Manjak gvožđa posledice – Evo šta se može desiti…

Manjak gvožđa je vrlo čest problem koji utiče na sve uzraste i oba pola. Gvožđe je neophodan mineral u telu jer pomaže stvaranju hemoglobina – proteina u crvenim krvnim zrncima koji prenosi kiseonik do svih organa. Kada nema dovoljno gvožđa, u krvi opada nivo hemoglobina i organizam dobija manje kiseonika. To dovodi do raznih simptoma i poremećaja u funkcionisanju tela. U nastavku ćemo opisati moguće posledice akutnog i hroničnog manjka gvožđa u telu, kako se to odražava na različite organske sisteme i na šta treba obratiti pažnju.

Najčešće dugoročne posledice

Umereni ili postepen manjak gvožđa obično se razvija godinama i često se ne primećuje dok ne postane ozbiljan. Dugoročni nedostatak gvožđa kod većine ljudi dovodi do opšte iscrpljenosti i smanjene otpornosti organizma. Glavne opšte posledice hronične anemije (koja nastaje zbog manjka gvožđa) su:

Hronični umor i malaksalost. Osobe sa nedostatkom gvožđa stalno su iscrpljene, čak i nakon odmora ili noćnog sna. Nedostatak kiseonika u mišićima i drugim tkivima znači da se svaka aktivnost (rad, šetnja, hodanje uz stepenice) doživljava kao veliki napor. Zbog toga je svakodnevno funkcionisanje otežano – posao, kućni poslovi ili bavljenje sportom postaju iscrpljujući ili naporni.
Smanjena produktivnost i slabija koncentracija. Mozak takođe trpi zbog manjka kiseonika. Osoba može češće imati „moždanu maglu“ – poteškoće sa koncentracijom, slabije pamćenje, sporije razmišljanje. To znači da je teže pratiti obaveze na poslu ili u školi, pa može doći do pada radnih performansi i otežanog učenja. Dugoročno, slabija koncentracija utiče na produktivnost i kvalitet života.

Loša cirkulacija i hladni ekstremiteti. Zbog redukovanih zaliha krvi i hemoglobina, cirkulacija je slabija. To se manifestuje tako što su ruke i noge hladne na dodir, pa i pri normalnim temperaturama može se osećati hladnoća u prstima. Koža celog tela može biti neznatno hladnija i sivkasta. Loša cirkulacija doprinosi osećaju umora i slabosti u telu.
Promene raspoloženja. Dugotrajno osećanje slabosti i malaksalosti može uticati na psihoemocionalno stanje. Ljudi sa hroničnim manjakom gvožđa često postaju razdražljivi, mogu osećati teskobu ili blagu depresiju. Umor i nesanica doprinose gubitku volje za aktivnostima koje su nekada volele, pa anemija može narušiti opšte raspoloženje i motivaciju.
Slabiji imunitet. Dugotrajna anemija otežava borbu tela protiv bolesti. Smanjena energija ćelija znači i slabiju funkciju imunog sistema (što ćemo detaljnije objasniti u poglavlju o imunitetu). Osim toga, ćelije kože i sluzokože se sporije obnavljaju, što može dovesti do češćih i dužih infekcija (posebno prehlada) i sporijeg zarastanja rana.

Akutne posledice manjka gvožđa

Ako dođe do naglog velikog gubitka gvožđa – najčešće zbog obilnog krvarenja (na primer povreda, komplikacije pri operaciji ili porođaju, krvarenje iz želuca ili creva) – simptomi mogu nastupiti brzo i ozbiljno. Telo tada nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca za snabdevanje tkiva kiseonikom. Čovek može osetiti jaku slabost, vrtoglavicu pa čak i izgubiti svest. Disanje može postati plitko ili ubrzano, a u najtežim slučajevima može doći do „šoka“ – stanja kada organi ne dobijaju dovoljno kiseonika da bi normalno radili. Ovo je izuzetno ozbiljno i zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Brzo zamaranje i vrtoglavica. Čim se nivo gvožđa drastično spusti, već i lagani napor (poput ustajanja, hodanja ili penjanja uz stepenice) može izazvati osećaj snažne slabosti i vrtoglavice.
Ubrzan rad srca i niski pritisak. Srce kuca jače i brže, nastojeći da pumpa više krvi i nadoknadi kiseonik, što može izazvati lupanje srca (palpitacije). Istovremeno, krvni pritisak može naglo pasti, što dodatno pogoršava slabost i može izazvati osećaj pred nesvesticom.
Izraženo bledilo kože. Koža i sluzokoža (usne, unutrašnji deo kapaka) postaju izrazito bledi, jer u krvi ima manje crvenih zrnaca sa hemoglobinom. To se često primećuje kada pogledate u ogledalo ili u dlanove i tabane – deluju bledunjavo.
Gubitak svesti i šok. U najtežim slučajevima, ako je istovremeno izgubljeno mnogo krvi, može doći do gubitka svesti ili stanja šoka (što je hitno stanje). Organizam pokušava da sačuva krv za najvažnije organe, pa rastu znaci konfuzije, zamućen govor i slabost. Hitna pomoć je u takvim situacijama neophodna.

Prirodni preparat za anemiju

Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.

Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.

Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.

Posledice za srce i krvne sudove

Srce i krvni sudovi su direktno pogođeni manjkom gvožđa, jer na njihovo funkcionisanje utiče smanjena količina kiseonika u krvi. Kada ima manje hemoglobina, srce mora da pumpa jače i brže kako bi zadovoljilo potrebe tela. Dugoročno to može dovesti do sledećih pojava:

Ubrzan rad srca (tahikardija). Da bi se nadoknadio manjak kiseonika, srce povećava broj otkucaja. To ćete osetiti kao lupanje srca, čak i kada mirovanje. Brzi puls često je jedan od prvih znakova anemije.
Bol u grudima. Često se javlja osećaj peckanja ili bola u grudima, naročito pri fizičkom naporu. To je znak da srčani mišić radi napornije. Osobe sa anemijom mogu osećati „stiskanje“ u grudnom košu, kao pritisak ili žarenje, što je izraz dodatnog opterećenja srca.
Nepravilan rad srca (aritmija). Kod nekih ljudi može doći i do nepravilnosti u srčanom ritmu – srce preskače ili ubrzava i onda lagano usporava. Aritmija se dešava jer se srce trudi da na nepravilan način kompenzuje smanjen protok krvi. To dodatno stvara nelagodnost i može izazvati osećaj brzo lupanja ili preskakanja srca.

Uvećanje i oslabljenje srčanog mišića. Dugotrajni nedostatak kiseonika postepeno opterećuje srčani mišić. Srce može postati uvećano (povećani volumen srčanog mišića) jer stalno radi jače. U tom slučaju ono postaje manje efikasno u pumpanju krvi. Na duže staze to može dovesti do srčane insuficijencije – stanja u kojem srce ne može da ispumpa dovoljno krvi za potrebe tela. Ljudi sa postojećim srčanim oboljenjima posebno teško podnose manjak gvožđa, jer dodatno opterećenje može pogoršati njihovo stanje.
Povećan rizik od srčanih problema. Zbog svega navedenog, anemija povećava šanse za razvoj ili pogoršanje kardiovaskularnih problema. Kod neadekvatno tretirane anemije javlja se viši rizik od hipertenzije (povišenog krvnog pritiska, uprkos slaboj cirkulaciji), zadržavanja tečnosti (oticanje nogu) i komplikacija poput srčanih napada kod osetljivih pojedinaca.

Posledice za mozak i nervni sistem

Mozak i nervni sistem su veoma osetljivi na manjak kiseonika. Gvožđe je potrebno da mozak pravilno funkcioniše, a njegov nedostatak izaziva brojne simptome:

Poremećaji koncentracije i pamćenja. Kada nivo kiseonika i eritrocita u krvi opadne, mozak ne dobija potrebnu „energiju“. To rezultira problemima sa fokusom: osoba se brzo umara dok čita ili uči, teško pamti nove informacije i često zaboravlja dogovorene obaveze. Ovo stanje ljudi opisuju kao moždanu maglu – osećaj da misli nisu bistre, da je teško fokusirati se i donositi odluke.
Glavobolja i vrtoglavica. Česta pojava kod hroničnog manjka gvožđa je blaga ili jaka glavobolja. Uz nju može ići vrtoglavica (osećaj vrtenja ili gubitak ravnoteže), jer mozak ne dobija dovoljno kiseonika kroz krv. Zbog toga se ponekad javlja i osećaj zamagljenog vida. Ovi simptomi se javljaju i kod stajanja ili naglog ustajanja – telo i mozak ne naviknu se odmah na promenu položaja.

Promene u raspoloženju. Nedovoljna količina kiseonika utiče i na raspoloženje i nervni sistem. Ljudi sa manjakom gvožđa mogu postati napeti, razdražljivi ili uplašeni bez jasnog povoda. Čak i blaga anemija može prouzrokovati osećaj teskobe ili melanholije. Dugoročno, ovo može izazvati razmišljanja o depresiji ili hroničnoj nervozi, jer je anemija sama po sebi stresno stanje za organizam.
Razvojna kašnjenja kod dece i tinejdžera. Kod mlađe dece je posebno kritično – gvožđe je neophodno za sazrevanje mozga. Dečija anemija može dovesti do usporenog razvoja govora, sporijeg učenja hodanja ili kašnjenja u motoričkim veštinama. U školskom uzrastu, deca sa manjkom gvožđa mogu biti nepažljivija na času, više razdražljiva i malaksala, što otežava učenje i koncentraciju.
Usporen prenos nervnih impulsa. Nervoza ili čak blagi nemir mogu biti povezani sa time što nervni sistem ne funkcioniše optimano zbog nedostatka kiseonika. U retkim slučajevima, ljudi sa teškom anemijom mogu osetiti peckanje ili utrnulost u rukama i nogama (nervne smetnje), jer neraspoloživi nervni signali dolaze slabije od mozga do drugih delova tela. Ovo nije često, ali ponekad se navodi kao posledica veoma niskog nivoa gvožđa.

Uticaj na mišiće i fizičku snagu

Posledice dugoročnog manjka gvožđa na mišićni sistem su:

Brza zamorljivost mišića. Već i sitan fizički napor može postati naporan. Na primer, hodanje uz stepenice ili nošenje torbe na duži vremenski period prouzrokuje nagli umor. Noge i ruke osećaju jak pritisak, kao da nemaju više snage. Mnogi ljudi primećuju da im se mišići tresu kada krenu jače da rade.

Slabija izdržljivost i skraćen dah. Kada nema dovoljno hemoglobina, mišići ne dobijaju dovoljno kiseonika za rad. Usled toga, toksini se brže nakupljaju (posebno mlečna kiselina kod anaerobnog rada), izazivajući osećaj peckanja i bolova u mišićima. Na primer, oni koji trče ili vežbaju brzo se nalaze na rubu svojih mogućnosti. Često se javljaju i grčevi mišića jer je metabolizam poremećen.
Generalna fizička slabost. Smanjena snaga ramena, ruku i nogu postaje primetna i pri svakodnevnim poslovima. Čak i običan posao u kući (kao što je pranje sudova ili kuvanje) može delovati iscrpljujuće, a vremenski duže aktivnosti su uglavnom nemoguće bez odmora. Mišići mogu biti bolni i kruti nakon napora, jer im je potrebna bolja regeneracija i više vremena za oporavak.
Snižena sportska sposobnost. Osobe koje su bile navikle na redovnu fizičku aktivnost iznenada primećuju pad u performansama. Trčanje, vožnja bicikla ili bilo koji aerobni sport postaju teži. Često dođe i do smanjenja volje za vežbanjem zbog stalnog umora. Ukupna čvrstina tela opada, organizam se brže iscrpljuje i teže vraća u normalno stanje nakon napora.

Posledice anemije na imunitet

Gvožđe igra ulogu i u funkcionisanju imunog sistema. Kada je nivo gvožđa nizak, imunološke ćelije ne mogu u potpunosti da odrade svoj posao. To se odražava na sledeće načine:

Slabija odbrana od infekcija. Bela krvna zrnca (leukociti), koje štite organizam od bakterija, virusa i gljivica, ne reaguju dovoljno brzo kada je anemija prisutna. Kao rezultat, osobe sa manjkom gvožđa češće oboljevaju od prehlade, gripa i drugih infekcija. Čak i obične sezonske bolesti mogu trajati duže i biti teže, zato što imunološki sistem nije toliko efikasan u borbi protiv mikroba.

Produženo vreme oporavka. Rane i povrede se sporije leče. Kod anemičnih osoba zarastanje posekotina, ogrebotina ili operativnih rana traje duže, a teško se obnavljaju oštećena tkiva i koža. Često posle bolesti kao što su upala grla ili grip ostaju posledice više nedelja – kašalj, malaksalost i umor. Ovo je znak da imuni sistem zahteva više vremena da preusmeri resurse i popravi tkiva.
Veća osetljivost na hronične upale. Dugoročno prisustvo anemije može dovesti do hroničnih malih upalnih stanja. Na primer, lošiji imunitet može omogućiti lakše razmnožavanje štetnih bakterija u organizmu (poput Helicobacter pylori u stomaku) ili jače simptome alergija.

Zastoj u proizvodnji antitela. Čak i ako je broj nekih belih krvnih zrnaca normalan, njihove sposobnosti da proizvode antitela i neutralizuju patogene su oslabljene. To znači da osoba može duže biti podložna sekundarnim infekcijama – npr. posle gripa javlja se bronhitis ili upala uha.

Kosa, koža i nokti

Manjak gvožđa nije povezan samo sa unutrašnjim organima – jasno se ogleda i na spoljašnjosti tela. To se naročito vidi kroz promene na koži, kosi i noktima:

Bledilo kože i sluzokože. Uobičajen znak anemije je da koža postane bleđa nego inače, naročito na licu, rukama i usnama. Pogotovo se primećuje na unutrašnjoj strani očnih kapaka (kad blago povučete kapak dolje) – oni postaju svetloružičasti ili gotovo beli.

Suva ili hrapava koža. Nekima se koža može učiniti suvlja, s manje sjaja. Može doći do sitnijih ispucalosti ili otežanog zarastanja kože. Na primer, kod nekih ljudi se javljaju perutanje ili manje promena, kao posledica lošije regeneracije ćelija kože.
Kosa postaje tanka i krhka. Jedan od kasnijih signala manjka gvožđa je proređivanje kose. Kosa postaje lomljivija i počinje da opada više nego ranije. Razlog je što folikuli dlake ne dobijaju dovoljno kiseonika, pa kosa sporije raste. Često se prvo primećuje usred glave gde se kosa redi. Žene naročito mogu primetiti da im je kosa počela više opadati u vremenu kada je nivo gvožđa nizak.
Lomljivi nokti i udubljenja („kašikasti“ nokti). Nokti na rukama (i nogama) postaju tanki i lako se lome ili savijaju. Kod naprednije anemije mogu čak poprimiti oblik kašike – centralni deo nokta zaroni, a bočni delovi se malo podignu.
Često suve usne ili ranice. Kod jakog manjka gvožđa često se nađu sitne ranice na uglovima usana (kožne pukotine) i ispucalost usana. Takođe se može javiti osećaj suvoće u ustima ili jezik postane „hladan“ i slabije osetljiv.

Digestivni i drugi sistemi

Iako se manjak gvožđa najviše vezuje za krv i krvotok, i probavni sistem oseća posledice te neizbalansirane situacije:

Smanjen apetit i mučnina. Ljudi sa anemijom često gube apetit – iako su gladni, nemaju volje za jelom. Često osećaju mučninu ili blagu nelagodnost u stomaku, naročito nakon obroka. To je delom zato što je crevni trakt (želudac i creva) takođe slabije prokrvljen i umorniji. Mala kiselost u stomaku može da izazove mučninu i brže stanje sitosti..
Pica poremećaj (žudnja za nehranljivim stvarima). Zanimljivo, u nekim slučajevima ljudi sa manjkom gvožđa razviju poriv da jedu neobične, nejestive stvari poput leda, vate, krečnjaka, gline ili čak prašine. Ovaj poremećaj naziva se pica. Ta „žudnja“ nije loša namera, već znak da organizam očajnički traži gvožđe i druge minerale. Ako primetite ovakve simptome, važno je obratiti se lekaru.

Uticaj na upalne procese. Neki poremećaji u digestivnom traktu koji izazivaju krvarenje ili upalu takođe mogu uzrokovati anemiju, pa se stvara začaran krug. Primer je gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) sa jakom kiselinom koja oštećuje sluzokožu jednjaka – ljudi tada mogu gutati sitne količine krvi i postati anemični. Važno je istaći da uvek treba proveriti kod lekara zdravlje creva i želuca kod duže prisutne anemije.

Posebne grupe i specifične posledice

Postoje određene rizične grupe kod kojih manjak gvožđa izaziva specifične probleme. Evo najvažnijih:

Trudnice i dojilje: Tokom trudnoće rastu potrebe za gvožđem, jer majka hrani i sebe i plod. Anemija u trudnoći može dovesti do ozbiljnih komplikacija: povećan je rizik od prevremenog porođaja i rođenja bebe sa malom telesnom težinom. Slabo snabdevanje bebe kiseonikom može uticati na njen razvoj. Po porođaju, žena sa manjkom gvožđa lakše razvija postporođajnu anemiju i oseća veliku slabost. Trudnice i dojilje treba da kontrolišu nivo gvožđa u krvi i često uzimaju dodatke (prema savetu lekara) kako bi se zaštitila i zdravlje bebe i svoje zdravlje.
Deca i adolescenti: Kod male dece manjak gvožđa usporava fizički i mentalni razvoj. Bebe sa anemijom mogu kasnije progovoriti, sporije hodati i slabije učiti prve veštine. U školskom uzrastu anemija može dovesti do poteškoća sa učenjem, smanjenog broja zadataka urađenih na času i slabijeg pamćenja. Deca sa manjkom gvožđa češće su nervozna, impulzivna ili nepažljiva. Kod adolescenata je problem nešto drugačiji: tinejdžerke često gube gvožđe usled obilnih menstruacija, što može uzrokovati slabost i malaksalost tokom većeg dela meseca. Tinejdžeri koji intenzivno treniraju sportove (posebno one izdržljivosti) takođe mogu ostati bez gvožđa jer ono iz znoja i malih povreda prolazi, pa im lako opada forma.

Stariji ljudi: Sa godinama opada sposobnost tela da apsorbuje gvožđe, a stariji često imaju slabiji apetit i unose manje namirnica bogatih gvožđem. Česte hronične bolesti mogu skrivati crevno krvarenje i uzrokovati anemiju. Zbog toga postaju krhkiji i slabiji: javljaju se vrtoglavice pri ustajanju, češći padovi i slabija tolerancija napora. Manjak gvožđa povezan je i s kognitivnim padom — slabe pamćenje i pažnja, ponekad nalik demenciji. Zato lekari starijima koji prijavljuju umor i malaksalost često proveravaju nivo gvožđa.
Vegetarijanci i vegani:Vegetarijanci i vegani imaju veći rizik od manjka gvožđa, jer se hemsko gvožđe iz mesa bolje apsorbuje, a nehemsko iz povrća, žitarica i mahunarki teže “hvata” u crevima. Rešenje je jednostavno: kombinujte izvore gvožđa s vitaminom C (limun, paprika) da se apsorpcija poveća. Uz dobro izbalansiranu ishranu, nivoi mogu biti uredni, ali u periodima povećanih potreba — trudnoća, dečji rast, intenzivan sport — treba pojačati pažnju i redovno kontrolisati nalaze.

Kada se obavezno javiti lekaru?

Manjak gvožđa može delovati neprimetno dok je blag, pa se često otkrije tek kad simptomi postanu jači. Treba potražiti lekarski savet u sledećim situacijama:

Stalni umor i malaksalost. Ako ste konstantno umorni i slabi čak i posle dobrog odmora, a simptomi traju nedeljama, obavezno se javite. Hronični umor koji ne prolazi može biti znak anemije.
Jako lupanje srca i kratak dah. Ako doživljavate jako lupanje srca ili otežano disanje pri malim naporima, to je alarmantan znak da organizam ne dobija dovoljno kiseonika.

Česte vrtoglavice i nesvestice. Ako često osećate slabost praćenu vrtoglavicom, naročito pri naglom ustajanju, to može biti simptom da mozak dobija premalo kiseonika. U kombinaciji sa bledilom, morate se obratiti lekaru..
Problemi sa varenjem. Ako imate hroničnu dijareju, zatvor, jake bolove u stomaku ili primetite krv u stolici, svakako se javite lekaru da uradite potrebne analize. Ovi simptomi mogu ukazivati na skrivena krvarenja u crevima, koja dovode do gubitka gvožđa. Treba isključiti i stanja kao što su čir ili polipi.
Uprkos suplementima nema poboljšanja. Ako već uzimate preparate gvožđa (ili jedete više namirnica bogatih gvožđem), a i dalje imate simptome slabosti, hitno se javite lekaru. Potrebno je utvrditi da li postoji uzrok ili čak uzroci zbog kojih telo ne može da uskladišti gvožđe i započeti lečenje.

Namirnice bogate gvožđem

Veoma je važno obogatiti ishranu namirnicama koje prirodno sadrže puno gvožđa. Osim toga, treba kombinovati tu hranu sa namirnicama bogatim vitaminom C (pomaže apsorpciju gvožđa). Najbolji izvori gvožđa su:

Crveno meso i jetra. Nemasna govedina, jagnjetina ili teletina sadrže mnogo gvožđa (posebno džigerica). Gvožđe iz mesa (hem gvožđe) telo najlakše apsorbuje.

Živina i riba. Pileće i ćureće meso takođe sadrži dobar deo gvožđa, naročito ako su tamnije meso (karabatak). Među ribama treba izdvojiti tunu, lososa, sardine i školjke (dagnje, školjke, škampi) – obiluju gvožđem i još su dobri izvori proteina.
Jaja. Posebno žumance ima umerenu količinu gvožđa. Iako ne mogu zameniti meso po količini, svakodnevno konzumiranje jaja pomaže u dopuni nivoa gvožđa u laganim obrocima.
Mahunarke. Pasulj, sočivo, leblebije i grašak su odličan izvor biljnog gvožđa. Pola šolje kuvanog pasulja ili sočiva može obezbediti značajnu količinu gvožđa (važna napomena – dobro ih skuvajte i kombinujte sa vitaminom C, npr. paprikom, kako bi se bolje iskoristile).
Zeleno povrće. Tamnozeleno lisnato povrće poput spanaća, blitve, kelja, brokolija i prokelja sadrži dosta gvožđa (i još važne vitamine kao što su folati). U obrok je najbolje uvrstiti mešavinu povrća i začiniti limunom ili paradajzom za bolju apsorpciju.

Orašasti plodovi i semenke. Badem, lešnik, susam i semenke bundeve su dobar dodatak ishrani. Šaka ovih grickalica dnevno može znatno popraviti unos gvožđa. Posebno su dobre semenke bundeve jer imaju malo kalorija i puno minerala. U posnom obroku ili salati dobri su i neoguljeni susam ili lan.
Suvo voće. Kajsije, šljive i suvo grožđe predstavljaju odličan zalogaj bogat gvožđem. One su pogodne i za decu jer su slatke i lako svarljive. Dovoljno je pojesti šaku suvog voća kao međuobrok.
Integralne žitarice i obogaćene namirnice. Ovsene pahuljice, raž, integralni hleb i paste obogaćene gvožđem su praktičan način da se u ishranu ubaci više ovog minerala. Proverite deklaracije – mnoge žitarice za doručak danas sadrže dodatne minerale (među njima je i gvožđe).
Tamna čokolada. Iako se ne treba preterivati, 60-70% tamne čokolade može doprineti unosu gvožđa i magnezijuma. Mala kocka dnevno može biti deo zdrave užine, uz raznovrsnu ishranu.

Pored same hrane, za bolju apsorpciju gvožđa važno je:

Kombinovanje sa vitaminom C. Namirnice bogate vitaminom C (narandža, paprike, jagode, borovnice, limun, kiseli kupus) značajno pojačavaju sposobnost tela da iskoristi gvožđe iz biljne hrane. Na primer, u salatu možete staviti limunov sok ili uz pasulj pojesti svežu papriku.

Izbegavanje inhibitora apsorpcije. Kafu i crni čaj je dobro izbeći pre i posle jela jer smanjuju apsorpciju gvožđa. Isto važi i za mlečne obroke (kalcijum konkuriše gvožđu). Pokušajte da podelite unos: ako pijete čaj, čekajte sat vremena nakon obroka da ne bi „pokrali“ unos gvožđa.
Pravilno pripremanje hrane. Kuvanjem namirnica u odgovarajućim posudama od livenog gvožđa, može malo povećati prenos gvožđa u hranu, a obogaćena hrana (pšenične pahuljice, brašno) često ima dodate minerale.

FAQ: Najčešća pitanja

Koji simptomi ukazuju na manjak gvožđa i koja analiza mi to najbrže pokaže?

Najkorisnija je analiza kompletne krvne slike, jer u njoj vidiš hemoglobin. Hemoglobin govori koliko kiseonika krv prenosi, a dodatno pomaže i feritin — on odražava zalihe gvožđa. Kada su i hemoglobin i feritin sniženi, sumnja na deficit gvožđa je veća; svakako, analiza je polazna tačka, a tumačenje treba prepustiti lekaru.

Može li promena ishrane da podigne hemoglobin bez suplemenata?

Promena ishrane često pomaže: ubaci crveno meso, iznutrice, jaja, mahunarke i zeleno lisnato, a uz njih vitamin C (npr. paprika, citrus) da se gvožđe bolje iskoristi. Kod blažeg deficita, hemoglobin ume da krene naviše. Ipak, ako je feritin vrlo nizak ili su simptomi jači (umor, vrtoglavica, kratak dah), samo dijeta obično nije dovoljna — tu terapiju određuje lekar.

Nizak mi je hemoglobin, ali feritin je u redu — da li može da bude do vitamina b12?

Da, moguće je. Kada je feritin normalan, a hemoglobin nizak, uzrok ne mora biti gvožđe; nedostatak vitamina b12 (ili folata) može da dovede do anemije i sličnih tegoba (umor, bledilo, slaba koncentracija). U tom slučaju traži se ciljano određivanje vitamina b12, pa tek onda plan delovanja (eventualna suplementacija i prilagođavanje ishrane).

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.

Blog