obroci bogati složenim ugljenim hidratima i proteinima pomažu da energija postepeno dolazi do ćelija, bez drastičnih padova. I na kraju, imajte na umu povezanost – često, zbog loše ishrane i nedostatka kretanja, dolazi i do depresivnog raspoloženja ili stresa (o čemu ćemo govoriti u sledećem odeljku), što dodatno pojačava umor.

Stres, mentalno opterećenje i burnout

Na umor ne utiču samo telo i hrana – i um može iscrpiti snagu. Hronični stres (na poslu, u porodici ili vezama) vuče energiju jer organizam stalno ima visoku budnost. Kad smo pod stresom, telo luči hormon kortizol i adrenalin, koji privremeno podižu nivo energije (da bismo se izborili sa pritiskom), ali kasnije izazivaju pad. Ako je stres stalan, telo ne uspeva da nađe pravi odmor, pa se iscrpljenost nagomilava. Čak i kada formalno završite radni dan, mozak može vrteti misli o obavezama, što vam onemogućava pravi odmor. Vremenom se osećate ispražnjeno i bezvoljno da radite bilo šta, kao da vam je baterija stalno na nuli.

Mentalno opterećenje takođe povećava umor. Kontinuirane brige, anksioznost i pretrpan raspored često dovode do osećaja pritiska i bolova u vratu. Čak i bez fizičkog napora, pred vas se neprekidno gomilaju problemi i zadaci koje treba rešiti – to je isto kao da stalno nosite teret na leđima, a telo se naprosto umori od napetosti. U takvim situacijama može nastati i burnout (profesionalna izgaranja): to je stanje dugotrajnog stresa i napora na poslu koje rezultira potpunim nedostatkom motivacije i energije. Osoba tada postaje razdraželjiva, teško se koncentriše, sve je naporno, kao da je izgorela – stoga se i zove izgaranje.

Pored toga, anksiozni ljudi i osobe s visokim perfekcionizmom često pokušavaju da spasu sutuaciju tako što rade prekovremeno ili stalno razmišljaju o novim poslovima. To takođe iscrpljuje – jer zaboravljaju da telo i mozak trebaju odmor. Zbog toga je važno da prepoznate kad ste preterano pod stresom ili na rubu izgaranja: tipičan je gubitak interesa za aktivnosti, osećaj bespomoćnosti i onaj čest osećaj magle u glavi.

Zdravstvena stanja koja mogu izazvati pospanost, umor i nedostatak energije

Ponekad iza letargije leže ozbiljniji zdravstveni problemi. Evo kraćeg pregleda nekih stanja kojima je umor glavni simptom:

• Anemija (nedostatak crvenih krvnih zrnaca) – već smo napomenuli da anemija usled manjka gvožđa ili vitamina B12 može uzrokovati hronični umor, slabost i bledilo. Bez dovoljno kiseonika u krvi, mišići i mozak ne rade punom snagom pa ste uvek umorni.
• Problemi sa štitnom žlezdom (hipotireoza) – štitasta žlezda luči hormone koji regulišu metabolizam. Kada je njen rad usporen (npr. zbog Hashimotovog tiroiditisa), usporava se i stvaranje energije. Ljudi sa hipotireozom često su umorni, hladno im je, dobili su na težini i teško se bude.
• Dijabetes – povremeno visok nivo šećera u krvi, ili pak nagli pad šećera, mogu izazvati zamor i pospanost. Kod osoba sa dijabetesom (tip 1 ili tip 2) umor je čest simptom, a prati ga i žeđ, često mokrenje i zamućen vid.
• Hronične infekcije – virusi ili bakterije koji dugo traju mogu iscrpeti imunitet, a telo i dalje troši energiju na borbu. Na primer, mononukleoza ili dugotrajna infekcija (pa i COVID-19) mogu rezultirati višenedeljnom ili višemesečnom iscrpljenošću. Telo u oporavku često traži više sna nego obično.
• Bolesti srca i pluća – npr. srčana insuficijencija ili hronična opstruktivna bolest pluća (KOPB) sprečavaju dovoljno kiseonika da dospe do tela. Iz tog razloga osoba se brzo umara pri malom naporu, često diše kratko i otežano.
• Hormonalne promene – nizak nivo testosterona kod muškaraca ili menopauza kod žena može uzrokovati iscrpljenost. Takođe, poremećaji nadbubrežnih žlezda (npr. Adisonova bolest) mogu ozbiljno narušiti energiju organizma.

Ako osećate jutarnji umor i pospanost koji ne može objasniti lošim navikama, dobro je posetiti lekara. Najčešće će prvo proveriti krvnu sliku (gvožđe, hormone, tireoidne i bubrežne funkcije) i eventualno testirati hormone stresa. Uz otkrivanje samog uzroka, lekar može pomoći terapija ili promenom terapije lečiti osnovni problem, bilo da je to bolest ili poremećaj sna.

Šta najviše pomaže kod nedostatka energije

Kada govorimo o vraćanju energije, često je potrebno pristupiti problemu na više frontova odjednom. Evo najefikasnijih koraka:

• Pravilan san – Pokušajte da svakodnevno imate redovan raspored spavanja, idealno 7–8 sati tokom noći. Izbegavajte gledanje u ekran i teške obroke neposredno pre spavanja. Ako imate problema sa uspavljivanjem zbog misli, korisne su tehnike opuštanja (lagano istezanje, meditacija, tiha muzika). Dobar san je temelj sveukupnog osećaja odmora – kad ste se dobro odmorili, dan vam počinje daleko energičnije.

• Kretanje i vežbe – Redovno vežbanje povećava dotok kiseonika i energije u ceo organizam. Može biti dovoljno i 30 minuta hodanja, trčanja ili voženje bicikla. Vežbanje štiti od stresa, pojačava cirkulaciju i oslobađa endorfine. Naravno, nemojte se forsirati na preveliki napor odmah – krenite lagano i povećavajte tempo.
• Uravnotežena ishrana i hidratacija – Jesti što zdravije i piti dovoljno vode svakodnevno je ključno. Obroci treba da obezbede sve grupe nutrijenata: proteine, povrće, voće i integralne žitarice. Izbegavajte previše praznih šećera i mastine grickalice, koje samo kratkoročno podižu energiju, a onda izazivaju pad. Redovno doručkujte, zamenite velike obroke sa manjim kroz dan, i vodite računa da unutar svakog obroka ima bar malo proteina (meso, jaja, mahunarke) i puno povrća.
• Odmor i rekreacija – Bavljenje hobijem, druženje sa porodicom i prijateljima ili čak samo čitanje knjige može delovati kao punjač za energiju. Odvojite vreme za opuštanje – bio to odlazak u prirodu, masaža ili kratka dremka tokom dana. Kratke pauze tokom posla takođe pomažu da se osvežite, bolje fokusirate i izbegnete nakupljanje stresa.
• Planiranje i ravnoteža – Pokušajte da raspored obaveza prilagodite svom tempu. Ako osećate da morate sve sami da uradite, naučite da delegirate ili kažete “ne“. Ponekad manjak energije potiče i od pretrpanog rasporeda. Rasporedite najveće obaveze kada ste najsvežiji (npr. prepodne), a posle ručka i uveče odmarajte duševnu energiju uz teže fizičke zadatke.
• Sunčeva svetlost – Jednostavan način da podignete energiju i popravite raspoloženje je da provodite vreme na dnevnom svetlu. Sunčeva svetlost pomaže lučenje vitamina D i podešava prirodni ritam buđenja/leženja. Čak 15-30 minuta na suncu (uz zaštitni faktor po potrebi) može da razbistri mozak i probudi telo.
• Nutritivni dodaci (suplementi) – Ako i pored dobre ishrane i odmora i dalje osećate hronični umor, konsultujte lekara o suplementima. Neki ljudi mogu imati nedostatak vitamina B12, vitamina D, gvožđa ili magnezijuma koji se ne pokriva hranom. Uzimanje odgovarajućih suplemenata može popraviti energetsku ravnotežu. Važno je ne samoinicijativno preterivati sa bilo kojim suplementom, ali se oni mogu dodati režimu kada je to potrebno.

Ishrana za bolju energiju i manje umora

Hrana je najbolji izvor goriva za telo, a i medikament protiv umora. Evo konkretnih saveta šta je dobro jesti da biste se osećali vitalnije:

• Neprerađena, prirodna hrana – Birajte svežu ili minimalno prerađenu hranu. Celovite namirnice (povrće, voće, integralne žitarice) obiluju vitaminima i mineralima koji podižu energiju. Poluprerađeni proizvodi (instant gotova jela, slatkiši, brza hrana) često sadrže mnogo šećera, soli i aditiva, a malo pravih nutrijenata. Dugoročno, to iscrpljuje telo. Zdrava zamena su obroci od povrća, nemasnih proteina i integralnih žitarica.
• Povrće i voće – Oni su bogati vitaminima, mineralima i vlaknima koja pomažu u stvaranju energije i održavanju visokog nivoa metabolizma. Preporučuje se najmanje 5 porcija povrća i voća dnevno. Narandžasto i zeleno povrće (šargarepa, paprika, kelj, brokoli) sadrži dosta vitamina B, C i gvožđa – sve to pomaže borbi protiv umora. Voće (jabuke, banana, bobičasto) daje prirodne šećere i antioksidanse. Za brzi međuobrok ujutro ili popodne, odlična su i komadići voća s jogurtom ili šaka bobičastog voća koja razbudi koncentraciju.
• Zdrave tečnosti – Najvažnija je voda (najmanje 2 litre dnevno), ali možete se energizovati i čajevima bez kofeina (zeleni, biljni) ili prirodnim voćnim sokovima sa malo šećera. Dovoljno tečnosti sprečava dehidraciju i glavobolju, pa osećate više energije. Umerene količine kafe mogu kratkoročno pojačati budnost (kofein ubrzava rad srca i koncentraciju), ali previše kafe na prazan stomak može samo pogoršati umor kad efekat prođe. Posle dvanaest popodne, bolje je izbeći kafu, kako vas ne bi poremetila kasnije noću.
• Proteini i masnoće – Važan deo obroka su proteini (sitost i obnova tkiva) i zdrave masti (stalan izvor energije za mozak). Maslinovo ulje i orašasti plodovi (bademi, orasi, lešnik) sadrže omega-3 masne kiseline koje poboljšavaju protok krvi u mozgu. One vam mogu pomoći da budete mentalno bistriji. Dodajte šaku orašastih plodova u salatu, smoothie od voća sa jogurtom ili pospite semenke (suncokreta, bundeve) preko žitarica.

• Integralne žitarice i mahunarke – One sadrže složene ugljene hidrate koji se sporije vare i obezbeđuju stabilan dotok energije. Zobene pahuljice za doručak, smeđi pirinač ili ražana testenina za ručak, integralni hleb ili lepinje su odlični jer ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi. Pasulj, sočivo, grašak i leblebije daju protein i vlakna zajedno, pa su super izbor.
• Mlečni proizvodi i jaja – Daju puno proteina i vitamina B, koji pomažu da se sačuvaju mišićna masa i brže sredi energija. Jogurt i mleko sadrže i kalcijum, koji je važan za živce i mišiće (zato se često javljaju i grčevi kad ste umorni od magnezijum-kalijum neravnoteže). Jaja su izuzetno hranljiva – sadrže skoro sve esencijalne nutrijente, pa ih ubacite povremeno u doručak ili ručak.

Evo primer dnevne hrane za energiju:

• Doručak: ovsena kaša sa voćem i orašastim plodovima; ili omlet sa povrćem i integralni tost.
• Međuobrok: grčki jogurt ili kefir s nekoliko jagoda; šaka badema i čaj.
• Ručak: paprika punjena smeđim pirinčem i mlevenim mesom; salata od svežeg povrća.
• Međuobrok: smoothie od banane, mleka i malo meda; ili šargarepa i humus.
• Večera: riba ili pileća prsa sa pečenim krompirom i blitvom; integralna kajgana s povrćem; ili pasulj sa zelenom salatom.
• Pre spavanja: čaj od kamilice ili čaša mleka (pomažu kvalitetnijem snu).

U ishranu možete uključiti i neke supernamirnice poznate po energiji: seme koprive i med savršeno za energiju i gvožđe, banana sadrži kalijum i prirodni šećer za brzu energiju; avokado i integralni hleb obezbeđuju postepeni rast energije; a zeleni čaj (umesto kafe) ima blago stimulativno dejstvo uz dodatne antioksidanse.

Važno je i izbegavati preterano pušenje i alkohol – oni mogu prvobitno delovati kao stimulansi, ali kasnije remete san i šećer u krvi pa se umor vraća u većem talasu.

FAQ: Najčešća pitanja

Da li stres može biti uzrok stalnog umora ili treba da obratim pažnju i na druge znake?

Da, stres vrlo često može biti uzrok manjka energije, ali nije uvek jedini. Ako pored umora primećuješ više simptoma kao što su vrtoglavica, loš san, bledilo ili manjak koncentracije, nije loše da obratiš više pažnje na širu sliku. Kada se pojavi više simptoma odjednom, telo obično pokušava da pokaže da postoji dublji problem, a ne samo prolazni pad energije.

Može li depresija da izgleda kao običan umor i pad volje?

Može, i to mnogo češće nego što ljudi misle. Depresija se ne pokazuje uvek samo kroz tugu, već i kroz osećaj težine, bezvoljnosti i utisak da čak ni mala aktivnost nema smisla. Kada i najjednostavnija aktivnost deluje naporno, a osećaš se mentalno i fizički iscrpljeno, važno je da ne ignorišeš stanje. U takvim situacijama lečenje ne treba odlagati, jer pravo lečenje zavisi od toga da li je u pozadini stres, iscrpljenost ili depresija.

Šta najviše pomaže kada sam stalno fizički umoran i bez energije?

Kada se osećaš stalno fizički iscrpljeno, najviše pomažu dobar san, redovni obroci, dovoljno vode i lagana aktivnost tokom dana. Ipak, ako stanje traje dugo, važno je proveriti da li postoji neki uzrok koji traži ozbiljnije lečenje. Ako telo šalje više simptoma, nije rešenje da se samo forsiraš, već da postepeno menjaš navike i na vreme kreneš sa onim što je pravo lečenje za konkretan problem.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.