Najvažniji vitamini protiv opadanja kose – Reč specijaliste

Kako nedostatak vitamina utiče na kosu?

Folikuli dlake su metabolički aktivni i za pravilan rad im je potrebna stalna dostupnost hranljivih materija. Vitamini i minerali igraju ključnu ulogu u deobi ćelija i sintezi proteina (poput keratina) od kojeg je dlaka izgrađena. Kada organizmu nedostaju određeni vitamini, posledice se često najpre primete upravo na kosi: ona gubi sjaj, postaje suva i lomljiva, raste sporije i može početi pojačano da opada.

Nedostatak vitamina remeti normalan ciklus rasta vlasi. Dlaka koja se nalazi u aktivnoj (anagenoj) fazi rasta može usled deficita nutrijenata pre vremena da pređe u fazu mirovanja (telogenu fazu), nakon koje sledi opadanje. Zato kod osoba sa nutritivnim deficitima često dolazi do difuznog opadanja kose – ravnomernog gubitka vlasi sa čitave glave. Organizam u uslovima nedostatka usmerava hranljive materije prvo na vitalne organe, dok su kosa i nokti na nižoj listi prioriteta. Iz tog razloga, manjak vitamina i minerala najpre dovodi do promena u kvalitetu kose i noktiju, iako ostatak organizma u početku može da funkcioniše gotovo normalno.

Najvažniji vitamini i minerali za kosu

1. Vitamin A – Vitamin A je neophodan za razvoj svih ćelija, uključujući i ćelije folikula dlake. Takođe igra važnu ulogu u proizvodnji sebuma – prirodnog ulja koje luče lojne žlezde kože glave i koje vlaži skalp i dlaku. Adekvatan nivo vitamina A pomaže da kosa ostane hidrirana i otporna na pucanje. Preporučeni dnevni unos ovog vitamina je oko 700 μg za žene i 900 μg za muškarce. Vitamin A unosimo kroz žuto-narandžasto povrće i zeleno lisnato (šargarepa, bundeva, spanać), kao i namirnice životinjskog porekla (džigerica, jaja, mlečni proizvodi).
   
2. Vitamin B kompleks – Vitamini B grupe su važni za metabolizam, cirkulaciju i rast tkiva. Posebno se ističu biotin (B7) i vitamin B12 čiji nedostatak može dovesti do gubitka kose (biotin zbog uloge u sintezi keratina, B12 posredno zbog anemije). Folna kiselina (B9) takođe je važna za deobu ćelija folikula. Teški nedostaci niacina (B3) ili riboflavina (B2) su retki, ali mogu izazvati opadanje kose. Srećom, većina ljudi unosi dovoljno B vitamina kroz ishranu. Ipak, vegani bi trebalo da uzimaju B12 suplement, a osobe na restriktivnim dijetama ili s malapsorpcijom da prate nivoe B vitamina.

3. Vitamin C – Potreban je za sintezu kolagena – proteina koji gradi strukturu kože i folikula dlake. Bez dovoljno vitamina C, dlaka može biti sklona pucanju jer je narušena potpuna izgradnja kolagenske strukture vlasišta. Takođe, vitamin C poboljšava apsorpciju gvožđa iz hrane, pa posredno sprečava i opadanje kose usled anemije. Kao antioksidans, štiti folikule od oštećenja slobodnim radikalima i može usporiti pojavu sede kose i znakova starenja vlasi. Preporučeni dnevni unos za odrasle je oko 75–90 mg vitamina C. Lako se unosi kroz sveže voće i povrće poput citrusa, bobičastog voća, paprike, brokolija i drugog povrća.
   
4. Vitamin D – Vitamin D ima jedinstvenu ulogu jer deluje kao hormon u telu i može da utiče na ciklus rasta kose. Istraživanja su pokazala povezanost niskog nivoa vitamina D sa određenim vrstama gubitka kose, uključujući alopeciju areatu (autoimuno ispadanje kose u pečatima) i difuzno opadanje kose. Vitamin D podstiče stvaranje novih folikula i pomaže “buđenju” uspavanih folikula, čime potencijalno pospešuje rast nove kose. Kod osobe sa normalnim nivoom vitamina D dodatan unos verovatno neće značajno uticati na rast kose. Preporučeni dnevni unos je oko 15 μg (600 IU) za većinu odraslih. Vitamin D se sintetiše u koži pod dejstvom sunčevih zraka, a u ishrani ga ima u masnoj ribi, ribljem ulju, žumancetu, pečurkama i obogaćenim namirnicama.
   
5. Vitamin E – Štiti ćelije folikula od oksidativnog stresa i oštećenja, pomaže cirkulaciju krvi u vlasištu i doprinosi ishrani korena dlake. Neka istraživanja sugerišu da vitamin E može poboljšati rast kose kod osoba koje imaju problema sa opadanjem – primećen je porast broja vlasi nakon nekoliko meseci suplementacije. Iako su takvi nalazi preliminarni, jasno je da adekvatan unos vitamina E pogoduje zdravlju kose i kože. Preporučena dnevna doza vitamina E je oko 15 mg. Nalazi se u biljnim uljima, koštunjavim voćkama (orah, badem, lešnik) i semenkama, žumancetu i zelenom povrću.
   
6. Gvožđe – Gvožđe je možda i najvažniji mineral kada je reč o opadanju kose. Ono je sastavni deo hemoglobina u crvenim krvnim zrncima, koji prenose kiseonik do svih tkiva pa tako i do folikula dlake. Bez dovoljno gvožđa, kosa ne dobija optimalnu količinu kiseonika i nutrijenata. Nedostatak gvožđa (anemija) jedan je od čestih krivaca za difuzno opadanje kose, naročito kod žena. Terapija gvožđem u slučaju dokazanog deficita često dovodi do poboljšanja rasta kose. Preporučeni dnevni unos je oko 8 mg za muškarce i žene u postmenopauzi, dok žene u reproduktivnom dobu zbog gubitka krvi treba oko 18 mg dnevno. Gvožđe se unosi kroz crveno meso i džigericu, zatim biljne izvore poput zelenog lisnatog povrća, koprive, mahunarki i cvekle. Važno je napomenuti da se suplementi gvožđa uzimaju isključivo ako laboratorijske analize potvrde nedostatak, jer previše gvožđa može biti štetno (nagomilavanje gvožđa oštećuje organe).

7. Cink – Cink je esencijalni mineral uključen u brojne enzimske procese, sintezu proteina i deobu ćelija. Nedostatak cinka dovodi do usporenog rasta kose i njenog opadanja; u težim slučajevima javlja se i dermatitis (osip) i lomljivi nokti. Suplementacija cinkom može poboljšati kvalitet kose ako postoji deficit, ali ni cink ne treba uzimati u velikim dozama bez indikacije. Preporučeni dnevni unos je oko 8 mg za žene i 11 mg za muškarce. Dobri izvori cinka su meso, riba, jaja, morski plodovi, kao i semenke, orašasti plodovi, integralne žitarice i mahunarke. Vegetarijanci i vegani su nešto pod većim rizikom od deficita cinka, jer biljna ishrana sadrži i fitate koji vezuju cink i otežavaju njegovu apsorpciju.
   
8. Selen (i drugi oligoelementi) – Selen je oligoelement koji je potreban u malim količinama, ali je važan za zdravu kosu zbog svoje uloge u antioksidativnoj zaštiti i funkcionisanju štitne žlezde. Enzimi koji štite folikule od oksidativnog stresa sadrže selen kao kofaktor, a hormoni štitaste žlezde (koji utiču na metabolizam kose) takođe zavise od selena. Prevelik unos selena dovodi do trovanja (selenoze), čiji su simptomi gubitak kose, lomljivi nokti, gastrointestinalni problemi i drugi poremećaji. Dakle, potrebno je pronaći balans. Preporučeni dnevni unos selena je oko 55 μg za odrasle, a gornja bezbedna granica ~400 μg. Selen se nalazi u morskim plodovima, ribi, jajima, žitaricama i brazilskoj orahu (koji je veoma bogat selenom, pa ga treba umereno konzumirati).

Pored selena, vredi pomenuti i bakar kao element u tragovima bitan za kosu – neophodan je za proizvodnju melanina (pigmenta kose) i za očuvanje strukture kolagenih vlakana. Ozbiljan nedostatak bakra redak je, ali može dovesti do gubitka boje kose (prevremeno sede vlasi) i krhke dlake. Bakar se nalazi u orašastim plodovima, semenkama, kakau, džigerici i morskim plodovima. Kao i za selen, važi da ni sa bakrom ne treba preterivati (gornja granica oko 10 mg dnevno).

Prirodni preparat za snažnu i zdravu kosu

Seme koprive je poznato kao jedno od najmoćnijih prirodnih sredstava za negu i jačanje kose. Travari ga od davnina preporučuju kao najbolju biljku za kosu, jer obiluje hranljivim materijama koje hrane koren dlake, podstiču rast i sprečavaju opadanje. Bogato je gvožđem, cinkom, magnezijumom i silicijumom, mineralima ključnim za čvrstu i sjajnu kosu, dok vitamini A, C, E i K doprinose zdravlju temena i boljoj cirkulaciji.

Seme koprive deluje iznutra, jačajući folikule i podstičući regeneraciju ćelija koje grade dlaku. Njegova prirodna jedinjenja pomažu u balansiranju hormona i smanjenju masnoće kože glave, što sprečava pojavu peruti i lomljenja kose. Pored toga, antioksidansi iz semena koprive štite kosu od oksidativnog stresa i spoljašnjih oštećenja.

Kada se kombinuje sa medom, koji je poznat po svojim hidratantnim i hranljivim svojstvima, dobija se savršena sinergija. Med hrani teme, zadržava vlagu i doprinosi elastičnosti kose, dok seme koprive obezbeđuje neophodne vitamine i minerale za rast i obnovu. Zajedno, oni čine prirodnu formulu za jaču, gušću i zdraviju kosu.

Više o iskustvima korisnika i svim benefitima ovog proizvoda možete saznati na linku ovde.

Ishrana za zdravu kosu

Za zdravu kosu ključne su i belančevine: dlaka je građena od proteina keratina, pa ishrana siromašna proteinima može dovesti do slabe i tanke kose. Uvrstite kvalitetne izvore proteina poput nemasnog mesa, ribe, jaja, mlečnih proizvoda ili biljnih proteina (pasulj, sočivo, tofu) u svakodnevnu ishranu kako biste obezbedili gradivne materijale za vlas.

Takođe, voće i povrće snabdevaju organizam vitaminima (poput vitamina C, provitamina A, folata) i antioksidansima koji čuvaju kosu od oštećenja. Zeleno lisnato povrće (spanać, blitva, kelj) bogato je gvožđem, vitaminima A i C. Šargarepa, bundeva i batat sadrže puno beta-karotena (provitamina A). Agrumi, bobičasto voće, paprika i kivi su izuzetni izvori vitamina C.

Ne zaboravite na celozrna žita i orašaste plodove. Integralne žitarice (poput ovsa, integralnog hleba, smeđeg pirinča) sadrže vitamine B grupe, cink i gvožđe. Orašasti plodovi i semenke (badem, orah, lešnik, semenke bundeve i suncokreta) bogati su vitaminom E, cinkom, selenom i zdravim masnim kiselinama. Samo šaka oraha ili badema dnevno može doprineti unosu važnih mikronutrijenata za kosu.

Masna riba (losos, skuša, sardina) i morski plodovi pružaju omega-3 masne kiseline koje hrane kožu glave i mogu umanjiti upalne procese povezane sa opadanjem kose. Omega-3 masti doprinose zdravlju kože glave i sjaju vlasi, a riba je takođe i izvor proteina, vitamina D i selena.

Važno je izbegavati rigorozne dijete i izgladnjivanje, jer brzi gubitak kilograma često dovodi do difuznog opadanja kose usled nutritivnih deficita i stresa za organizam. Umesto toga, nastojte da se hranite raznovrsno i da kroz obroke obezbedite dovoljno kalorija i nutrijenata.

Kako prepoznati nedostatak: simptomi i laboratorija

Budući da se vitamini i minerali odražavaju na mnoge procese u telu, manjak nekog od njih često proizvodi čitav spektar simptoma – ne samo opadanje kose. Po nekim znacima može se posumnjati koji nutrijent nedostaje:

• Bledilo i umor uz pojačano opadanje kose sugerišu na anemiju (manjak gvožđa, vitamina B12 ili folata).
  
• Umor, bolovi u mišićima i kostima mogu da prate nedostatak vitamina D, koji se često javlja tokom zime kada nema dovoljno sunčevog svetla. Kod teškog deficita D vitamina može doći i do slabosti mišića i pojačanog gubitka kose.
  
• Suva koža i osip oko uglova usana uz opadanje kose mogu ukazivati na deficit biotina ili nekog drugog vitamina B grupe. Na sreću, teški nedostaci B vitamina su danas retki.
  
• Lomljivi nokti i kosa bez sjaja česti su kod nedostatka cinka, gvožđa ili proteina u ishrani.
  

Ovi simptomi su nespecifični i često suptilni. Zato je najbolji način da se potvrdi sumnja na nutritivni deficit – laboratorijska analiza. U konsultaciji sa lekarom mogu se uraditi krvne analize kao što su:

• Laboratorijski testovi nutritivnih faktora – kompletna krvna slika (pokazuje anemiju) zajedno sa merenjem gvožđa, feritina, vitamina B12, folata i vitamina D može otkriti nedostatke koji doprinose opadanju kose.

• Hormoni štitne žlezde (TSH, T4) – provera funkcije štitaste, jer i hipotireoidizam (nizak nivo hormona) i hipertireoidizam (visok nivo) mogu uzrokovati gubitak kose (poremećaji štitne često su povezani sa nedostatkom joda ili autoimunim procesom).
  

Na osnovu rezultata ovih testova, lekar može utvrditi da li postoji manjak određenih vitamina/minerala i preporučiti ciljanu suplementaciju ili promenu ishrane. Važno je ne postavljati sami dijagnozu deficita bez analiza – na primer, na svoju ruku uzimati gvožđe ili druge dodatke – jer to može dovesti do prekomernog unosa i neželjenih posledica. Stručno vođeno ispitivanje i lečenje uzroka opadanja kose daje najbolje rezultate.

Šta još pomaže pored vitamina

Osim ishrane bogate vitaminima i mineralima, na zdravlje kose utiču i drugi faktori. Evo šta još može pomoći u borbi protiv opadanja kose:

• Proteini i amino-kiseline: Ukoliko ishranom ne unosite dovoljno proteina, vitamini neće imati šta da “ugrađuju” u vlas. Zato unesite dovoljno belančevina u ishrani. Pojedine aminokiseline poput cisteina, metionina i lizina su posebno važne za strukturu dlake. One se nalaze u namirnicama životinjskog porekla, mahunarkama i orašastim plodovima. Dostupni su i suplementi sa ovim amino-kiselinama i keratinom; neke manje studije pokazuju poboljšanje kod žena sa pojačanim opadanjem kose nakon uzimanja cisteina, ali potrebno je još istraživanja.
  
• Masaža vlasišta: Redovna, nežna masaža kože glave vrhovima prstiju može poboljšati lokalnu cirkulaciju krvi. Bolja prokrvljenost znači da više hranljivih materija i kiseonika stiže do folikula. Masaža je opuštajuća i može pomoći u smanjenju stresa, što indirektno povoljno deluje na rast kose. Možete masirati teme svakodnevno nekoliko minuta, samostalno ili tokom pranja kose, blagim kružnim pokretima.
  
• Pravilna nega kose: Pažljivom negom kose moguće je smanjiti lomljenje i mehaničko oštećenje vlasi. Koristite blage šampone i izbegavajte pregrubo četkanje, naročito dok je kosa mokra (tad je najosetljivija). Izbegavajte često tretiranje kose agresivnim hemikalijama (farbanje, blanš, trajne), a ako ih radite, koristite posle toga regeneratore i maske za oporavak. Ograničite upotrebu vrućih aparata – toplota slabi vlasi i može doprineti opadanju. Ako koristite toplotu, nanesite termo-zaštitna sredstva na kosu. Takođe, nosite frizure koje ne zatežu previše koren (preuske konjske repove ili punđe), jer hronično povlačenje kose može uzrokovati tzv. trakcijsku alopeciju.

Smanjenje stresa: Povišen nivo stresa i šok za organizam (emocionalni stres, operacije, visoka temperatura u bolesti, porođaj) često prouzrokuju telogeni efluvijum – difuzno opadanje kose sa odloženim početkom (par meseci nakon stresnog događaja). Kako bi se kosa oporavila, važno je snižavati stres kroz relaksaciju, dovoljno sna, umerenu fizičku aktivnost i aktivnosti koje vas opuštaju. Tehnike poput joge, meditacije ili jednostavno šetnje u prirodi mogu pomoći da se umiri organizam, čime će se postepeno normalizovati i ciklus rasta kose.

Najčešći uzroci opadanja kose, osim vitamina

Važno je naglasiti da pojačano opadanje kose često ima više uzroka. Pored nutritivnih nedostataka, vrlo česti uzroci gubitka kose su:

• Genetika (androgenetska alopecija): Nasledno opadanje kose muškog ili ženskog tipa najčešći je oblik alopecije. Kod muškaraca se manifestuje kao povlačenje prednje linije kose i proređivanje na temenu, a kod žena kao difuzno proređivanje u predelu razdeljka. Ovo je uslovljeno genetskom preosetljivošću folikula na derivat testosterona (DHT).
  
• Hormonske promene: Fluktuacije hormona snažno se odražavaju na kosu. Nakon porođaja, mnoge žene doživljavaju naglo opadanje kose nekoliko meseci kasnije – tzv. postpartalni telogeni efluvijum – ali se kosa obično oporavi u roku od nekoliko meseci. Menopauza je još jedna prekretnica: smanjen estrogen i relativno povećan androgeni efekat mogu dovesti do proređivanja kose kod žena nakon 50 godina. Takođe, oboljenja štitne žlezde su česta u populaciji i često izazivaju opadanje kose – i hipotireoidizam (premalo hormona štitaste) i hipertireoidizam (previše hormona) remete ciklus dlake.
  
• Stres i akutne bolesti: Već spomenuti telogeni efluvijum nastaje kada veliki procenat vlasi istovremeno uđe u fazu mirovanja usled fizičkog ili emocionalnog stresa. Okidači mogu biti teža infekcija (npr. visoka temperatura), hirurška operacija, nagli gubitak težine, psihološki stres (smrtni slučaj u porodici, razvod) ili ekstremni napori. Opadanje kose obično postane primetno 2–3 meseca nakon stresnog događaja i može trajati nekoliko meseci. Dobra vest je da se u ovim slučajevima kosa često spontano oporavi kada prođe stresni period i telo se vrati u ravnotežu.

• Lekovi i terapije: Određeni medikamenti kao neželjeni efekat imaju gubitak kose. Najpoznatiji primer je hemoterapija u lečenju karcinoma – citostatici uništavaju brzo deljive ćelije pa tako i folikule dlake, što dovodi do naglog gubitka kose (anageni efluvijum). Kosa obično ponovo izraste po završetku hemoterapije. Takođe, neki lekovi za akne (vitamin A derivati), za povišen pritisak ili hormonska terapija (kontraceptivi) mogu prouzrokovati gubitak kose kod osetljivih osoba.
  
• Autoimune bolesti: Pored opšteg autoimunog gubitka kose (alopecija areata, kada imunološki sistem napada folikule i stvaraju se pečati bez kose), postoje i druge autoimune bolesti koje utiču na kosu. Lupus može izazvati lupoidnu alopeciju (promenjeno područje sa proređenom kosom) ili difuzno proređivanje. Nelečena celijakija (intolerancija na gluten) kod nekih ljudi dovodi do nutritivnih nedostataka i gubitka kose. Kontrolisanjem osnovne bolesti (npr. lekovima ili dijetom) često se zaustavlja i gubitak kose.
  
• Loše navike i stanja vlasišta: Loša higijena kože glave (retko pranje, nagomilavanje sebuma) može dovesti do peruti i upale kože glave, a konstantno nošenje vrlo čvrstih frizura (stalni repovi, pletenice) može izazvati postepeno oštećenje folikula (trakcijsku alopeciju). Zato je važno održavati čistoću i zdravlje vlasišta, blagovremeno lečiti uporne peruti ili infekcije, i izbegavati produženi mehanički stres na folikule.
  

Posebne situacije

Određene životne situacije i stanja zahtevaju posebnu pažnju kada je u pitanju ishrana i nega kose, jer u tim okolnostima može lakše doći do nedostatka nutrijenata ili hormonskih promena koje utiču na kosu:

• Trudnoća i dojenje: U trudnoći kosa često postaje bujnija zbog hormona, ali posle porođaja nagli pad estrogena izaziva privremeno pojačano opadanje kose (postpartalni telogeni efluvijum). Kosa se obično normalizuje u roku od nekoliko meseci. Trudnice i dojilje treba da unose dovoljno gvožđa i drugih važnih nutrijenata. Često je neophodno dodatno gvožđe u trudnoći jer beba troši rezerve, a manjak kod majke vodi u anemiju i posredno slabiji kvalitet kose. I dojenje troši mnogo energije i hranljivih sastojaka, pa majka mora dobro da se hrani i hidrira. Uz preporučene prenatalne suplemente i kvalitetnu ishranu, kosa će se posle porođaja postepeno oporaviti kako se hormoni budu stabilizovali.

• Menopauza: Menopauza takođe često donosi pojačano opadanje kose. Pad estrogena skraćuje fazu rasta dlake, vlasi postaju tanje, pa mnoge žene u 50-im primete difuzno proređivanje. Ponekad se javi i obrazac opadanja sličan muškom zbog relativnog porasta androgena. Za ublažavanje ovih promena pomaže pravilna ishrana (dovoljan unos proteina, gvožđa, vitamina D, omega-3 masnih kiselina) i nežna nega kose prilagođena njenoj većoj osetljivosti u ovom periodu.
  
• Vegetarijanska/veganska ishrana: Osobe koje ne konzumiraju meso ili uopšte proizvode životinjskog porekla moraju pažljivo planirati ishranu kako bi izbegle nutritivne deficite. Vegani su posebno u riziku od manjka vitamina B12, jer se on prirodno nalazi samo u životinjskim namirnicama – neophodno je da uzimaju suplemente B12 ili hranu obogaćenu ovim vitaminom. Kako bi kosa ostala zdrava, vegetarijanci i vegani trebalo bi da unose raznoliku hranu (mahunarke, orašaste plodove, semenke, integralne žitarice, povrće) i razmotre suplementaciju ključnih vitamina/minerala (B12, gvožđe, cink, omega-3 iz algi, vitamin D) u dogovoru sa lekarom.

Dodatni saveti za zdravu kosu

• Budite strpljivi i istrajni – poboljšanje kvaliteta kose ne dešava se preko noći. Posvećena nega i zdrava ishrana daće rezultate kroz nekoliko meseci. Takođe, ne zaboravite hidrataciju – i kosa “voli” vodu iznutra.
  

• Perite kosu mlakom vodom, ne vrelom: visoka temperatura otvara kutikulu i pojačava suvoću i lomljenje.
  
• Sušite “meko”: nežno istapkajte mikrofiber peškirom (ne trljati), a fen koristite na nižoj temperaturi i uz mlaz hladnog vazduha na kraju.
  
• Spavajte na svili ili satenu: jastučnice od ovih materijala smanjuju trenje, čvorove i lomljenje vlasi.

• Češljajte od krajeva ka korenu uz širokozubi češalj: tako se manje čupa i kidaju vlasi.
  
• Štitite teme od UV zračenja: šešir sa obodom i (po potrebi) SPF sprej/losion za teme ako je proređeno.
  
• Posle bazena i mora odmah isperite kosu: hlor i so isušuju; ispiranje vodom i balzam/masna ulja vraćaju vlagu.
  
• Prilagodite učestalost pranja svom vlasištu: masno – češće i fokus na temenu; suvo/osetljivo – ređe i nežni šamponi.
  
• Razmislite o blagom pilingu temena 1–2× mesečno (npr. sa salicilnom kiselinom ili ureom) ako imate perut/naslage proizvoda.
  
• Tonici sa kofeinom/niacinamidom mogu blago podržati fazu rasta kod difuznog opadanja; koristite dosledno 8–12 nedelja.
  
• Ako je voda tvrda, razmislite o tuš-filteru ili povremenom “kelirajućem” šamponu (EDTA) da uklonite mineralne naslage.

• Lifestyle navike prave razliku: 7–9 h sna, redovna fizička aktivnost, upravljanje stresom, dovoljno vode; ograničite alkohol i ne pušite.
  
• Planirajte hemijske tretmane (farbanje, blanš) uz balans proteina i hidratacije posle tretmana; ne radite više agresivnih tretmana u kratkom roku.
  
• Lečite perut i seboreju na vreme: po potrebi uvesti šampon sa cink-piritionom, ketokonazolom ili sličnim aktivnim sastojcima (po savetu dermatologa).
  
• Proverite lekove i zdravstvena stanja: ako primetite pojačano opadanje nakon uvođenja terapije ili hormonskih promena, konsultujte lekara.
  
• Ne preterujte sa suplementima: ciljana suplementacija na osnovu analiza je efikasnija i bezbednija od “multivitamina za svaki slučaj”.

FAQ: Najčešća pitanja

Pošto su preparati već deo moje rutine, šta još da radim da kosa bude gušća i da sačuva sjaj?

Osnovu čine obroci bogati proteinima, dosta povrća i voća, hidratacija, san i manje stresa. Blaga nega, masaža temena i redovna zaštita od UV zračenja rasterećuju folikule. Sve to je bitno radi zdravlja korena i očuvanja zdrave kose. Kad biraš format dodataka, opusti se—i tablete i jedna kapsula mogu da rade posao; bitno je da su preparati dosledni, a rutina stabilna.

Da li viviscak stvarno pomaže kod opadanja i usporenog rasta?

Formule poput viviscak jesu ciljni preparati za kosu: kombinuju biotin/B-kompleks, vitamine D/C i minerale (cink, gvožđe, selen) koji su bitni za ciklus rasta i očuvanje zdravlja folikula. Kod difuznog opadanja prvi pomaci (manje vlasi na četki, više baby-hair) obično se primećuju posle 8–12 nedelja, uz negu zdrave kose—proteini u ishrani, blaga rutina i zaštita temena. Ako ti teško padaju tablete, biraj format koji ti leži—nekome najviše prija jedna kapsula dnevno. Imaj na umu da viviscak nije čarobni štapić: ako analize pokažu manjak, ciljani preparati po savetu lekara biće nužni.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.