Eritrociti ili crvena krvna zrnca su vrste krvnih ćelija koje u telu služe za transport gasova. To su najbrojnije ćelije u krvi i čine crvenu boju krvi zahvaljujući crvenom pigmentu hemoglobinu. U sastavu eritrocita preovlađuje voda i velika količina hemoglobina, proteina bogatog gvožđem.
Eritrociti nastaju u koštanoj srži pod uticajem hormona eritropoetina, a zatim se iz krvi razgrađuju i recikliraju najčešće u slezini. Svaki eritrocit živi oko 100–120 dana, a kada ostari, razlažu ga specijalne ćelije u slezini. U krvnoj slici nalazi se broj eritrocita (RBC), a najčešće se izražava u bilionima po litru krvi (×10^12/L).
Koja je njihova uloga u organizmu?
Glavna uloga eritrocita je prenošenje kiseonika i ugljen-dioksida. U plućima se kiseonik veže za hemoglobin u eritrocitima, a zatim se crvena krvna zrnca pumpanjem srca raznose kroz krvotok do svih tkiva. Tamo se kiseonik otpušta ćelijama, koje ga koriste za rad i stvaranje energije. Istovremeno, eritrociti pomažu da se ugljen-dioksid, proizvod ćelijskog disanja, ponovo prenese nazad do pluća, gde se izdiše prilikom izdisaja.
Zahvaljujući specifičnom obliku bikonkavnog diska, eritrociti su vrlo elastični i mogu da prolaze kroz najsitnije krvne kapilare. To obezbeđuje da kiseonik stigne i do udaljenih delova tela. Hemoglobin u eritrocitima sadrži gvožđe koje direktno veže kiseonik. Kada se hemoglobin u plućima očisti od ugljen-dioksida i napuni kiseonikom, krv postaje svetlocrvena. U tkivima se događa suprotan proces – hemoglobin oslobađa kiseonik ćelijama i veže ugljen-dioksid, koji se onda prenosi do pluća.
Za pravilan razvoj i obnavljanje eritrocita neophodni su vitamin B12, folna kiselina, gvožđe i protein. Nedostatak ovih nutrijenata može uzrokovati slabiju proizvodnju eritrocita. Uz to, odgovoran je hormone eritropoetin, koji luče bubrezi – on stimuliše koštanu srž na stvaranje novih eritrocita.
Zašto je RBC važan pokazatelj zdravlja
Broj eritrocita u krvi je važan pokazatelj opšteg zdravlja i posebno stanja kiseonika u organizmu. U sklopu kompletne krvne slike (hemograma) broj eritrocita se čita zajedno sa hemoglobinom i hematokritom. Promene u ovom broju mogu ukazivati na različite probleme:
- Nizak broj eritrocita (anemija) obično znači da telo nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca ili da su ona slabog kvaliteta. To je najčešće rezultat gubitka krvi, nedostatka gvožđa ili vitamina ili hronične bolesti. Kada ima premalo eritrocita, u tkiva stiže manje kiseonika, pa osoba može biti umorna, nedostaje joj vazduha i može osećati malaksalost.
- Povišen broj eritrocita može ukazivati na druge vrste problema. Na primer, kod policitemije (retke bolesti krvi) organizam stvara previše eritrocita. Često se visoke vrednosti javljaju i privremeno kada je osoba dehidrirana (manjak tečnosti u telu) jer je tada krv zgusnuta. Neki zdraviji ljudi treniraju ili ljudi koji žive na velikim nadmorskim visinama mogu imati i nešto veći normalni broj eritrocita.
RBC pokazuje koliko eritrocita ima u jedinici krvi i time govori o kapacitetu prenošenja kiseonika. Lekar gledajući krvnu sliku uočava da li su vrednosti u granicama normale ili ne. Na osnovu toga lekar može dijagnostikovati anemiju, stanje hidratacije (da li je krv retka ili gusta) i proceniti da li je potrebno dalje testiranje.
Prirodni preparat za anemiju
Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.
Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.
Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.
Referentne vrednosti eritrocita kod odraslih
Referentne vrednosti broja eritrocita variraju u zavisnosti od pola, ali kod odraslih zdravih osoba opseg je otprilike sledeći:
- Muškarci: oko 4,2 do 5,8 × 10^12/L krvi (što otprilike odgovara 4,2–5,8 miliona eritrocita po mikrolitru krvi).
- Žene: oko 3,7 do 5,2 × 10^12/L krvi (otprilike 3,7–5,2 miliona po mikrolitru).
Vrednosti se mogu malo razlikovati među laboratorijama, ali ukoliko su vaše vrednosti nekako blizu ovih granica, smatra se da ste u normalnom opsegu. Na primer, muškarac sa 4,5–5,5 miliona eritrocita u mikrolitru ili žena sa 3,9–5,0 miliona bi bili unutar normalnih vrednosti. Kod oba pola širina tih opsega obično dozvoljava poklapanje i manjih odstupanja.
Referentne vrednosti kod posebnih situacija
- Deca: Normalne vrednosti eritrocita kod dece se menjaju kako dete raste. Novorođene bebe mogu imati vrednosti već od rođenja oko 3,2–4,8 × 10^12/L. Kako odrastaju, broj crvenih krvnih zrnaca se obično kreće u opsegu približenom odraslima, ali ponekad su nešto niži ili viši, zavisno od uzrasta i pola. Na primer, mala deca (1–5 godina) često imaju oko 3,8–5,5 × 10^12/L, a predškolci i školska deca od 6 do 12 godina već otprilike 4,0–5,4 × 10^12/L. Nakon puberteta, vrednosti se uglavnom izjednačavaju sa vrednostima odraslih.
- Trudnice: U trudnoći količina krvi u telu se povećava (povećava se plazma više nego eritrociti), što prirodno snižava koncentraciju eritrocita. Zbog toga se referentne vrednosti kod trudnica razlikuju – krv bude nešto razređenija. Ipak, ukoliko je pad broja eritrocita veći od uobičajenog (na primer, značajno ispod donje granice normale za žene), može da ukaže na anemiju u trudnoći. Zato se trudnicama često prate i nivoi hemoglobina i gvožđa.
- Stariji: Kod starijih osoba referentne vrednosti eritrocita uglavnom su iste kao kod odraslih, ali starije osobe češće imaju manje eritrocita nego mlađi. To je često posledica promena u koštanoj srži ili nekih hroničnih bolesti koje se javljaju sa godinama. Zato anemije kod starijih ljudi nisu retkost.
Šta znači snižen RBC?
Snižen broj eritrocita znači da je u krvi manje crvenih krvnih zrnaca nego što je u zdravog čoveka normalno. To se u medicini najčešće povezuje sa anemijom. Anemija je stanje u kojem krv ima manju sposobnost prenosa kiseonika do tkiva. Kada imate nizak RBC, telo ne dobija dovoljno kiseonika, pa ćelije ne rade kako treba. Zato osoba sa sniženim eritrocitima može biti umorna, bezvoljna i bez energije. Često se oseća hladnoća u rukama i nogama i može imati ubrzan rad srca jer srce pokušava nadoknaditi manjak kiseonika slanjem više krvi po telu.
Krivac za nizak RBC može biti gubitak krvi (npr. tokom obilnih menstruacija, krvarenja iz želuca ili creva, ili povreda), slabija proizvodnja eritrocita (npr. ako ne unosite dovoljno gvožđa ili vitamina), ili pojačana razgradnja eritrocita (kod nekih bolesti krvi). Kada eritrociti budu ispod normale, lekar će obično reći da osoba ima anemiju. Postoje različite vrste anemija, ali u svakoj od njih pad broja eritrocita znači manje transportnog kapaciteta krvi.
Koliko su opasni sniženi eritrociti?
Opasnost sniženih eritrocita zavisi od toga koliko su krvna zrnca smanjena i koliko brzo se to desilo. Blago smanjenje broja eritrocita obično nije odmah životno opasno, ali prateći simptomi mogu biti jako neprijatni. Osoba se lako umara, oseća nedostatak vazduha pri uobičajenim aktivnostima (npr. penjanje uz stepenice), srce radi ubrzano da bi nadoknadilo kiseonik, javlja se bledilo kože i opšta slabost. Time je svakako ugrožen kvalitet života.
Međutim, kada je sniženje brojno značajno (teška anemija), tada može postati ozbiljan zdravstveni problem. Telo može trpeti prave hitne situacije: manjak kiseonika u organima stvara kritične situacije kao što su vrtoglavica, zamračenje pred očima, nesvestica, ubrzan rad srca i bol u grudima. Kod izrazito niskih vrednosti osoba može biti životno ugrožena ako se stanje ne sanira (na primer, radeći transfuziju krvi ili lečenjem osnovnog uzroka). Dakle, nizak RBC umereno je neprijatan i vremenom se može sanirati dodacima gvožđa ili vitaminima, ali vrlo nizak RBC zahteva hitnu medicinsku pažnju.
Najčešći uzroci niskih eritrocita
U praksi se nizak broj eritrocita najčešće javlja zbog sledećih uzroka:
- Gubitak krvi: Dugotrajno ili obilno krvarenje značajno smanjuje broj crvenih krvnih zrnaca. Na primer, obilne menstruacije kod žena, unutrašnja krvarenja u želucu ili crevima (npr. usled čireva ili polipa), ili akutne povrede i operacije mogu uzrokovati da telo gubi krv brže nego što može da je nadomesti.
- Nedostatak gvožđa: Gvožđe je neophodno za pravilan sastav hemoglobina u eritrocitima. Kada unos hranom ne zadovoljava potrebe organizma, ili se gvožđe ne apsorbuje (npr. zbog bolesti creva, dijete, i sl.), stvaraju se manji i lošiji eritrociti, a njihov ukupan broj opada. Nedostatak gvožđa je najčešći uzrok anemije u svetu.
- Nedostatak vitamina B12 i folne kiseline: Ovi vitamini su neophodni za sazrevanje eritrocita. Ako ih nema dovoljno (usled loše ishrane, poremećaja apsorpcije ili dugotrajne terapije nekim lekovima), kosti će proizvoditi manje eritrocita, koji će biti veći od normalnih (megaloblastična anemija), ali ih ima manje ukupno.
- Hronične bolesti i upale: Kod hroničnih upalnih ili bubrežnih bolesti koštana srž slabije proizvodi eritrocite. Na primer, kod zatajenja bubrega bubrezi luče manje eritropoetina, pa koštana srž nema signal da pravi nove eritrocite. Dugotrajne bolesti (reumatske bolesti, infekcije, tumori) mogu dovesti do anemije hronične bolesti.
- Oboljenja koštane srži: Ako postoji poremećaj u samoj koštanoj srži (leukemija, aplastična anemija, tumori koštane srži), proizvodnja eritrocita je smanjena ili narušena. Tada krvna slika pokazuje nizak broj eritrocita i još neke razlike u krvnim ćelijama.
- Hemolitičke anemije i nasleđene bolesti: Neki ljudi nasleđuju bolesti u kojima se eritrociti prebrzo raspadaju (hemoliza). Primeri su srpasta anemija, talasemija, ili sferocitoza. Njihovi eritrociti ne žive pun vek ili su ranjiviji, pa ih je manje.
Kada obavezno kod lekara
Ako imate sumnju na nizak broj eritrocita, važno je da se javite lekaru u sledećim slučajevima:
- Prateći simptomi anemije: Ako osećate neuobičajen umor, malaksalost, ubrzano lupanje srca, kratkoću daha čak i pri minimalnom naporu ili bol u grudima, to su znakovi da vam krv ne prenosi dovoljno kiseonika. To svakako zahteva konsultaciju lekara.
- Promene na koži i sluzokoži: Iznenadno bledilo kože, usana ili noktiju može ukazivati da vam se smanjio broj eritrocita ili da imate manje hemoglobina. Naglo naborana i suva koža, uz osećaj hladnoće, takođe su simptomi anemije.
- Neobjašnjivi gubitak krvi: Ako primetite uvećanu menstruaciju (obilni, produženi ciklusi) ili krv u stolici (trnci, crna stolica), to može biti uzrok gubitka krvi i pada RBC-a. Odmah se obratite lekaru da se ustanovi izvor krvarenja.
- Rezultati krvne slike ispod normale: Ako je krvna slika pokazala da je broj eritrocita značajno ispod donje granice normale (ili da su i hemoglobin i hematokrit niski), obavezno zatražite mišljenje lekara. Čak i blago povišeni enzimi u krvi mogu zahtevati dalje ispitivanje.
- Hronična oboljenja: Osobe sa hroničnim bolestima (bubrežena insuficijencija, reumatske bolesti, tumori) trebale bi redovno proveravati krvnu sliku. Ako se pri tome uoči pad RBC, trebalo bi to razjasniti sa lekarom.
Sve u svemu, nikada nije na odmet obratiti se lekaru ako se osećate slabije nego obično ili ako novi simptomi upućuju na manji unos kiseonika u organizam. Lekar će po potrebi uraditi dodatne analize (npr. određivanje gvožđa, vitamina B12, pregleda sluzokože želuca, pregleda creva, ultrazvuk slezine itd.) kako bi ustanovio zašto je broj eritrocita nizak i propisao odgovarajući tretman. Uobičajeno je da se prate i vrednosti hemoglobina i hematokrita zajedno sa RBC, jer je uzročno-tumulativna veza između ovih parametara i broja eritrocita veoma bliska.
FAQ: Najčešća pitanja
Da li analiza krvi može odmah da pokaže zašto su eritrociti niski?
Ne uvek. Jedna analiza može da pokaže da su eritrociti sniženi, ali za pravi uzrok obično se gleda šira slika. Pored eritrocita, lekar često proverava i leukociti i trombociti, jer zajedno daju jasniju sliku o tome šta se dešava u organizmu. Nekad je dovoljna osnovna analiza, a nekad su potrebne i dodatne provere.
Može li infekcija da utiče na rezultate krvne slike i eritrocite?
Da, infekcija može privremeno da promeni rezultate krvne slike. Kada postoji infekcija, organizam reaguje upalom, pa se ne menja uvek samo jedan parametar. U takvim situacijama lekar ne posmatra eritrocite izolovano, već proverava i druge vrednosti kako bi video da li je promena prolazna ili traži dodatno ispitivanje.
Zašto doktor gleda i leukocite i trombocite ako su meni problem eritrociti?
Zato što leukociti i trombociti često pomažu da se rezultat pravilno protumači. Leukociti mogu da ukažu da li postoji upala ili infekcija, dok trombociti daju dodatnu informaciju o stanju organizma i koštane srži. Kada su eritrociti van normale, jedna analiza je mnogo korisnija ako se zajedno pogledaju i leukociti i trombociti, a ne samo jedan broj iz nalaza.
Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.