Mikrocitna anemija – uzroci, simptomi i lečenje

Šta je mikrocitna anemija

Mikrocitna anemija je oblik anemije u kojem su crvena krvna zrnca manja nego što bi trebalo da budu. Crvena krvna zrnca (eritrociti) su ćelije koje u telu prenose kiseonik zahvaljujući hemoglobinu – proteinu bogatom gvožđem. Kada su ta zrnca premala i sadrže manje hemoglobina, telo ne dobija dovoljno kiseonika, pa se javljaju simptomi poput umora, slabosti, vrtoglavice i bledila.

Naziv “mikrocitna” znači upravo to – „mala ćelija“. Ova anemija se najčešće otkriva putem krvne slike, gde se meri prosečna veličina eritrocita (MCV). Ako je ona manja od normalne, postoji sumnja na mikrocitnu anemiju.

Važno je znati da mikrocitna anemija nije jedna bolest, već opis koji se koristi kada laboratorija pokaže da su eritrociti sitniji nego što bi trebalo. Zbog toga je potrebno dalje ispitivanje kako bi se otkrio uzrok. Najčešći razlog je manjak gvožđa u organizmu, ali mikrocitna anemija može nastati i zbog naslednih bolesti (poput talasemije), hroničnih zapaljenja, pa čak i trovanja određenim metalima.

Prirodni preparat za anemiju

Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.

Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.

Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.

Simptomi mikrocitne anemije

Mikrocitna anemija se u početku može razvijati postepeno, pa blaga anemija često ne daje uočljive tegobe. Neretko se otkrije slučajno putem analize krvi. Međutim, kako anemija postaje izraženija, organizam počinje da pokazuje znake nedostatka kiseonika u tkivima. Simptomi mikrocitne (i inače bilo koje) anemije mogu uključivati:

• Hronični umor i slabost: Osoba se oseća stalno iscrpljeno, nema energije i lako se zamara pri uobičajenim aktivnostima.
  
• Bledilo kože i sluznica: Koža (posebno na licu), kao i unutrašnjost kapaka, desni i nokti, mogu izgledati bleđe nego inače zbog smanjene količine hemoglobina koji krvi daje boju.
  
• Kratak dah: Nedostatak kiseonika može izazvati osećaj da vam “fali vazduha” pri naporu, pa čak i kod manjeg fizičkog opterećenja može se javiti ubrzano, plitko disanje.
  
• Ubrzan rad srca (palpitacije): Srce pokušava da nadoknadi manjak kiseonika ubrzavajući pumpanje krvi, pa osoba može osetiti lupanje srca ili primetiti da puls brže raste, naročito prilikom napora.
  
• Vrtoglavica i glavobolje: Smanjena isporuka kiseonika mozgu može dovesti do učestalih vrtoglavica, osećaja nestabilnosti, pa čak i do omaglice ili blagih glavobolja.
  
• Hladne ruke i stopala: Zbog slabije cirkulacije i anemije, ekstremiteti mogu biti hladniji na dodir nego što je uobičajeno.
  
• Razdražljivost i slabija koncentracija: Nedostatak kiseonika u mozgu može dovesti do promena raspoloženja, nervoze, kao i problema sa fokusiranjem i pamćenjem.
  
• Neobične želje u ishrani (pika): Osobe sa teškom anemijom usled nedostatka gvožđa ponekad razviju želju da jedu nejestive stvari poput leda, zemlje, krede ili skroba. Ova pojava, poznata kao pika, može biti važan pokazatelj deficita gvožđa.
  

Uzroci mikrocitne anemije

Mikrocitna anemija se najčešće javlja kada postoji problem u stvaranju hemoglobina, komponente eritrocita zadužene za prenos kiseonika. Do toga tipično dolazi zbog nedostatka gradivnih materija (najčešće gvožđa), ali uzrok mogu biti i genetski poremećaji ili hronične bolesti. Stručnjaci nekad uzroke mikrocitne anemije grupišu i pomoću akronima TAILS (iz engleskog): Talasemija, Anemija hroničnih bolesti (Anemia of chronic disease), Iron deficiency (nedostatak gvožđa), Lead poisoning (trovanje olovom) i Sideroblastična anemija.

U nastavku su najčešći uzroci mikrocitne anemije:

• Nedostatak gvožđa (sideropenična anemija): Ubedljivo najčešći uzrok mikrocitne anemije je manjak gvožđa u organizmu. Gvožđe je neophodno za sintezu hemoglobina, pa njegov nedostatak dovodi do smanjene proizvodnje hemoglobina i sitnijih, “praznijih” eritrocita. Do nedostatka gvožđa može doći zbog:
  
  • nedovoljnog unosa gvožđa ishranom (posebno ako ishrana oskudeva u namirnicama bogatim gvožđem poput mesa, jaja, mahunarki i zelenog povrća; npr. strogi vegetarijanci i vegani koji ne nadoknađuju gvožđe mogu biti u riziku),
    
  • otežane apsorpcije gvožđa (bolesti poput celijakije – netolerancije na gluten koja oštećuje creva, hronična infekcija želuca bakterijom Helicobacter pylori, ili stanje posle odstranjenja dela želuca/creva),
    
  • hroničnog gubitka krvi (najčešće zbog obilnih menstruacija kod žena ili ponavljanih krvarenja u sistemu za varenje – npr. usled čira na želucu, polipa/tumora creva, hemoroida, inflamatorne bolesti creva),
    
  • povećanih potreba za gvožđem (kod trudnoće, tokom dojenja ili u periodu brzog rasta kod dece i adolescenata, kada unos ne prati potrebe).
    Ishod svih ovih stanja je premalo gvožđa za stvaranje dovoljno hemoglobina, što vodi u sideropeničnu anemiju, tipičnu mikrocitnu i hipohromnu anemiju (eritrociti su mali i bledi).
    
• Talasemija: Talasemije su grupa naslednih (genetskih) poremećaja krvi koji dovode do abnormalne gradnje hemoglobina. Zbog mutacije u genima za hemoglobin, eritrociti se ne formiraju pravilno i brže propadaju, što prouzrokuje anemiju. Talasemija može biti blaga (sa minimalnim simptomima) ili teška. Kod težih oblika, ozbiljna anemija se razvija već u ranom detinjstvu i takvim pacijentima su potrebne česte transfuzije krvi i specijalistička nega. Važno je napomenuti da kod talasemije dodavanje gvožđa ne pomaže (čak može biti štetno), jer problem nije u nedostatku gvožđa već u genetskoj grešci u stvaranju hemoglobina.
  
• Anemija hroničnih bolesti: Hronične (dugotrajne) bolesti ili infekcije mogu dovesti do anemije usled poremećaja metabolizma gvožđa i smanjene produkcije eritrocita u koštanoj srži tokom stanja inflamacije. Primeri uključuju hronične infekcije (poput tuberkuloze ili HIV-a), autoimune upalne bolesti (reumatoidni artritis, lupus, Kronova bolest), hroničnu bubrežnu bolest, kao i neke vrste raka. Kod anemije hroničnih bolesti gvožđe može biti normalno ili čak povišeno u skladištima, ali ga telo ne koristi efikasno zbog prisutne bolesti. Lečenjem osnovne bolesti obično se poboljšava i anemija.
  
• Sideroblastična anemija: Retka vrsta anemije kod koje organizam ima dovoljno gvožđa ali ne može da ga ugradi u hemoglobin zbog abnormalnosti u koštanoj srži. U srži se nakupljaju nezrele ćelije (sideroblasti) pune gvožđa koje ne sazrevaju u funkcionalne eritrocite. Sideroblastična anemija može biti nasledna (genetska mutacija koja remeti metabolizam vitamina B6) ili stečena (usled nekih lekova, trovanja teškim metalima poput olova, ili teškog nedostatka vitamina B6). I ova anemija spada u mikrocitne i često je praćena nakupljanjem viška gvožđa u ćelijama. Lečenje zavisi od uzroka (npr. vitamin B6 može pomoći kod određenih oblika).
  
• Trovanje olovom: Hronična izloženost olovu može izazvati mikrocitnu, hipohromnu anemiju, jer olovo ometa enzime potrebne za sintezu hemoglobina. To se nekada viđa kod dece koja žive u starim kućama sa olovnom bojom ili blizu industrijskih zagađivača. Pored anemije, trovanje olovom uzrokuje i neurološke i razvojne probleme, te je važno sprečiti izloženost ovoj vrsti toksina.
  
• Drugi ređi uzroci: U ređe uzroke mikrocitne anemije spadaju i poremećaji u nivou drugih minerala i neki lekovi. Težak nedostatak bakra, na primer, može omesti iskorišćavanje gvožđa i dovesti do anemije. Slično tome, prekomeran unos cinka (npr. kroz suplemente) može izazvati relativni manjak bakra i posredno anemiju. Određeni lekovi koji utiču na koštanu srž i sintezu krvi (poput hloramfenikola ili hemoterapije) mogu uzrokovati anemičnu sliku sa malim eritrocitima. Takođe, hronični alkoholizam često dovodi do loše ishrane i oštećenja sluznice želuca, što može rezultirati nedostatkom gvožđa i anemijom.
  

Dijagnoza mikrocitne anemije

Anemija se najčešće otkriva analizom krvi. Osnovna laboratorijska pretraga je kompletna krvna slika (KKS), koja pokazuje vrednosti hemoglobina, hematokrita i indekse eritrocita. Kod mikrocitne anemije, hemoglobin je ispod normalnih vrednosti, a prosečna veličina eritrocita (MCV) je smanjena. Tako osnovni test krvi ukazuje i na stepen anemije i na to da su crvena krvna zrnca manja od očekivanog.

Nakon što se utvrdi da pacijent ima anemiju, lekar sprovodi dalje ispitivanje kako bi ustanovio uzrok. U dijagnostici mikrocitne anemije mogu se koristiti:

• Mikroskopski pregled krvi: Razmaz krvi pod mikroskopom otkriva karakterističan izgled eritrocita. U mikrocitnim anemijama eritrociti deluju sitno i često bledunjavo. Mikroskopija može pokazati i specifične promene (npr. kod talasemije se vide vrlo mali eritrociti koji ipak mogu imati normalan relativni sadržaj hemoglobina).
  
• Testovi gvožđa u krvi: Merenje nivoa gvožđa u serumu i feritina (proteina koji odražava zalihe gvožđa) pomaže da se utvrdi da li postoji nedostatak gvožđa. Kod anemije zbog manjka gvožđa, ovi testovi obično pokazuju niske vrednosti gvožđa i feritina.
  
• Provere na hronične bolesti: Lekar može uraditi analize koje ukazuju na hroničnu upalu ili druge bolesti – npr. C-reaktivni protein (CRP) i sedimentaciju eritrocita za detekciju inflamacije, testove funkcije bubrega i jetre, hormone štitne žlezde itd. Po potrebi se rade i specifični testovi na infekcije (HIV, hepatitis) ili autoimune poremećaje, ako klinička slika sugeriše takvu pozadinu anemije.
  
• Traženje izvora krvarenja: Ako postoji sumnja na gubitak krvi, istražuje se potencijalni izvor. Analiza stolice na okultno krvarenje može otkriti skriveno krvarenje u digestivnom traktu. Endoskopski pregledi (gastroskopija, kolonoskopija) mogu biti preporučeni ukoliko postoje simptomi koji na to ukazuju. Kod ginekoloških problema (obilne menstruacije, miomi) radi se adekvatan pregled i ultrazvuk.
  
• Specijalizovani testovi: U određenim situacijama rade se dodatne analize – na primer, elektroforeza hemoglobina (analiza tipova hemoglobina) može potvrditi sumnju na talasemiju. Takođe, merenje nivoa olova u krvi radi se kod pacijenata, naročito dece, za koju se posumnja na trovanje olovom.
  

Svaki pacijent ne mora proći sve ove pretrage; obim dijagnostike zavisi od individualnog slučaja. Često se najpre proverava status gvožđa, a zatim ciljano istražuju drugi mogući uzroci ako manjak gvožđa nije potvrđen. U proces dijagnostike može biti uključen i hematolog (specijalista za bolesti krvi), koji pomaže u identifikaciji ređih ili složenijih uzroka anemije.

Lečenje mikrocitne anemije

Lečenje mikrocitne anemije usmereno je na korigovanje anemije i otklanjanje njenog uzroka. Konkretni tretmani zavise od težine anemije i osnovnog razloga, a mogu obuhvatati:

• Terapija gvožđem: Ako je utvrđeno da je uzrok nedostatak gvožđa, lečenje podrazumeva nadoknadu gvožđa. Najčešće se propisuju tablete gvožđa koje se uzimaju na usta svakodnevno, obično tokom nekoliko meseci. Važno je uzimati ih dovoljno dugo (čak i nakon što se hemoglobin normalizuje) da bi se popunile rezerve gvožđa u organizmu. Vitamin C (bilo u obliku suplementa ili kroz voće/sok) često se uzima zajedno sa gvožđem jer poboljšava njegovu apsorpciju. U slučajevima netolerancije oralnih preparata ili vrlo niskog hemoglobina, gvožđe se može dati intravenski, u bolničkim uslovima.
  
• Ishrana bogata gvožđem: Pravilna ishrana je važna podrška lečenju. Osobi sa anemijom savetuje se hrana bogata gvožđem: crveno meso (govedina, junetina), živinsko meso, riba, džigerica, zeleno povrće (spanać, blitva), mahunarke (pasulj, sočivo), integralne žitarice, orašasti plodovi, semenke, jaja, sušeno voće (kajsije, grožđice). Uz obroke je korisno uzimati i nešto bogato vitaminom C (npr. sveža salata s limunovim sokom ili voće) kako bi se više gvožđa apsorbovalo. Istovremeno, treba izbegavati da se uz obrok piju veće količine čaja ili kafe, jer tanini mogu smanjiti apsorpciju gvožđa, kao i ne uzimati mleko ili kalcijum istovremeno sa gvožđem.
  
• Lečenje uzroka anemije: Ključ uspešnog lečenja jeste rešavanje primarnog problema koji je doveo do anemije. U zavisnosti od situacije, to može značiti:
  
  • hormonsku terapiju (npr. kontraceptivnim pilulama) ako pacijentkinja ima vrlo obilne menstruacije, kako bi se smanjio gubitak krvi;
    
  • lečenje gastrointestinalnih oboljenja – npr. terapija čira na želucu ili operativno uklanjanje polipa/tumora koji krvari;
    
  • poboljšanje ishrane i lečenje poremećaja apsorpcije (bezglutenska dijeta kod celijakije, lečenje H. pylori infekcije antibioticima, terapija upalnih bolesti creva);
    
  • intenzivnije lečenje osnovnih hroničnih bolesti (npr. adekvatna kontrola aktivnosti reumatske ili bubrežne bolesti, uključujući primenu eritropoetina koji stimuliše stvaranje eritrocita kod bubrežnih bolesnika);
    
  • uklanjanje toksina – prekid izloženosti olovu i primena lekova (helatori) koji vežu olovo u slučaju trovanja;
    
  • specifične terapije za retke poremećaje – npr. vitamin B6 kod nekih sideroblastičnih anemija, ili transfuzije krvi kao potpora kod težih oblika talasemije.
    
• Transfuzija krvi: U situacijama ozbiljne anemije, kada je hemoglobin vrlo nizak i postoje tegobe kao što su vrtoglavice u mirovanju, slabost, pa čak i angina (bol u grudima zbog nedostatka kiseonika u srčanom mišiću), može biti neophodna transfuzija krvi. Transfuzija obezbeđuje trenutno poboljšanje – povećava se broj eritrocita i nivo hemoglobina, što brzo ublažava simptome. Ipak, transfuzija je privremeno rešenje koje kupuje vreme; nakon stabilizacije pacijenta, nastavlja se sa navedenim merama (gvožđe, ishrana, lečenje uzroka) kako bi se trajno poboljšalo stanje.
  

Prevencija mikrocitne anemije

Iako se neki uzroci mikrocitne anemije (poput genetskih poremećaja) ne mogu sprečiti, mnogi slučajevi – naročito oni zbog nedostatka gvožđa – mogu se izbeći usvajanjem zdravih navika i redovnom brigom o zdravlju. Ključni saveti za prevenciju su:

• Pravilna ishrana bogata gvožđem: Unosite raznovrsnu hranu koja sadrži gvožđe kako biste održali dovoljne rezerve ovog minerala. U ishranu uključite crveno meso, ribu, živinsko meso, jaja, zeleno lisnato povrće, mahunarke i koštunjavo voće. Kombinujte biljne izvore gvožđa sa namirnicama bogatim vitaminom C (npr. povrće i salate začinite sa limunovim sokom, jedite voće uz obrok), jer vitamin C poboljšava apsorpciju gvožđa.
  
• Dodaci ishrani u rizičnim periodima: U životnim fazama kada su potrebe za gvožđem povećane, posavetujte se sa lekarom o uzimanju suplemenata. Trudnice obično uzimaju prenatalne vitamine sa gvožđem kako bi se predupredila anemija. Dojenčad starija od 6 meseci treba da dobijaju nemlečnu hranu bogatu gvožđem (ili po savetu pedijatra kapi gvožđa), jer se tada troše urođene zalihe. Takođe, ne uvodite kravlje mleko u ishranu deteta pre 12. meseca starosti, jer rano davanje kravljeg mleka može doprineti nastanku anemije. Žene sa obilnim menstruacijama takođe mogu imati korist od povremene suplementacije gvožđem po preporuci lekara.
  
• Lečenje i prevencija zdravstvenih problema: Pravovremeno lečenje stanja koja mogu prouzrokovati anemiju značajan je vid prevencije. To podrazumeva kontrolu hroničnih bolesti (npr. upalnih ili bubrežnih), kao i rešavanje izvora hroničnog gubitka krvi (lečenje čira na želucu, hemoroida i sl.). Takođe, izbegavajte izlaganje toksinima poput olova koji mogu oštetiti krv.
  
• Redovne kontrole krvi: Ukoliko spadate u rizičnu grupu (deca, adolescenti, trudnice, osobe sa hroničnim bolestima) ili primetite simptome anemije, povremeno proveravajte krvnu sliku. Ranim otkrivanjem blagih abnormalnosti moguće je delovati na vreme (prehranom ili suplementima) pre nego što se razvije ozbiljna anemija.
  

Uz uravnoteženu ishranu i brigu o svom zdravlju, mnogi slučajevi mikrocitne anemije mogu se sprečiti. Važno je obratiti pažnju na znakove upozorenja i potražiti savet lekara kako bi se očuvao zdrav krvni sistem. Pravovremeno prepoznavanje i lečenje anemije obezbeđuje brz oporavak u većini slučajeva.

Često postavljena pitanja – FAQ

Da li ovo stanje može uticati na opste zdravlje organizma?

Mikrocitna anemija može imati veliki uticaj na opšte zdravlje jer smanjen nivo hemoglobina i manji eritrociti znače da telo ne dobija dovoljno kiseonika.

Koju ulogu ima manjak folne kiseline u razvoju mikrocitne anemije i kako se može nadoknaditi nedostatak folne kiseline?
Manjak folne kiseline takođe može doprineti poremećajima u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Folna kiselina je neophodna za pravilnu deobu ćelija i sintezu DNK u eritrocitima, pa njen nedostatak može dovesti do neefikasne proizvodnje krvnih ćelija.

Koju ulogu ima manjak vitamina B12 u razvoju anemije i kako se nadoknađuje?
Vitamin B12 je važan za sazrevanje crvenih krvnih zrnaca. Njegov manjak dovodi do nepravilnog stvaranja eritrocita i razvoja anemije. Nedostatak se nadoknađuje ishranom bogatom B12 ili suplementima, a po potrebi i injekcijama.

Zašto su feritin i trudnoća povezani kada je u pitanju zdravlje majke i bebe?
Feritin i trudnoća su povezani jer feritin pokazuje količinu gvožđa u telu, a trudnoća značajno povećava potrebe za gvožđem. Nizak feritin u trudnoći može dovesti do anemije, pa je važno pratiti njegove vrednosti radi očuvanja zdravlja majke i pravilnog razvoja bebe.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.