Nije neobično da primetite nekoliko vlasi kose na četki, u slivniku ili na jastuku svakog dana. Kosa se prirodno obnavlja i sastavni deo tog ciklusa je svakodnevno opadanje određenog broja vlasi. Normalno je da dnevno opadne oko 50 do 100 dlaka kod zdrave osobe. Taj broj možda deluje velik, ali treba imati u vidu da na temenu imamo desetine hiljada vlasi, pa stotinak opalih predstavlja veoma mali procenat.
Kod pojedinih ljudi može opasti i nešto više od 100 dlaka na dan, a da i dalje sve bude u granicama normale. Na primer, osobe sa veoma gustom ili dugom kosom mogu primetiti i do oko 150 opalih dlaka dnevno. Duže dlake stvaraju veći pramen kada opadnu, pa vizuelno deluje kao da je mnogo kose izgubljeno. Nasuprot tome, kod kratke kose opale vlasi obično prolaze neopaženo jer su sitnije i manje upadljive.
Faze rasta kose
Kosa raste u ponavljajućim ciklusima koji se sastoje iz nekoliko faza. Glavna i najduža je anagena faza ili faza rasta, kada dlaka aktivno izrasta iz folikula zahvaljujući dobroj snabdevenosti korena krvlju i hranljivim materijama. Ova faza traje od oko 2 do 6 godina (u zavisnosti od genetike i drugih faktora) i procenjuje se da se u svakom trenutku oko 80% – 90% vlasi nalazi u anagenoj fazi.
Nakon toga sledi kratka katagena faza (faza tranzicije), koja traje svega nekoliko nedelja. U toku katagene faze dlaka prestaje da raste, folikul se postepeno smanjuje i priprema za period mirovanja. Potom dolazi telogena faza, tzv. faza mirovanja, u kojoj dlaka miruje otprilike 2 do 4 meseca. Za to vreme dlaka je i dalje prisutna u folikulu, ali ne raste i postepeno se odvaja od korena. Nakon isteka telogene faze, vlas ispada iz folikula – ovaj završni čin ponekad se naziva i egzogena faza, odnosno faza samog opadanja vlasi.
Ovaj ciklus rasta i opadanja odvija se kontinuirano i asinhrono za svaku pojedinačnu dlaku. To praktično znači da dok jedne dlake rastu, druge završavaju svoj ciklus i opadaju. U zdravim uslovima, oko 10 – 15% vlasi u datom momentu bude u telogenoj (mirujućoj) fazi, što se poklapa sa onih ~50–100 dlaka dnevno koje prirodno opadnu. Razumevanje ovih faza pomaže da shvatimo da je određeni stepen opadanja sasvim prirodan proces obnavljanja kose.
Koliko kose je normalno da opadne nakon pranja?
Mnogi se prepadnu kada vide pun odvod dlaka nakon što operu kosu. Međutim, pranje kose ne izaziva opadanje, već samo ispira i skida već otpale ili olabavljene vlasi sa kože glave. Zbog toga nakon pranja uglavnom uočimo sve one dlake koje su svakako završile svoj životni ciklus i bile spremne da ispadnu.
Koliko će dlaka otpasti prilikom jednog pranja zavisi dosta od toga koliko često perete i češljate kosu. Ako perete kosu na svaka dva-tri dana ili ređe, nakupi se više opuštenih vlasi u međuvremenu. Tako nije neobično da ugledate i stotinak vlasi u slivniku posle nekoliko dana nepranja kose – ali to su sabrane vlasi koje bi ionako opadale tih dana pojedinačno. Sa druge strane, ako kosu perete i četkate svakodnevno, verovatno ćete pri svakom pranju videti tek malu količinu dlaka, pošto ih uklanjate postepeno.
Važno je naglasiti da ne treba izbegavati pranje kose iz straha od opadanja. Naprotiv, održavanje kože glave čistom je bitno. Dlake koje ispadaju tokom kupanja svakako bi opale tog dana – bilo u toku pranja ili van njega. Umereni gubitak vlasi pri pranju najčešće nije razlog za brigu, osim ako primetite da je količina drastično veća nego uobičajeno.
Koliko kose je normalno da opadne nakon češljanja?
Slično kao pranje, i češljanje kose oslobađa dlake koje su već završile svoj ciklus i samo se zadržale među ostalim vlasima. Normalno je da nakon temeljitog češljanja na četki ili češlju ostane određeni broj dlaka. Taj broj zavisi od toga koliko je vlasi bilo spremno da opadne u tom momentu.
Ukoliko neko vreme niste češljali kosu (recimo, nosili ste je vezanu ili imate kovrdžavu kosu koju češljate ređe), prilikom sledećeg raščešljavanja primetićete više opalih dlaka. One su se nagomilale tokom tog perioda pa sada odjednom bivaju uklonjene četkom. Ako pak češljate i/ili četkate kosu svakog dana, verovatno ćete skidati po malo dlaka pri svakom potezu, te vam neće zapasti za oko veće količine odjednom.
Važno je da češljanje obavljate nežno i pravilno, jer grubo čupanje može dovesti do lomljenja vlasi ili čak izvlačenja zdrave kose iz korena. Ipak, samo po sebi, češljanje neće uzrokovati da ispadne vlas koja već nije bila pri kraju svog ciklusa. U proseku, nekoliko desetina vlasi pronađenih na četki posle češljanja smatra se normalnim dnevnim gubitkom kose.
Prirodni preparat za snažnu i zdravu kosu
Seme koprive je poznato kao jedno od najmoćnijih prirodnih sredstava za negu i jačanje kose. Travari ga od davnina preporučuju kao najbolju biljku za kosu, jer obiluje hranljivim materijama koje hrane koren dlake, podstiču rast i sprečavaju opadanje. Bogato je gvožđem, cinkom, magnezijumom i silicijumom, mineralima ključnim za čvrstu i sjajnu kosu, dok vitamini A, C, E i K doprinose zdravlju temena i boljoj cirkulaciji.
Seme koprive deluje iznutra, jačajući folikule i podstičući regeneraciju ćelija koje grade dlaku. Njegova prirodna jedinjenja pomažu u balansiranju hormona i smanjenju masnoće kože glave, što sprečava pojavu peruti i lomljenja kose. Pored toga, antioksidansi iz semena koprive štite kosu od oksidativnog stresa i spoljašnjih oštećenja.
Kada se kombinuje sa medom, koji je poznat po svojim hidratantnim i hranljivim svojstvima, dobija se savršena sinergija. Med hrani teme, zadržava vlagu i doprinosi elastičnosti kose, dok seme koprive obezbeđuje neophodne vitamine i minerale za rast i obnovu. Zajedno, oni čine prirodnu formulu za jaču, gušću i zdraviju kosu.
Više o iskustvima korisnika i svim benefitima ovog proizvoda možete saznati na linku ovde.
Opadanje ili lomljenje kose: kako da razlikuješ
Nije svaka dlaka koja završi na podu ispala zajedno sa korenom – ponekad kosa puca, pa se krajevi odlome. Opadanje kose označava gubitak cele vlasi iz folikula (iz korena), dok lomljenje kose znači pucanje dlake na određenoj dužini (vlas se prekine, a koren ostaje u koži). U praksi, ove pojave mogu izgledati slično, ali ih je korisno razlikovati.
Kako znati da li se kosa lomi ili ispada iz korena? Pogledajte dlaku koja je ispala: ako na jednom kraju ima mali beli zadebljani čvorić (lukovicu), onda je ta vlas otpala iz korena. To je primer prirodnog opadanja (ili patološkog, zavisno od količine). Ako nema zadebljanja na kraju, već je dlaka jednake debljine celom dužinom i možda neobično kratka – znači da se prelomila. Lomljenje kose često dovodi do mnoštva kratkih vlasi koje primećujete na odeći ili oko sebe, dok pravi uzrok nije folikul već krhkost dlake.
Lomljenje je obično posledica spoljašnjih faktora: preteranog tretiranja kose (farbanje, izbeljivanje kose, toplota), kao i mehaničkog stresa (grubo češljanje, vezivanje uvek na istom mestu). Takva kosa je često suva, ispucala i sklona lomljenju pod prstima. S druge strane, opadanje kose iz korena može biti izazvano unutrašnjim faktorima (hormoni, stres, ishrana) ili prirodnim smenom vlasi.
Ako primetite da vam se kosa proređuje od korena (vidi se teme ili opadaju dlake sa sve lukovicom), reč je o opadanju. Ako pak svuda okolo nalazite polomljene, kratke dlake bez korena – problem je u lomljenju. Razlikovanje ova dva slučaja je važno jer ukazuje na različite mere: kod lomljenja treba poboljšati negu kose (hidratacija, manje hemije i toplote), dok kod prekomernog opadanja valja istražiti zdravstvene uzroke.
Najčešći razlozi pojačanog opadanja
Iako je određeni stepen opadanja normalan, nekad dolazi do pojačanog, difuznog opadanja koje prevazilazi uobičajenih 50–100 vlasi dnevno. Uzroci mogu biti mnogobrojni, a izdvajaju se sledeći najčešći faktori:
- Stres: Intenzivan fizički ili emotivni stres (npr. teža bolest, operacija, saobraćajna nesreća ili gubitak bliske osobe) može izazvati stanje poznato kao telogeni efluvijum. Tada veliki procenat vlasi naglo prelazi u telogenu fazu mirovanja, pa se oko 2–3 meseca kasnije javlja pojačano opadanje kose. Dobra vest je da je ovakvo opadanje obično privremeno – nakon što se organizam oporavi od stresa, rast kose se postepeno normalizuje.
- Hormonske promene: Promene u nivou hormona mogu uticati na ciklus rasta kose. Na primer, mnoge žene primete pojačano opadanje kose nekoliko meseci nakon porođaja – tokom trudnoće povišen estrogen zadrži više vlasi u fazi rasta, da bi posle porođaja puno njih odjednom ušlo u telogen i počelo da opada (ovo je takođe jedan vid telogenog efluvijuma). Slično se može dešavati u periodu menopauze ili usled poremećaja rada štitne žlezde – disbalans hormona štitne žlezde (hipotireoza ili hipertireoza) često izaziva difuzno opadanje kose. Dobra vest je da kada se hormonski status izbalansira (ili prođe postpartalni period), i kosa uglavnom prestane pojačano da opada.
- Genetika (androgena alopecija): Nasledna sklonost ka progresivnom gubitku kose jedan je od najčešćih uzroka trajnog opadanja. Androgena alopecija, poznata i kao muška ili ženska nasledna ćelavost, javlja se usled osetljivosti folikula na hormon DHT (derivat testosterona). Ova vrsta opadanja kose najčešće pogađa muškarce (procene su da preko 50% muškaraca do 50. godine iskusi neki stepen ćelavosti), ali se javlja i kod osetljivih žena (uglavnom posle menopauze). Kod androgene alopecije dlake postepeno postaju sve tanje i kraće; kod muškaraca se najpre primećuje povlačenje linije kose na slepoočnicama i proređenje na temenu, dok se kod žena uglavnom manifestuje difuznim proređivanjem po temenu uz očuvanu prednju liniju kose.
- Nedostatak hranljivih materija: Za zdravu kosu neophodna je i zdrava ishrana. Deficit gvožđa poznat je uzročnik pojačanog opadanja kose, posebno kod žena. Takođe, manjak proteina u ishrani, cinka, vitamina D, vitamina B12, folne kiseline i drugih mikronutrijenata može dovesti do slabljenja vlasi. Kada telu nedostaju ključne hranljive materije, ono štedi energiju tako što usporava rast kose – folikuli prelaze ranije u fazu mirovanja i dlake pojačano opadaju. Srećom, ovaj problem se rešava poboljšanjem ishrane ili suplementacijom, uz konsultaciju sa lekarom.
- Bolesti i zdravstvena stanja: Mnoge sistemske bolesti mogu se odraziti na zdravlje kose. Visoka temperatura i teške infekcije (poput COVID-19) mogu dovesti do pojačanog opadanja kose par meseci nakon bolesti, što je opet vid telogenog efluvijuma. Autoimune bolesti poput alopecije areate uzrokuju da imuni sistem napada folikule dlake, što dovodi do ispadanja kose u pečatima. Kožna oboljenja temena (teški oblici seboreje, gljivične infekcije, tzv. lišajevi) takođe mogu prouzrokovati opadanje, bilo privremeno zbog upale kože, bilo trajno ako dođe do ožiljaka. Lečenje osnovne bolesti obično poboljša i stanje kose.
- Nepažljiva nega i tretmani kose: Ponekad kosa opada više jednostavno zato što je slaba i lomi se ili zato što su folikuli trpeli konstantno naprezanje. Trakciona alopecija je gubitak kose usled čestog, dugotrajnog zatezanja (npr. čvrsti konjski repovi, punđe ili pletenice koje stalno vuku kosu).
- Sezonsko opadanje: Kao što je napomenuto, mnogi ljudi primete pojačano opadanje kose u određeno doba godine, najčešće u jesen i rano zimu, a ponekad i na proleće. Smatra se da su ove sezonske promene u opadanju evolutivnog porekla – nakon leta, kada je kosa štitila teme od sunca, folikuli kod nekih ljudi ulaze u fazu odmora i dolazi do većeg linjanja. Bitno je da se ova pojava uglavnom stabilizuje sama od sebe kroz par meseci, a izgubljene vlasi budu nadomeštene novima.
Normalno opadanje kose kod muškaraca
Opadanje kose često se različito manifestuje kod muškaraca i žena. Muškarci znatno češće pate od naslednog gubitka kose (androgene alopecije) i za njih je donekle normalno da sa godinama izgube deo kose. Procenjuje se da oko polovine muškaraca do 50. godine života primeti značajno proređenje ili ćelavost na temenu ili zaliscima. Kod nekih, ovaj proces počinje već u 20-im ili 30-im godinama, kod drugih tek u kasnijim dekadama. To je uobičajena pojava koja se smatra delom spektra normalnog starenja kod muškog pola.
Karakteristično muško opadanje kose (androgena ćelavost) odvija se postepeno: linija kose se povlači na slepoočnicama, a na temenu se proređuje kružno područje koje vremenom može da se širi. Za razliku od opšteg svakodnevnog opadanja, ovde je uzrok genetska preosetljivost folikula na hormone. Folikuli zahvaćeni androgenom alopecijom s vremenom proizvode sve tanje i kraće dlake, dok potpuno ne prestanu da obnavljaju vlasi.
Treba istaći da i muškarci i žene imaju svakodnevno fiziološko opadanje kose (onih ~100 dlaka dnevno). Međutim, muškarci koji imaju kratku kosu ređe to opadanje primećuju – dlake su im kratke, pa se manje zadržavaju na četki ili u odvodu. Oni promenu uglavnom opaze tek kada vide gole predele na glavi. Normalno je da odrasli muškarci s vremenom izgube određeni procenat kose po muškom uzorku, ali svako naglo ili neuobičajeno opadanje van tog okvira trebalo bi ispitati. Muškarci nisu imuni ni na druge uzroke opadanja poput stresa, loše ishrane i slično.
Kada otići kod lekara?
Pitanje koje muči mnoge jeste – kada opadanje kose prelazi granicu normale i postaje problem za lekara? Preporuka dermatologa je da se javite na pregled ako primetite bilo šta od sledećeg: kosa vam opada u većim pramenovima (lokne dlaka ostaju u ruci ili na četki pri svakom potezu), pojavljuju se pečati bez kose na vlasištu ili drugde po telu, kosa se drastično proredila u kratkom vremenskom roku, ili je opadanje praćeno promenama na koži glave (jak svrab, crvenilo, perutanje, bol ili ranice). Takođe, ako sumnjate da je gubitak kose povezan sa nekim novim lekom koji uzimate ili sa pogoršanim zdravstvenim stanjem (npr. imate simptome hormonskih poremećaja, anemije i sl.), korisno je posetiti lekara.
Dermatolog ili triholog može utvrditi da li je pojačano opadanje kose posledica nekog prolaznog stanja koje se jednostavno rešava (poput nedostatka gvožđa ili stresa), ili je pak reč o nečemu što zahteva ciljanu terapiju. Ne čekajte da se pojave veće ćelave zone – što pre potražite stručan savet ako ste zabrinuti, veća je verovatnoća da ćete očuvati gustinu kose.
Nega kože glave i rutine koje stvarno pomažu
Dobra vest je da na zdravlje kose možemo pozitivno uticati svakodnevnim navikama. Evo nekih proverenih rutina i mera nege koje zaista mogu pomoći da kosa ostane jaka, a koža glave zdrava:
- Redovno i pravilno pranje: Održavanje kože glave čistom pomaže folikulima da neometano funkcionišu. Perite kosu onoliko često koliko je potrebno da teme ne bude masno niti prekriveno naslagama preparata (učestalost pranja zavisi od tipa kose – nekome je to na 2-3 dana, nekome svakodnevno). Koristite blage šampone koji ne iritiraju kožu glave. Prilikom pranja nežno izmasirajte kožu glave jagodicama prstiju kako biste uklonili nečistoće i podstakli cirkulaciju, ali izbegavajte pregrubo trljanje ili grebanje noktima, da ne biste oštetili kožu.
- Kondicioniranje i hidratacija: Nakon šampona, korisno je naneti regenerator ili hranljivu masku na kosu (uglavnom dužinu vlasi, ne na sam koren) kako bi se nadoknadila vlaga i olakšalo raščešljavanje. Hidratantni preparati kao što su balzami, maske i ulja mogu ojačati dlaku, povećati joj elastičnost i smanjiti sklonost ka pucanju. Dubinski tretmani (npr. maske jednom nedeljno) doprineće da kosa bude mekša i otpornija. Dobro hidrirana vlas manje puca i deluje bujnije.
- Nežno češljanje: Uvek raščešljavajte kosu pažljivo, bez naglih pokreta. Koristite češalj širokih zubaca ili četku sa mekanim vlaknima, naročito na mokroj kosi koja je tad najosetljivija. Počnite od krajeva kose, pa postepeno idite naviše ka temenu, umesto da povlačite od korena na dole na silu. Ovakav pristup sprečiće lomljenje i čupanje zdrave kose. Takođe, nemojte češljati kosu kad je potpuno natopljena vodom – najbolje je da bude prosušena peškirom ili gotovo suva kako bi bila čvršća.
- Manje agresivnog tretiranja: Pokušajte da smanjite postupke koji oštećuju vlas. To znači da toplote i jaku hemiju koristite umereno. Ne morate potpuno izbaciti feniranje ili peglanje, ali koristite niže temperature i zaštitne sprejeve, i pravite dane pauze da se kosa odmori. Hemijske tretmane kao što su farbanje, izbeljivanje kose ili minival radite što ređe i u kontrolisanim uslovima (po mogućstvu kod profesionalca), jer oni trajno menjaju strukturu vlasi i slabe je. Što manje štetnih zahvata, to bolje za gustinu i kvalitet kose na duže staze.
- Opuštene frizure: Vežite kosu nežno i izbegavajte konstantno stezanje na istom mestu. Ako svakodnevno nosite čvrst konjski rep, punđu ili pletenice koje zatežu, folikuli dlake trpe stres i vremenom to može uzrokovati opadanje na mestima najvećeg pritiska. Zato birajte opuštenije frizure kad god možete – npr. niski rep koji ne zateže jako, ili raspuštenu kosu kada ste kod kuće. Koristite mekane gumice (obložene tkaninom) umesto gumenih ili vrlo tesnih vezica koje čupaju kosu. Ideja je da se smanji konstantno mehaničko opterećenje na folikule.
- Zdrava ishrana i stil života: Ne treba zaboraviti da se kvalitet kose gradi iznutra. Uravnotežena ishrana bogata proteinima (meso, riba, jaja, mahunarke), gvožđem (crveno meso, spanać, cvekla), cinkom, vitaminima (A, C, D, E, biotin i drugi B vitamini) i omega-3 masnim kiselinama (riba, orasi, laneno seme) pružiće vašem temenu sve što je potrebno za rast zdrave kose. Pijte dovoljno vode – hidratacija je važna i za vlasi. Uz to, izbegavajte poroke poput pušenja, jer cigarete mogu loše uticati na cirkulaciju u koži glave. Sve što je zdravo za srce i kožu, uglavnom je zdravo i za kosu.
- Upravljanje stresom: S obzirom na to da stres može doprineti opadanju kose, radite na tehnikama za njegovo smanjenje. Dovoljno sna, fizička aktivnost i relaksacija čine čuda ne samo za kosu nego i za celokupno zdravlje. Pronađite šta vama pomaže da se opustite – bilo da je to šetnja, joga, meditacija, druženje ili hobi – i praktikujte to redovno. Stabilnije raspoloženje i manje stresa mogu posredno poboljšati i stanje vaše kose kroz nekoliko meseci.
- Doslednost i strpljenje: Najvažnije je da budete dosledni u nezi i da ne očekujete rezultate preko noći. Kosa raste sporo (oko jedan centimetar mesečno), pa će trebati vremena da se primeti napredak. Ne verujte proizvodima koji obećavaju čuda za par nedelja – fokusirajte se na dugoročne zdrave navike. Ako imate ozbiljnijih problema sa opadanjem kose, obavezno se posavetujte sa stručnjakom pre uzimanja bilo kakvih agresivnih preparata. Uvođenjem zdravih navika i eventualno uz pomoć lekara, većina problema s pojačanim opadanjem kose može se ublažiti, a vaša kosa može ostati što je moguće jača i gušća.
Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.