Najbolji vitamini za decu za imunitet – Reč nutricioniste

Ključni vitamini i minerali za dečiji imunitet

Imuni sistem deteta zavisi od raznovrsne ishrane bogate dobrim namirnicama i ključnim nutrijentima. Neki vitamini i minerali posebno jačaju odbranu organizma, pa ih nutricionisti ističu kao najvažnije:

Vitamin C – poznat antioksidans koji stimuliše bele krvne ćelije u borbi protiv infekcija. Prisutan je u voću i povrću: citrusi (narandža, limun, grejp), šipak, jagode, kivi, paprika, brokoli i spanać. Pomaže detetu da lakše prebrodi prehlade i jača sluzokožu, čime sprečava ulazak virusa.
Vitamin D – neophodan za jak imuni odgovor i zdrave kosti. Nastaje u koži pod dejstvom sunčeve svetlosti, ali se može nadoknaditi i iz hrane: masna riba (losos, sardine), žumance jajeta i mleko obogaćeno vitaminom D. Budući da deca često borave u zatvorenom prostoru ili nose kreme za sunčanje, mnogi mališani nemaju dovoljno “Sunca” i potrebna im je suplementacija vitamina D u toku čitave godine (preporuka je oko 400–600 IJ dnevno).
Vitamin A – pomaže održavanje zdravih sluznica u nosu, grlu i plućima, koje čine prvu liniju odbrane. Nalazimo ga u narandžastom i tamnozelenom povrću (šargarepa, bundeva, paprika, spanać) i mlečnim proizvodima. Dobija se i u obliku beta-karotena, koji organizam pretvara u vitamin A.
Vitamin E – snažan antioksidans u masnim tkivima koji štiti ćelije imunog sistema od oštećenja. Izvori su mu zdrave masti: bademi, orasi, semenke (suncokret, bundeva), avokado i maslinovo ulje.
B vitamini (naročito B6, B9 i B12) – važni su za pravilan rast i razvoj nervnog i krvotvornog sistema. B12 se nalazi u namirnicama životinjskog porekla (meso, jaja, mleko), pa mališani na biljnoj ishrani mogu dobiti suplement. Folna kiselina (B9) iz mahunarki, zelenog povrća i žitarica doprinosi stvaranju novih imunih ćelija.

Mineral cink – osnova je dobrog imuniteta. Cink je potreban za stvaranje i aktivaciju limfocita (vrsta belih krvnih zrnaca). Nalazi se u crvenom mesu, piletini, ribi, jajima, orašastim plodovima i integralnim žitaricama. Nedostatak cinka može usporiti oporavak od bolesti, pa je važno obezbediti dovoljan unos.
Gvožđe – ključno za transport kiseonika i jačanje odbrambenih snaga. Pomaže formiranje hemoglobina u krvi, a nedostatak gvožđa (anemija) može voditi do letargije i slabijeg imunog odgovora. Bogati izvori gvožđa su crveno meso, mahunarke (pasulj, sočivo), žitarice obogaćene gvožđem, jaja i tamnozeleno povrće. Vitamin C iz voća pomaže boljem usvajanju gvožđa iz biljnih namirnica.
Ostali minerali i nutrijenti – selen (iz oraha i ribe) takođe podržava imuni sistem, kao i vitamin B2 iz mleka i povrća, te vitamin B1 iz integralnih žitarica. Omega-3 masne kiseline (iz masnih riba, lanenog semena ili oraha) nisu vitamin, ali doprinose dobrom funkcionisanju ćelija, uključujući i one imuniteta. Takođe, zdrave bakterije (probiotici) iz jogurta i kefira pomažu zdravu crevnu floru, što utiče na otpornost organizma.

Da li su deci uopšte potrebni suplementi za imunitet?

Mnoga deca dobijaju sve potrebne vitamine i minerale pravilnim obrokom. Međutim, često su mališani izbirljivi, i ne pojedu dovoljno voća i povrća, ili imaju poseban režim ishrane. U takvim slučajevima nutricionisti i pedijatri razmatraju potrebu za dodacima ishrani. Suplementi mogu biti opravdani ako dete:

Ne jede raznovrsno – ako izbegava celu grupu namirnica (voće ili povrće), ili je stalno na grickalicama i slatkišima, pa mu nedostaje ključnih nutrijenata iz prirodne hrane.

Ima loš apetit – deca koja vrlo malo jedu ili stalno odbijaju hranu ne unose dovoljno vitamina, pa im povremeni multivitamin može pomoći.
Sprovodi restriktivnu dijetu – vegetarijanska ili veganska ishrana, kao i dijeta bez određenih namirnica (npr. bez mleka zbog intolerancije), mogu uzrokovati manjak vitamina D, B12 ili kalcijuma. U takvim slučajevima se ozbiljno razmišlja o suplementima.
Imaju zdravstvene probleme – hronične bolesti ili lekovi mogu otežati apsorpciju nutrijenata, zbog čega je ponekad potrebno uzimanje vitamina ili minerala kao dodatka.
Povremeno boluje ili je tokom zime bez sunca – u periodima čestih prehlada i gripe ili kada je malo sunčeve svetlosti, neki roditelji daju vitamin C ili vitamin D preventivno. Iako zdrava ishrana sa dosta povrća pomaže, u hladnijim mesecima dodatak vitamina D često je preporuka stručnjaka.

Prirodni preparat za imunitet sa medom

Seme koprive je prava “superhrana” jer je bogato vitaminima i mineralima koji pomažu u jačanju imuniteta. Sadrži vitamin C koji pomaže belim krvnim zrncima da se bore protiv infekcija, kao i beta-karoten koji štiti sluzokožu – prvu barijeru protiv mikroba. Pored toga, sadrži vitamine B grupe, A, E i K, te minerale poput gvožđa, kalcijuma i magnezijuma, koji poboljšavaju funkciju imunih ćelija i regeneraciju organizma.

Lektin iz semena koprive aktivira imunološke ćelije, pomažući bržu reakciju organizma kada dođe do napada virusa ili bakterija. Takođe, seme koprive je bogato antioksidansima koji smanjuju oksidativni stres, što podržava zdravlje i jača imunitet.

Med sadrži enzime, vitamine i minerale koji stimulišu rad imunih ćelija, dok seme koprive doprinosi opštem jačanju organizma, smanjujući mogućnost nastanka prehlada, gripova i drugih oboljenja. Takođe, ova kombinacija deluje na održavanje ravnoteže u organizmu, čime je imuni sistem osnažen i u najboljoj formi.

Uzimanje ove prirodne mešavine dva puta dnevno po jednu kašičicu može postati vaš svakodnevni ritual za jači imunitet. Više o iskustvima korisnika i svim benefitima ovog proizvoda možete saznati na linku ovde.

Kako izabrati idealan oblik suplementa za dete

Sirupi i kapi – tečni preparati su pogodni za bebe i malu decu jer olakšavaju doziranje. Lekar ili farmaceut lako mogu napraviti tačnu količinu koja odgovara težini i uzrastu bebe. Tečni vitamin D ili vitamin C u sirupu dete samo popije iz šprica ili kašičice. Mana može biti ukus, ali moderni suplemente često imaju prijatne prirodne arome.
Žvakaće tablete – nalik su bombonama i deci su ukusne, što olakšava uzimanje. Najčešće su obogaćene voćnim ukusima. Obično su namenjene deci starijoj od 3–4 godine, jer su veličina i tvrdoća prilagođeni većoj deci. Važno je birati žvakaće suplemente bez dodanog šećera i bez veštačkih boja, kako ne bi oštetili zube i creva.
Gummies (gumi bomboni) – takođe popularni za predškolce i školarce. Deluju kao gumeni lizaličasti bomboni. I oni mogu sadržati dosta šećera, pa se preporučuje proveriti sastav i davati ih u umerenim količinama. Bitno je, ipak, da dete razume da nisu obična poslastica, već dodatak ishrani.
Tradicionalne tablete i kapsule – ove forme nisu pogodne za malu decu jer ih teško gutaju. Po pravilu ih koriste deca koja mogu da progutaju lek (obično starija od 6-8 godina). Ako se koriste, treba paziti da nisu prevelike i da sadrže doziranje prilagođeno deci.
Multivitamini vs pojedinačni vitamini – postoje dodaci koji sadrže samo jedan vitamin i oni koji u maloj meri kombinuju više vitamina i minerala (multivitamini za decu). Dete koje ima specifičan deficit može uzimati pojedinačne suplemente. Ako pak porodica želi jedan dodatak koji “drži sve pod kontrolom”, bira se multivitaminski sirup ili žvakaća tableta za decu, s tim da uvek obraćamo pažnju na sadržaj da ne bismo davali višak nutrienata.

Proverite sastav i bezbednost – pri kupovini birajte suplemente koji su namenjeni upravo deci, sa jasno naznačenim uzrastom i doziranjem. Izbegavajte proizvode sa nepotrebnim dodacima (kao što su boje, konzervansi, previše šećera ili ukusa). Idealno bi bilo da su bez alergena (npr. bez glutena, laktoze ili oraha ako je dete alergično). Dobro je proveriti i da li proizvođač ima dobre standarde kvaliteta, iako same reči “testirano” ne znači mnogo; uvek se savetuje tražiti preporuku pedijatra ili farmaceuta.

Potrebe po uzrastu deteta

Bebe (0–12 meseci)

Vitamin D – bebe, naročito dojene, obično dobijaju 400 IJ (10 μg) vitamina D dnevno od druge nedelje života sve do navršene godine dana. To je važno jer majčino mleko ne sadrži dovoljno D vitamina za zdrav razvoj kostiju i dobar imunitet. Ako beba pije formulu, uverite se da je obogaćena vitaminom D (obično 1 L gotove formule ima 400 IJ); u slučaju većeg unosa, suplement možda nije potreban, ali po savetu lekara.
Gvožđe – do približno šestog meseca beba ima rezerve gvožđa iz krvi majke, ali od tada treba uvesti namirnice bogate gvožđem (obogatene žitarice, pirea od mesa, mahunarke). Ako je beba prevremeno rođena ili vrlo mala, lekar može preporučiti dodatak gvožđa kako bi se sprečila anemija.
Ostali vitamini – u prvih godinu dana, ako beba ispravno napreduje, obično nije potrebna dodatna suplementacija vitaminom C ili B grupa jer povrće, voće i žitarice iz ishrane zadovoljavaju potrebe. Ukoliko beba ima proliv ili druge potrebe, lekar može sugerisati dodatne probiotike (dobri mikroorganizmi) da podrže zdravu crevnu floru.

Rast i uvođenje hrane – oko 6 meseci počinje postepeno uvođenje čvrste hrane: prvo povrće i žitarice, pa meso i voće. To je period brzog razvoja – metabolizam je intenzivan, ali usta mala, pa je važno da novi ukusi budu blagi i raznovrsni. Do kraja prve godine unosi se i mrvicu mleka (ako je dete sasvim zdravo, žitarice sadrže i kalcijum). Multivitaminske kapi ili sirupi za bebe obično nisu potrebni osim vitamina D.

Mališani (1–3 godine)

Nastavak vitamina D i kalcijuma – Mala deca rastu jako brzo i još uvek grade koštanu masu. Pored mleka ili mlečnih proizvoda (bogatih kalcijumom), često se savetuje nastavak unosa vitamina D tokom godine, naročito ako žive na severu ili imaju malo sunca.
Raznovrsna ishrana – u ovoj fazi detetu se uvodi sve više novih namirnica. Važno je ponuditi voće i povrće u što više boja (šargarepa, tikvica, paprika, voće bogato vitaminom C) uz meso ili ribu (žumance i jogurt daju D vitamin). Ako dete izbegava neku grupu hrane (npr. ne voli povrće), može se razmotriti blagi multivitaminski sirup za mališane, ali to nije obavezno ako obroci uglavnom zadovoljavaju nutritivne potrebe.
Gvožđe i cink – kod aktivnih dečaka često treba proveriti apetit. Ako ne jede meso, moguće je razmišljati o dodacima gvožđa (npr. kapi ili sirup). Znatan deo dece u toj dobi može jesti dosta žitarica obogaćenih gvožđem (doručak žitarice), ali ako većinu dana jede samo kekse i kremu za mazanje, manjak gvožđa je realan. Cink u medu i mahunarkama takođe pomaže u jačanju imuniteta.
Vitamin C i E – potiču prirodne odbrane organizma, pa je dobro da mališan svakodnevno jede voće bogato vitaminom C (kisela jabuka, narandže, kivi). Ako iz nekog razloga unošenje voća nije moguće (dete odbija voće danima), roditelj može povremeno ponuditi prirodni voćni sok razblažen vodom ili odgovarajući dečiji sirup za imunitet sa vitaminom C.

Predškolci (4–6 godina)

Raznovrsna i uravnotežena ishrana – u vrtiću i kod kuće dete treba da dobija raznovrsne obroke: jutarnji obrok (mleko/jogurt sa žitaricama ili kašom), ručak sa mesom/ražnjićima i povrćem, međuobrok s voćem i večeru s mlekom i hlebom integralnim. Šareni tanjir (voće, povrće, integralno) garantuje unos vitamina.
Vitamin D i kalcijum – kostur se i dalje formira. U crevu treba da se apsorbuje dovoljno kalcijuma iz mlečnih proizvoda, a D vitamin pomaže u tome. U ovom uzrastu, uvođenje nekog dečjeg multivitamina koji sadrži D i Ca je uobičajeno zimi. Mnogi lekari i danas preporučuju 400–600 IJ vitamina D kod dece do 6 godina tokom zimskog perioda, kada je sunčeve svetlosti malo.
Ograničiti šećer i prazne kalorije – već predškolci imaju sklonost slatkišima i sokovima, što može smanjiti nutritivnu vrednost ishrane. Zbog imunog sistema i zdravlja celokupno, važno je da se slatki obroci ne zamene obrokom bogatim vitaminima. Često se savetuju zdravi slatkiši kao što su voćne palačinke ili jogurt sa medom umesto industrijskih kolača.
Suplementi ako je potrebno – ako je dete često bolesno ili provodi dosta vremena u zatvorenom, roditelji mogu konsultovati pedijatra o kraćim “kurama” vitamina D ili C. Međutim, osnova je i dalje redovna ishrana bogata povrćem i voćem, naročito citrusima.

Školarci (7–12 godina)

Intenzivan rast i aktivnost – pretpubertetsko doba je energetski zahtevno. Detetu treba puno kalorija iz zdravih izvora: integralnih žitarica, mesa (naročito crvenog mesa za gvožđe), mlečnih proizvoda, voća i povrća. Obroci u kantini i kod kuće moraju pokriti svakodnevni rast, rad mozga i sportske aktivnosti.

Gvožđe, cink i B vitamini – oko 8. godine neka deca, naročito devojčice, mogu da razviju nedostatak gvožđa zbog krvarenja ili intenzivnog rasta. Školarci bi trebalo da jedu meso ili mahunarke uz vitamin C (pomorandža uz večeru, paprika u salati) kako bi se bolje iskoristila apsorpcija gvožđa. Cink iz orašastih plodova i semenki pomaže oporavku posle bolesti. B vitamini iz integralnih žitarica i povrća podržavaju opštu energiju i otpornost tela.
Vitamin D i kalcijum – i dalje važe preporuke za kalcijum iz mleka/jogurta (za jake kosti) i vitamin D, posebno tokom zime i kad deca treniraju u zatvorenom. Ako školarac izbegava mleko, u razgovoru sa pedijatrom se razmišlja o dodatku kalcijuma i vitamina D.

Bezbednost na prvom mestu

Bezbednost je ključ kod davanja bilo kog dodatka ishrani detetu. Čak i “prirodni” vitamini mogu biti opasni ako se preteruje, pa se pridržavajte sledećih pravila:

Pratite doziranje – uvek dajte onoliko vitamina koliko je naznačeno za datu starosnu grupu. Nemojte prelaziti preporučenu dozu.
Pazite na reklame i odsustvo nadzora – budite oprezni kod onoga što čujete iz reklama. Lekovi i suplementi nisu isto. Dodaci koji obećavaju čudo “jačanja imuniteta” nisu zamena za pravi lek kada dete oboli. Pre nego što uvedete novi vitamin ili mineral na sopstvenu ruku, razgovarajte sa pedijatrom.
Čuvajte suplemente van domašaja dece – čuvajte kutije sa vitaminima zaključane ili na policama nedostupnim maloj deci. Vitaminske žvake i sirupi često liče na bombone, pa postoji opasnost od slučajnog prekomernog unosa.
Nije zamena za hranu – suplemeni su upravo to – dodaci. Oni ne menjaju potrebu za zdravom ishranom. Čak i ako dete pije vitaminski sirup, ono i dalje mora da jede povrće, voće, meso i ostale grupe namirnica. Dodatak naprosto pomaže tamo gde ishrana nije idealna, ali ne zamenjuje obrok.

Obratite pažnju na moguće interakcije – ako dete uzima neke lekove (npr. kod hroničnih bolesti), proverite kod lekara ili farmaceuta da li novi vitamin može da utiče na lečenje. Na primer, visoke doze vitamina K mogu da ometaju lečenje antikoagulansima, a određeni suplementi mogu umanjiti dejstvo antibiotika. Bolje je uzimati suplemente uz obrok i ne mešati ih sa lekovima bez stručnog saveta.

Kada obavezno konsultovati pedijatra:

Pre početka suplementacije – ukoliko sumnjate da detetu nešto nedostaje (slab apetit, često respiratorne infekcije, opšti umor), prvo posetite lekara koji može na osnovu pregleda i krvi proceniti da li su vitamini ili minerali zaista potrebni. On će odrediti koji i u kojoj dozi, ako je potrebno.
Pri hroničnim bolestima ili specijalnim stanjima – deca sa hroničnim oboljenjima (astma, dijabetes, celijakija, upalne bolesti creva i slično), koja uzimaju stalno lekove, zahtevaju da lekar prati i njihovo nutritivno stanje. Neka stanja mogu uzrokovati nedostatak posebnih nutrijenata. U tim slučajevima pedijatar će pratiti da li je dijeta ispravna ili treba dodati nešto posebno.
Ako primetite simptome deficita – znakovi koji mogu ukazivati na manjak nekog vitamina ili minerala su: dugotrajna slabost, bezvoljnost, tamni krugovi oko očiju, česte infekcije, menjanje boje kože ili sluzokoža (kod anemije), lomljive kosti, problemi sa vidom (kod manjka vitamina A). Ukoliko se ovakve pojave jave, konsultujte pedijatra pre same kupovine suplemenata.
Stalno uzimanje suplemenata – ako razmišljate da malom detetu dajete vitaminske dodatke svakodnevno tokom mesecima (npr. multivitamin sirup cele godine), onda je razgovor sa doktorom obavezan. On će proveriti da li to zaista ima smisla ili treba poneka pauza. Takođe, lekar savet može biti potreban ako se suplement koristi u kombinaciji sa drugim preparatima (probiotici, omega 3, biljni preparati).

Ishrana za jači imunitet kod dece

Evo ključnih smernica kako ishranom ojačati dečiji imuni sistem:

Voće i povrće svih boja – nude vitamine C, A i mnoge antioksidanse. Potrudite se da dnevno dete pojede bar 5 porcija voća/povrća (npr. šargarepe i papriku uz ručak, voće za užinu). Citrusne plodove (narandže, mandarine) ili bobičasto (jagode, borovnice) dete uglavnom voli zbog prirodne slatkoće. Tamnozeleno povrće (spanać, kelj) i žutozeleno (tikvice, bundeva, dinja) obezbeđuju vitamin A i magnezijum. Povrće i voće daju i vlakna za zdrava creva.

Integralne žitarice i mahunarke – integralni hleb, ovsene pahuljice, smeđi pirinač, pasulj i sočivo su bogati energijom i vitaminima B (iz grupe B vitamina), kao i mineralima (gvožđe, magnezijum). Oni podržavaju sve funkcije tela, uključujući imunitet. Doručak od kaše sa voćem ili ručak sa pasuljem i povrćem daje energiju i gradivne materije.
Proteini (meso, riba, jaja, mleko) – protein je potreban za rast i obnavljanje tkiva, pa tako i imunih ćelija. Crveno meso i piletina donose cink i gvožđe, riba (poput lososa ili tunjevine) obiluje vitaminom D i omega-3 masnim kiselinama, a jaja imaju vitamin A i D. Mlečni proizvodi (jogurt, sir, mleko) su izvor kalcijuma i vitamina D. Dobar obrok za jačanje imuniteta može biti, na primer, pečena ćuretina sa povrćem, pirinač uz ribu ili omlet sa špinatom.
Orašasti plodovi i semenke – bademi, orasi, semenke suncokreta i lanene semenke sadrže vitamin E, zdravu masnoću i minerale (cink, magnezijum). Čak i mala šaka oraha dnevno doprinose zdravlju ćelija. Probiotički jogurt sa dodatkom semenki bundeve ili susama je dobar izbor za međuobrok.
Zdrava ulja – maslinovo ili ulje lanenog semena u salatama i kuvanim jelima daju omega-3 i vitamin E. Nemojte izbegavati ulje u pripremi hrane – masne kiseline su gradivni blok svake ćelije, uključujući ćelije imunog sistema.
Probiotici i fermentisani proizvodi – jogurt sa aktivnim kulturama, kiseli kupus i kiseli krastavci (umereno zbog soli) pomažu zdravlju creva. Budući da se veliki deo imunih ćelija nalazi u crevima, jača mikroflora znači i bolji imunitet.
Hidratacija – voda je često zanemaren faktor. Deca ponekad zaborave da piju, a hidracija pomaže detoksikaciji i optimalnom funkcionisanju ćelija. Nezaslađeni voćni čajevi (kamilica, zova, šipurak) mogu biti alternativni izvor tečnosti, a med u čaju (ako dete nema alergiju i starije je od 1 godine) može dodati antibakterijska svojstva.

Zdrave navike kod dece koje jačaju imunitet

Dojenje organizma dobrom ishranom i suplementima je važan korak, ali imunitet jačaju i opšte zdrave navike svakodnevnog života:

Dovoljan san – detetu je potreban kvalitetan san da bi imuni sistem bio jak. Bebama i maloj deci obično treba od 10 do 13 sati sna (uključujući dremke), predškolski uzrast 9–11 sati, a školarci 8–10 sati noćnog sna. Tokom sna organizam proizvodi hormone koji podržavaju otpor prema bolestima. Nedostatak sna može učiniti dete razdražljivim, ali i sklonijim infekcijama.

Fizička aktivnost – svakodnevno kretanje jača telo i imunitet. Igra na svežem vazduhu, trčanje, vožnja bicikla ili igranje na igralištu u trajanju od 1–2 sata osnažuje srce, pluća i ceo organizam. Redovna vežba povećava protok krvi i limfe, pa se i odbrambene ćelije brže kreću kroz telo. Podstičite dete da se igra van, makar i na odeljenim mestima (igraonica ne može zameniti dnevnu šetnju ili boravak u parku).
Izlaganje suncu – Čak i 15–30 minuta dnevno na suncu (ruke, noge ili lice) može biti korisno. Naravno, ne treba dete voditi na najjače podnevno sunce dugo sati, već umereno, naročito u prelepom prolećnom ili letnjem danu. Takođe, prozračivanje sobe u kojoj dete spava pomaže svežem vazduhu i boljem snu.
Lična higijena – pranje ruku pre jela i nakon povratka kući iz škole ili vrtića je jedna od najbitnijih stvari. To uklanja mikrobe sa kože i smanjuje rizik od prenosa infekcija. Dezinfekcija nosa slanom vodom (fiziološkim rastvorom) može biti korisna tokom sezone virusa, ali nije obavezna rutina. Važno je i održavanje higijene u okolini: čiste igračke, redovno menjanje posteljine i osvežavanje vazduha u stanu, jer prevelika prašina i plesan oslabljuju imuni sistem.
Ograničenje stresa i pravilan ritam – deca teško podnose preveliki pritisak ili haos u porodici. Dosledna rutina obroka, spavanja i igre pomaže telu da bolje funkcioniše. Školarac koji redovno ide u školu, jede doručak, igra se, uči i spava u približno isto vreme dnevno, ima jači imunitet nego dete koje nema rutinu. Takođe, važno je da dete ima dovoljno vremena za odmor i opuštanje: igru bez stresa, druženje sa porodicom, smeh i pozitivnu atmosferu. Dugotrajan stres može izazvati lučenje hormona (kortizola) koji slabi odbrambene snage tela.
Pravilo manje ekrana, više igre – vreme provedeno ispred televizora i računara ne jača dete, nego ga često odvlači od fizičke aktivnosti i kvalitetnog sna. Zdravije navike su igranje društvenih igara, čitanje knjige, razgovor sa porodicom ili učenje putem zanimljivih aktivnosti.
Vakcinacija i pregledi – iako nisu “navika” u strogom smislu, redovne vakcine i sistematski pregledi takođe jačaju imunitet jer sprečavaju ozbiljne bolesti i pravovremeno otkrivaju eventualne zdravstvene probleme (na primer, nivo gvožđa ili vitamina u krvi). Ove mere sprovode se po programu, ali je važno da roditelji redovno vode dete na kontrole kako bi pedijatar mogao da proceni rast i razvoj i da da savete o ishrani i suplementima.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.

Blog