Naglo opadanje kose kod žena – Uzroci i lečenje

Iako se gubitak kose često posmatra kao muški problem, činjenica je da i veliki broj žena ima ovaj problem. Statistike pokazuju da bar jedna od tri žene iskusi pojačano opadanje kose u nekom periodu života – bilo privremeno ili trajno. Važno je znati da se uzrok naglog gubitka kose često može otkriti i uspešno tretirati.

Najčešći uzroci naglog opadanja kose

Naglo opadanje kose može nastati usled različitih faktora. U nastavku su navedeni neki od najčešćih uzroka pojačanog gubitka kose kod žena (a mnogi od njih važe i za muškarce):

• Intenzivan fizički ili emocionalni stres: Veliki stres može poremetiti normalan ciklus rasta kose. Teška bolest, visokofebrilna temperatura, operacija ili traumatičan događaj (poput gubitka drage osobe ili ozbiljnih životnih promena) predstavljaju šok za organizam. Par meseci nakon takvog stresnog perioda često se javlja difuzno opadanje kose (stanje poznato kao telogeni efluvijum), kada folikuli pređu u fazu mirovanja i mnogo vlasi odjednom ispadne. Dobra vest je da je ovakvo opadanje obično privremeno – nakon što stres prođe, kosa se kroz nekoliko meseci postepeno vraća u normalu.
  
• Hormonski disbalans: Oboljenja štitne žlezde (npr. hipotireoza ili hipertireoza) često uzrokuju pojačano opadanje kose, jer hormoni štitne žlezde utiču na metabolizam folikula. Takođe, nagle promene u nivou polnih hormona (estrogena, progesterona, androgena) – bilo usled bolesti, trudnoće ili naglog prekida hormonske terapije – mogu poremetiti ciklus rasta dlake i izazvati privremeni gubitak kose.
  
• Nedostatak nutrijenata (anemija i drugi deficiti): Zdravlje kose u velikoj meri zavisi od ishrane. Ako organizmu nedostaju ključni vitamini i minerali, koren dlake slabi. Gvožđe je posebno važno za rast kose – nedostatak gvožđa i anemija česti su krivci za opadanje kose kod žena. Nedovoljan unosa cinka, vitamina D, vitamina B12, folne kiseline i proteina takođe može dovesti do proređivanja kose. Opadanje kose izazvano nutritivnim deficitom zaustavlja se i kosa se regeneriše nakon što se nedostatak nadoknadi pravilnom ishranom ili suplementima.
  
• Određeni lekovi i terapije: Osim hemoterapije koja gotovo uvek izaziva nagli gubitak kose, i mnogi drugi lekovi mogu imati sličnu nuspojavu. Na primer, neki lekovi za visok pritisak, razređivanje krvi, retinoidi (vitamin A), antidepresivi, kao i hormonalni kontraceptivi mogu dovesti do pojačanog opadanja kose. Ako sumnjate da vam je određena terapija uzrok gubitka kose, posavetujte se sa lekarom o alternativi.
  
• Infekcije i oboljenja kože glave: Upalne promene na temenu mogu izazvati lokalizovano opadanje kose. Na primer, gljivična infekcija vlasišta (tinea) uzrokuje lomljenje i opadanje dlaka na zahvaćenom mestu, često praćeno crvenilom i perutanjem. Teži oblici dermatitisa ili psorijaze na temenu takođe mogu oslabiti folikule, ali kosa se obično oporavi nakon izlečenja osnovnog problema.

• Genetska predispozicija (androgena alopecija): Nasledno opadanje kose javlja se i kod žena, obično kao postepeno proređivanje vlasi na temenu i duž razdeljka. Ova najčešća vrsta trajnog gubitka kose kod žena razvija se sporo, ali primetimo je tek kada kosa već znatno proredi. Iako je androgena alopecija hronična, njen napredak se može usporiti odgovarajućim tretmanima. Napominje se da oko 40% žena do 70. godine života razvije neki stepen ove “ženske ćelavosti”.
  
• Hemijski i mehanički uticaji (nega kose): Često farbanje, agresivno izbeljivanje pramenova, trajna ondulacija, kao i svakodnevno peglanje ili uvijanje kose na visokim temperaturama, mogu oštetiti dlaku i koren toliko da kosa počne pojačano da opada. Takođe, nošenje izrazito zategnutih frizura (stalno vezivanje kose u vrlo čvrst rep ili punđu) vrši mehanički pritisak na folikule – ovo može uzrokovati tzv. trakcijsku alopeciju, gde kosa postepeno opada na mestima najveće zategnutosti (najčešće kod slepoočnica i duž linije čela).
  
• Sezonske promene: Mnoge osobe primete da im kosa pojačano opada u određenim periodima godine, najčešće krajem leta i početkom jeseni. Ovo tzv. sezonsko opadanje kose obično je kratkotrajno i smatra se normalnom pojavom. Nakon nekoliko nedelja ciklus rasta se sam od sebe stabilizuje i opadanje se vraća na uobičajeni nivo. Smatra se da pojačano izlaganje sunčevoj svetlosti leti može produžiti fazu rasta dlake, pa sa dolaskom jeseni veći broj dlaka istovremeno uđe u fazu mirovanja i potom opadne. Ova pojava ne dovodi do trajnog proređivanja kose.
  

Uzroci specifični za žene

Pored navedenih opštih faktora, postoje određeni uzroci gubitka kose koji se javljaju gotovo isključivo kod žena, zbog ženskih fizioloških osobina i hormonskih ciklusa:

• Postporođajno opadanje kose: Tokom trudnoće visok nivo estrogena drži većinu dlaka u fazi rasta, ali posle porođaja nagli pad estrogena prouzrokuje da mnoge dlake pređu u fazu mirovanja i oko 3–4 meseca kasnije naglo opadnu. Iako deluje dramatično, ova pojava je privremena – opadanje se obično smiruje u mesecima nakon porođaja, a kosa se najčešće vrati na normalnu gustinu do detetovog prvog rođendana.
  
• Menopauza i period oko menopauze: Hormonske oscilacije u klimaksu – pad estrogena i relativni porast androgena – dovode kod mnogih žena (neke studije kažu i do polovine žena) do postepenog proređivanja kose, naročito na temenu. Kada se hormoni kasnije izbalansiraju (spontano ili uz terapiju), opadanje se može usporiti, a uz dobru negu kosa delimično povratiti gustinu.

• Sindrom policističnih jajnika (PCOS): Ovaj čest hormonski poremećaj dovodi do viška androgena kod žena. Zbog povišenih muških hormona kosa na glavi može početi da se proređuje po obrascu sličnom muškom (stanjenje na temenu), dok se istovremeno javlja pojačana maljavost na licu ili akne. Lečenjem PCOS-a (hormonskom terapijom i promenama životnog stila) često se može zaustaviti dalji gubitak kose i poboljšati njen rast.
  
• Hormonalna kontracepcija: Uvođenje ili prekid kontraceptivnih pilula, hormonskih injekcija ili spirala može izazvati privremeno pojačano opadanje kose. Telo obično treba par meseci da se prilagodi promeni nivoa hormona, nakon čega se rast kose normalizuje. Ako posumnjate da vam određeni oblik kontracepcije ne odgovara zbog gubitka kose, posavetujte se sa lekarom o alternativi.
  

Opadanje u pečatima VS proređena kosa

Naglo opadanje kose može se pojaviti u različitim obrascima. Najčešće razlikujemo opadanje u pečatima i difuzno proređivanje.

Kod opadanja u pečatima gubitak kose javlja se na jasno ograničenim mestima na temenu ili telu. Tipičan primer je alopecija areata – autoimuno stanje gde nastaju okrugli ćelavi pečati na glavi, dok je okolna kosa očuvana.

Kod difuznog opadanja nema vidljivih pečata, već kosa ravnomerno proređuje po čitavom temenu. To se dešava, na primer, kada mnogo vlasi odjednom uđe u fazu opadanja usled stresa ili bolesti, ili kod početnih stadijuma androgenetske alopecije.

U praksi, opadanje u pečatima češće ukazuje na lokalizovani problem (npr. alopecija areata ili infekcija kože), dok difuzno proređivanje obično signalizira sistemski uzrok (hormonalni, nutritivni ili genetski). Naravno, tačnu dijagnozu utvrdiće lekar.

Kada je opadanje kose privremeno, a kada hronično?

Neke vrste opadanja kose su prolazne i kosa se nakon nekog vremena obnovi, dok su druge hronične i zahtevaju dugoročan tretman.

Privremeno opadanje kose nastaje kada je okidač kratkotrajan i ne izaziva trajno oštećenje folikula. Na primer, telogeni efluvijum usled stresa, bolesti, porođaja ili nutritivnog nedostatka je obično privremeno stanje – kosa opada neko vreme, ali folikuli ostaju netaknuti i nakon prestanka štetnog faktora ponovo proizvode dlaku. Potrebno je nekoliko meseci da bi se rast kose normalizovao. Slično, opadanje kose uzrokovano određenim lekovima ili brzim mršavljenjem često prestaje nakon što se terapija promeni ili ishrana poboljša.

Hronično opadanje kose javlja se kada uzrok dugo deluje ili kada dolazi do trajnih promena na folikulima. Androgena alopecija je primer hroničnog, progresivnog gubitka kose – ako se ne leči, vremenom dovodi do sve tanje i ređe kose. Takođe, neka autoimuna oboljenja mogu izazvati trajni gubitak kose. Kod hroničnog opadanja često je potrebno stalno ili ponavljano lečenje kako bi se gubitak usporio ili zaustavio. Što se pre prepozna i počne tretirati hronični problem, veća je šansa da se sačuva postojeća kosa.

Kada je vreme da posetite lekara?

• Opadanje je naglo i obilno: Ako vam odjednom ispada velika količina kose (čak pramenovi), i to traje duže od par nedelja, trebalo bi posetiti lekara. Veoma intenzivno opadanje može ukazivati na ozbiljniji problem.
  
• Pojavljuju se pečati ili proređena područja: Jasno ogoljeno mesto na temenu (ćelav pečat) ili primetno proređivanje kose na određenom delu glave znak su da treba potražiti savet dermatologa. To može ukazivati na alopeciju areatu, gljivičnu infekciju ili androgenu alopeciju – za svako od ovih stanja postoji specifičan tretman koji je najbolje započeti što pre.
  
• Prateći zdravstveni simptomi: Ako uz gubitak kose osećate i druge tegobe (npr. izrazit umor, bledilo, promene telesne težine, osećaj hladnoće – mogući znak hipotireoze; akne i neuredne cikluse – moguće za PCOS; ili promene na koži glave poput crvenila, svraba i peruti), obavezno se obratite lekaru. Možda postoji osnovno zdravstveno stanje (poput anemije, poremećaja štitne žlezde ili hormonalnog disbalansa) koje treba lečiti.
  
• Opadanje utiče na vaše samopouzdanje: Ako vas pojačano opadanje kose čini anksioznom, tužnom ili primetite pad samopouzdanja, slobodno se obratite lekaru. Osim što može razjasniti uzrok i predložiti terapiju, stručnjak će vam dati realnu sliku situacije i podršku. Nekad i samo saznanje da je opadanje privremeno i da postoji lek, može vam olakšati brigu.
  

Dijagnostika naglog opadanja kose

1. Klinički pregled vlasišta: Dermatolog ili triholog vizuelno će pregledati vašu kosu i teme glave, proceniti obrazac opadanja i postaviti vam pitanja o toku opadanja, navikama nege, ishrani i zdravstvenoj istoriji.

2. Laboratorijske analize: Često se rade testovi krvi kako bi se otkrili mogući uzroci. Proverava se nivo gvožđa i feritina (za anemiju), hormoni štitne žlezde (TSH, T3, T4), polni hormoni i androgeni, vitamin D, vitamin B12, cink i drugi parametri. Ove analize pomažu da se utvrdi da li opadanje kose prati neki sistemski poremećaj ili nedostatak nutrijenata.
   
3. Dermatoskopija: Pregled vlasišta posebnim aparatom (dermatoskopom) koji uveličava sliku folikula. Dermatoskopija pomaže lekaru da uoči suptilne znakove različitih oblika alopecije i time preciznije postavi dijagnozu (npr. istanjene miniaturizirane vlasi karakteristične za androgenu alopeciju, znakove upale ili perutanja kod upalnih alopecija itd.).
   
4. Test povlačenja vlasi i trihogram: Jednostavan “pull test” – lekar blagim potezanjem pramena kose proverava koliko vlasi ispada, što ukazuje na jačinu opadanja. Po potrebi radi se i trihogram, laboratorijska analiza iščupanih dlaka, da se proceni u kojoj fazi ciklusa rasta se nalaze (koliki procenat je u fazi opadanja). Ovi testovi daju dodatne informacije o dinamici opadanja kose.
   
5. Biopsija kože glave: U komplikovanim slučajevima, može se uzeti mali uzorak kože glave pod lokalnom anestezijom. Patohistološka analiza tog uzorka otkriće da li postoje upalne ili ožiljne promene na folikulima. Biopsija se radi retko, ali je korisna ako druge metode ne mogu da razjasne uzrok.

Mogućnosti lečenja i tretmana

• Lečenje osnovnog uzroka: Prvi korak je uvek otklanjanje ili terapija faktora koji je izazvao opadanje kose, ukoliko je to moguće. Ako se ustanovi da patite od određenog zdravstvenog problema, adekvatno lečenje tog stanja će dovesti i do poboljšanja rasta kose. Takođe, uklanjanje spoljašnjih uzroka (poput promene navika nege ili prekida agresivnih tretmana) može zaustaviti dalje opadanje.
  
• Topikalni preparati (minoksidil): Najpoznatiji lek koji podstiče ponovni rast kose je minoksidil, dostupan kao losion ili pena koji se nanosi direktno na skalp. Za žene se obično preporučuje 2% rastvor (ponekad i 5% uz lekarski nadzor). Minoksidil poboljšava snabdevanje folikula krvlju i produžava fazu rasta dlake. Redovnom upotrebom kroz nekoliko meseci može se usporiti gubitak kose, a kod nekih žena i podstaći rast nove kose. Efekat traje samo dok se preparat koristi.

• Lekovi na recept (antiandrogeni i dr.): U određenim slučajevima dermatolog može prepisati lekove koji deluju na uzrok opadanja. Na primer, žene sa izraženom androgenom alopecijom ili hormonskim disbalansom ponekad uzimaju antiandrogene lekove poput spironolaktona (koji smanjuje uticaj androgenih hormona na folikule). Za alopeciju areatu standardna terapija su kortikosteroidi (često injekcije u kožu glave na mestu pečata), a u težim slučajevima i jači imunosupresivi. O izboru ovih terapija odlučuje lekar na osnovu tačne dijagnoze.
  
• PRP terapija: “Platelet-Rich Plasma” tretman koristi faktore rasta iz vaše krvi za stimulaciju folikula. Krv se izvadi i obradi, kako bi se dobila plazma bogata trombocitima, koja se zatim sitnim iglama ubrizgava u vlasište. PRP se radi u serijama (npr. 3–4 tretmana u razmacima od mesec dana). Kod nekih osoba dolazi do zadebljanja i jačanja kose nakon ovih tretmana, posebno u slučajevima difuznog proređivanja ili ranih faza androgenetske alopecije. Rezultati međutim variraju od osobe do osobe.
  
• Laserska terapija niske snage: Laserski uređaji niske energije (u obliku češlja, kacige ili u ordinaciji) emituju svetlosne talase koji mogu podstaći metabolizam ćelija u folikulima. Redovna primena ove terapije (npr. nekoliko puta nedeljno) tokom više meseci kod nekih ljudi dovodi do bržeg rasta kose i bolje gustine. Metoda je neinvazivna i bezbolna, ali zahteva strpljenje, a efekti nisu jednako izraženi kod svih.

Suplementi za kosu – šta zaista pomaže?

• Biotin (vitamin B7): Ovaj vitamin često se reklamira za jačanje kose. Istina je da je nedostatak biotina redak, ali ako do njega dođe može uzrokovati lomljivu kosu i nokte. Uzimanje biotina kao dodatka neće naškoditi (višak se izlučuje), ali kod većine zdravih ljudi ne pravi veliku razliku jer ga dovoljno unosimo ishranom. Korist će imati samo oni koji su zaista imali manjak.
  
• Vitamin D: Manjak vitamina D povezuje se sa pojačanim opadanjem kose. Mnogim ljudima, posebno zimi, nedostaje ovaj vitamin. Ako laboratorijski nalazi pokažu nizak vitamin D, suplementi po preporuci lekara mogu pomoći da se nivo normalizuje, što posredno može poboljšati rast kose. U svakom slučaju, dovoljna količina vitamina D važna je za celokupno zdravlje pa tako i za kosu.

• Gvožđe: Žene su sklone nedostatku gvožđa zbog menstruacija, a anemija izazvana manjkom gvožđa čest je uzrok opadanja kose. Ukoliko testovi pokažu nizak nivo gvožđa ili feritina, suplementacija gvožđem (uz nadzor lekara) može značajno smanjiti opadanje i podstaći oporavak kose. Ne uzimajte gvožđe na svoju ruku bez potvrđene anemije, jer prevelike doze mogu biti štetne.
  
• Vitamin B12 i folna kiselina: Nedostatak ovih B vitamina može dovesti do anemije i indirektno uticati na gubitak kose. Vitamin B12 se nalazi pretežno u mesu i životinjskim proizvodima, pa su vegetarijanci češće u riziku od manjka. Folna kiselina je važna za deobu ćelija. Ako ste na restriktivnoj dijeti ili imate probleme sa apsorpcijom, proverite nivoe i uzmite suplemente po savetu lekara. Adekvatan unos ovih vitamina doprinosi bržoj regeneraciji tkiva, uključujući folikule dlake.
  
• Cink i ostali minerali: Minerali poput cinka, selena, bakra i magnezijuma igraju ulogu u zdravlju kose. Manjak cinka može oslabiti kosu, ali i previše cinka može poremetiti ravnotežu drugih elemenata. Najbolje je unositi cink iz hrane (meso, orašasti plodovi, semenke) ili u sklopu multivitamina prema potrebi. Selen i ostali minerali su retko pojedinačno uzrok opadanja kose osim ako postoji ozbiljan nutritivni deficit.
  
• Proteini i kolagen: Kako je dlaka građena od proteina, nedovoljan unos proteina u ishrani može dovesti do pojačanog opadanja. Uverite se da unosite dovoljno proteina kroz hranu (meso, riba, jaja, mlečni proizvodi, mahunarke). Kolagen kao dodatak u ishrani sadrži neke aminokiseline neophodne za kosu i može blago poboljšati kvalitet kose kod osoba koje nemaju raznovrsnu ishranu. Ipak, ako već jedete dovoljno proteina, kolagenski suplement nije magično rešenje.

Prirodni preparat za snažnu i zdravu kosu

Seme koprive je poznato kao jedno od najmoćnijih prirodnih sredstava za negu i jačanje kose. Travari ga od davnina preporučuju kao najbolju biljku za kosu, jer obiluje hranljivim materijama koje hrane koren dlake, podstiču rast i sprečavaju opadanje. Bogato je gvožđem, cinkom, magnezijumom i silicijumom, mineralima ključnim za čvrstu i sjajnu kosu, dok vitamini A, C, E i K doprinose zdravlju temena i boljoj cirkulaciji.

Seme koprive deluje iznutra, jačajući folikule i podstičući regeneraciju ćelija koje grade dlaku. Njegova prirodna jedinjenja pomažu u balansiranju hormona i smanjenju masnoće kože glave, što sprečava pojavu peruti i lomljenja kose. Pored toga, antioksidansi iz semena koprive štite kosu od oksidativnog stresa i spoljašnjih oštećenja.

Kada se kombinuje sa medom, koji je poznat po svojim hidratantnim i hranljivim svojstvima, dobija se savršena sinergija. Med hrani teme, zadržava vlagu i doprinosi elastičnosti kose, dok seme koprive obezbeđuje neophodne vitamine i minerale za rast i obnovu. Zajedno, oni čine prirodnu formulu za jaču, gušću i zdraviju kosu.

Više o iskustvima korisnika i svim benefitima ovog proizvoda možete saznati na linku ovde.

Ishrana za zdravu kosu

Zdrava i izbalansirana ishrana najbolja je osnova za jaku kosu koja manje opada. Određene namirnice i nutrijenti su posebno važni:

• Proteini: Kao što je pomenuto, protein je gradivni blok dlake. Svakodnevno unosite kvalitetne proteine – nemasno meso, ribu, jaja, mlečne proizvode ili biljne izvore (pasulj, sočivo, tofu). Bez dovoljno proteina, kosa postaje slabija i raste sporije.
  
• Gvožđe: Hrana bogata gvožđem pomaže da folikuli dobiju adekvatan dotok kiseonika. Uvrstite u ishranu crveno meso, iznutrice (džigericu), zeleno lisnato povrće (spanać, blitvu), mahunarke i integralne žitarice. Uz biljne izvore gvožđa kombinujte vitamin C (npr. citrusno voće ili papriku u obroku) kako biste poboljšali apsorpciju.
  
• Omega-3 masne kiseline: Zdrave masti iz ribe (losos, sardina, skuša), lanenog semena, chia semena i oraha imaju protivupalno dejstvo i mogu koristiti koži glave i folikulima. Pored omega-3, riba je i dobar izvor proteina i vitamina D, što je dodatni plus za kosu.

• Vitamini i antioksidansi: Jedite obilje svežeg voća i povrća raznih boja. Vitamin C iz citrusa, bobičastog voća i paprike potreban je za sintezu kolagena koji jača dlaku. Vitamin A (beta-karoten) iz šargarepe, batata i bundeve pomaže rast ćelija, ali ga unosite kroz hranu (ne preterujte sa suplementima). Vitamin E iz orašastih plodova i semenki poboljšava cirkulaciju kože glave. Antioksidansi iz voća i povrća općenito štite folikule od oštećenja.
  
• Hidratacija: Pijte dovoljno vode tokom dana. Dehidratacija može učiniti kosu suvom i sklonijom pucanju. 8 čaša tečnosti dnevno (voda, biljni čajevi) doprinosi i zdravlju vaše kose.

Negovanje kose kod naglog opadanja – šta raditi, a šta izbegavati?

Tokom pojačanog opadanja kose bitno je prilagoditi svakodnevnu negu. Određene navike mogu smanjiti dodatno lomljenje i gubitak, dok druge mogu pogoršati opadanje. Takođe, pokušajte da smanjite nivo stresa i obezbedite sebi dovoljno sna i odmora, jer se organizam lakše oporavlja kada ste odmorni i smireni.

Šta je preporučljivo raditi:

• Budite nežni prema kosi: Češljajte kosu pažljivo, bez naglih poteza. Koristite četku sa mekim vlaknima ili širokozubi češalj kako biste izbegli čupanje. Posebno pazite dok je kosa mokra – umesto grubog trljanja peškirom, blago je natapkajte i raščešljajte tek kada je prosušena.
  
• Koristite blage preparate za pranje: Najbolji način da izbegnete dalju iritaciju jeste da birate šampone bez sulfata i agresivnih hemikalija. Perite kosu mlakom (ne vrelom) vodom i uvek nanesite regenerator na krajeve kako bi kosa bila mekša i manje sklona lomljenju. Zdravo vlasište je osnova za zdravu kosu, zato ga održavajte čistim (ali ne prečestim pranjem koje bi isušilo kožu).
  
• Masirajte skalp: Lagana masaža temena prstima par minuta dnevno ili tokom pranja može poboljšati cirkulaciju u koži glave. Bolja prokrvljenost znači da više hranljivih materija stiže do folikula. Masaža ujedno opušta i smanjuje stres, što takođe može pozitivno uticati na rast kose. Možete dodati i neko ulje po izboru, čiji će vas mirisi dodatno opustiti, a sastojci doprineti jačanju vlasi (na primer, kokosovo ulje).
  

Šta treba izbegavati:

• Izbegavajte toplotne tretmane: Smanjite upotrebu fena vrućim vazduhom, presa za ispravljanje i figara dok vam kosa pojačano opada. Visoka temperatura oštećuje proteine dlake i može dovesti do pojačanog lomljenja i opadanja. Ako morate da sušite kosu fenom, koristite nižu temperaturu ili hladan režim.

• Ne vezujte kosu prečvrsto: Zategnute frizure kao što su tesan konjski rep, punđa ili pletenice stvaraju konstantno naprezanje na koren dlake. To može izazvati tzv. trakcijsku alopeciju – postepeno proređivanje kose na mestima najvećeg zatezanja (slepoočnice, linija čela). Tokom perioda opadanja nosite kosu što češće raspuštenu ili je labavo vežite mekom gumicom, to joj je prirodno.
  
• Ograničite hemijske tretmane: Farbanje jakim trajnim bojama, blajhanje (izvlačenje boje) i trajne ondulacije dodatno oslabljuju kosu. Kada kosa već opada, bolje je preskočiti agresivne hemijske tretmane ili bar odložiti dok se stanje ne stabilizuje. Ako morate farbati, birajte tonere ili blage prelaze umesto amonijačnih boja.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.