Šta je RDW u krvi i zašto je važan 

Šta je RDW u krvi?

RDW (Red Cell Distribution Width) je parametar kompletne krvne slike koji pokazuje kako se veličine crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) razlikuju u datom uzorku krvi. Drugim rečima, meri koliko su crvena krvna zrnca ujednačena po veličini. U zdravih ljudi većina eritrocita ima sličnu zapreminu (prečnik oko 6–8 µm), pa je RDW tada nizak.

Kada su u krvi istovremeno i veoma mali i veoma veliki eritrociti, širina raspodele postaje veća i tada je vrednost RDW viša. Povišen RDW znači da postoji velika razlika među veličinama ćelija, odnosno da imamo mešavinu ćelija različitih dimenzija. Za razliku od toga, nizak ili normalan RDW znači da su ćelije skoro sve iste veličine.

Zašto je RDW važan?

RDW je važan zato što daje lekarima dodatnu informaciju o zdravlju krvi i može ukazati na različite poremećaje, posebno anemije. U okviru rutinske analize krvi (kompletne krvne slike) vrednosti hemoglobina, broja eritrocita i hematokrita govore da li ima anemije, dok RDW pokazuje da li su ćelije u krvi ravnomerne ili je prisutna velika razlika među njima. Povišen RDW često se javlja u ranim fazama nastanka anemije (npr. zbog nedostatka gvožđa) i može ukazati na problem čak i pre nego što značajno opadne nivo hemoglobina.

RDW pomaže lekaru da shvati da li treba dalje ispitivanje (npr. dodatne testove za gvožđe, vitamin B12 ili folate), i često je ključan za razlikovanje tipova anemija. Dakle, iako sam po sebi RDW ne postavlja dijagnozu, on je značajan indikator koji, u kombinaciji sa ostalim pokazateljima krvne slike, upućuje na moguće uzroke simptoma kao što su umor, slabost ili bljedilo.

Koja je veza između RDW-a, eritrocita i hemoglobina?

Eritrociti (crvena krvna zrnca) su ćelije krvi koje nose kiseonik iz pluća do svih delova tela pomoću proteina hemoglobina. Svaka ćelija ima graničeni prostor za hemoglobin. Kada se veličina ili oblik eritrocita menja, to može uticati na to koliko hemoglobina može da primi i prenese. RDW direktno govori o veličini eritrocita: ukazuje da li su sve ćelije otprilike iste ili postoje i veće i manje nego normalno. Ako su ćelije različite veličine, to obično znači da su neki stariji eritrociti manji (izdesetkani), dok mlađi mogu biti veći, ili obrnuto.

U oba slučaja to menja raspodelu hemoglobina u krvi. Na primer, ako je kod neke anemije raširena mikrocitoza (mali eritrociti) i makrocitoza (veliki eritrociti), hemoglobin se ne raspoređuje ravnomerno i dolazi do simptoma zbog nedovoljne isporuke kiseonika. Zato se vrednosti RDW posmatraju zajedno sa nivoom hemoglobina: velike razlike u veličini ćelija (visok RDW) mogu ukazivati da nešto nije u redu sa proizvodnjom ili uništavanjem eritrocita, čak i ako je količina hemoglobina u krvi još u granicama normale.

RDW i ostali parametri krvne slike

RDW se uvek tumači u okviru kompletne krvne slike, koja sadrži i druge važne parametre.

Najvažniji među njima su:

• Broj eritrocita (RBC) – ukupan broj crvenih krvnih zrnaca u jedinici zapremine krvi.
• Hemoglobin (HGB) – proteinski sastojak eritrocita koji veže kiseonik; pokazuje sposobnost krvi da prenese kiseonik.
• Hematokrit (HCT) – odnos ukupne zapremine eritrocita prema zapremini krvi.
• MCV (srednji eritrocitarni volumen) – prosečna zapremina jednog eritrocita (mikrocitni, normocitni, makrocitni eritrociti).
• MCH i MCHC – količina hemoglobina u prosečnom eritrocitu i njegova koncentracija.

Pored ovih, analiza krvi obično uključuje i bele krvne ćelije – limfocite (uključujući diferencijalnu analizu WBC) i trombocite. Trombociti takođe imaju parametre obima i varijabilnosti (MPV – prosečna zapremina trombocita, PDW – širina distribucije trombocita), ali oni se ne odnose na eritrocite.

Važno je napomenuti da RDW daje bolju sliku kada se pogleda zajedno sa MCV i ostalim eritrocitnim pokazateljima. Na primer, MCV govori o prosečnoj veličini ćelija, dok RDW govori o njihovoj varijabilnosti. Ako je RDW visok, dobar je savet da se proveri i MCV (da li su ćelije u proseku male ili velike) jer tako lekari dobijaju jasnije objašnjenje razloga za anizocitozu.

Šta su RDW-CV i RDW-SD?

RDW se može izraziti na dva načina. RDW-CV (koeficijent varijacije) je procenat koji pokazuje kolika je varijacija zapremine eritrocita u odnosu na njihovu prosečnu zapreminu (MCV). Jednostavno rečeno, to je standardna devijacija (SD) podeljena sa srednjom vrednošću i pomnožena sa 100. Lako se upoređuje jer je relativan procenat.

RDW-SD meri direktnu širinu distribucije zapremina eritrocita u femtolitrima (fL), nezavisno od MCV. Ona pokazuje konkretno koliko se kreće od najmanje do najveće vrednosti u raspodeli. U praksi se u većini laboratorijskih nalaza koristi RDW-CV (u procentima), jer daje brži pregled odstupanja. Na nalazu će često pisati samo jedan od ova dva, uglavnom RDW-CV, uz referentne vrednosti koje važe u toj laboratoriji. Bez obzira na oznaku, visoke vrednosti bilo kojeg od ova dva znače da su ćelije neujednačene po veličini.

Šta znači povišen RDW u nalazu krvi?

Povišen RDW znači da u krvi ima značajnih razlika u veličini eritrocita. To je jednostavan signal da se u proizvodnji ili uništavanju crvenih krvnih zrnaca nešto ne odvija normalno. Najčešće se povišen RDW javlja kod raznih anemija, posebno onih izazvanih nedostatkom hranljivih materija.

Na primer, kad organizmu ponestane gvožđa, koštana srž počinje da proizvodi sve sitnije eritrocite.Istovremeno, već postoje i normalni ili poneki krupniji eritrociti, tako da se na nalazu vide ćelije širokog raspona veličine – što rezultuje visokim RDW-om. Isto tako, ako nedostaju vitamin B12 ili folati, u srži nastaju veći i neravnomerni eritrociti, ponovo dižući RDW.

Prirodni preparat za anemiju

Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.

Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.

Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.

Uzroci visokog RDW-a

Postoji više mogućih razloga za visok RDW. Najčešće se tiču problema u stvaranju normalnih eritrocita ili prisustva različitih populacija ćelija u krvi. Tipični uzroci uključuju:

• Nedostatak gvožđa (sideropenija): Kada nema dovoljno gvožđa, novoformirani eritrociti bivaju sitniji od normalnih. U početku u krvi kruže i stari normalni eritrociti i novi veoma mali, što znatno poveća širinu njihove raspodele. Povišen RDW može se čak pojaviti pre nego što se primetno smanji hemoglobin.
• Nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline: Ovi vitamini su neophodni za pravilan razvoj eritrocita. Kad ih nema dovoljno, koštana srž izbacuje veće (makrocitne) ćelije. I opet, nisu svi eritrociti jednako uvećani – ima i srednjih ili nešto manjih – pa u krvi nastaje mešavina velikih i manjih ćelija, što diže RDW.
• Hemolitičke anemije: U ovim stanjima eritrociti se uništavaju brže nego što se stvaraju (npr. kod autoimunih oboljenja ili nekih naslednih poremećaja). Koštana srž tada ubrzano proizvodi nove ćelije. Zbog toga istovremeno cirkulišu mlađi, obično veći retikulociti i stariji, često sitniji ili oštećeni eritrociti. Ta kombinacija različitih veličina i starosti dovodi do povišenog RDW.
• Oporavak od krvarenja ili terapije anemije: Nakon velikog gubitka krvi ili prilikom nadoknade anemije (npr. terapijom gvožđem), koštana srž počinje da pravi veliki broj novih eritrocita odjednom. Ti novokreirani eritrociti mogu biti krupniji, dok se u cirkulaciji još nalaze i manji, stariji eritrociti. Dok se ne postigne balans među ćelijama, RDW ostaje povišen.
• Hronične bolesti: Dugotrajne bolesti jetre, bubrega, srca ili dugotrajne upalne bolesti mogu dovesti do povišenog RDW. Veruje se da hronični upalni procesi i metaboličke promene utiču na koštanu srž, otežavajući normalno sazrevanje eritrocita. Takođe, kod hroničnih bolesti često se javlja i sekundarni nedostatak gvožđa (na primer kod hronične bolesti bubrega), što dodatno povećava anizocitozu.

• Kombinovani nutritivni deficiti: Ako osoba istovremeno ima manjak više hranljivih materija (npr. i gvožđa i vitamina B12), u krvi će se naći ekstremno male i ekstremno velike ćelije u isto vreme. Ta podvojena populacija drastično povećava vrednost RDW..
• Drugi faktori: Ponekad i jak unos alkohola, pretežena izloženost toksinima ili neki retki hematološki poremećaji (npr. nasleđena sferocitoza) mogu povisiti RDW. Međutim, kod zdravih osoba nizak unos alkohola i balansirana ishrana obično ne menjaju RDW.

Povišen RDW je dakle signal za dalje ispitivanje. Lekar će najpre pogledati kompletan nalaz: nivo hemoglobina, broj eritrocita i hematokrit, pa MCV i druge indekse. Često su neophodni i dodaci testovi kao što su feritin (rezerva gvožđa), gvožđe u plazmi, vitamina B12 i folata, kao i pregledi jetre ili bubrega, kako bi se utvrdilo šta tačno uzrokuje anizocitozu.

RDW i anemija: kada ovaj parametar može biti važan znak?

RDW je posebno koristan kad postoji sumnja na anemiju, jer pomaže da se razjasni tip anemije. Na primer, da li je anemija uzrokovana manjkom gvožđa ili manjkom vitamina. Neke kombinacije rezultata mogu ukazati na određene vrste anemije:

• Visok RDW i nizak MCV: Ovo se često vidi kod anemije izazvane nedostatkom gvožđa (mikrocitna anemija). Eritrociti su manji od normalnog proseka, ali budući da neko vreme i dalje postoje normalniji eritrociti, raspodela im je široka. Visok RDW + nizak MCV gotovo bez izuzetka ukazuju na gvožđem uzrokovanu anemiju.
• Visok RDW i visok MCV: Ovde su eritrociti veći od proseka (makrocitna anemija). To je tipično za manjke vitamina B12 ili folne kiseline. I u ovom slučaju nisu svi eritrociti jednako veliki, pa je varijacija (RDW) povećana. Kombinacija visokog RDW i visokog MCV ukazuje na moguće makrocitno stanje (npr. perniciozna anemija, nedostatak folne).
• Normalan RDW i nizak MCV: Ako su ćelije ravnomerno sitne (nizak MCV) i RDW je u granicama normale, tada se obično pomišlja na talasemiju (nasledni poremećaj sinteze hemoglobina). U talasemiji minor eritrociti jesu manji, ali su relativno uniformne veličine, pa RDW ostaje normalan. To pomaže razlikovanju od anemije iz manjka gvožđa, kod koje je RDW povišen.
• Normalan RDW i visok MCV: Može se javiti kod hroničnih bolesti jetre ili pri uzimanju nekih lekova, kada su svi eritrociti nešto veći, ali jednako veliki. To bi upućivalo na jedinstven uzrok koji podiže veličinu ćelija bez velikih varijacija.

RDW kod nedostatka gvožđa, vitamina B12 i folne kiseline

Nedostatak gvožđa: Gvožđe je ključno za pravljenje hemoglobina u eritrocitima. Kada ga nema dovoljno, koštana srž ne može da formira punokrvne ćelije pa one bivaju sitnije od normalnog. Prve faze anemije od manjka gvožđa karakterišu se povišenim RDW-om jer u krvi dolazi do mešavine normalnih i premalih ćelija. Često se kod laboratorijskih pregleda primeti da je RDW povišen pre nego što se pad hemoglobina osetno pojavi. Kako manjak gvožđa postaje ozbiljniji, sve više sitnih eritrocita ulazi u cirkulaciju, potvrđujući dijagnozu mikrocitne anemije.

Nedostatak vitamina B12 i folne kiseline: Ovi vitamini su potrebni za sazrevanje eritrocita. Bez njih, koštana srž stvara veće (makrocitne) ćelije. Kod takve anemije primećuje se povećan RDW jer eritrociti nisu jednako uvećani – ima i prosečnih, pa čak i poneki normalnih ili malih, što zajedno sa velikima daje široku raspodelu veličina. Dugotrajni nedostatak vitamina B12 može dovesti i do povrede nerava, pa je rano otkrivanje važno. U oba slučaja (B12 i folna kiselina) RDW brzo raste čim se pojave prve malo prevelike ćelije, često zajedno sa povišenim MCV-om na nalazu. To pomaže lekarima da odmah pomisle na ove deficite i preporuče obogaćenu ishranu ili suplemente.

U praksi, monitorisanjem RDW-a mogu se pratiti i efekti terapije: kad se nadoknadi gvožđe ili vitamini, ćelije postepeno postaju ujednačenije i RDW se vraća u normalu. Zato je ovaj parametar koristan ne samo u dijagnostici, već i u praćenju uspeha lečenja anemija.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.