Ishrana za brži rast kose – Kompletan vodič

Kako i koliko hrana utiče na rast kose

Naš izgled kose u velikoj meri odražava ono što unosimo u organizam. Zdrava, izbalansirana ishrana obezbeđuje gradivne materije koje su neophodne da kosa raste brže, bude jača i sjajnija. Folikuli (koreni) dlake su vrlo aktivne ćelije koje zahtevaju dobru snabdevenost nutrijentima iz krvi. Kada telu nedostaju važni hranljivi sastojci, ono će ih preusmeriti ka vitalnim organima, a kosa može trpeti posledice. Zato osobe koje su na restriktivnim dijetama ili se ne hrane pravilno, često primećuju opadanje, usporen rast kose, kao i da im je kosa postala suva, krhka ili proređena.

Hrana bogata proteinima, vitaminima i mineralima direktno hrani folikule i pospešuje rast novih vlasi. Sa druge strane, dugotrajan nedostatak samo jednog od ključnih nutrijenata (na primer gvožđa ili vitamina D) može dovesti do toga da kosa brže prelazi u fazu mirovanja i opadanja. Bez pravilne ishrane telo usporava rast kose kako bi sačuvalo resurse za važnije funkcije. Dobra vest je da poboljšanje navika u ishrani može relativno brzo dati rezultate: kada folikuli dobiju sve što im je potrebno, kosa ponovo raste u punom potencijalu. Važno je naglasiti i da na kvalitet i rast kose utiču i drugi faktori poput genetike, hormona, starosti i stresa, ali je ishrana faktor na koji možemo najviše da utičemo.

Proteini

Proteini su osnovni gradivni element kose. Vlas se najvećim delom sastoji od proteina zvanog keratin, pa nije iznenađenje da nedovoljan unos proteina može usporiti rast kose ili uzrokovati njen gubitak. Kjučni savet za brži rast kose: obezbedite svakog dana dovoljno proteina u ishrani. Preporuka nutricionista je da prosečna osoba unosi oko 0,8–1 grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno. To znači da bi, na primer, osoba od 70 kg trebalo da unosi oko 56–70 g proteina dnevno.

U praksi, trudite se da u svaki obrok uključite kvalitetne izvore proteina. Meso (posebno nemasna piletina, ćuretina), riba, jaja i mlečni proizvodi bogati su potpunim proteinima koji sadrže sve esencijalne aminokiseline za izgradnju kose. Za one koji ne jedu meso, tu su odlične biljne alternative: mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije, grašak), kao i proizvodi od soje (tofu, tempeh) i žitarice poput kinoe ili ovsenih pahuljica. Orašasti plodovi i semenke takođe sadrže određenu količinu proteina, uz dodatne zdrave masti i minerale.

Minerali

Minerali igraju važnu ulogu u rastu kose, jer učestvuju u brojnim procesima u folikulu dlake – od dotoka kiseonika, preko sinteze proteina, do zaštite od oštećenja. Evo najvažnijih minerala za zdrav rast kose:

Gvožđe: Možda najbitniji mineral za kosu. Gvožđe pomaže stvaranje hemoglobina u crvenim krvnim zrncima, koji prenosi kiseonik do folikula dlake. Ako imate manjak gvožđa (anemiju), folikuli ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija, što može dovesti do difuznog opadanja i usporavanja rasta kose. Za zdravu kosu jedite namirnice bogate gvožđem: crveno meso, džigericu (u umerenim količinama), živinsko meso, morsku hranu (školjke, ostrige), kao i biljne izvore gvožđa poput spanaća, blitve, sočiva, pasulja i tofua. Napomena: biljno gvožđe se bolje apsorbuje ako se kombinuje s vitaminom C, pa uz obrok bogat gvožđem pojedite i nešto poput paprike, paradajza, kupusa ili popijte čašu soka od narandže.
Cink: Cink je esencijalan za deobu ćelija i sintezu proteina, pa tako utiče i na bržu regeneraciju folikula i rast dlake. Takođe pomaže održavanju zdrave kože glave i lučenja prirodnih ulja koja štite vlas. Deficit cinka može dovesti do opadanja kose i suvog temena. Bogati izvori cinka uključuju morsku hranu (ostrige su posebno bogate cinkom), crveno meso, semenke bundeve, susama i suncokreta, orašaste plodove (orah, badem, indijski orah), mahunarke i integralne žitarice.
Selen: Selen je mineral važan za zdravo funkcionisanje štitne žlezde, a hormoni štitne žlezde utiču i na ciklus rasta kose. Takođe, selen deluje kao antioksidans koji štiti folikule od oštećenja. Ipak, potrebno ga je umereno unositi – previsok unos selena (obično kroz nepravilno dozirane suplemente) može imati kontraefekat i izazvati opadanje kose. Na sreću, dovoljno selena se lako unosi kroz hranu: već jedan do dva brazilska oraha dnevno pokrivaju dnevne potrebe za selenom. Ostali izvori su morska riba, morski plodovi, jaja, pečurke, integralne žitarice i semenke suncokreta.

Magnezijum: Iako se ređe spominje u kontekstu kose, magnezijum je bitan za preko 300 metaboličkih procesa u telu, uključujući sintezu proteina. Pomaže boljoj cirkulaciji i smanjenju stresa, što posredno utiče i na zdravlje kose. Nedostatak magnezijuma može doprineti upalama i slabljenju folikula. Da biste uneli dovoljno magnezijuma, jedite zeleno lisnato povrće (poput spanaća i blitve), bademe i indijske orahe, semenke bundeve, integralne žitarice, avokado i banane.
Jod: Jod je neophodan za stvaranje hormona štitne žlezde. Kada štitna žlezda ne radi optimalno (hipotireoza usled nedostatka joda), jedan od simptoma može biti pojačano opadanje i proređivanje kose. U većini zemalja (pa i kod nas) kuhinjska so je obogaćena jodom upravo da bi se sprečio njegov deficit. Pored jodirane soli, dobre izvore predstavljaju morska riba, alge, morski plodovi, mleko i mlečni proizvodi.
Silicijum: Silicijum je mineral koji doprinosi jačini kose i elastičnosti vlasi (često se spominje da utiče na sintezu kolagena i keratina). Hrana bogata silicijumom uključuje integralne žitarice (posebno ovas), korenasto povrće (šargarepa), kao i biljke poput preslice (čaj od preslice je poznat tradicionalni izvor silicijuma).

Vitamini za brži rast kose

Vitamini su, uz minerale, kofaktori u mnogim procesima rasta i obnove kose. Neki vitamini direktno utiču na brzinu rasta dlake, dok drugi doprinose zdravlju temena i kvalitetu vlasi. Evo najvažnijih vitamina koje trebate unositi za brži i zdraviji rast kose:

Vitamin A: Ovaj vitamin je poznat po tome da pospešuje rast ćelija, uključujući i ćelije dlake. Neophodan je i za lučenje sebuma – prirodnog ulja kože glave koje hidrira skalp i pomaže da kosa bude sjajna i elastična. Međutim, potrebno ga je unositi u umerenim količinama; i nedostatak i višak vitamina A mogu uzrokovati opadanje kose. Vitamin A se unosi kroz hranu bogatu beta-karotenom, koji telo pretvara u ovaj vitamin. Namirnice narandžaste i tamnozelene boje su odličan izvor: šargarepa, batat (slatki krompir), bundeva, kajsije, kao i spanać, brokoli i blitva.
Vitamin B kompleks: Biotin (vitamin B7) je verovatno najpoznatiji „vitamin za kosu“. Nedostatak biotina može dovesti do krhke kose i sporijeg rasta, mada je pravi deficit redak kod zdrave ishrane. Nalazi se u mnogim namirnicama kao što su jaja (žumance), orašasti plodovi (orah, badem), kikiriki puter, soja i banane. Vitamin B12 i folat (vitamin B9) se nalazi u namirnicama životinjskog porekla (meso, riba, jaja, mlečni proizvodi), dok folata ima u zelenom povrću (spanać, asparagus, brokoli), citrusima, pasulju. Vitamin B6 (piridoksin) utiče na metabolizam proteina i zdravlje kože, a niacin (vitamin B3) poboljšava cirkulaciju, pa su i oni korisni za koren kose (nalaze se u mesu, ribi, orasima, semenkama, integralnim žitaricama).

Vitamin C: Vitamin C je snažan antioksidans i jedan od najboljih prijatelja zdrave kose. On pomaže u neutralisanju slobodnih radikala koji mogu oštetiti folikule dlake i usporiti rast. Još važnije, vitamin C je potreban za sintezu kolagena. Za dobar unos vitamina C jedite puno svežeg voća i povrća: citrusno voće (narandže, limun, grejp), bobičasto voće (jagode, borovnice, ribizle, kupine), kivi, papriku (crvenu i žutu papriku posebno, jer su izuzetno bogate vitaminom C), brokoli, prokelj, paradajz i zelenu salatu. Vitamina C ima najviše u svežim i minimalno termički obrađenim namirnicama, pa ih je najbolje jesti sirove ili kratko blanširane.
Vitamin D: Istraživanja su pokazala da deficit vitamina D može biti povezan sa pojačanim opadanjem kose i stanjenjem vlasi. Vitamin D igra ulogu u ciklusu rasta dlake, a takođe je važan za imunitet i zdravlje kože glave. Naš organizam sintetiše vitamin D kada smo izloženi suncu, pa je redovno boravljenje na dnevnom svetlu korisno. Ishranom se vitamin D može uneti kroz masnu ribu (losos, sardine, tuna), riblje ulje, žumance jajeta, pečurke izložene UV svetlu, kao i kroz mleko i žitarice obogaćene vitaminom D. Ako vam je nivo ovog vitamina nizak (što može utvrditi krvna analiza), lekar može preporučiti i dodatni suplement, jer je vitamin D inače teško uneti dovoljno samo hranom.
Vitamin E: Kao i vitamin C, vitamin E je antioksidans koji pomaže obnavljanje tkiva i smanjenje oksidativnog stresa u folikulima. Takođe, vitamin E poboljšava cirkulaciju kože glave. Adekvatan unos vitamina E povezuje se sa boljim kvalitetom kose i zdravijom kožom. Najbolji izvori vitamina E su orašasti plodovi (posebno bademi i lešnici), semenke (suncokretove semenke su bogate ovim vitaminom), biljna ulja (suncokretovo, maslinovo ulje – ali hladno ceđeno i korišćeno u salatama zbog očuvanja vitamina), avokado i proklijale žitarice.

Prirodni preparat za snažnu i zdravu kosu

Seme koprive je poznato kao jedno od najmoćnijih prirodnih sredstava za negu i jačanje kose. Travari ga od davnina preporučuju kao najbolju biljku za kosu, jer obiluje hranljivim materijama koje hrane koren dlake, podstiču rast i sprečavaju opadanje. Bogato je gvožđem, cinkom, magnezijumom i silicijumom, mineralima ključnim za čvrstu i sjajnu kosu, dok vitamini A, C, E i K doprinose zdravlju temena i boljoj cirkulaciji.

Seme koprive deluje iznutra, jačajući folikule i podstičući regeneraciju ćelija koje grade dlaku. Njegova prirodna jedinjenja pomažu u balansiranju hormona i smanjenju masnoće kože glave, što sprečava pojavu peruti i lomljenja kose. Pored toga, antioksidansi iz semena koprive štite kosu od oksidativnog stresa i spoljašnjih oštećenja.

Kada se kombinuje sa medom, koji je poznat po svojim hidratantnim i hranljivim svojstvima, dobija se savršena sinergija. Med hrani teme, zadržava vlagu i doprinosi elastičnosti kose, dok seme koprive obezbeđuje neophodne vitamine i minerale za rast i obnovu. Zajedno, oni čine prirodnu formulu za jaču, gušću i zdraviju kosu.

Više o iskustvima korisnika i svim benefitima ovog proizvoda možete saznati na linku ovde.

Zdrave masti za rast kose

Zdrave masti su ključne za brži rast kose iz više razloga. Prvo, one obezbeđuju esencijalne masne kiseline (poput omega-3) koje organizam ne može sam da proizvede, a koje imaju protivupalno dejstvo i pomažu zdravlju kože glave i folikula. Drugo, masti pomažu apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima – A, D, E i K – od kojih su neki vitalni za rast kose. Treće, unos adekvatnih masti doprinosi tome da kosa bude elastičnija i sjajnija, jer lojne žlezde na temenu koriste masti iz ishrane da proizvode zaštitna ulja koja vlasištu i dlaci daju vlagu.

Najbolji izvori omega-3 su masne ribe poput lososa, sardine, skuše i pastrmke. Ako ne jedete ribu, biljni izvori omega-3 su laneno seme, chia semenke, orasi i ulje konoplje (iako biljne omega-3 telo slabije iskorišćava u poređenju sa ribljom, i dalje je korisna).

Pored omega-3, važne su i mononezasićene masti koje nalazimo u namirnicama kao što su maslinovo ulje, avokado i bademi. One hrane telo i kosu na više nivoa, doprinose zdravlju srca i smanjuju upale. U ishrani za zdravu kosu treba da bude zastupljena i šaka orašastih plodova ili semenki dnevno – na primer, orasi (bogati omega-3), bademi (bogati vitaminom E), semenke bundeve (pune cinka i zdravih masti) ili suncokreta. Avokado je izuzetno bogat nutritijentima i mastima – pored vitamina E i B, pruža i oleinsku kiselinu koja je dobra za srce i kosu.

Najbolje namirnice za rast kose

Na osnovu svega navedenog, možemo izdvojiti neke od najboljih namirnica koje bi trebalo redovno da se nađu na vašem jelovniku ukoliko želite brži rast i bolji kvalitet kose. Ove namirnice su bogate ključnim proteinima, vitaminima i mineralima za kosu:

Jaja: Prava riznica nutrijenata za kosu. Jaja su odličan izvor visokokvalitetnih proteina koji grade vlas, a žumance je posebno bogato biotinom (vitamin B7) i vitaminom D. Pored toga, jaja sadrže i cink, selen i druge važne minerale. Jedno do dva jaja dnevno (ukoliko nemate problema sa holesterolom po preporuci lekara) mogu značajno doprineti unosu hranljivih sastojaka za kosu.
Masna riba (losos, sardina, skuša): Ove ribe obiluju omega-3 masnim kiselinama koje smanjuju upale i neguju folikule dlake, što podstiče rast kose i poboljšava njen sjaj. Takođe, morska riba je dobar izvor proteina, vitamina D i B12, kao i joda (važnog za štitnu žlezdu). Uvrstite masnu ribu u obroke bar 1-2 puta nedeljno za optimalne koristi.
Orašasti plodovi (orah, badem, lešnik, brazilski orah): Šaka orašastih plodova dnevno pruža kombinaciju zdravih masti, vitamina i minerala za kosu. Orasi su bogati omega-3 masnim kiselinama i sadrže biotin, bademi su puni vitamina E i magnezijuma, lešnici takođe vitamina E, dok brazilski orah prednjači po sadržaju selena koji jača kosu i podržava rad štitne žlezde.
Semenke (bundeve, lana, suncokreta, čia): Semenke su male, ali nutritivno moćne. Semenke bundeve bogate su cinkom i gvožđem, laneno i čia seme obiluju omega-3 masnim kiselinama i magnezijumom, dok su suncokretove semenke jedan od najboljih izvora vitamina E. Dodajte kašiku-dve semenki u jutarnje žitarice, jogurt, salatu ili smuti da biste pojačali unos ovih hranljivih materija.
Bobičasto voće: Jagode, borovnice, maline, kupine i ribizle spadaju u najzdravije voće za vašu kosu. Prepune su vitamina C i brojnih antioksidanasa koji štite folikule od oksidativnog stresa. Vitamin C u bobicama podstiče sintezu kolagena koji jača vlasi, a takođe poboljšava apsorpciju gvožđa iz biljne hrane. Uživajte u porciji bobičastog voća svakog dana – svežeg leti, a zimi može i smrznuto, uz minimalan gubitak hranljivosti.

Citrusno voće i paprika: Pomorandže, limuni, grejpfrut, mandarine – svi su odlični izvori vitamina C, baš kao i crvena paprika (koja ima čak više vitamina C od narandže!). Ovo voće i povrće pomaže kod stvaranja kolagena i održava zdravu cirkulaciju u temenu. Pojedite bar jedan citrus dnevno ili dodajte svežu papriku u salate, sendviče i obroke da biste iskoristili njihove benefite za kosu.
Zeleno lisnato povrće: Spanać, blitva, kelj, rukola i brokoli prava su superhrana za kosu. Tamnozeleno povrće sadrži gvožđe, folat (vitamin B9), vitamin C, kao i vitamin A i magnezijum. Ova kombinacija nutrijenata pospešuje rast kose na više načina: gvožđe donosi kiseonik folikulima, vitamin C pomaže apsorpciju gvožđa i izgradnju kolagena, vitamin A podstiče lučenje zaštitnih ulja za skalp, a folat je bitan za deobu ćelija. Porcija zelenog povrća dnevno (npr. salata od spanaća ili kuvani blitva/kelj kao prilog) mnogo znači za zdravlje kose.
Batat (slatki krompir) i šargarepa: Ovo narandžasto povrće bogato je beta-karotenom, prekurzorom vitamina A. Kao što smo već rekli, vitamin A je ključan za rast tkiva i proizvodnju sebuma koji hidrira kosu. Jedan srednji batat može obezbediti i nekoliko puta više beta-karotena nego što je dnevno potrebno, pa ga jedite umereno (npr. jedan batat nedeljno kao prilog ili pire). Šargarepa takođe doprinosi unosu beta-karotena, a uz to sadrži i biotin, vitamin K i B6. Ubacite šargarepu kao užinu, u salate, supe ili u sveže ceđen sok – vaša kosa (a i oči i koža) imaće koristi.
Mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije, grašak): Biljni izvori proteina poput mahunarki neophodni su posebno ako jedete manje mesa. Osim proteina, mahunarke pružaju obilje gvožđa, cinka i vitamina B (posebno folata), kao i biotina u tragovima. Mahunarke su takođe bogate vlaknima koja su dobra za varenje i održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi, što indirektno stvara povoljne uslove za rast kose (bez naglih skokova i padova energije). Pokušajte da nekoliko puta nedeljno ubacite mahunarke u jelovnik – kao varivo, čorbicu, u salati ili kao humus namaz.
Crveno meso i džigerica: Meso poput junetine i jagnjetine jedan je od najboljih izvora gvožđa u ishrani, kao i cinka i vitamina B12. Umerene količine nemasnog crvenog mesa (npr. jednom nedeljno) mogu pomoći da održite dobar nivo gvožđa, posebno za žene sklone anemiji. Džigerica je izuzetno bogata gvožđem i vitaminom A, ali se preporučuje u malim količinama i retko. Ukoliko volite iznutrice, recimo jednom u par nedelja, porcija džigerice može pojačati zalihe gvožđa, cinka i B vitamina značajnih za kosu.
Ostrige i školjke: Plodovi mora poput ostriga, dagnji, školjki i rakova sadrže obilje minerala za kosu. Ostrige su poznate kao jedan od najbogatijih izvora cinka na svetu – tri ostrige mogu obezbediti nekoliko puta više cinka od dnevnog preporučenog unosa! Školjke (dagnje) i pržun (kozice, škampi) sadrže pored cinka i gvožđe, selen i proteine, pa su takođe odlične za kosu. Naravno, ove namirnice možda nisu česte u svačijoj ishrani, ali vredi ih pomenuti za one koji ih vole – mogu biti korisna poslastica koja pritom neguje kosu iznutra.

Mlečni proizvodi (jogurt, kefir, sir): Mlečni proizvodi obezbeđuju kvalitetne proteine koje telo lako koristi za rast i obnovu tkiva, uključujući dlaku. Pored toga, izvor su kalcijuma i vitamina B5, za koju se veruje da doprinosi zdravlju kose. Grčki jogurt je odličan izbor jer je bogat proteinima, a kefir dodaje i probiotike koji poboljšavaju varenje i apsorpciju hranljivih materija. Ako ste netolerantni na laktozu ili ne konzumirate mlečne proizvode, možete dobiti slične benefite iz biljnih alternativa obogaćenih vitaminima (sojin, bademov ili ovseni napitak sa dodatkom kalcijuma i vitamina D) u kombinaciji sa drugim navedenim namirnicama..

Šta piti za rast kose?

Pored hrane, i ono što pijemo može uticati na kvalitet i rast naše kose – prvenstveno kroz hidrataciju i unos dodatnih vitamina i minerala. Voda je u ovom pogledu najvažnija: adekvatna hidratacija ključna je za sve funkcije organizma. Kada smo dehidrirani, koža postaje suva, cirkulacija može biti usporena, a i vlas gubi vlažnost te postaje sklona pucanju. Stručnjaci preporučuju najmanje oko 1.5 do 2 litre vode dnevno (oko 8 čaša), mada potrebe variraju zavisno od osobe i uslova (aktivnost, temperatura). Pijte vodu ravnomerno tokom dana kako biste stalno hidrirali organizam.

Osim vode, razmotrite sledeće napitke i napitke bogate hranljivim materijama:

Herbalni čajevi i napici bogati mineralima: Tradicionalno se neke biljke koriste za bolji rast kose. Čaj od koprive je popularan prirodni napitak za jačanje kose – kopriva je puna gvožđa, magnezijuma, kalcijuma i silicijuma, kao i vitamina A i C. Čaj od preslice (rastavića) takođe je bogat silicijumom koji jača kosu i nokte. Zeleni čaj sadrži antioksidanse (polifenole) koji štite folikule, a neka istraživanja sugerišu da spojevi zelenog čaja mogu povoljno uticati na rast kose i smanjenje opadanja.
Prirodni voćni i povrtni sokovi: Sveže ceđeni sokovi od šargarepe, cvekle, jabuke, celera, peršuna i limuna mogu biti prava vitaminska „bomba“ za vaš organizam i kosu. Kombinovanjem voća i povrća u sok ili smuti (smoothie) dobijate lako probavljiv napitak prepun hranljivih materija koje mogu doprineti bržem rastu kose. Na primer, smuti od bobičastog voća, spanaća, banane i bademovog mleka daće vam vitamine C, A, B, E, gvožđe, kalijum i zdrave masti u jednom obroku.
Proteinski šejkovi i napici: Ukoliko vam je teško da unosite dovoljno proteina samo hranom (npr. žurite ujutru ili ste sportista sa povećanim potrebama), proteinski šejk od surutke (whey) ili biljnog proteina može biti koristan. Ipak, ako se hranite uravnoteženo, ovi šejkovi nisu neophodni – prioritet dajte pravoj hrani.

Zdrave navike koje ubrzavaju rezultate

Pored ishrane, određene životne i svakodnevne navike mogu ubrzati pozitivne rezultate i doprineti bržem rastu kose. Holistički pristup zdravlju kose podrazumeva da obratite pažnju na ceo svoj životni stil, ne samo na hranu. Evo nekih navika koje će vam pomoći na tom putu:

Smanjite stres: Hronični stres može poremetiti ciklus rasta kose i dovesti do pojačanog opadanja (poznato kao telogeni efluvijum). Tehnike opuštanja poput joge, meditacije, dubokog disanja ili jednostavno šetnje u prirodi mogu pomoći u redukciji stresa. Nađite vremena svakog dana za aktivnost koja vas relaksira – vaše telo, uključujući i kosu, biće vam zahvalno.
Redovno vežbajte: Fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju krvi u celom telu, pa tako i u temenu glave. Bolja prokrvljenost znači i bolju ishranjenost folikula. Ne morate provoditi sate u teretani – već i brza šetnja od 30 minuta, trčanje, vožnja bicikla ili vežbe kod kuće nekoliko puta nedeljno učiniće razliku. Uz to, vežbanje smanjuje stres i poboljšava opšte zdravlje, što se indirektno odražava i na kosu.
Obezbedite dovoljno sna: Kosa, kao i ostatak organizma, regeneriše se dok spavamo. Tokom dubokog sna luče se hormoni rasta i ćelije se obnavljaju. Ako redovno spavate premalo (manje od 7 sati), telo će biti pod stresom, što može usporiti rast kose. Trudite se da svake noći imate 7-9 sati kvalitetnog sna. Kreirajte rutinu za spavanje – opustite se pre odlaska u krevet, ugasite ekrane i omogućite svom telu i umu odmor koji mu je potreban.
Redovno masirajte skalp (teme): Masaža kože glave je jednostavna tehnika koju možete primenjivati par minuta dnevno, a može imati primetne benefite. Laganim kružnim pokretima vrhovima prstiju masirajte celo teme nekoliko minuta. Masaža poboljšava protok krvi u koži glave i pomaže da folikuli dobiju više hranjivih materija i kiseonika. Možete dodati i par kapi eteričnog ulja mente ili ruzmarina u ulje za masažu temena.

Izbegavajte nagle i restriktivne dijete: Kao što smo pomenuli, brzi gubitak kilograma usled gladovanja ili jednoličnih dijeta može uzrokovati pojačano opadanje kose. Da biste to sprečili, mršavite postepeno i kroz nutritivno bogatu ishranu. Kosa voli kontinuitet – osigurajte joj stalni priliv nutrijenata, čak i dok redukujete kalorije.
Prestanite pušiti (ako ste pušač): Pušenje negativno utiče na cirkulaciju i dovod kiseonika do kože. Takođe, povećava oksidativni stres koji može oštetiti folikule i ubrzati gubitak kose (pored toga što ubrzava sedenje kose). Prestanak pušenja poboljšaće opšte zdravlje, a s vremenom i stanje vaše kože i kose.
Budite strpljivi i dosledni: Na kraju, imajte na umu da se rezultati ne vide preko noći. Kosa u proseku raste oko 1 cm mesečno, tako da će trebati par meseci zdrave ishrane i navika da biste primetili značajniju razliku u dužini ili gustini. Nemojte se obeshrabriti – posmatrajte i druge znakove napretka: manje dlaka na četki i u slivniku, brži rast novih kraćih pramenova oko lica ili na razdeljku, lepši sjaj i tekstura kose. Doslednost u ishrani i navikama će se isplatiti.

Pravilna nega kose

Spoljna nega kose ide ruku pod ruku sa ishranom kada je cilj brži rast i lep izgled vlasi. Često zaboravimo da, ako ne tretiramo postojeću kosu pažljivo, ona može pucati pri vrhovima i lomiti se, pa se neće primetiti da raste iako iz korena izlazi nova dužina. Evo ukratko osnovnih principa pravilne nege kose:

Pranje i sušenje: Perite kosu blagim šamponom koji ne sadrži agresivne sulfate i parabene. Cilj je da očistite kožu glave od viška sebuma i nečistoća, ali da ne oštetite prirodnu barijeru. Uvek koristite regenerator nakon šampona, na krajeve kose, kako biste zadržali vlagu u dlaci i olakšali raščešljavanje. Ne perite kosu prečesto ako nije potrebno – za većinu ljudi 2-3 puta nedeljno je dovoljno (osim ako imate veoma masnu kosu ili se znojite svakodnevno). Kada sušite kosu, pokušajte da to bude prirodnim putem koliko god je moguće. Ako koristite fen, koristite srednju temperaturu i držite ga na odstojanju, jer jaka toplota isušuje vlas.
Stilizovanje i tretmani: Ograničite upotrebu uređaja za toplotno stilizovanje – preterano feniranje, peglanje ili uvijanje figarom oštećuje proteine u dlaci i dovodi do lomljenja i suvih, ispucalih krajeva. Ako ipak koristite toplotu, obavezno nanesite sprej ili kremu za zaštitu od toplote na kosu pre toga. Slično, hemijski tretmani poput jakih farbi, blanša (izbeljivanja) ili trajne ondulacije mogu oslabiti kosu; pokušajte da između takvih tretmana pravite veće razmake i priuštite kosi intenzivnu negu (maske, ulje) da se oporavi.

Češljanje i svakodnevno rukovanje: Kosi najviše šteti grubo češljanje i zatezanje. Nikad nemojte agresivno trljati mokru kosu peškirom – umesto toga, blago je umotajte u pamuk ili mikrofiber koji upija vodu. Mokra kosa je najosetljivija, zato je češljajte pažljivo: najbolje je koristiti češalj sa širokim zupcima ili četku sa mekanim vlaknima, i krenuti od krajeva ka gore postepeno rasčešljavajući čvorove. Izbegavajte da češljate kosu dok je potpuno mokra. Takođe, frizure koje jako zatežu kosu (stalno nošenje jako stegnutog repa, punđe ili pletenica) mogu dovesti do opadanja kose zbog stalnog naprezanja folikula.
Hidratacija i zaštita dlake: Jednom nedeljno ili na svake dve nedelje priuštite kosi dubinsku negu – hranljivu masku ili topli pakung sa prirodnim uljima. Kokosovo, maslinovo ili arganovo ulje mogu se naneti na dužinu kose i krajeve pre šamponiranja (ostavite da deluje sat vremena ili preko noći), što će nahraniti vlas i smanjiti pucanje. Gotove maske sa keratinom, pantenolom ili prirodnim uljima takođe mogu poboljšati elastičnost kose ako se koriste redovno. Nakon pranja, na krajeve kose nanesite par kapi uljanog seruma ili balzama koji se ne ispira – to će zaključati vlagu u vlasi i zaštititi je od spoljašnjih uticaja.
Zaštita od spoljašnjih faktora: Sunce, vetar i hladnoća mogu takođe oštetiti kosu. Leti, zaštitite kosu šeširom ili maramom kada ste dugo na jakom suncu, ili koristite proizvode za kosu sa UV zaštitom (danas postoje sprejevi i kreme za kosu koji sadrže UV filtere). Ako idete na bazen, hlorisana voda može isušiti i oštetiti kosu – možete naneti malo regeneratora u kosu pre plivanja ili nositi kapu za plivanje, a posle izlaska temeljno isperite kosu čistom vodom i opet stavite balzam. Zimi, zaštitite kosu od mraza tako što ćete je držati ušuškanu ispod šala ili kapuljače kad su ekstremno niske temperature.
Redovno šišanje krajeva: Iako šišanje ne ubrzava sam rast iz korena, redovno skraćivanje ispucalih krajeva (npr. svakih 8-12 nedelja) pomoći će da kosa izgleda zdravo i da se krajevi ne lome. Time sprečavate da se oštećenje širi naviše ka zdravom delu dlake. Kosa sa urednim krajevima delovaće gušće, brže će se oblikovati i zadržati dužinu koju dobijate rastom iz temena.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.

Blog