Kako ojačati imunitet kod dece i beba – Kompletan vodič

Imunitet kod beba i dece i kako se razvija

Imuni sistem deteta postepeno sazreva od rođenja. Beba se rađa sa pasivnim imunitetom – antitelima koja je dobila preko placente i kasnije kroz majčino mleko. U prvih mesec dana života ta zaštita je jaka protiv infekcija, ali i bebin sopstveni imuni sistem počinje da uči od susreta sa mikrobnim svetom. Kako dete raste, njegovi imunološki organi (poput slezine, limfnih čvorova i koštane srži) se razvijaju, a susreti s virusima i bakterijama postaju vežba za imunitet.

Odrastanjem dete postupno gradi stečeni imunitet – uključujući memorijske ćelije koje će se sećati preležanih bolesti i brzo reagovati ako se ista bolest ponovo pojavi. Vakcine takođe pomažu ovom procesu tako što bezbedno upoznaju imuni sistem sa delićima virusa. Najmlađa deca u vrtiću ili školi često oboljevaju jer je njihov imuni sistem još neiskusan i uči da prepozna nove mikrobe. Ovaj period učenja imuniteta je ključan: iako može delovati kao da su deca često bolesna, upravo tako ono gradi svoje odbrambene sposobnosti za kasnije.

Genetika takođe utiče na imunitet – neke bebe se rađaju sa predispozicijama za jači ili slabiji odgovor na infekcije (npr. nasleđene alergije ili sklonost ka autoimunim stanjima). Ali najvažnije je kako roditelji podstiču zdrav način života – tu se gradi veliki deo stečenog imuniteta tokom odrastanja.

Zašto pada imunitet kod dece

Imunitet deteta može biti slabiji zbog više faktora iz načina života ili okruženja. Često naši najosnovniji izbori značajno utiču na otpornost organizma. Evo najčešćih uzroka pada ili slabljenja imuniteta kod dece:

• Loša ishrana. Ako dete jede mnogo prerađene, brze hrane, slatkiša i gaziranih pića, ono ne dobija dovoljno vitamina, minerala i vlakana koja su mu potrebna za jak imunitet. Manjak vitamina C, D, gvožđa, cinka i drugih nutrijenata čini ga podložnijim infekcijama.
  
• Nedostatak sna i  isprekidan san. Dete treba dovoljno sna za rast i regeneraciju. Dete koje ne spava redovno i dovoljno sati svake noći postaje iscrpljeno i oslabljeno. Bez dobrog sna telo ne može ispravno da se izbori sa mikrobnim napadima.
  
• Premalo kretanja i svežeg vazduha. Deca koja provode vreme uglavnom u zatvorenom, ispred ekrana, a izbegavaju igru napolju, propuštaju važnu stimulaciju imunog sistema. Fizička aktivnost i boravak napolju poboljšavaju cirkulaciju krvi i jačaju telo, a i manji kontakt sa mikrobnim bogatstvom spolja pomaže imunološkom sistemu da bude spreman.
  
• Stres i napetost. I najmanje dete može biti pod stresom ako je u haotičnom ili previše zahtevnom okruženju. Dugotrajni stres (na primer zbog previše brzog tempa, nedostatka rutine ili problema u porodici) može potisnuti imuni odgovor. Dete pod stresom često je umornije i lakše oboljeva.
  
• Prekomerna izloženost bolestima. Ovo možda zvuči paradoksalno, ali i prečesto bolovanje može ukazivati na privremeno preopteretiti  imunitet. Na primer, deca koja brzo prelaze sa jedne infekcije na drugu (bez dovoljno vremena za oporavak) mogu privremeno biti slabija. Takođe, preterana sterilnost i odsustvo kontakta s normalnim mikrobima (poput onih u prirodi i na prljavštini) može usporiti prirodan razvoj imuniteta.
  
• Genetski faktori. Neka deca nasleđuju slabiji početni imunitet ili sklonost ka astmi i alergijama, što može delovati kao pad imuniteta. Takva predispozicija ne znači da ništa ne možete, ali je važno znati da na početku imaju drugačiju startnu poziciju.

Kako prirodno ojačati imunitet kod dece

Postoji niz zdravih navika i mera koje pomažu da imuni sistem postane otporniji – bez lekova i čarobnih preparata. Ovo su najefikasnije prirodne mere:

• Raznovrsna ishrana. Osnova jakog imuniteta je ono što dete svakodnevno jede. Pružite mu šarolik izbor hrane: što više voća i povrća svih boja, integralnih žitarica, nemasnih proteina (žitarice, jaja, riba, čista mesa) i zdravih masti (maslinovo ulje, orašasti plodovi, semenke). Svaka grupa namirnica doprinosi nečemu važnom – vitamina C iz voća, proteina iz mesa i jaja za jačanje tkiva, omega-3 iz ribe za smirivanje upala, vlakana za dobar rad creva (gdje sedi puno imuniteta).
  
• Redovna fizička aktivnost. Dnevna igra na svežem vazduhu i fizička aktivnost prave čuda. Ne mora to biti trening – slobodna igra, trčanje, voženja bicikla ili skakanje u parku jednako pomažu. Kretanje poboljšava cirkulaciju i jača mišiće i pluća. Deca aktivna na otvorenom u proseku brže ozdravljaju jer im se podiže kapacitet pluća i smanjuje napetost mišića.
  
• Dobar san i rutina. Dete treba dovoljno sna u svom uzrastu – novorođenče i beba u prvim mesecima čak 16–18 sati, dok predškolsko dete treba 10–12 sati noću. Kvalitetan san omogućava telu da resetuje inflamatorne procese i ojača antitela. Zato uspostavite čvrstu rutinu odlaska na spavanje: bez ekrana uveče, pročitajte priču, uspavajte dete u mirnom okruženju. Mirna i povezana rutina spavanja pomaže imunološkom sistemu da bude vitalniji narednih dana.
  
• Higijena, ali i blagi imunitet: Podučite dete pravilnom pranju ruku nakon igre ili pre jela – to pomaže da se izbegne prenošenje opasnih bakterija i virusa. Ipak, neka igra sa blatom, vodom i prirodom ne bude zabranjena (naravno ne uključujući pravu prljavštinu ili fekalije). Taj zdrav balans između osnovne higijene i izlaganja okruženju razvija detetov imunitet postepeno, tako da učvršćuje odbranu umesto da je slabi.
  
• Emocionalna sigurnost i manje stresa: Napomena starijim roditeljima – dete koje se oseća sigurno i voljeno ima manje hormona stresa, a samim tim i jači imunitet. Podstičite veselu, podržavajuću okolinu bez bespotrebnih pritisaka. Zdrav imuni sistem leži i u emocionalnoj dobrobiti deteta.

Prirodni preparat za imunitet sa medom

Seme koprive je prava “superhrana” jer je bogato vitaminima i mineralima koji pomažu u jačanju imuniteta. Sadrži vitamin C koji pomaže belim krvnim zrncima da se bore protiv infekcija, kao i beta-karoten koji štiti sluzokožu – prvu barijeru protiv mikroba. Pored toga, sadrži vitamine B grupe, A, E i K, te minerale poput gvožđa, kalcijuma i magnezijuma, koji poboljšavaju funkciju imunih ćelija i regeneraciju organizma.

Seme koprive je bogato antioksidansima koji smanjuju oksidativni stres, što podržava zdravlje i jača imunitet.

Med sadrži enzime, vitamine i minerale koji stimulišu rad imunih ćelija, dok seme koprive doprinosi opštem jačanju organizma, smanjujući mogućnost nastanka prehlada, gripova i drugih oboljenja. Takođe, ova kombinacija deluje na održavanje ravnoteže u organizmu, čime je imuni sistem osnažen i u najboljoj formi.

Uzimanje ove prirodne mešavine dva puta dnevno po jednu kašičicu može postati vaš svakodnevni ritual za jači imunitet. Više o iskustvima korisnika i svim benefitima ovog proizvoda možete saznatina linku ovde.

Ishrana i namirnice za jačanje imuniteta kod dece

Hrana je gorivo za imuni sistem. Evo spiska ključnih namirnica koje će pomoći da detetov imunitet radi na visokoj temperaturi:

• Voće bogato vitaminom C: Narandže, mandarine, kivi, jagode, borovnice, maline – to su prirodni izvori vitamina C. On skraćuje i ublažava prehladu i jača sluzokože (koje su prvi štit protiv virusa). Svakodnevnim unosom barem jedne šake šarenog bobičastog voća dete dobija antitela u izradi.
  
• Povrće sa beta-karotenom i vitaminima A/C: Šargarepa, bundeva, dinja, ali i tamnozeleno lisnato povrće (spanać, kelj, blitva). Beta-karoten se u telu pretvara u vitamin A, koji je važan za zdravu kožu i sluzokože (nos, grlo, oči). Povrće takođe sadrži vitamine C i vlakna koja hrane dobre bakterije u crevima.
  
• Citrusno povrće i paprika: Pored citrusa, crvena paprika je neverovatan izvor vitamina C (čak više nego agrumi u gramu!). Šargarepa i paprike možete gricnuti sirove, napraviti salatu ili sosove (tortilje, humus sa paprikom).
  
• Proteinski izvori: Obroci bogati proteinima su neophodni jer od belančevina imuni sistem pravi nove ćelije i antitela. To mogu biti kuvana jaja, belo meso (piletina, ćuretina), riba (losos, tuna), mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije) i mlečni proizvodi (jogurt, kačkavalj). Doručak sa jajima, ručak sa šniclom ili sojom, večera sa ribom – svaka varijanta pomaže odbrani organizma.
  
• Riba i omega-3 masne kiseline: Masna riba kao losos, skuša, sardine i tunjevina sadrže omega-3 koje smanjuju upalu i podižu imunitet. Ako dete ne voli ribu, lako možete dati malo dodatka (kap ribljeg ulja u jogurtu ili smoothies) ili prošarati tanjir semenkama (laneno seme, suncokret, bundeva).
  
• Celozrnate žitarice: Hleb od celog zrna, ovsena kaša, smeđi pirinač i pasta – sve ovo sadrži beta-glukane i vlakna koja aktiviraju imuni sistem preko creva. Beta-glukan (iz ovsenih pahuljica) je dokazani stimulator odbrane tela.

• Orašasti plodovi i semenke: Bademi, oraščići, bademovo ili susamovo puter su puni vitamina E i cinka – ta dva su jako važni za imunitet. Vitamina E ima u lešnicima i bademima, a cinka ima u semenima bundeve i suncokreta, te u orasima. Par šaka mešavine takvih zdravih grickalica dnevno dobro dođe kod svih, uključujući i decu stariju od 3–4 godine (mlađima se prilikom igre zbog gušenja nude namačdeni semenki i sitno seckani orasi).
  
• Prirodni šećeri i med: Dete treba hidraciju, ali izvor šećera neka bude iz voća i meda (ako je dete starije od godinu dana). Med ima blaga antibakterijska i umirujuća svojstva (za grlo i kašalj), ali ga nikada nemojte davati bebi mlađoj od godinu dana zbog rizika od botulizma. Kada su deca malo starija, kašičica meda u čaju za prehladu može pomoći. Uvek birajte prirodni med i ne mešajte ga sa industrijskim šećerom u proizvodima.
  
• Hidratacija: Dobar imun odgovara i dobroj hidrataciji. Dete treba dnevno piti vodu, rastvorene čajeve ili šipkove sokove. Topli čaj (blagog ukusa) umiruje grlo kod prehlade, a hladna voda sprečava isušivanje sluzokoža. Izbegavajte gazirane sokove i previše slatke napitke, jer oni mogu čak privremeno oslabiti odbranu.
  
• Ograničenje nezdrave hrane: Istovremeno treba izbegavati previše nezdrave hrane. Brzi obroci, čipsevi, grickalice, bombone i sokovi pune aditiva i šećera slabe imunitet i povećavaju upalne procese.

Vitamini za imunitet kod dece

Pored hrane, ponekad su potrebni i dodaci ishrani – ali pametno i uz nadzor. Ovde su najvažniji vitamini i minerali za detetov imunitet:

• Vitamin C: Pomaže telu da brže regeneriše tkiva, stvara antitela i štiti ćelije od oštećenja. Deci vitamin C obično daje prirodno – iz citrusa i bobičastog voća. Međutim, ako dete ne jede dovoljno voća (ili je svako malo bolesno), može se razmotriti dobar dodatak vitamina C u obliku sirupa ili žvakaće tablete (samo uz preporuku pedijatra).
  
• Vitamin D: Jedan od najbitnijih vitamina za decu – njega najlakše nadoknadimo sunčanjem, ali u našim geografskim uslovima, posebno zimi, često ga je malo. Vitamina D je ključno za imunitet jer pomaže da se spreči veća sklonost infekcijama i čak utiče na autoimune procese. Kod beba se u Srbiji standardno daje D-vitamin (D3) kap po kap (400 IJ) svakodnevno tokom cele prve godine. Zatim, tokom zime i prve godine nakon toga preporučuje se nastavak primene, ako beba/beba nije u velikoj meri izložena suncu. Ako starije dete leto provodi uglavnom u zatvorenom, pedijatri često predlažu kapsule vitamina D ili AD kapi (doza se razlikuje prema uzrastu, ali obično nije više od 1000–2000 IJ dnevno za decu).

• Cink: Mineral važan za formiranje antitela i borbu protiv virusa. Ima ga u mesu, žitaricama i mahunarkama. Ponekad pedijatri preporučuju deci dodatni cink kod prehlada jer može skratiti njihov tok, ali to obično bude u vidu sirupa ili pastila sa malom dozom cinka (kod dece obično 5–10 mg dnevno, ne preterivati).
  
• Gvožđe (Fe): Dobro stanje gvožđa u organizmu pomaže krvnim ćelijama da prenose kiseonik i učestvuju u imuno-sistemu. Anemija (nizak hemoglobin) može otežati borbu sa svakom infekcijom. Kod dece koja su često bolesna proverava se nivo gvožđa i po potrebi daje suplement. Bogati izvori gvožđa su crveno meso, mahunarke i tamno lisnato povrće.
  
• Vitamin A: Doprinosi zdravlju očiju i sluzokoža (deo barijere protiv ulaska mikroba). Nalazi se u obojenom voću i povrću (narandžasto, zeleno), jajima, mleku i goveđoj jetri. Ako dete dobro jede šargarepu, bundeve i meso, uglavnom ne treba odvojen dodatak vitamina A.
  
• Vitamin B6 i B12: Podržavaju metabolizam ćelija i imuni odgovor. Nalaze se u mesu, mlečnim proizvodima, žitaricama. Ako roditelji pojačaju ovakve namirnice u ishrani, deci nije potreban dodatni vitamin B osim multivitaminskih kompleksa koje pedijatar eventualno prepiše.
  

Polivitamini i mineralni kompleksi: Na tržištu se nalaze brojni multivitaminski sirupi i tablete za decu sa obećanjem da jačaju imunitet. Oni sadrže kombinacije vitamina C, D, cinka, ponekad propolisa itd. Naravno, mogu pomoći ako je ishrana vrlo ograničena ili dete ima pojačane potrebe (npr. kod postepenog oporavka posle teških bolesti). Međutim, neophodno je konsultovati se sa pedijatrom pre početka bilo kakvih dodataka. Dete koje dobro jede uglavnom ne treba svaki dan da pije multivitamin, jer višak pojedinih vitamina može biti kontraproduktivan (posebno A i D su topivi u mastima i talože se u telu). Uvek težiti tome da se većina vitamina i minerala dobija kroz svežu hranu – suplementi su samo dodatna sigurnost po potrebi.

Probiotici za decu i imunitet

Creva su sedište velikog dela imunog sistema. Zato stanje crevne flore (mikrobioma) direktno utiče na otpornost deteta. Probiotici su dobre bakterije koje pomažu da creva budu zdrava, a time organizam bolje funkcioniše protiv infekcija. Evo šta treba znati:

• Prirodni izvori probiotika: Najjednostavniji probiotik je jogurt sa aktivnim bakterijama. Kod mališana najčešće je dovoljan obični jogurt – deci prijaju i drugi napici poput kefira (mlečni, blago kiselkasti napitak) ili čak kiseli kupus.

• Dodatni probiotici: Ako pedijatar propiše antibiotike zbog neke infekcije, često će savetovati da se uz antibiotic pronađe i probiotska kultura (najčešće živih bakterija u obliku praška, kapi ili kapsula prilagođenih deci). Antibiotici uništavaju i “dobre” i “loše” bakterije, pa probiotik pomaže da se brže obnove korisne bakterije nakon terapije.
  
• Korisni efekti: Probiotici mogu pomoći kod povremenih digestivnih problema (poput dijareje) i kod jačanja obrane sluzokože u crevima. Posebno kada dete ima česte stomačne tegobe, nizak apetit ili alergije, uredna crevna mikroflora je od velike koristi.
  
• Ne zaboravimo prebiotike: Kao pojačivač efekta, uvođenje prebiotskih namirnica (hrane za dobre bakterije) takođe pomaže. To su celokupne žitarice, pasulj, banana, javorov sirup – sve ovo pomaže da probiotik preživi u crevima i naseli se.

Čaj, med, domaći sirup za imunitet kod dece

• Biljni čajevi: Topli čaj ne povećava imunitet magično, ali ima uticaj da ublaži simptome prehlade i hidrira dete. Najčešće se deci daju blagi čajevi: čaj od šipka (bogat vitaminom C), čaj od zove, kamilica (umirujuća za stomak i san), nanu (olakšava disanje), i đumbir. Čajeve treba davati mlake, sa malo meda (ako je dete starije od godinu dana) i paziti na količinu. Gorki ili jaki čajevi nisu preporučljivi za malu decu.
  
• Med i sirupi: Med je prirodni antibiotik i lokalno blagi analgetik za grlo. Za stariju decu, kašičica meda u čaju kod kašlja može pomoći. Međutim, med nikada ne dajemo bebi ispod 12 meseci. Takođe, dozirajte med umereno – iako prirodan, i med je šećer i previše može dodatno obradovati viruse. Što se tiče gotovih sirupa za decu, budite pažljivi sa kupovinom jer mnogi sadrže veštačke arome i šećer. Ako želite da napravite domaći, recepti često uključuju kuvanje anisa, majčine dušice, šipka i dodavanje meda na kraju. Takvi sirupi mogu biti prijatni i pomoći da dete pije više tečnosti, ali ne mogu da zamene lekove kada je u pitanju bakterijska ili ozbiljna infekcija.

• Beli luk i luk: Mnogi roditelji prave tinkture od belog luka (npr. beli luk čuvan u medu ili ulju). Beli luk sadrži alicin koji ima antibakterijska i antiviralna svojstva. Možete pripremiti npr. iseckani beli luk u teglu sa medom i dati deci 1 kašičicu kada su bolesna (ali opet, izbegavajte kod najmlađih). Samo treba biti oprezan, jer je beli luk jak.

Jačanje imuniteta kod beba — posebna pravila

Bebina pravila su posebna, jer beba od rođenja ima drugačiji imunitet od starije dece. Ključne smernice za bebe:

• Dojenje kao prvo oružje. Majčino mleko je najbolja hrana i za telo i za imunitet bebe. Ono sadrži ne samo hranu već i antitela (IgA), bele krvne ćelije i druge faktore koji štite bebu od infekcija. Dok god beba sisa, daje joj se naturalni superserum iz majčinog organizma. Zato je važno da dojilja ima raznovrsnu i zdravu ishranu – to će obogatiti mleko potrebnim vitaminima (posebno vitaminima B i C, kao i vitaminom D i kalcijumom). Svaka mama treba da pije dovoljno tečnosti i odmara se što može.
  
• Preventivne mere u kući. Bebi treba mirno okruženje. Dovoljno vlažan i topao vazduh (prekomešno suvi vazduh može iritirati disajne puteve), čišćenje prašine i izbegavanje dima (bez pušenja u prostoriji) – sve to čuva disajne organe od upala. Često provetravanje prostorije pomaže unosu svežeg vazduha.
  
• Čuvanje od infekcija. Prvih nekoliko meseci bebe nemojte ići u grupne aktivnosti. To znači da, dok traje sezona respiratornih virusa, izbegavajte gužve (radni kolektivi, previše ljudi u kući). Ipak, neće uvek biti moguće potpuno izolovati bebu – ne brinite, nešto kontakta sa blagim klicama ima i pozitivan efekat na izgradnju imuniteta.
  
• Vakcine po rasporedu: Bebe dobijaju sve obavezne vakcine po kalendaru. Vakcine pomažu bebinom imunitetu da razvije odbranu bez prolaska kroz teške bolesti. Ono što je važno je da se ne preskače rudimentarno savetovanje – vakcinacija je priprema da kad krene u kolektiv ne bi imala toliko komplikovanih upala pluća.

• Početak čvrste hrane: Nakon šestog ili sedmog meseca beba polako prelazi na kašice od voća, povrća i mesa. U tom periodu treba pažljivo birati vrste  namirnica koje će biti hranljive i blage za želudac. Idealno je da hrana bude što prirodnija. Birajte namirnice bogate gvožđem i vitaminom C (pire od šargarepe sa malo jagnjećeg mesa, na primer, je super kombinacija). Izbegavajte sirup od cvekle, jabuku, voćne sokove dok ne dobije starosnu dozvolu, jer ponekad irititaju stomak.
  
• Vitamin D i profilaktički vitamini: Kao što smo napomenuli, bebi se daje vitamin D3 kap po kap. To je zapravo jedan od najvažnijih koraka koji mogu bezbedno pomoći imunološkom sistemu (i kostima!).
  
• Higijena ruku za sve: Čak i ako mi mnogo peremo ruke, idealno je da i svi ukućani bez greške peru ruke pre dodirivanja bebe ili hranjenja. Dete ima slabe protokole antitela, tako da i suptilni virusi obične prehlade mogu učiniti da se loše oseća. Dakle, podstaknite i stariju decu u kući da budu uredna pre nego što pomiluju bebu po licu ili po rukama.

Kada se obratiti pedijatru i koje analize mogu imati smisla

Većina dece će proći kroz faze čestih bolesti i to je normalan deo odrastanja. Međutim, postoje situacije kada treba posetiti lekara i razmotriti dodatne analize:

• Previše česte infekcije: Dok je u vrtićima 5-8 prehlada godišnje u predškolskom uzrastu očekivan broj, ako dete oboli recimo 10 ili više puta godišnje, može se obratiti doktoru. Posebno ako su prehlade veoma teške ili komplikovane (upala pluća, ušiju, bronhitis) i ako brzo prelazi iz jedne bolesti u drugu bez pauze.
  
• Nerazvojne simptome: Ako dete zbog stalnih bolesti gubi na visini ili težini ili ima druge hronične tegobe (poput recimo česte dijareje ili otežanog disanja iz ranog detinjstva), pedijatar može preporučiti detaljniju analizu.
  
• Sumnja na pravu imunodeficijenciju: Ovo je retko, ali postoje nasledne bolesti gde imuni sistem ne funkcioniše pravilno (npr. nedostatak određenih antitela). Ako dete uvek ima teške i česte bakterijske infekcije, lekar može zatražiti specijalne testove: kompletna krvna slika sa diferencijalom (prikazuje da li ima dovoljno belih krvnih zrnaca), imunoglobulini, CRP i sedimentacija (pokazuju aktivnu upalu), i po potrebi testove za alergije (koje mogu imitirati slab imunitet).
  
• Nivo vitamina i minerala: Ako dete često hronično posustaje, lekar može proveriti nivo vitamina D (mali krvni test) i gvožđa (serum feritin, hemoglobin) da vidi ima li nedostatka. Nedostatak vitamina D zimi je relativno čest i može biti uzrok slabosti, dok je anemija (nizak gvožđe) česta kod dece koja ne jedu meso.
  
• Analize stolice i urina: U nekim slučajevima, ponovljene infekcije creva mogu zahtevati pregled stolice (da se traže paraziti ili bakterije), a učestale infekcije mokraćnih puteva mogu ukazivati na potrebu ultrazvuka bubrega i bešike ili analizu urina.
  
• Konsultacija s pedijatrom: Ako primetite kod deteta simptome kao što su kratak dah pri najmanjem naporu, otežano disanje, jako kašljanje (zvuk pištaljke), teške alergijske reakcije, ili slabu kilažu, ne oklevajte da ih odvedete doktoru. Takođe, ako je neki član porodice imao teške imunološke bolesti, treba spomenuti to lekaru.

FAQ: Najčešća pitanja

Da li su za jačanje imuniteta važniji rutina i ishrana ili ipak preparati?

Po mom iskustvu, prvo ide dobra nega deteta — san, ishrana, boravak napolju i manje stresa. Tek kada to nije dovoljno ili dete često ulazi iz infekcije u infekciju, roditelji obično gledaju i koji preparati mogu da budu podrška. Dakle, osnova je nega, a preparati su dodatak, ne zamena za svakodnevne navike.

Da li je bimunal praktičniji za decu kada je u pitanju tableta ili kesica?

Nama je dosta značilo što postoji izbor, jer neko dete lakše prihvati kesicu, a neko starije dete bez problema uzme tabletu. Ako razmatrate bimunal, izbor često zavisi od uzrasta i navika deteta, ali i od toga šta je vama lakše da uvedete u rutinu.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.