Bol, peckanje ili osećaj upale na jeziku nisu retke tegobe. Nekad nastaju posle bezazlenog ugriza, vrelog napitka ili iritacije hranom, a nekad su znak gljivične infekcije, suvoće usta, manjka gvožđa ili vitamina, itd. Zato isti simptom može imati vrlo različite uzroke. U nastavku je objašnjeno šta sve može da stoji iza bola i peckanja jezika, kako da prepoznate važne znake i šta obično pomaže.
Zašto se javljaju bol, peckanje ili upala jezika?
Jezik je stalno izložen toploti, trenju, žvakanju, zubima, protezama, napicima i začinjenoj ili kiseloj hrani. Zbog toga se lako iziritira. Dovoljno je da ga slučajno ugrizete, opečete vrelom hranom ili da oštar zub stalno dodiruje isto mesto, pa da se jave bol, peckanje i otok. Kod takvih uzroka tegobe obično traju kratko i postepeno prolaze.
Druga grupa uzroka nema veze sa jednom jasnom povredom. Jezik može boleti i kada u ustima postoji gljivična infekcija, kada nema dovoljno pljuvačke, kada nedostaju gvožđe ili vitamin B12, kada postoji refluks kiseline, alergija na hranu ili proizvode za negu usta, kao i kod nekih hormonskih, metaboličkih ili autoimunih stanja. Kod nekih ljudi pregled usta izgleda gotovo normalno, a ipak postoji jak osećaj pečenja. Tada se razmatra sindrom pečenja u ustima.
Važno je znati da bol u jeziku nije uvek bolest sam za sebe. Ponekad je samo simptom šireg problema u ustima ili organizmu. Upravo zato se uspešno lečenje najčešće ne svodi samo na gel ili čaj za ispiranje, već na pronalaženje razloga zbog kog se tegoba javila.
Najčešći simptomi uz problem sa jezikom
Najčešći osećaji koje ljudi opisuju su bol, žarenje, peckanje, trnjenje, osetljivost na dodir i osećaj kao da je jezik opečen. Kod sindroma pečenja u ustima bol može ličiti na pečenje ili vrućinu, a može se javiti i utrnulost. Taj problem najčešće pogađa sam jezik, ali se može širiti i na usne, nepce ili celu usnu duplju.
Pored samog bola, izgled jezika često pomaže da se nasluti uzrok. Jezik može biti crven, otečen, gladak i sjajan, što se viđa kod glositisa. Nekad se pojave ranice ili afte, a nekad bele naslage. Ako se bele naslage skidaju i ispod ostaje crvena površina koja može da prokrvari, to više ide u prilog oralnoj kandidijazi. Ako bela promena ne može da se sastruže i ne prolazi, potreban je pregled da bi se isključila leukoplakija ili drugo ozbiljnije stanje.
Neki ljudi imaju i osećaj suvoće usta, promenu ukusa, gorak ili metalan ukus, neprijatan zadah, pucanje u uglovima usana ili poteškoće sa žvakanjem, gutanjem i govorom. U težim slučajevima otok jezika može praviti problem i pri disanju, mada je to ređe i zahteva hitnu procenu.
Najčešći uzroci bola i peckanja jezika
Vrlo čest uzrok je obična mehanička ili termička iritacija. To znači ugriz jezika, opekotina od vrelog čaja, kafe ili hrane, iritacija od oštrog zuba, loše plombe, proteze ili aparatića. U tim situacijama jezik boli na jednom mestu, osetljiv je na kiselo i ljuto i problem obično prolazi za nekoliko dana ako se nadražaj ukloni.
Čest uzrok su i afte ili druge bolne ranice u ustima. One mogu početi peckanjem, a zatim se pojavi mala, ali veoma bolna promena. Mogu da nastanu posle sitne povrede, u periodima stresa, umora, posle iritacije, a nekad i u vezi sa manjkom pojedinih nutrijenata ili sa nekim lekovima. Ako se ranice stalno vraćaju ili traju predugo, treba tražiti dublji uzrok.
Oralna kandidijaza, odnosno kandida u ustima, još je jedan važan uzrok. Tipično daje bele naslage, crvenilo, bol, peckanje i neprijatan ukus. Češće se javlja posle antibiotika, kod ljudi koji koriste inhalatore za astmu, kod osoba sa protezama, dijabetesom, oslabljenim imunitetom ili hronično suvim ustima. Leči se antigljivičnim lekovima, pa zato nije dobro dugo odlagati pregled ako sumnjate na kandidu.
Suva usta, odnosno manjak pljuvačke, često stoje iza pečenja jezika. Pljuvačka štiti sluzokožu, pomaže ispiranju bakterija i gljivica i olakšava govor, gutanje i žvakanje. Kada je nema dovoljno, jezik i sluzokoža postaju osetljiviji. Suva usta mogu biti posledica stresa, mnogih lekova, dijabetesa, Sjogrenovog sindroma, terapije zračenjem i drugih stanja. Takva suvoća često ide zajedno sa peckanjem, ranicama i ponovljenim infekcijama.
Nedostatak gvožđa i vitamina, posebno vitamina B12, može da dovede do glatkog, crvenog, bolnog jezika. Kod nekih ljudi prvo se javi baš peckanje jezika, a tek kasnije otkrije anemija ili drugi nutritivni problem. Ponekad su prisutni i umor, bledilo, slabost ili ranice u ustima, ali ne moraju uvek biti izraženi. Zato se kod dugotrajnog peckanja jezika često rade laboratorijske analize.
Kod dela ljudi uzrok je sindrom pečenja u ustima. Tada je glavni problem pečenje, žarenje ili trnjenje, često bez jasne promene na jeziku koju lekar može da vidi. Ovaj sindrom može biti primarni, kada se smatra da su uključeni nervi koji kontrolišu bol i ukus, ili sekundarni, kada je posledica drugog problema kao što su suva usta, refluks, infekcija, hormonske promene, alergije, manjak vitamina, clenching zuba, depresija ili anksioznost.
Prirodni preparat za anemiju
Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.
Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.
Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.
Šta je upala jezika ili glositis?
Glositis je medicinski naziv za upalu jezika. To nije jedna posebna bolest, već opis stanja u kome jezik postaje crven, osetljiv, otečen ili gladak. Površina jezika može da izgubi sitne papile, pa izgleda sjajno i ravno. Neki ljudi osećaju samo peckanje, a drugi imaju prilično jak bol pri jelu, govoru ili gutanju.
Uzroci glositisa mogu biti veoma različiti. U pitanju mogu biti infekcije, alergijske reakcije, povrede, suva usta, loša ishrana ili manjak pojedinih vitamina i minerala, ali i iritacija od alkohola, duvana, vrlo začinjene hrane ili proteza. Zbog toga se glositis ne leči uvek na isti način. Nekome treba da se sanira infekcija, nekome da se koriguje ishrana, a nekome da se ukloni lokalni nadražaj u ustima.
Kod blagih oblika glositis prolazi relativno brzo. Kod težih oblika otok može biti toliko izražen da otežava žvakanje, gutanje, govor, a u retkim slučajevima i disanje. Zato se iznenadan i jak otok jezika nikada ne ignoriše.
Kada bol ili peckanje jezika mogu ukazivati na ozbiljniji problem?
Ako bol ili peckanje traju duže od desetak dana, ako se ne smiruju uprkos jednostavnim merama ili ako se stalno vraćaju, vreme je za pregled. Isto važi i za svaku ranicu koja traje duže od tri nedelje, za bol koji postaje jači, za krvarenje i za pojavu promena koje izgledaju drugačije nego ranije. Dugotrajna promena u ustima nije automatski opasna, ali zaslužuje procenu stomatologa ili lekara.
Posebnu pažnju traže bele ili crvene promene koje ne prolaze. Bele naslage koje mogu da se obrišu češće liče na kandidu, dok bele naslage koje ne mogu da se skinu mogu odgovarati leukoplakiji. Neke leukoplakije ostaju benigne, ali deo takvih promena s vremenom može biti povezan sa prekanceroznim ili kanceroznim promenama, pa zato ne treba čekati da same nestanu.
Alarm za brži pregled su i otežano gutanje, promuklost, osećaj knedle u grlu, otok ili kvržica u ustima ili na vratu, utrnulost jezika, bol koji ne prolazi i neobjašnjiv gubitak telesne mase. To ne znači da je u pitanju rak, ali su to simptomi zbog kojih lekar ili stomatolog treba da isključi ozbiljniji uzrok.
Hitna pomoć je potrebna ako jezik naglo otekne i počinje da smeta govoru ili disanju. Kod dece jarko crven, otečen jezik uz temperaturu takođe traži brzu procenu, jer ponekad može pratiti infekcije kao što je šarlah ili druga ozbiljnija stanja.
Kako se leči bol, peckanje ili upala jezika?
Lečenje zavisi od uzroka. Ako je problem nastao zbog ugriza, opekotine, oštrog zuba, loše plombe ili proteze, cilj je da se ukloni nadražaj i da sluzokoža dobije vreme da zaraste. To često znači privremeno izbegavanje ljutog, kiselog i vrućeg, kao i stomatološku korekciju ako postoji mehanički uzrok. Kod glositisa se često preporučuje i bolja oralna higijena, uz nežniji pristup nego inače.
Kada su prisutne afte ili druge bolne ranice, mogu pomoći analgetski gelovi, sprejevi, antiseptične tečnosti za ispiranje i slana voda. Ako su ranice uporne, brojne ili jako bolne, lekar ili stomatolog nekad uvode lokalne steroide ili jaču terapiju. Najvažnije je da se proceni da li je u pitanju prolazna afta ili znak nekog drugog stanja koje traži dodatnu obradu.
Ako se radi o oralnoj kandidijazi, lečenje je antigljivično. Često se koristi nistatin u tečnom obliku, a stomatološki izvori opisuju da se kandida obično leči lokalnim ili sistemskim antimikoticima, u zavisnosti od težine slučaja. Uz to se koriguju i faktori koji su doveli do infekcije, kao što su loša higijena proteze, antibiotici, inhalatori ili suva usta.
Ako je uzrok suvoća usta, lečenje podrazumeva pronalaženje razloga zbog kog je pljuvačke manje. Nekad je dovoljno promeniti ili prilagoditi terapiju koja isušuje usta, a nekad se koriste zamene za pljuvačku i posebni preparati za vlaženje sluzokože. Pomažu i voda, bezšećerne žvake i bolja zaštita zuba, jer su suva usta povezana i sa većim rizikom od karijesa i gljivičnih infekcija.
Kad se utvrdi manjak gvožđa, vitamina B12 ili drugih nutrijenata, lečenje nije u ispiranju usta nego u nadoknadi onoga što nedostaje. Tek kad se popravi osnovni problem, jezik uglavnom počinje da se smiruje. Zbog toga su ponekad potrebne analize krvi, posebno ako peckanje traje dugo i nema jasne lokalne promene u ustima.
Sindrom pečenja u ustima leči se nešto drugačije. Ako je sekundaran, poboljšanje se očekuje kada se sanira pravi uzrok, na primer infekcija, refluks, alergija, manjak vitamina ili suva usta. Ako je primaran, nema jednog sigurnog leka za sve. Ponekad se koriste sredstva za zamenu pljuvačke, lokalni anestetici, kapsaicin, alfa-lipoična kiselina, klonazepam, pojedini antidepresivi i terapije za upravljanje stresom i hroničnim bolom. Često je potrebno vreme da se pronađe kombinacija koja pomaže baš toj osobi.
Šta možete uraditi kod kuće?
Kod blažih tegoba najviše pomaže da ne iritirate dodatno mesto koje već boli. To znači da birate mekšu, mlaku hranu, pijete dovoljno tečnosti i privremeno izbegavate vruće napitke, začinjenu, kiselu, grubu i slanu hranu ako vam pogoršava stanje. Kod osećaja pečenja nekima prijaju hladna voda i led u malim količinama.
Ispiranje mlakom slanom vodom je jednostavna mera koja često umiri ranice i iritiranu sluzokožu. Pored toga, preporučuje se mekana četkica za zube i nežno održavanje higijene, bez grubog ribanja jezika. Ako sumnjate da vam pasta za zube pojačava peckanje, probate blažu varijantu bez jakih aroma, a kod afte i bez natrijum-lauril-sulfata.
Ako imate suva usta, pijte vodu češće, posebno tokom obroka, a bezšećerne žvake mogu podstaći lučenje pljuvačke. Kod izražene suvoće vredi smanjiti alkohol, duvan i višak kofeina, jer sve to dodatno isušuje sluzokožu. Vlažniji vazduh u spavaćoj sobi noću takođe može pomoći nekim ljudima.
Najbolje biljke za upaljen jezik
Kamilica je verovatno najčešći izbor. Kamilica se koristi i kao vodica za ispiranje usta, a studije i pregledi ukazuju da može da smanji bol i osećaj pečenja kod afti i drugih bolnih promena oralne sluzokože. Zato blaga kamilica može imati smisla kao ispiranje kod iritiranog jezika, ako nemate alergiju na biljke iz iste porodice.
Žalfija je tradicionalno poznata kao biljka za ispiranje usta. Naučni radovi sugerišu da može imati korisna antiinflamatorna i antimikrobna svojstva, ali jedno ispitivanje pokazalo je da ispiranje žalfijom nije bilo jasno bolje od običnog fiziološkog ili slanog rastvora u smanjenju oralne nelagodnosti, iako su obe grupe napredovale. Zbog toga žalfija može biti razumna pomoćna opcija, ali ne treba od nje očekivati čudo.
Bez obzira na biljku, najbolji izbor su blagi preparati bez alkohola i bez jakih etarskih ulja. Koncentrovane tinkture, veoma jaki rastvori i oralni suplementi na svoju ruku nisu dobra ideja, posebno ako ste trudni, dojite, imate hroničnu bolest ili već pijete terapiju.
Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.