Niski hematokrit, hemoglobin i eritrociti su čest razlog za brigu jer korisnik u nalazu vidi nekoliko sniženih vrednosti odjednom. U najvećem broju slučajeva to ukazuje na neku formu anemije, a u nastavku teksta saznajte sve što vas interesuje u vezi sa ovim parametrima.
Razlika između hematokrita, hemoglobina i eritrocita
Eritrociti su crvena krvna zrnca. Njihova je uloga da prenose kiseonik do tkiva i organa, a u sebi imaju hemoglobin, protein koji zapravo vezuje kiseonik. Eritrociti nastaju u koštanoj srži, pa svaki problem koji utiče na srž, ishranu, gubitak krvi ili razgradnju ćelija može da se odrazi na krvnu sliku.
Hemoglobin je protein unutar eritrocita koji omogućava prenos kiseonika. Kada je hemoglobin nizak, telo u proseku dobija manje kiseonika, i zato se često javljaju umor, slabost i zadihanost.
Hematokrit je procenat zapremine krvi koji otpada na eritrocite. Pojednostavljeno: ako je hematokrit 40, to znači da je oko 40% krvi sastavljeno od crvenih krvnih zrnaca (a ostatak je plazma i druge komponente). Kod odraslih se često navode okvirne normalne vrednosti hematokrita oko 41% do 50% za muškarce i 36% do 44% za žene, ali laboratorije mogu imati nešto drugačije opsege.
Zašto se ova tri parametra često kreću zajedno? Zato što su povezani: hemoglobin se nalazi u eritrocitima, a hematokrit zavisi od ukupne količine i zapremine eritrocita u krvi. Ipak, moguće su i kombinacije gde jedan parametar odstupa više od drugog, pa se zato uvek gleda cela krvna slika i dodatni indeksi eritrocita.
Šta znače sniženi hematokrit i hemoglobin?
Kada su hematokrit i hemoglobin sniženi, najčešće se razmatra anemija. Nizak hematokrit često ukazuje na to da nema dovoljno zdravih eritrocita, a kao česti razlozi su gubitak krvi i stanja koja utiču na proizvodnju krvi (npr. bubrežna ili tiroidna oboljenja), kao i to da hematokrit može biti niži u trudnoći zbog povećane količine tečnosti u krvi (razblaženje).
Sniženi hemoglobin ima sličnu poruku: ukupni kapacitet krvi da prenese kiseonik je smanjen. To može biti posledica manjeg broja eritrocita, manjka gvožđa ili vitamina, hroničnih bolesti, problema sa koštanom srži, krvarenja, ali i drugih stanja.
Šta je važno znati o terminima blago, umereno i teško? U praksi, težina se ne procenjuje samo po broju, nego i po simptomima i riziku (npr. kod srčanih bolesnika i starijih osoba isti hemoglobin može izazvati veće tegobe).
Opšti okvir za definisanje anemije: kod muškaraca hemoglobin ispod 13,6 g/dL ili hematokrit ispod 40%; kod žena hemoglobin ispod 12 g/dL ili hematokrit ispod 37%. To ne znači da je svako odstupanje opasno, već da ispunjava laboratorijski kriterijum za anemiju i da treba tražiti uzrok.
Šta znače smanjeni eritrociti?
Smanjeni eritrociti znače da je broj crvenih krvnih zrnaca u jedinici krvi manji od očekivanog. Eritrociti nastaju u koštanoj srži, sadrže hemoglobin i prenose kiseonik, i odstupanje (više ili manje) često može biti prvi znak da se nešto u organizmu menja.
Najčešći primeri stanja koja mogu pratiti nizak broj eritrocita uključuju anemiju, gubitak krvi, neuhranjenost ili manjak važnih nutrijenata, bubreženu slabost, trudnoću, kao i neke bolesti krvi i koštane srži.
Važno je i ovo: može se desiti da su hemoglobin i hematokrit sniženi, a broj eritrocita ne deluje dramatično nizak, ili obrnuto. To često ima veze sa veličinom eritrocita i količinom hemoglobina u njima, što se vidi kroz indekse kao što su MCV, MCH, MCHC i RDW.
Kako tumačiti ova tri parametra zajedno?
Najjednostavnije pravilo glasi: ako su hemoglobin, hematokrit i eritrociti sniženi, najverovatnije postoji anemija, ali sledeći korak je da se razume vrsta i uzrok.
Da bi se to uradilo smisleno, obično se gledaju:
Prvo, MCV, prosečna veličina eritrocita. Ako su eritrociti mali, govorimo o mikrocitozi. Mikrocitna slika se najčešće povezuje sa manjkom gvožđa, dok veći eritrociti mogu biti povezani sa manjkom vitamina B12 ili folata.
Drugo, RDW, pokazatelj varijabilnosti veličine eritrocita. Povišen RDW može ukazivati na mešovite poremećaje (npr. istovremeno prisutan problem koji pravi male i problem koji pravi velike eritrocite), pa MCV može ispasti varljivo normalan jer je prosek.
Treće, retikulociti, mladi eritrociti. Retikulocitni broj pomaže da se proceni da li koštana srž odgovara pojačanom proizvodnjom. Retikulociti mogu služiti kao test koji proverava da li koštana srž pravi odgovarajuću količinu eritrocita. Ako su retikulociti niski, srž verovatno ne proizvodi dovoljno. Ako su visoki, može se razmišljati o gubitku krvi ili ubrzanoj razgradnji eritrocita (hemolizi).
Četvrto, dodatne analize ciljanog tipa. U praksi se često proširuje obrada na status gvožđa (npr. feritin), vitamine (B12, folat), markere upale, funkcionisanje bubrega i štitaste žlezde, kao i procenu da li postoji skriveno krvarenje.
Koji su najčešći uzroci sniženih vrednosti
Najkorisnije je zamisliti uzroke u nekoliko velikih grupa. Anemija se često razvrstava kroz tri osnovna mehanizma: smanjeno stvaranje eritrocita, povećana razgradnja eritrocita i povećan gubitak krvi.
Najčešći uzroci u svakodnevnoj praksi su sledeći:
Nedostatak gvožđa. Najčešći uzrok anemije je upravo manjak gvožđa, jer je gvožđe potrebno za pravljenje hemoglobina. To se može desiti zbog nedovoljnog unosa, slabije apsorpcije ili hroničnog gubitka krvi.
Gubitak krvi. Kod žena to često može biti obilna menstruacija, a kod oba pola i u različitim uzrastima mogući su i drugi izvori krvarenja, uključujući krvarenje iz digestivnog sistema. Gubitak krvi je jedan od ključnih razloga za pad i hematokrita i hemoglobina.
Nedostatak vitamina B12 ili folata. Manjak ovih vitamina utiče na sposobnost tela da pravi funkcionalna crvena krvna zrnca, često sa većom veličinom eritrocita (megaloblastna slika). Jedan čest mehanizam je problem sa apsorpcijom B12, na primer kod perniciozne anemije.
Hronične bolesti i hronična upala. Kod dugotrajnih upalnih stanja, infekcija ili malignih bolesti može nastati anemija hronične bolesti, gde organizam teže koristi raspoloživo gvožđe i menja se proizvodnja eritrocita.
Bolesti bubrega. Bubrezi učestvuju u regulaciji proizvodnje eritrocita preko hormona koji signalizira koštanoj srži da pravi crvena krvna zrnca, pa kod hronične bubrežne bolesti može nastati anemija.
Razblaženje krvi. U trudnoći se povećava volumen tečnosti u krvotoku, pa hematokrit može delovati niže jer je plazma relativno veća u odnosu na eritrocite. Ovo je tipičan primer da nekoliko brojeva može biti niže, a da uzrok nije isti kao kod krvarenja ili nedostatka gvožđa.
Poremećaji koštane srži i bolesti krvi. U ređim, ali važnim situacijama, koštana srž može biti potisnuta ili oštećena (npr. kod nekih malignih bolesti krvi, aplastičnih stanja i sličnog), što dovodi do smanjene proizvodnje eritrocita.
Prirodni preparat za anemiju
Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.
Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.
Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.
Koji simptomi mogu da prate snižene vrednosti
Simptomi dosta zavise od toga koliko su vrednosti snižene, koliko brzo su pale i da li osoba ima srčane ili plućne probleme. Neko može imati blage nalaze i gotovo nikakve tegobe, posebno ako se promene razvijaju postepeno.
Najčešći simptomi anemije koje navode veliki klinički izvori uključuju umor, slabost, zadihanost i vrtoglavicu.
Kako se simptomi mogu manifestovati u praksi:
- Umor i manjak energije, često uz osećaj da se osoba brže zamara nego ranije.
- Zadihanost, naročito pri naporu, ponekad uz ubrzan rad srca ili osećaj lupanja srca.
- Bledilo kože, vrtoglavice, glavobolje, osećaj slabosti ili nesigurnosti pri ustajanju.
- Kod težih slučajeva mogući su i bol u grudima ili izraženija malaksalost, što je signal da se treba javiti lekaru hitnije.
Kod manjka vitamina B12 ili folata mogu se javiti i specifični simptomi kao što su trnjenje, promene raspoloženja i problemi sa pamćenjem ili razumevanjem, uz promene u usnoj duplji (npr. bolan crven jezik).
Lečenje ovih stanja
Lečenje skoro nikad nije samo podizanje brojeva, već lečenje uzroka. Nizak hemoglobin i anemija se leče tako što se prvo utvrdi zašto su vrednosti pale, a zatim se cilja uzrok (npr. nadoknada gvožđa kod deficita, lečenje krvarenja, terapija hronične bolesti).
Kod nedostatka gvožđa najčešće se kombinuju:
- Nadoknada gvožđa (najčešće oralno, tablete ili kapsule), uz kontrolu tolerancije i praćenje efekta.
- Traženje razloga zašto je gvožđe palo, jer je važno otkriti izvor gubitka ili problem apsorpcije. Uzrok deficita gvožđa treba tražiti čak i kada je anemija blaga.
Gvožđe bolje apsorbuje na prazan stomak, i može se uzeti uz obrok ako smeta želucu. Čaj, kafa, jaja i mlečni proizvodi mogu smanjiti apsorpciju, pa se savetuje razmak od oko 2 sata.
Koliko brzo se vidi napredak? U praksi, simptomi često počinju da se smanjuju pre nego što se laboratorijski sve vrati u normalu.Retikulociti se obično povećaju posle oko nedelju dana, a hemoglobin počinje da raste posle 1 do 2 nedelje; zatim se stanje prati serijskim merenjima dok se vrednosti ne normalizuju.
Hemoglobin bi tipično trebalo da poraste u prvih nekoliko nedelja (10 do 20 g/L do 4. nedelje), a korekcija anemije često ide tokom 2 do 4 meseca, dok popunjavanje zaliha (feritin) može trajati duže, uključujući nastavak terapije još nekoliko meseci nakon poboljšanja.
Ako se oralno gvožđe ne podnosi, ne deluje (npr. zbog slabe apsorpcije) ili je potrebno brže popunjavanje zaliha, može se razmatrati intravensko gvožđe.
Kod manjka vitamina B12 ili folata, lečenje je nadoknada konkretnog vitamina i rešavanje uzroka deficita (na primer problema sa apsorpcijom).
Kod anemije hronične bolesti, ključ je lečenje osnovne bolesti i procena statusa gvožđa. U nekim stanjima (npr. hronična bubrežna bolest) lekari mogu koristiti terapije koje podstiču koštanu srž da pravi eritrocite, uz paralelnu kontrolu gvožđa.
Šta može da ometa oporavak krvne slike
Najčešći razlog zbog kog se krvna slika sporo popravlja je to što uzrok i dalje traje. Ako osoba ima hronično skriveno krvarenje, nelečenu upalu ili problem sa apsorpcijom, same tablete često nisu dovoljne.
Drugi čest razlog je način uzimanja terapije i interakcije. Apsorpciju gvožđa mogu smanjiti čaj, kafa i mleko, ali i neki lekovi i suplementi (npr. kalcijum, antacidi), pa se obično savetuje razmak od najmanje 2 sata.
Treći problem je tolerancija. Oralno gvožđe često izaziva mučninu, gorušicu, zatvor ili dijareju, pa ljudi prestanu da ga uzimaju ili ga uzimaju neredovno. Bolje je krenuti sa nižom početnom dozom, postepeno povećavati, ili uzimanje uz obrok ako je potrebno radi tolerancije i čak uzimanje svaki drugi dan kod nekih osoba.
Da li je opasno kada su hemoglobin, eritrociti i hematokrit niski
Rizik zavisi od stepena sniženja i od toga ko je osoba. Svetska zdravstvena organizacija objašnjava da je anemija stanje u kome su broj eritrocita ili koncentracija hemoglobina niži od normalnog, i naglašava da u teškim slučajevima može uticati na razvoj dece i izazvati probleme u trudnoći.
Anemija može biti blaga ili teška, i u pojedinim situacijama može biti i životno ugrožavajuća. Takođe hronična, nelečena ili uporna anemija može dovesti do ozbiljnih komplikacija poput srčanog udara, srčane slabosti i oštećenja organa.
Postoje signali zbog kojih ne treba čekati:
- bol u grudima, zadihanost u mirovanju ili osećaj da nedostaje vazduha
- nesvestica ili jača omaglica
- izraženo ubrzan rad srca, novo lupanje srca ili poremećaj ritma
- sumnja na aktivno krvarenje (npr. crna stolica, krv u stolici, povraćanje krvi, obilno genitalno krvarenje)
Kod manjka vitamina B12 ili folata, dodatni razlog za brže reagovanje su neurološki simptomi (trnjenje, promene osećaja, problemi sa pamćenjem), jer deo posledica može ostati nepovratan ako se lečenje odlaže.
FAQ: Najčešća pitanja
Da li nizak hemoglobin i hematokrit mogu da se pojave usled manjka gvožđa ili nekog vitamina?
Da, vrlo često do pada hemoglobina, hematokrita i eritrocita dolazi usled manjka gvožđa, ali i zbog toga što organizmu nedostaje određeni vitamin. Nekada jedna osnovna analiza krvi pokaže problem, ali je za jasniju sliku potreban i širi pregled nalaza. Kada lekar posumnja da problem nije samo zbog ishrane, može preporučiti dodatna testiranja da se vidi da li nedostaje još neki vitamin i šta je pravi uzrok anemije.
Da li infekcije i stanje pluća mogu da utiču na krvnu sliku?
Mogu, posebno kada su prisutne duže infekcije ili kada organizam trpi veće opterećenje zbog bolesti koje zahvataju pluća. U takvim situacijama krvna slika može da se promeni i usled upalnih procesa, pa jedna analiza nekad nije dovoljna da objasni celu sliku. Zato je važan detaljan pregled, naročito ako se osim slabosti javljaju zadihanost, umor ili tegobe sa plućima. Kod pojedinih osoba i uporne infekcije mogu doprineti tome da oporavak traje duže nego što se očekuje.
Da li treba proveriti i trombocite ako su eritrociti, hemoglobin i hematokrit niski?
Da, ima smisla pogledati i trombocite, jer širi pregled krvne slike često daje mnogo jasniju sliku nego samo jedna izdvojena analiza. Iako niski eritrociti ne znače automatski da će i trombociti biti van normale, lekar baš kroz kompletan pregled procenjuje da li postoji još nešto što treba pratiti.
Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.