Prolećni umor – Uzroci, simptomi i lečenje

Šta je prolećni umor?

Prolećni umor je česta pojava zamora i opšte slabosti koju mnogi osećaju kada se menja sezona iz zime u proleće. Iako se prolećni umor ne smatra bolešću, on može prouzrokovati osećaj malaksalosti, umora i malog entuzijazma. Obično se javlja u poslednjim danima zime ili u prvim mesecima proleća, kada priroda počinje da se budi, a dani postaju duži i topliji. Zbog nagle promene temperature i osvetljenja, telo se prilagođava novim uslovima, pa se ponekad javlja privremeni pad energije i koncentracije. Većina ljudi koji osećaju prolećni umor ostane kratko u takvom stanju – obično nekoliko nedelja – a zatim se postepeno vraća u normalno stanje s više energije.

Mnogi lekari ističu da prolećni umor nije zvanična medicinska dijagnoza, već skup prolaznih simptoma koje telo doživljava usled promena godišnjih doba. Iako se može činiti ozbiljno, ovo stanje obično traje samo nekoliko nedelja i prolazi sam od sebe. Većina ljudi se polako prilagodi i vrati uobičajenoj energiji kako proleće odmiče. Mnogi ljudi ovakav osećaj opisuju slikovito: čim zavlada toplo sunce, kao da im se gubi sposobnost da razbistre um. Telo još nije sasvim izašlo iz zimskog sna i traži malo više vremena za prilagođavanje. Važno je da znate da je to sasvim u redu i obično prolazi sama od sebe.

Glavni uzroci ovog umora

Prolećni umor ima više uzroka koji se često ispoljavaju zajedno. Među glavnim faktorima su:

Promena svetlosnih uslova i hormonska prilagođavanja: S dolaskom proleća, dani postaju znatno duži i sunčaniji. To utiče na hormone koji regulišu san i energiju. Tokom zime, više je melatonina (hormona spavanja) i manje serotonina (hormona raspoloženja) u telu. Kada se dani produže, telo se mora ponovo prilagoditi novom ritmu izlučivanja ovih hormona. Taj proces može dovesti do osećaja umora i bezvoljnosti dok se hormoni ne stabilizuju na letnjem ritmu.
Promena temperature i cirkulacija: Proleće često donosi velike razlike u temperaturama u kraćem periodu. Kada postane toplije, krvni sudovi u telu se šire (proces vazodilatacije) i krvni pritisak malo pada. Ova promena može izazvati kratkotrajno osećanje malaksalosti i umora dok se telo ne prilagodi novim temperaturama.

Sedentarni način života i manjak sunca: Tokom zime su dani kraći i hladniji, pa ljudi češće ostaju u zatvorenom prostoru i pomalo zapostavljaju fizičku aktivnost. Manje izlaganja suncu u zimskim mesecima dovodi i do smanjenog stvaranja vitamina D u koži. Kada proleće dođe, telu treba više kretanja i vitamina da se izbori s promenama. Ako nema dovoljno vežbanja i svežeg vazduha, umor može biti jači.
Lošija zimska ishrana i nedostatak hranljivih materija: U zimskom periodu ljudi često jedu kaloričniju i masniju hranu (mnogo mesa i prerađenih obroka) i manje svežeg voća i povrća. Takva ishrana može rezultovati manjkom vitamina (naročito C i B grupe) i minerala (gvožđe i magnezijum) u organizmu. Kada dođe proleće, telo ima manjak ovih hranjivih materija, pa se osećaj umora pojačava dok se rezerve vitamina i minerala ne obnove.
Sezonske alergije: U nekim slučajevima, sezonske alergije na polen ili češće prehlade mogu doprineti osećaju malaksalosti. Kada telo bori protiv alergije ili infekcije, deo energije se troši na imuni sistem, zbog čega se osoba može osećati umorno.
Pomeranje sata (letnje računanje vremena): U mnogim zemljama, pa i kod nas, u proleće se sat pomera unapred za jedan čas. Taj sat manje sna i promena u dnevnom rasporedu može poremetiti unutrašnji bioritam. Nekima je potrebno nekoliko dana prilagođavanja, tokom kojih se može javiti povećan umor.
Psihološki faktori: Dolazak lepih dana često nosi očekivanja da ćemo biti aktivniji i srećniji. Ako je vaše telo još umorno od zime, ovaj pritisak može izazvati razdražljivost ili osećaj bezvoljnosti. Stres i napetost zbog viška obaveza takođe mogu doprineti osećaju iscrpljenosti.

Najčešći simptomi prolećnog umora

Prolećni umor podrazumeva niz simptoma koji mogu varirati od osobe do osobe, ali se često javljaju zajedno. Neki od najčešćih simptoma su:

Stalan umor i malaksalost: Osećaj iscrpljenosti i bezvoljnosti iako ste spavali dovoljno. Često se javlja potreba za dužim snom ili drijemanjem i osećaj da vam je teško ustati iz kreveta.

Pospanost i slabija koncentracija: Tokom dana se možete osećati pospano ili vam je teško fokusirati se na zadatke. Može biti teško zapamtiti i razmišljati jasno.
Problemi sa snom (nesanica): I dok ljudi s prolećnim umorom često osećaju pospanost, neki imaju suprotan efekat i teško zaspe uveče ili se često bude tokom noći. Promene u nivou hormona mogu poremetiti san. U tom slučaju je važno držati se redovne rutine spavanja, izbegavati ekrane pre kreveta i pobrinuti se da je spavaća soba mračna i tiha.
Nedostatak motivacije i apatija: Uz fizičku iscrpljenost često ide i gubitak volje za svakodnevnim aktivnostima. Možda ćete primetiti da nemate želju da radite stvari koje su vam pre inače bile zanimljive. To je oblik apatije – osećaj bezvoljnosti – i signal je da telu treba pauza. Ako vas pospremanje sobe ili izlazak u šetnju ne raduju kao obično, to može biti zbog ovog privremenog psihološkog efekta.
Glavobolja i pritisak u glavi: Mnogi ljudi sa prolećnim umorom žale se na blage glavobolje ili osećaj pritiska u glavi. To može biti posledica blagog pada krvnog pritiska ili manjka tečnosti u organizmu.
Vrtoglavica: Kratkotrajni osećaj vrtoglavice ili malaksalosti, naročito pri naglom ustajanju, često se javlja. To je obično posledica blagog pada krvnog pritiska pri promeni položaja.
Promene apetita: Neki ljudi nemaju želju za hranom, dok drugi mogu želeti više slatkiša ili brze hrane iz navike. Nedostatak želje za hranom može dovesti do manjka energije, dok prejedanje može izazvati osećaj dodatne tromosti.
Fizički simptomi: Ponekad se javljaju blagi bolovi u mišićima ili zglobovima, kao i opšti osećaj težine ili tromosti u telu. Telo može delovati „teško“ ili ukočeno, slično osećaju posle prehlade ili intenzivne vežbe.
Pad koncentracije: Čak i kada ste budni, možete primetiti da vam je teže da se skoncentrišete na posao ili učenje. Mozak se sporije razbudi sa dužom zimom, što može izgledati kao blaga mentalna magla.

Ko je najviše podložan prolećnom umoru?

Osobe sa niskim krvnim pritiskom: Ljudi kojima je krvni pritisak prirodno niži češće osećaju vrtoglavicu i malaksalost prilikom promena temperature i osvetljenja.
Žene: Hormonalne promene kod žena mogu dodatno pojačati osećaj umora. Takođe, zbog menstrualnog ciklusa ili trudnoće, neke žene tokom promene godišnjih doba osećaju umor snažnije.

Tinejdžeri i adolescenti: Mladi ljudi često imaju neredovan san i velike obaveze (škola, aktivnosti), što može dodatno pojačati efekte prolećnih promena. Tokom puberteta hormonski ritam može biti i suviše promenjiv, pa im može biti teže da se brzo prilagode dužim danima.
Fizički neaktivni: Oni koji su tokom zime bili malo fizički aktivni ili su većinu vremena proveli u zatvorenom, teže se prilagođavaju proleću. Manjak kretanja čini organizam manje spremnim za uzlet energije.
Ljudi sa hroničnim zdravstvenim problemima: Osobe sa blagom anemijom (nisk nivo gvožđa u krvi), poremećajima štitne žlezde, dijabetesom ili drugim hroničnim stanjima mogu osećati jači umor u proleće nego obično.
Alergičari i meteoropate: Osobe koje imaju alergije na polen ili generalno loše podnose promene vremena (tzv. meteoropatija) često osećaju prolećni umor intenzivnije. Nagle promene temperature i vlažnosti dodatno opterećuju njihov organizam.

Prirodni preparat za hroničan umor i iscrpljenost i manjak energije

Hronična iscrpljenost postaje česta u savremenom životu, a prirodni preparat poput mešavine semena koprive i meda može značajno poboljšati nivo energije i smanjiti osećaj iscrpljenosti. Ova kombinacija deluje kao prirodni tonik, podstičući vitalnost i smanjujući hroničan umor.

Seme koprive aktivira neurotransmitere acetilholin i serotonin, koji su ključni za mentalno zdravlje. Acetilholin poboljšava raspoloženje, koncentraciju i budnost, dok serotonin utiče na raspoloženje, san i pamćenje, sveukupno gradeći osećaj sreće i zadovolјstva.

Smatra se adaptogenim,što znači da pomaže telu da se nosi sa stresom i balansira hormone stresa. To je korisno za one koji konstantno vode užurban šivot. Ova biljka pomaže stabilizaciji hormona stresa, što dovodi do smanjenja iscrpljenosti.

Seme koprive je bogato vitaminima B grupe, gvožđem, magnezijumom i vitaminom C, koji poboljšavaju krvnu sliku i snabdevanje tela kiseonikom. Gvožđe pomaže kod anemije, dok magnezijum i B vitamini smanjuju iscrpljenost. Redovno uzimanje semena koprive povećava energiju, smanjuje pad vitalnosti i pomaže u borbi protiv umora.

Uzimanje ove prirodne mešavine dva puta dnevno po jednu kašičicu može postati vaš svakodnevni ritual za jači imunitet. Više o iskustvima korisnika i svim benefitima ovog proizvoda možete saznati na linku ovde.

Mali koraci koji daju efekat protiv prolećnog umora

Iako je prolećni umor prolazno stanje, nekoliko jednostavnih navika može ubrzati oporavak i poboljšati vaše raspoloženje. Evo malih koraka koje možete preduzeti svakog dana:

Redovan san i odmor: Pobrinite se da spavate dovoljno sati svake noći (najmanje 7–8 sati). Idite na počinak i ustajte otprilike u isto vreme kako biste stabilizovali unutrašnji ritam. Ako osetite potrebu, priuštite sebi kratku dremku tokom dana, ali ne duže od 20–30 minuta kako biste se osvežili bez narušavanja noćnog sna.
Fizička aktivnost: Redovno se krećite i vežbajte, ali postepeno. Možete početi laganim šetnjama, jogom, vožnjom bicikla ili plivanjem. Kretanje pojačava cirkulaciju i unos kiseonika, što poboljšava razbuđivanje i energiju. Čak i 15–30 minuta vežbanja dnevno može napraviti razliku.
Boravak na svežem vazduhu i suncu: Svakodnevno provodite barem 15–30 minuta na otvorenom, po mogućstvu na suncu. Sunčeva svetlost stimuliše stvaranje vitamina D i serotonina u telu, što podiže raspoloženje i vitalnost. I kratak izlazak u baštu ili park može mnogo značiti. Ujutru otvorite prozore i uvučite malo svežeg vazduha u kuću.
Hidracija: Redovno pijte vodu tokom dana (preporučuje se barem 1,5 do 2 litra). Blaga dehidracija može izazvati glavobolju, umor i slabost. Nosite bocu vode sa sobom i pijuckajte tokom dana. Povremeno se počastite i toplim biljnim čajevima (npr. od kamilice, nane ili mente) koji hidriraju i imaju umirujući efekat.
Opuštanje i izbegavanje stresa: Smanjite stres koliko možete. Meditacija, tehnike dubokog disanja ili kratke pauze tokom dana (naprimjer, zatvorite oči, udahnite duboko nekoliko puta) mogu smanjiti napetost. Na primer, desetak dubokih udisaja nekoliko puta dnevno pomaže da povećate unos kiseonika u organizam i rasteretite um.

Hladne i tople kupke: Povremeni hladni tuš ili naizmenična hladno-topla kupka mogu pospešiti cirkulaciju i razbuditi telo. Ako vam je hladno, počnite hladnim tušem samo za ruke i noge, a potom postepeno prebacite hladnu vodu na ostatak tela. Ovakva rutina može ublažiti osećaj tromosti.
Ishrana tokom dana: Jedite malo češće i ne preskačite obroke. Obroci bogati proteinima, složenim ugljenim hidratima (integralne žitarice) i zdravim mastima (orašasti plodovi, maslinovo ulje) pomažu telu da održi stabilniji nivo energije tokom dana. Uvedite povremene međuobroke sa voćem ili grčkim jogurtom kad osetite pad energije.
Podrška bliskih osoba: Ne borite se sami. Podelite kako se osećate sa prijateljem ili članom porodice koji razume stanje. Razgovor i podrška mogu umanjiti stres i motivisati vas da se aktivirate.
Rana i lagana večera: Trudite se da večernji obrok bude lakši i raniji. Teški obroci pred spavanje mogu poremetiti san. Umesto toga, pojedite obrok bogat proteinima i sporo-apsorbujućim ugljenim hidratima (npr. integralna kaša, povrće sa parčencetom hleba ili jogurt) i izbegavajte kasne obroke.
Manje obaveza: Ne preopteretite se kad ste umorni. Planirajte dane odmora i ne osećajte krivicu ako morate da otkažete društveni izlazak ili pomerite deo posla. Davanje sebi vremena i tišine smanjuje stres i omogućava telu da se odmori.

Ishrana protiv prolećnog umora

Pravilna ishrana značajno utiče na naše raspoloženje i energiju. U proleće je važno da se hranimo tako da podržimo oporavak tela od zimskih meseci. Evo nekoliko saveta vezanih za ishranu:

Voće i povrće bogato vitaminom C: Agrumi (narandže, grejpfrut), jagode, maline, borovnice, paprika i zeleni lisnati povrće (spanać, kelj, blitva) obiluju vitaminom C. Ovaj vitamin pomaže jačanju imuniteta i boljoj apsorpciji gvožđa. Svakodnevno dodajte bar jednu porciju svežeg voća ili povrća u obroke.
Hrana bogata vitaminom B: Vitamini B kompleksa (poput B6, B12 i folne kiseline) pomažu u stvaranju energije u ćelijama i podržavaju nervni sistem. Nalaze se u mesu, ribi, mlečnim proizvodima, jajima i integralnim žitaricama. Na primer, ovsena kaša, integralni hleb, pasulj i orašasti plodovi su dobri izvori ovih vitamina.
Magnezijum i kalijum: Magnezijum je važan za proizvodnju energije i opuštanje mišića. Izvori magnezijuma su orašasti plodovi, semenke, tamno zeleno povrće i banane. Banane i krompir sadrže kalijum, koji pomaže u balansu tečnosti i radu mišića. Nedostatak magnezijuma može doprineti grčevima i umoru, pa je dobro unositi orašaste plodove i sezonsko voće.

Gvožđe: Ako u organizmu nedostaje gvožđa, ćelije ne dobijaju dovoljno kiseonika i lako se javlja umor. Jedite namirnice bogate gvožđem kao što su crveno meso, riba, mahunarke, spanać i suvo voće. U kombinaciji s vitaminom C (npr. limunov sok na salatu) telo bolje usvaja gvožđe iz hrane.
Zdrave masti: Maslinovo ulje, avokado, masne ribe (losos, pastrmka), semenke i orašasti plodovi bogati su omega-3 masnim kiselinama koje podržavaju moždane funkcije i raspoloženje. Dodavanje ovih namirnica jelima ili salatama daje važnu energiju i pomaže opštem osećaju dobrobiti.
Hidratacija uz obrok: Pored vode, korisno je da u ishrani ubacite i biljne čajeve i prirodne sokove. Na primer, čaša toplog čaja od đumbira ili topla limunada ujutru može osvežiti i podići imunitet. Izbegavajte previše gaziranih pića i kafe, jer mogu dehidrirati i izazvati pad energije kad kofein prestane da deluje.
Izbegavajte previše šećera i brze hrane: Iako slatkiši mogu dati trenutni nalet energije, brzo dovode do pada šećera u krvi i osećaja umora. Obroci bogati rafinisanim šećerima i prerađenim mastima dodatno opterećuju organizam. Fokusirajte se na prirodne i manje prerađene sastojke.
Zeleni smoothie: Povremeno sebi pripremite zdrav smoothie: blendajte šaku spanaća ili kelja, jedno voće (banana, jabuka ili bobičasto voće) i malo vode ili mleka. Ovi napici sadrže puno vitamina i vlakana, što može brzo podići energiju bez dodatnog šećera.

Vitamini i suplementi i kada imaju smisla?

U idealnom slučaju, potrebne nutrijente uneli biste raznovrsnom ishranom. Međutim, ponekad je korisno dopuniti unos određenih vitamina ili minerala. Evo kada i koji suplementi mogu imati smisla:

Vitamin D: Pošto smo tokom zime manje na suncu, zalihe vitamina D mogu biti smanjene. Nedostatak vitamina D može doprineti osećaju umora i slabijoj otpornosti. Ako ne provodite dovoljno vremena na otvorenom ili lekar to preporuči, možete uzimati dodatak vitamina D (najčešće D3). Preporučena količina se obično određuje testiranjem nivoa vitamina D u krvi.
Vitamin C: Bitan je za imunitet i apsorpciju gvožđa. U proleće možete nastaviti da unosite vitamin C kroz prirodne izvore (voće, povrće), a ako se često osećate bolesno ili vrlo umorno, mali dodaci vitamina C (npr. 500 mg dnevno) mogu pomoći imunološkom sistemu. Višak vitamina C telo izlučuje urinom, pa nije štetan ako je umereno dozira.

Vitamin B kompleks: Ovi vitamini podržavaju metabolizam energije i rad nervnog sistema. Ako vam je ishrana siromašna (npr. ako ste prešli na vegetarijanstvo ili veganstvo), može biti korisno uzimati multivitamin koji sadrži B vitamine. Posebno se ističe B12 koji se nalazi uglavnom u namirnicama životinjskog porekla, pa veganima često nedostaje – tada se preporučuju dodaci ili obogaćena hrana.
Gvožđe: Ako se često osećate izuzetno slabo i primetite bledilo kože ili simptome anemije (npr. kratak dah, ubrzan rad srca), važno je proveriti nivo gvožđa (hemoglobin). U slučaju slabokrvnosti lekar može preporučiti dodatak gvožđa. Nemojte uzimati gvožđe na svoju ruku, jer višak gvožđa takođe može biti štetan; prvo se posavetujte sa lekarom.
Magnezijum: Dodatak magnezijuma može biti koristan ako imate grčeve u mišićima, pojačane migrene ili osećaj umora. Magnezijum učestvuje u proizvodnji energije u ćelijama i pomaže opuštanju. Prirodni izvori magnezijuma su spanać, semenke bundeve, integralni pirinač i mahunarke, ali možete uzeti i suplemente magnezijuma (npr. u prahu ili tabletama) ako mislite da ga unosite malo.
Adaptogeni i biljni preparati: Neki ljudi koriste biljke poput đumbira, ginsenga ili semena koprive kako bi pojačali energiju i otpornost organizma. Ovi preparati mogu biti od pomoći kod blagih oblika umora, ali se savetuje oprez i konsultacija s lekarom ili farmaceutom. Nijedan biljni suplement nije čaroban lek – treba ih koristiti kao deo zdravih navika.
Omega-3 masne kiseline: Namirnice bogate omega-3 (poput masne ribe, oraha i lanenog semena) pomažu radu mozga i raspoloženju. Ako ne jedete često ribu, možete razmotriti dodatak ribljeg ulja ili ulja od algi. Omega-3 su povezane s boljim fokusom i raspoloženjem, što može ublažiti osećaj umora.
Probiotici: Zdrava crevna mikroflora doprinosi boljoj ishrani organizma i opštem osećaju energije. Uključite fermentisanu hranu (jogurt, kefir, kiseli kupus) ili probiotike kao dodatke ishrani. Dobar rad creva može pojačati imunitet i smanjiti umor.

Kada suplementi nemaju smisla: Ne preporučuje se preterivanje s energetskim napicima ili neproverenim proizvodima koji obećavaju instant energiju. Takvi proizvodi često imaju neželjene efekte (nervozu, probleme sa snom). Prvo pokušajte normalnom ishranom, a suplemente koristite samo ako stvarno postoji nedostatak ili po savetu stručnjaka.

Kako se izboriti sa prolećnim umorom na poslu ili u školi

Veći deo dana provodimo na poslu ili u školi, pa je važno znati kako se nositi sa prolećnom iscrpljenošću u tim situacijama. Evo nekoliko saveta:

Planirajte kratke pauze: Na svakih sat vremena ustajte od stola ili klupe, protegnite se i prošetajte makar minut-dva. Čak i kratka pauza (šetnja do toaleta ili popijanje vode) podstiče cirkulaciju i omogućava vam da se osvežite i razbistrite.
Priuštite sebi zdravu užinu: Držite uz sebe šaku orašastih plodova, sveže voće ili jogurt koje možete jesti između obroka. Zdravi zalogaji daju energiju bez osećaja tromosti koji ostavlja teška hrana. Izbegavajte previše slatkiša i gaziranih napitaka u radnom okruženju.
Pravilno rasporedite obaveze: Kada radite na važnim zadacima koji zahtevaju koncentraciju, pokušajte da ih organizujete za ranije sate, kada ste još sveži. Teške i monotone zadatke obavite kasnije tokom dana. Na taj način manje ćete se mučiti i lakše izbeći osećaj nervoze.
Osvetljenje i temperatura: Ako je moguće, radite pored prozora ili pod jakim svetlom. Prirodna svetlost (čak i sa strane) može ublažiti zamor očiju i poboljšati raspoloženje. Takođe proverite da prostorija nije pretopla – prijatna temperatura i svež vazduh pomažu da ne posustanete tokom radnog vremena.
Voda i kafu razumno: Nosite flašicu vode da biste ostali hidrirani tokom dana. Redovan unos tečnosti pomaže koncentraciji i sprečava glavobolju. Ako pijete kafu, neka to budu jedna do dve šoljice pre podne – kasnije u toku dana možete preći na biljne čajeve (npr. čaj od nane) koji osvežavaju bez puno kofeina.

Prolećni umor ili nešto ozbiljnije? Kako razlikovati

Važno je znati kada je umor samo prolazna prolećna pojava, a kada može ukazivati na neko drugo, ozbiljnije stanje. Sledeći pokazatelji pomažu da procenite razliku:

Trajanje simptoma: Prolazni umor se javlja samo tokom proleća i postepeno nestaje za nekoliko nedelja. Ako su simptomi prisutni tokom više meseci ili se ponavljaju i tokom drugih godišnjih doba, uzrok može biti nešto drugo.

Obim problema: Prolazno iscrpljenje povremena je pojava. Ukoliko umor postane tako jak da sprečava obavljanje čak i osnovnih dnevnih zadataka ili vas prati konstantno, preporučuje se dodatna provera.
Prateći znaci: Obratite pažnju na druge simptome. Visoka temperatura, neočekivani gubitak kilograma, stalne glavobolje ili bolovi u grudima mogu ukazivati na neku bolest, pa ne treba sve pripisivati samo proleću. Isto tako, ako su vam stalno tužni ili zabrinuti, to može ukazivati na depresiju ili anksioznost.
Depresija i hronični umor: Pravi depresivni poremećaj prati gubitak interesa za sve aktivnosti i osećaj tuge bez očiglednog povoda. Ako vas uz umor prate intenzivna tuga ili gubitak volje za životom, potrebno je potražiti stručnu pomoć. Hronični sindrom umora, s druge strane, stalno je iscrpljujuće stanje koje nije vezano za godišnja doba i često traje mnogo duže.
Analize i konsultacije: Ako niste sigurni, obratite se lekaru i uradite osnovne analize (krvna slika, hormoni štitne žlezde). One mogu otkriti, na primer, blagu anemiju (nedostatak gvožđa) ili poremećaj rada štitne žlezde. Na osnovu rezultata bićete sigurniji da li je u pitanju samo prolećni umor.
Jačina simptoma: Prolećni umor obično nije toliko jak da vas potpuno onesposobi. Ako osećate neverovatnu slabost nakon malog napora ili se nikako ne oporavljate čak i uz odmor, to može biti znak da je u pitanju nešto ozbiljnije. Pravi prolećni umor ne bi trebalo da vas spreči da obavljate osnovne dnevne aktivnosti.

FAQ: Najčešća pitanja

Da li prolećni umor može ozbiljnije da naruši moje zdravlje i šta konkretno mogu da promenim u svojoj rutini ishrane da bih se osećao bolje?

Prolećni umor uglavnom je prolazno stanje, ali može da utiče na opšte zdravlje, posebno ako ti je telo već iscrpljeno nakon duge zime. Najviše pomaže da postepeno prilagodiš rutinu ishrane – da uvedeš više svežeg voća i povrća, integralne žitarice, orašaste plodove i obroke koji ti daju stabilnu energiju tokom dana. Kada vodiš računa o tome šta jedeš, piješ dovoljno vode i makar malo se krećeš na svežem vazduhu, brzo osećaš da ti se zdravlje i raspoloženje popravljaju, čak i ako su simptomi umora još tu. Ishrana ne mora da bude savršena, ali male, dosledne promene prave veliku razliku.

Zašto se uvek osećam teže baš posle zimske sezone i da li je normalno da prelaz iz zimske u prolećnu rutinu toliko utiče na moje zdravlje?

Potpuno je normalno da se nakon zimske sezone osećaš kao da ti je baterija pri kraju – tokom tog perioda obično manje izlazimo, manje smo aktivni, a i navike ishrane su često teže i kaloričnije. Kada odjednom dođe više svetla i toplote, telu treba vremena da se navikne, pa se taj prelaz iz zimske u prolećnu rutinu često oseti kroz umor, pospanost i pad koncentracije. Ako uz to malo popraviš obrazac ishrane, dodaš više vitamina, vode i nešto kretanja, taj period adaptacije kraće traje i ima manji uticaj na tvoje zdravlje.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.

Blog