Proizvodnja meda je rezultat interakcije dostupnosti resursa (nektar i polen), mogućnosti pčela da te resurse prikupe, i upravljačkih odluka pčelara. Kratkoročno vreme (temperatura, vetar, padavine) često direktno ograničava let i unos nektara, dok dugoročni klimatski trendovi menjaju fenologiju i stabilnost paše. Zdravstveni stresori (Varroa, nozemoza, virusi, trovanja) smanjuju snagu društava i efikasnost sakupljanja, a prakse kao što su migraciono pčelarenje, prihrana i gustina košnica pomeraju prinos naviše ili naniže, često uz troškove i rizike. Na globalnom nivou, procene proizvodnje i broja košnica zavise od izvora i godine, što uvodi dodatnu nesigurnost u poređenja između regiona.
Uvod
Med je definisan kao prirodna slatka supstanca koju pčele proizvode od nektara ili medne rose, uz transformaciju i sazrevanje u saću, a standardi poput CXS 12-1981 preciziraju i ključne parametre kvaliteta (npr. vlaga) koji posredno utiču na tehnološke odluke u proizvodnji. Globalni pregled ukazuje da je proizvodnja meda značajna poljoprivredno-šumarska aktivnost; na primer, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) navodi 1,87 miliona tona u 2018, uz regionalne razlike i napomenu o mogućim podcenama zbog informalne trgovine. Procene Međuvladina platforma za biodiverzitet i ekosistemske usluge (IPBES) naglašavaju da su poljoprivreda i pčelarstvo povezani kroz oprašivanje i da rizici potiču iz promena namene zemljišta, pesticide i klimatske promene, uz česte interakcije faktora.
Reference
Codex Alimentarius Commission, 2022 (amended), Standard for Honey CXS 12-1981, Codex Alimentarius, URL: https://workspace.fao.org/sites/codex/Standards/CXS%2012-1981/CXS_012e.pdf
FAO, 2024 (statistički portal), Honey and beeswax | Statistics, FAO Forestry NWFP, URL: https://www.fao.org/forestry/nwfp/statistics/honey-and-beeswax/en
Council of the European Union, 2001 (consolidated 2014), Council Directive 2001/110/EC relating to honey, EUR-Lex, URL: https://eur-lex.europa.eu/eli/dir/2001/110/oj/eng
IPBES, 2016, Summary for policymakers: pollinators, pollination and food production (IPBES/4/19), IPBES, URL: https://files.ipbes.net/ipbes-web-prod-public-files/downloads/pdf/ipbes_4_19_annex_ii_spm_pollination_en.pdf
Klimatski uslovi
Sinteza kratkoročnih studija ukazuje da pčele generalno lete u opsegu oko 10–40 °C, uz optimalnu efikasnost sakupljanja između 20 i 30 °C, dok veće brzine vetra (u literaturi pragovi oko 1,6–6,7 m/s) smanjuju efikasnost leta i foraginga. Terenska analiza na mediteranskom ostrvu zasnovana na višegodišnjim podacima vage košnice nalazi optimum produktivnosti oko 17 °C u proleće i 26 °C u leto, uz opseg “pozitivne” dnevne produktivnosti približno 14–28 °C. Modeliranje zasnovano na satnim promenama mase košnice i meteorološkim podacima (17 košnica, 16.036 zapisa) identifikovalo je najviše pozitivne promene mase pri spoljnoj temperaturi 19–27 °C i relativnoj vlažnosti 20–40%, uz slabe do umerene korelacije i primenu Random Forest regresije. Dugoročno, postoje kontradiktorni nalazi: u Južnoj Poljska i delu Ujedinjeno Kraljevstvo zabeležen je rast prinosa i brojnosti vrcanja kroz decenije uz povezanost sa višim temperaturama u kasnom proleću i letu, dok se u isto vreme smanjuje udeo prve paše u ukupnom godišnjem prinosu. Sistematski pregled o klimatskim promenama ukazuje da efekti mogu biti negativni, neutralni ili pozitivni u zavisnosti od regiona i prakse, što ograničava generalizacije.
| Klimatski faktor | Kvantitativni pragovi i nalazi iz literature | Tipične metode u studijama | Očekivani pravac efekta na prinos |
| Temperatura | Let 10–40 °C; optimum foraginga 20–30 °C; dnevna produktivnost 14–28 °C; optimumi 17 °C (proleće) i 26 °C (leto); model 19–27 °C uz RH 20–40% | vage košnica, meteorološki podaci, regresije i ML | nelinearan (pad pri ekstremima) |
| Vetar | smanjenje efikasnosti pri višim brzinama (navedeni pragovi 1,6–6,7 m/s) | broj izlazaka/ulazaka, vremenski senzori | negativan |
| Padavine | direktno zaustavljaju let; povećavaju šum u merenjima mase | vage košnica + kišomer | negativan kratkoročno |
| Suša/toplotni talasi | redukcija cvetanja i nektara, veći troškovi hlađenja košnice | fenologija + resursi + monitoring | negativan u sušnim zonama |
Reference
Vincze, C., 2024, A review of short-term weather impacts on honey production, International Journal of Biometeorology (PMC), PMID: 39643781, URL: https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC11785677/
Gounari, S., Proutsos, N., Goras, G., 2022, How does weather impact on beehive productivity in a Mediterranean island?, Italian Journal of Agrometeorology, DOI: 10.36253/ijam-1195
Komasilova, O., Zacepins, A., Komasilovs, V., Kviesis, A., 2025, The impact of meteorological factors on the honey bee colony weight dynamics, Rural Sustainability Research, DOI: 10.2478/plua-2025-0007
Langowska, A. et al., 2017, Long-term effect of temperature on honey yield and honeybee phenology, International Journal of Biometeorology, DOI: 10.1007/s00484-016-1293-x
Zapata-Hernández, G. et al., 2024, Advances and knowledge gaps on climate change impacts on honey bees and beekeeping: A systematic review, Global Change Biology, DOI: 10.1111/gcb.17219
Quaresma, A. et al., 2025, Honey bee food resources under threat from climate change, Nature Communications, DOI: 10.1038/s41467-025-68085-6
Medonosno bilje i pčelinja paša
U intenzivnim poljoprivrednim sistemima medonosne pčele često preferiraju masovno cvetajuće useve, dok divlje pčele više zavise od poluprirodnih staništa; u jednom intenzivnom agro-pejzažu masovno cvetajući usevi su navedeni kao dominantan izvor polena za pčele tokom godine (npr. 62% godišnjeg polenskog unosa u citiranom kontekstu), što povećava rizik od “praznina” kada masovna cvetanja prođu. Nutritionalna literatura naglašava da monotona ishrana i niska raznovrsnost polena povećavaju stres i osetljivost na bolesti; varijabilnost nutritivnog kvaliteta polena je velika (npr. širok raspon proteina po biljnim vrstama), pa biodiverzitet paše ima direktnu biološku cenu i korist. Urbana istraživanja (poređenje 15 košnica u urbanom i poljoprivrednom okruženju) koriste polenske zamke i identifikaciju polena; nalazi ukazuju da se količina i raznovrsnost polena često ne razlikuju statistički, ali se menja sastav biljnih vrsta, a ciljano obogaćivanje urbanih livada autohtonim biljem povećava broj posmatranih vrsta divljih pčela. Na nivou Evropska unija, standardizovano prikupljanje polena (aktivacija polenskih zamki oko 24 h na dve košnice po pčelinjaku, na 310 stacionarnih pčelinjaka u 27 zemalja, na dvonedeljnoj dinamici od maja do avgusta 2023) pokazuje kako se paša može meriti i upoređivati na skali kontinenta, uključujući klimatski signal.
Reference
Rollin, O. et al., 2013, Differences of floral resource use between honey bees and wild bees in an intensive farming system, Agriculture, Ecosystems & Environment, DOI: 10.1016/j.agee.2013.07.007
Heiniger, C. et al., 2023, Floral resources used by bees in urban areas: the case of Geneva, Switzerland, Frontiers in Ecology and Evolution, DOI: 10.3389/fevo.2023.1199438
Ansaloni, L.S. et al., 2025, An Overview of the Nutritional Requirements of Honey Bees (Apis mellifera), Insects, DOI: 10.3390/insects16010097
IPBES, 2016, Summary for policymakers (IPBES/4/19), IPBES, URL: https://files.ipbes.net/ipbes-web-prod-public-files/downloads/pdf/ipbes_4_19_annex_ii_spm_pollination_en.pdf
Quaresma, A. et al., 2025, Honey bee food resources under threat from climate change, Nature Communications, DOI: 10.1038/s41467-025-68085-6
Jačina i sastav pčelinjeg društva
Eksperimentalni rad sa randomizovanim blok dizajnom (četiri nivoa početne snage: 4, 6, 8 i 10 ramova, uz procenjene populacije oko 9.800 do 24.500 odraslih pčela) pokazuje eksponencijalni rast prinosa: početno 10-ramna društva su proizvodila oko 2,32 puta više meda u odnosu na 4-ramna (bazni prinos 2,82 kg/košnici u toj sezoni), uz pozitivne korelacije između snage, legla, gradnje saća i aktivnosti sakupljanja. Praksa zamene matica je masovno zastupljena u profesionalnijim sistemima: ankete među pčelarima u Poljska (1980–2018; 2.964 upitnika) nalaze da pčelari u proseku menjaju oko 52% matica po sezoni, što odražava percepciju da mlađe i “kvalitetnije” matice podižu produktivnost preko jače radne populacije. Laboratorijski i poluterenski radovi o kvalitetu matica ukazuju da ontogenetski faktori (npr. starost larve pri ulasku u razvojni put matice) menjaju feromonske profile i ponašanje radilica (retinue response), što je jedan od mehanizama preko kojeg genetika i rearing protokoli mogu oblikovati koheziju i radnu organizaciju društva.
Reference
Bhusal, S.J., Thapa, R.B., 2006, Response of Colony Strength to Honey Production: Regression and Correlation Analysis, Journal of the Institute of Agriculture and Animal Science, DOI: 10.3126/jiaas.v27i0.706
Bieńkowska, M. et al., 2020, Honey Bee Queen Replacement: An Analysis of Changes in the Preferences of Polish Beekeepers through Decades, Animals (PMC), DOI: 10.3390/ani10091651
Rangel, J. et al., 2016, Honey Bee (Apis mellifera) Queen Reproductive Potential Affects Queen Mandibular Gland Pheromone Composition and Worker Retinue Response, PLOS ONE, DOI: 10.1371/journal.pone.0156027
Sharma, R., Bhatia, R., 2001, Economics of stationary and migratory beekeeping in Himachal Pradesh, Agricultural Science Digest, 21(3):196–197, URL: https://arccarticles.s3.amazonaws.com/webArticle/articles/asd213018.pdf
Zdravstveno stanje pčela
Sistemski i pregledni radovi identifikuju Varroa destructor kao dominantan globalni stresor, ne samo zbog direktnog parazitizma već i zbog prenošenja virusa i imunološkog opterećenja društva, uz posledice po produktivnost i preživljavanje. Nozemoza (posebno Nosema ceranae) je povezana sa padom proizvodnje meda i broja radilica; u Srbija je dugoročno praćenje (1992–2017; 7.386 uzoraka) zabeležilo varijabilnu prevalencu spora-pozitivnih društava (oko 14,4% do 65,4% po godinama), uz preporuke za higijenske i preventivne mere. Ključna nesigurnost je intenzitet sinergija: pregled navodi da kombinacija infekcije N. ceranae i pojedinih insekticida može dramatično povećati mortalitet u odnosu na pojedinačne tretmane (primer navedenog opsega prelazi 80% u nekim eksperimentalnim kombinacijama), što znači da “umerena” izloženost može postati funkcionalno visoko-rizična u realnim uslovima. U oceni rizika pesticida, Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) zaključuje da su za više spoljašnjih upotreba neonikotinoida identifikovani visoki rizici, uz zavisnost od putanje izloženosti (npr. ostaci u polenu/nektaru, drift prašine).
Reference
Warner, S. et al., 2024, A scoping review on the effects of Varroa mite, Science of the Total Environment, DOI: 10.1016/j.scitotenv.2023.167337
Morfin, N. et al., 2023, Varroa destructor and its impacts on honey bee biology, Frontiers in Bee Science, DOI: 10.3389/frbee.2023.1272937
Marín-García, P.J. et al., 2022, The Role of Nosema ceranae in Honey Bee Colony Losses and Current Insights on Treatment, Pathogens (PMC), DOI: 10.3390/pathogens11030300
Matović, K. et al., 2020, Twenty-five-year study of Nosema spp. in honey bees in Serbia, Saudi Journal of Biological Sciences, DOI: 10.1016/j.sjbs.2019.11.012
EFSA, 2018, Q&A: Conclusions on neonicotinoids 2018, European Food Safety Authority, URL: https://www.efsa.europa.eu/sites/default/files/news/180228-QA-Neonics.pdf
Pčelarska praksa i upravljanje
Migraciono pčelarenje može povećati prinos po košnici, ali uz heterogenu sliku rizika: u jednoj ekonomskoj studiji, migratorni pčelari su imali 41,6 kg/košnici naspram 15,66 kg/košnici kod stacionarnih, uz veću završnu snagu društava (npr. 14,6 naspram 8,3 ramova nakon ciklusa selidbi) i gotovo trostruko veće neto prinose po košnici. S druge strane, sistematski pregled o migracionom pčelarenju identifikuje trend ka većoj prevalenciji patogena i parazita, ali i naglašava heterogenost nalaza i nedostatak kontrolisanih studija koje izolovano mere uticaj migracija. Optimalna “nosivost” paše je merljiv upravljački parametar: model zasnovan na potencijalu lučenja nektara biljne zajednice i produktivnosti predlaže optimume oko 54 Langstroth košnice/km² za Ziziphus pašu i 44 Langstroth košnice/km² za Acacia pašu (sa projekcijama rasta profitabilnosti od ~130% do ~208% u datim scenarijima), što ukazuje da prevelika gustina obara prinos kroz kompeticiju za resurse. Prihrana u periodima bespaše može povećati merene pokazatelje produktivnosti: eksperiment sa više dijeta i ANOVA/GLM analizom nalazi, na primer, prinos 7 kg u najboljoj tretmanskoj grupi naspram 0,7 kg u kontroli, uz statističke razlike između tretmana i jasnu vezu sa površinom legla i zalihama. Tehnologija košnice i intenzitet upravljanja takođe su bitni: u komparativnoj analizi tradicionalnih i “box” košnica, procenjena produktivnost box košnica je bila 72% viša, pri čemu su rad, prihrana i terapije bili statistički značajni ulazi u proizvodnoj funkciji.
Reference
Sharma, R., Bhatia, R., 2001, Economics of stationary and migratory beekeeping in Himachal Pradesh, Agricultural Science Digest, 21(3):196–197, URL: https://arccarticles.s3.amazonaws.com/webArticle/articles/asd213018.pdf
Martínez-López, V. et al., 2022, Migratory beekeeping and its influence on the prevalence and dispersal of pathogens to managed and wild bees: a systematic review, One Health, DOI: 10.1016/j.onehlt.2022.100490
Al-Ghamdi, A. et al., 2014/2016, New approach for determination of an optimum honeybee colony’s carrying capacity…, Saudi Journal of Biological Sciences, DOI: 10.1016/j.sjbs.2014.09.020
Amera, W.A. et al., 2024, Effect of various supplements on productive performance of honey bees…, PLOS ONE, DOI: 10.1371/journal.pone.0303579
Girma, M. et al., 2017, Comparative analysis of profitability of honey production using traditional and box hives (PMC), URL: https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC5478371/
Pavlin, A. et al., 2025, Go with the flow: a case study of migratory beekeeping and its associated costs, URL: https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC12412298/
Sezonske i regionalne razlike
Dugoročni podaci pokazuju da porast temperatura može pomeriti termine ključnih događaja (prvi izlet, prvi unos, poslednje vrcanje) i povećati broj vrcanja, ali istovremeno promeniti raspodelu prinosa između ranih i kasnih paša, što je bitno za planiranje (npr. raspored medišta, timing selidbi i terapija). Kratkoročna meteorološka ograničenja imaju dnevnu strukturu: optimalni uslovi za unos nektara često su jutro i rano popodne uz umereno toplo i vlažno vreme, a ekstremi u “kritičnim satima” mogu biti vidljivi na vagama košnice kao prekidi dobitka mase. Na nivou resursa, panevropski podaci o polenu sugerišu da klimatski signal nije samo “pčelarski”, već i botanički, jer promene temperature i padavina smanjuju raznovrsnost i dostupnost biljnih resursa u delovima Evrope, posebno na jugu. U poređenjima regiona treba eksplicitno navoditi standardizovane metrike (kg meda/košnici/paši, kg/košnici/godini, kao i broj košnica po km² paše), jer agregatna proizvodnja po zemlji ima ograničenu interpretabilnost bez strukture proizvodnje i tipa košnice.
Reference
Langowska, A. et al., 2017, Long-term effect of temperature on honey yield and honeybee phenology, International Journal of Biometeorology, DOI: 10.1007/s00484-016-1293-x
Vincze, C., 2024, A review of short-term weather impacts on honey production, International Journal of Biometeorology (PMC), PMID: 39643781, URL: https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC11785677/
Quaresma, A. et al., 2025, Honey bee food resources under threat from climate change, Nature Communications, DOI: 10.1038/s41467-025-68085-6
FAO, 2024 (statistički portal), Honey and beeswax | Statistics, FAO, URL: https://www.fao.org/forestry/nwfp/statistics/honey-and-beeswax/en
Zaključak i preporuke za praksu i istraživanja
Za praksu, literatura podržava četiri “niska rizika” koraka: (1) monitoring prinosa i uslova vage košnice i meteopodataka radi prepoznavanja vremenskih prozora i prekida paše; (2) planiranje gustine košnica u odnosu na realan kapacitet resursa i izbegavanje preopterećenja; (3) strategije za održavanje snage društva (pravovremena zamena matica i prevencija iscrpljivanja); (4) integrisana zaštita od Varroe i smanjenje izloženosti pesticidima kroz koordinaciju sa poljoprivrednicima i izbor vremena tretmana. Za istraživanja, ključne praznine su: uzročno razdvajanje efekta migracija od efekta paše i upravljanja, kvantifikacija sinergija patogen-pesticid u terenskim uslovima, i harmonizacija metrika prinosa između studija (kg/košnici po glavnoj paši, po sezoni, i neto prinos nakon gubitaka).
Reference
IPBES, 2016, Summary for policymakers (IPBES/4/19), IPBES, URL: https://files.ipbes.net/ipbes-web-prod-public-files/downloads/pdf/ipbes_4_19_annex_ii_spm_pollination_en.pdf
EFSA, 2018, Q&A: Conclusions on neonicotinoids 2018, European Food Safety Authority, URL: https://www.efsa.europa.eu/sites/default/files/news/180228-QA-Neonics.pdf
Zapata-Hernández, G. et al., 2024, Advances and knowledge gaps on climate change impacts on honey bees and beekeeping: A systematic review, Global Change Biology, DOI: 10.1111/gcb.17219
Ratajac, R. et al., 2021, The most common causes of honeybee poisoning, Arhiv veterinarske medicine, DOI: 10.46784/eavm.v14i2.289