Ishrana kod celijakije – Kompletan vodič

Šta je celijakija i zašto je ishrana ključna?

Celijakija je hronična autoimuna bolest u kojoj telo ne toleriše gluten, protein iz pšenice, ječma i raži. Kada osoba sa celijakijom pojede hranu koja sadrži gluten, imuni sistem reaguje tako što napada sluzokožu tankog creva. To dovodi do oštećenja crevnih resica (sitnih prstića na crevnom zidu) koje služe za apsorpciju hrane. Kao posledica, telo ne može da apsorbuje sve hranljive materije kako treba.

Ishrana bez glutena je jedini način da se stanje kontroliše. Striktna bezglutenska dijeta pomaže da se crevne resice oporave i sprečava dalje oštećenje. Bezglutenskom ishranom sprečava se razvoj ozbiljnijih problema poput anemije (zbog manjka gvožđa), osteoporoze (zbog manjka kalcijuma i vitamina D) i drugih komplikacija. Važno je započeti sa dijagnozom i promenom ishrane na vreme – što ranije počnete sa bezglutenskom ishranom, to se crevna sluzokoža brže obnavlja.

Celijakija može početi u bilo kojoj životnoj dobi, od detinjstva do zrelih godina. Ponekad simptomi nisu očigledni, pa ljudi godinama ne znaju da imaju problem. Zato je važno posetiti lekara ako se javljaju trajne probavne smetnje ili drugi simptomi. Dijagnoza se obično postavlja kombinacijom analiza krvi (pretraga na specifična antitela) i pregleda tankog creva. Kada se potvrdi bolest, promena navika u ishrani postaje najvažniji korak za dugoročnu dobrobit.

Celijakija nije zarazna, ali ima genetsku osnovu – često se javlja kod više članova iste porodice. Celijakija se razlikuje od blažih oblika netolerancije na gluten ili alergije na žitarice: kod celijakije nastaje pravolinijsko oštećenje crevnog zida, pa je neophodna stroga dijeta do kraja života. Uz pravilnu bezglutensku ishranu, dete može normalno da raste i razvija se.

Kako gluten utiče na osobe sa celijakijom?

Gluten kod obolelih od celijakije izaziva snažnu imunološku reakciju. Kada jedete hranu sa glutenom, organizam tu namirnicu doživljava kao strano telo. Imuni sistem napada sluzokožu tankog creva i dolazi do upale. U takvoj situaciji, oštećene crevne resice više ne mogu efikasno da apsorbuju hranljive materije iz hrane. Zbog toga se mogu javiti simptomi poput gubitka težine, hroničnog umora i nedostatka energije, jer telo ne dobija dovoljno nutrijenata.

U digestivnom traktu mogu se javiti česti proliv, zatvor, nadimanje ili bolovi u stomaku posle obroka. Osim toga, zbog slabije apsorpcije mogu da nastanu i nedostaci u organizmu: najčešća je anemija (pad broja crvenih krvnih zrnaca) usled manjka gvožđa ili folata. Dugotrajna nelečena celijakija može dovesti i do smanjenja koštane mase – telo ne apsorbuje dovoljno kalcijuma i vitamina D, što povećava rizik od lomova kostiju.

Celijakija takođe može imati simptome van creva. Osoba može imati specifičan osip na koži (dermatitis herpetiformis), česte glavobolje, razdražljivost ili probleme sa plodnošću. Čak i kod dece može doći do usporenog rasta i razvoja zbog nutritivnih nedostataka. Kada se uzastopno iz ishrane izbaci gluten, upalni proces prestaje i crevni epitel se vremenom obnavlja. Tada se simptomi smiruju: energija se vraća, rad creva se normalizuje i dolazi do postepenog oporavka organizma. Razlika u odnosu na lakšu netoleranciju na gluten je u tome što kod celijakije dolazi do stvarnih oštećenja sluzokože, dok kod osetljivosti na gluten toga nema. U svakom slučaju, ako se dijeta dugo ne pridržava, creva ostaju trajno oštećena i rizik od komplikacija raste.

Prirodni preparat za anemiju

Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.

Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.

Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.

Namirnice koje treba izbegavati kod celijakije

Kod celijakije je neophodno potpuno izbaciti gluten. To znači izbegavati:

• Žitarice i proizvode od njih: pšenicu (brašno, hleb, pecivo, testenine, pita, krekeri), ječam (slad u pivu, instant kaša, žitarice za doručak) i raž (ražani hleb, raženi keks). Ovas i proizvodi od zobi su bezbedni samo ako imaju oznaku „bez glutena“, jer često sadrže tragove pšenice.
• Prerađene namirnice: sve gotove mešavine i brza hrana – supe u kesici, gotova jela, sosevi, marinirani komadi mesa ili ribe – mnogi od njih zgušnjavaju brašnom ili skrobom. Instant pire krompir, gotova jela u konzervi i prerađene kobasice često imaju pšenični skrob ili brašno.
• Kolači, grickalice i pića: kolači, keksi i sladoledi sa dodatnim aromama mogu sadržati gluten, posebno ako se u njima koriste vafle ili brašno za teksturu. Čips može imati dodatak žitarica, a standardno pivo uvek sadrži gluten. Većina alkoholnih pića na bazi žitarica (viski, pšenično pivo) takođe sadrže gluten.
• Začini i aditivi: brašno se stavlja čak i u kečap, ajvar, gotove sosove i prelive da bi se zgusnuli. Proveravajte zgušnjivače na bazi žitarica: instant prah za puding, mlevene začinske mešavine i praškasti pojačivači ukusa često imaju pšenični skrob. Čak i prašak za pecivo često sadrži brašno.

Jednostavno rečeno, morate izbegavati svaku namirnicu koja u sastojcima navodi pšenicu, ječam ili raž. Ako proizvod ima na etiketi bilo koju od tih žitarica ili upozorenje o tragovima glutena, bolje ga nemojte kupovati ni jesti.

Namirnice koje su prirodno bez glutena

Većina svežih i neobrađenih namirnica je prirodno bez glutena i bezbedna za osobe sa celijakijom. To znači da možete slobodno jesti:

• Voće i povrće (sveže ili zamrznuto) – na primer: jabuke, kruške, bobičasto voće, banane, šargarepa, paprika, paradajz, kupus, krastavac, krompir, slatki krompir, bundeva, šampinjoni i drugo. (Pazite jedino na gotova jela od povrća sa dodatnim prelivima ili sosovima koji mogu sadržati gluten).

• Meso, riba i jaja – sveže meso piletine, ćuretine, govedine, svinjetine, kao i sveža riba (losos, pastrmka, haringa i dr.) i jaja, bez dodatnog pohovanja ili prezli. (Prerađevine kao što su kobasice i šunke treba proveriti na deklaraciji jer su česti aditivi).
• Mlečni proizvodi – mleko, jogurt (obični ili kiseli), kefir, meki i tvrdi sirevi. Tvrdi sirevi kao što su gouda, ementaler, parmezan, mocarela i kačkavalj su bez glutena. Pavlaka i kiselo mleko su takođe bezbedni. (Jedino čuvajte jogurte sa voćnim dodacima – često sadrže zgušnjivače).
• Skrobne namirnice – pirinač, kukuruz (kokice, palenta), heljda, proso, kinoa, amarant, tapioka (od biljke kasave) i sirak (sorghum). Sve su to žitarice ili gomolji bez glutena. Možete ih koristiti umesto pšeničnog brašna i hleba. Na primer, koristite brašno od pirinča, kukuruzni skrob ili mlevenu heljdu za pripremu hleba, palačinki i kolača.
• Mahunarke, orašasti plodovi i semenke – pasulj, sočivo, grašak, leblebija, kao i bademi, orasi, lešnici, pistaći, suncokretove i bundeve semenke, susam i lan. Ove namirnice su bogate proteinima, vlaknima i zdravim mastima.
• Pića i bezalkoholni napici – voda, prirodni voćni sokovi, limunada, čajevi (biljni, zeleni ili crni) su bez glutena. Čista kafa (mlevena ili instant bez dodataka) je bezbedna. Većina gaziranih i voćnih sokova bez dodataka glutena ne pravi problem. Alkoholni piće na bazi žitarica treba izbegavati.

Ove namirnice obezbeđuju proteine, ugljene hidrate, vlakna, vitamine i minerale neophodne za zdrav život, ali je važno dalje planirati obroke da budu što raznovrsniji.

Bezglutenske zamene: šta kupovati?

Bezglutenska ishrana danas ima mnogo alternativnih proizvoda umesto pšenice. Evo nekoliko zamena koje možete kupiti:

• Bezglutensko brašno: na primer pirinčano, kukuruzno, krompirovo, heljdino, bademovo ili pasulj brašno. Ova brašna se mogu koristiti za pečenje hleba, kolača i palačinki. Često se kombinuju (mešavine nekoliko brašna) kako bi testo imalo bolju teksturu.

• Bezglutenski hleb i testenina: u prodavnicama postoje gotovi bezglutenski hlebovi, peciva, tortilje od kukuruza ili mešavine pirinča i krompira, kao i sveža ili suva testenina od pirinča, mahunarki ili heljde. Ovi proizvodi izgledaju i koriste se slično onima od pšenice, ali nemaju gluten.
• Grickalice i užine: kukuruzni krekeri, rižini krekeri, palenta u obliku krekera, bezglutenski keksi, kokice, neslani kikiriki i bademi. Čips od kukuruza i tortilje obično su bez glutena, ali pažljivo proverite deklaraciju.
• Drugi proizvodi: sojini i pirinčani soja sos (potražite „tamari“ ili oznaku „gluten-free“), kokosovo brašno, čiđerikino i bademovo brašno za pečenje, kao i razni prirodni začini i mešavine (očišćene od brašna).

Kako čitati deklaracije na proizvodima

Čitanje deklaracija je ključ uspešnog izbora bezglutenskih namirnica. Evo kako da se snađete:

• Potražite oznaku “bez glutena”: Proizvodi koji su bezbedni za osobe sa celijakijom obično imaju na etiketi “bez glutena” ili simbol precrtane klasne žitarice. Tada možete biti mirni da proizvod sadrži najmanje 20 mg glutena na kg, što je doza koju regulative smatraju bezbednom za celijakiju.
• Pročitajte listu sastojaka: Ako nema izričitog natpisa, proverite da li se navode zabranjeni sastojci. Ključne reči su: pšenica, ječam, raž, gluten. Na primer, ako piše „pšenično brašno“, „ječmeni slad“, „pšenični griz“ ili „semolina“, proizvod nije bezbedan. Obratite pažnju i na termine „pšenični skrob“, „pšenične mrvice“ ili „ječmeni ekstrakt“. Čak i ako je neki aditiv (npr. maltodekstrin) u pitanju, a nije naznačeno poreklo, budite oprezni, jer maltodekstrin može doći od žitarica. Ako niste sigurni u neki složen naziv, bolje ga izbegnite.
• Upozorenja o tragovima: Često ćete na etiketi videti napomenu “može sadržati tragove pšenice/glutena”. To znači da se proizvod pravi u objektu gde se radi sa pšenicom i da postoji rizik od slučajne kontaminacije. Osobe sa celijakijom obično takve proizvode izbegavaju. Ne znači da je sam sastojak opasan, već da je oprez potreban.
• Pozor na “skriveni” gluten: Neki prehrambeni aditivi mogu kriju gluten. Na primer, “hidrolizovan biljni protein” ili “maltodekstrin” mogu biti od žitarica. Prah za pecivo često sadrži pšenični skrob. Ako vidite takve izraze, proverite da li piše izvor. Ako piše „wheat starch” (pšenični skrob) ili “barley” (ječam), izbegavajte.

Skriveni gluten: najčešće zamke u svakodnevnoj ishrani

Često zaboravljamo da gluten može biti skriven i u namirnicama koje na prvi pogled ne deluju opasno. Najčešće zamke su:

• Soja i brašna u sosovima i supama: Većina soja sosova (osim tamari soja sosa) sadrži pšenicu. Isto važi za gotove marinade, umake za salate i bujon-kocke – mnogi su zgušnjeni pšeničnim brašnom ili maltom (ječmenim sladom). Jedna kašika soja sosa može napraviti problem.
• Začinske mešavine i instant jela: Praškasti začini za roštilj, instant supice i gotove mešavine mogu sadržati žitni skrob ili brašno za protivgrušаč. Čorbe u kesicama često se zgušnjavaju pšeničnim skrobom.
• Slatkiši i prerađene grickalice: Čokolada, bombone i žvake mogu imati pšenični škrob u aromama, a nekad i komadiće vafla ili brašna. Sendvič kolači sa karamelom ili lešnicima često su napravljeni od pšeničnog testa. Gotovi namazi (čokoladni, voćni) mogu imati dodatke sa glutenom.

• Čips i napici: Kukuruzni čipsevi i slani štapići su obično bezbedni ako piše samo kukuruz. Međutim, čips sa aromama (slani štapići sa ukusom slanine, kiselog vrhnja i luka i dr.) ponekad koriste pšenični skrob ili arome koje sadrže gluten. Standardno pivo uvek sadrži gluten, dok su voćni sokovi i vina (koja su samo od grožđa) uglavnom sigurni.
• Dodaci ishrani i lekovi: Gluten se ponekad koristi kao dodatak (vezivo ili punilo) u tabletama i prahovima za suplemente. Ako pijete lekove u obliku tableta ili kapsula, proverite sa farmaceutom da li sadrže žitarice u sastavu. Uvek se, međutim, više fokusirajte na hranu.

Kako izgleda pravilno izbalansiran bezglutenski obrok

Pravilno izbalansiran obrok ima više komponenti koje telo održavaju zdravim. Obrok bi trebalo da sadrži:

• Proteine: Svaki obrok treba da ima izvor kvalitetnih proteina. To mogu biti nemasno meso (piletina, ćuretina, teleće ili juneće meso), riba (losos, pastrmka, tuna), jaja, kao i mahunarke (pasulj, grašak, sočivo). Proteini pomažu izgradnju i obnavljanje mišića i tkiva. Kada kuvate bez glutena, izbegavajte pohovano meso u prezlama jer to dodaje skriveni gluten.
• Ugljene hidrate: Potrebni su vam energenti iz skroba. Dozvoljeni izvori su pirinač, krompir, batat (slatki krompir), kukuruz (palenta ili kukuruzne tortilje), heljda, proso ili kinoa. Ovi izvori daju energiju i bogati su vlaknima (posebno integralni ili tamniji oblici kao što je crni pirinač ili integralni heljdini krupnik). Vlakna iz ugljenih hidrata pomažu da se obrok duže vari i održava osećaj sitosti.
• Voće i povrće: Velika porcija šarenog povrća (bar dve vrste po obroku) može biti kuvana ili u svežoj salati. Povrće obezbeđuje vitamine, minerale i dodatna vlakna – na primer, šargarepa, paprika, brokoli, zelena salata, paradajz i krastavac. Voće (jabuka, banana, bobičasto voće) može biti desert ili međuobrok i treba ga jesti sveže. Voće daje vitamine (kao što su C i E) i prirodne šećere za energiju.
• Zdrave masti: Dodavanje zdravih masti u obrok poboljšava ukuse i pomaže apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima (A, D, E, K). Dobri izvori masti su maslinovo ili suncokretovo ulje (za preliv salati), avokado, masline, kao i orašasti plodovi (orasi, bademi) i semenke (lan, suncokret). Na primer, dve kašike orašastih plodova u salati ili malo maslinovog ulja daje zdrave masti i prijatan ukus.
• Mlečni proizvodi ili alternative: Jogurt, kefir i tvrdi sirevi su dobri izvori kalcijuma i proteina. Ako ne uzimate mlečne proizvode, birajte obogaćena biljna mleka ili jogurte (sojino, bademovo, pirinčano) koji sadrže dodatni kalcijum i vitamin D. Mlečni proizvodi takođe pomažu u varenju hrane i doprinose unosu proteina i minerala.

Primer uravnoteženog obroka: Grilovana piletina ili riba, šolja kuvanog pirinča ili pečenog krompira, velika porcija mešavine povrća (npr. brokoli i šargarepa) začinjena maslinovim uljem i limunom, i voćna salata (npr. jagode i bobičasto voće) za desert. Ovakav obrok sadrži sve grupe namirnica, te obezbeđuje energiju, proteine, vitamine i minerale potrebne organizmu. Što se više pridržavate ovakvih šarenih i raznovrsnih obroka, vaša ishrana će biti zdravija i pravilnija. Takođe, pijte dovoljno vode – hidratacija je važna kako bi se i creva i ostali organi bolje oporavili.

Ishrana kod celijakije u školi, na poslu i tokom putovanja

Život sa celijakijom van kuće zahteva dobru pripremu i organizaciju. U školi ili na fakultetu preporučuje se da ponesete sopstveni obrok. Napravite sendvič od bezglutenskog hleba ili tortilja, salatu sa piletinom, ribom ili pasuljem, sveže voće i orašaste plodove kao užinu. Na taj način ćete biti sigurni da unosite samo namirnice koje dobro poznajete. Ako imate menzu ili kantinu, obavestite kuvarsko osoblje o svojoj dijagnozi i zamolite za pripremu obroka bez glutena. Čak i običan ručak od pečene piletine sa povrćem i pirinčem može biti ukusan i bezbedan ako se sprema odvojeno. Upoznavanjem nastavnika ili ostalog osoblja sa vašim potrebama može se dodatno obezbediti da vaše obroke čine bezbedni sastojci.

Na poslu isto važi: planirajte obroke unapred. Pripremite salatu sa tunom ili piletinom, kuvana jaja, sendvič sa domaćim hlebom i puterom ili kuvano povrće sa tunom. Ponesite i grickalice kao što su rižini krekeri, neslani bademi ili voće za međuobrok. Prilikom korišćenja zajedničke kuhinje pazite da pribor i uređaji (na primer toster ili daska za sečenje) nisu kontaminirani mrvicama drugih. Dovoljno je da imate svoj tanjir i pribor ili da kuhinjsku površinu obrišete pre pripreme obroka. Većina kolega razume zdravstevne potrebe kada im se objasni ozbiljnost – ne plašite se da im kažete nešto: na primer, “gluten mi je kao otrov”.

Tokom putovanja planiranje je još važnije. Uvek imajte sa sobom neke sigurne namirnice za put: bezglutenski sendvič, rižine krekeri, sušeno voće, orašasti plodovi ili domaći kolač od heljde. Pre polaska proverite ima li na destinaciji prodavnica zdrave hrane ili restorana sa „gluten-free” jelovnikom. U mnogim većim gradovima postoje restorani koji nude bezglutenska jela, pa se možete raspitati online ili u turističkom vodiču. Na putu, umesto piva ili šejka, pijte vodu, sok ili čaj. Kada boravite u hotelu ili jedete u javnom restoranu, jasno recite konobaru da imate celijakiju – mnogi restorani danas imaju oznaku da nude bezglutenske opcije. Ako niste sigurni u sastav jela, bolje izaberite jelo koje je po definiciji bez glutena (npr. sveže meso sa povrćem) nego da rizikujete.

Sve u svemu, organizacija je ključ: nosite obroke od kuće kad je to moguće, raspitajte se i jasno naznačite svoje zahteve i uvek sa sobom imajte rezervnu užinu. Na taj način ćete izbeći neželjene situacije i jesti zdravo i zadovoljno, bez obzira gde se nalazili.

Kako jesti u restoranu ako imate celijakiju?

Jedenje u restoranu može biti poseban izazov, ali uz prave korake moguće je uživati u obroku bez bojazni. Pre svega, obavestite osoblje o svojoj dijagnozi – recite „imam celijakiju, ne smem gluten”. Pitanja koja možete postaviti su: da li sosovi sadrže brašno ili skrob, na koji način je pripremljeno meso (da li je pečeno na roštilju ili pohovano), kako spremaju salatu (da li se preliv pravi sa brašnom) i slično. Ako restoran ima poseban “bezglutenski meni” ili jela označena na meniju, i to je prednost, ali uvek proveravajte sastojke.

Za sigurne stavke birajte jednostavne namirnice: sveže meso ili riba sa roštilja, kuvano povrće i prilog od pirinča ili krompira. Salate su obično bezbedne ako su svi sastojci prirodni (povrće, meso, sir) i ako znate da dresing nije zgušnjavan brašnom. Tvrdi sirevi i običan jogurt (bez dodatih zrnaca ili preliva) su obično bez glutena. Dobar izbor za desert može biti sveže voće ili sladoled od čistih sastojaka.

Izbegavajte jela sa testom ili preciznijim sastojcima: hleb, testenine, pohovano meso ili riba, supe sa brašnastim zaprškama. Uvek proverite i alkoholna pića – obična vina i rakije od voća su uglavnom bez glutena, ali izbegavajte pivo i žitne likere.

Važno je da budete strpljivi i jasni u komunikaciji: većina kuvara i konobara će se potruditi da prilagode obrok ako znaju koliko vam je ozbiljno. Pre odlaska u restoran možete čak pozvati i raspitati se o mogućnostima – neki restorani koje često posećujete mogu uvesti zdrava jela na jelovniku zbog pacijenata sa celijakijom. Uz ovakvo planiranje i razgovor, obrok u restoranu biće bezbedan i prijatan.

Nutritivni nedostaci na koje treba obratiti pažnju

Ljudi sa celijakijom mogu imati i neke nutritivne nedostatke zbog ranijeg lošeg unosa ili oštećenih creva. Najčešći nedostaci su:

• Gvožđe: Često se razvija anemija jer se gvožđe apsorbuje u delu creva koji je oštećen. Zbog toga uključite u ishranu meso (posebno crveno), tamno zeleno povrće (spanać, blitvu), pasulj i jaja. Ako se javi anemija, lekar može preporučiti dodatak gvožđa.
• Vitamin B12 i folati: Ovi vitamini su važni za krv i nervni sistem. Nalaze se u mesu, jajima i mlečnim proizvodima (vitamin B12), te u zelenom povrću, mahunarkama i žitaricama (folati). U bezglutenskoj ishrani manje je obogaćenih žitarica, pa pazite da ne preskačete jaja i povrće. Ako je potrebno, mogu se uzimati suplemeti vitamina B.
• Vitamin D i kalcijum: Oštećeni deo creva ne apsorbuje dobro kalcijum, pa često dolazi do nedostatka. Kalcijum je važan za kosti i zube, a vitamin D pomaže njegovo usvajanje. Jedite mlečne proizvode i obogaćena biljna mleka, orahe i semenke (bogate kalcijumom i magnezijumom), a boravite na suncu i jedite masnu ribu i jaja da biste obezbedili dovoljno vitamina D.
• Ostali minerali: Moguća su i smanjenja cinka i magnezijuma. Oni su prisutni u mesu, ribi, orašastim plodovima i semenima. Trudite se da svakodnevno unosite ove namirnice, jer su važni za imunitet i metabolizam.
• Vlakna: Bezglutenska ishrana može biti siromašna vlaknima (jer se izostavljaju integralne žitarice). Nedostatak vlakana može dovesti do zatvora i loše probave. Nadoknadite ih voćem, povrćem, orašastim plodovima i mahunarkama, kao i integralnim bezglutenskim žitaricama (heljda, proso, integralni pirinač).

Nedostatak ovih nutrijenata može izazvati osećaj slabosti, umor, lomljive kosti ili promene na koži i noktima. Zbog toga se nakon dijagnoze preporučuju i krvni testovi za gvožđe, vitamine i minerale. Ako se utvrde manjkavosti, lekar može savetovati suplemente dok se crevna sluzokoža ne zaleči. Ipak, najbolji način da popravite nutritivni status jeste bogata i raznovrsna ishrana: ako jedete iz svih pomenutih grupa namirnica i pazite na zdravu kombinaciju, lakše ćete nadoknaditi sve potencijalne rupe u ishrani.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.