Nedostatak gvožđa i menstruacija – Kako su povezani?

Nedostatak gvožđa je jedan od najčešćih zdravstvenih problema u svetu, a naročito često pogađa žene reproduktivnog doba. U nastavku saznajte sve o ovoj temi…

Kako menstruacija utiče na nivo gvožđa?

Svaka menstruacija podrazumeva gubitak krvi, a samim tim i gubitak gvožđa iz organizma. Prosečno menstrualno krvarenje traje nekoliko dana i ukupno se izgubi oko 30–50 mililitara krvi. U toj količini krvi nalazi se od 15 do 25 mg gvožđa. Žensko telo pokušava da to nadoknadi tako što tokom krvarenja blago povećava apsorpciju gvožđa iz hrane. Ipak, često ni to pojačano upijanje ne može u potpunosti da kompenzuje ono što se izgubi, naročito ako su menstruacije obilne ili ishrana oskudna gvožđem.

Zbog redovnih menstruacija, potrebe za gvožđem kod žena su veće nego kod muškaraca. Dok je odraslom muškarcu dovoljno oko 8–10 mg gvožđa dnevno, ženi sa menstrualnim ciklusom potrebno je otprilike 15 mg dnevno.

Obilno menstrualno krvarenje (menoragija) posebno snažno utiče na nivo gvožđa. Obilnim se smatra krvarenje koje traje duže od 7 dana ili je toliko jako da morate menjati uložak ili tampon svakih sat do dva (više od 80 ml ukupno po ciklusu). Takve menstruacije mogu udvostručiti mesečni gubitak gvožđa. Vremenom, kontinuirano jak gubitak krvi dovodi do iscrpljivanja gvožđa u organizmu. Telo prvo troši feritin (protein koji skladišti gvožđe u organima), a kada se te rezerve isprazne, počinje da opada i nivo hemoglobina u krvi – tada nastaje anemija zbog nedostatka gvožđa.

Uzroci nedostatka gvožđa kod žena sa menstruacijom

Najčešći uzroci manjka gvožđa kod žena u reproduktivnom periodu povezani su sa samim menstrualnim ciklusima, ali i sa životnim navikama i drugim stanjima:

• Obilne, dugotrajne ili učestale menstruacije: Prekomerno menstrualno krvarenje najdirektniji je uzrok nedostatka gvožđa. Svaki put se gubi značajna količina gvožđa, pa se organizam teško oporavlja između ciklusa. Ako menstruacija traje duže od nedelju dana ili je ciklus kraći od 25 dana (menstruacije vrlo česte), ukupni godišnji gubitak krvi je povećan. Uzroci obilnih ciklusa mogu biti razni – od mioma materice (benignih tumora koji pojačavaju krvarenje), preko hormonskih disbalansa (npr. neuredne ovulacije, problemi sa štitnom žlezdom), do poremećaja zgrušavanja krvi ili drugih oboljenja. Važno je lečiti takva stanja, jer smanjenjem obilnosti menstruacije sprečavamo i dalje gubljenje gvožđa.

• Nedovoljan unos gvožđa hranom: Žene koje se ne hrane raznovrsno i uravnoteženo lako mogu uneti manje gvožđa nego što im je potrebno. Rizične su vegetarijanke i veganke koje ne nadoknađuju gvožđe drugim izvorima, osobe na restriktivnim dijetama, kao i one koje jednostavno ne vole namirnice bogate gvožđem. Kod mladih devojaka ovo je posebno izraženo – čest je scenario da tinejdžerka ima istovremeno i fazu naglog rasta i početak menstrualnih ciklusa, a pritom jede siromašnu hranu, što zajedno vodi u deficit gvožđa.
  
• Trudnoća i dojenje: Tokom trudnoće troše se velike zalihe gvožđa (za potrebe bebe i posteljice), a nakon porođaja i u periodu dojenja mnoge žene ostanu sa smanjenim nivoom gvožđa. Kada se menstruacija ponovo uspostavi posle porođaja, ta žena je već u riziku od anemije. Zato su trudnice sklone nedostatku gvožđa, a često im se savetuje i preventivno uzimanje gvožđa. Ako se rezerve ne obnove nakon trudnoće, ponovni menstrualni gubici lako dovode do anemije.
  
• Slaba apsorpcija gvožđa: Neke žene unose dovoljno gvožđa, ali ga njihov organizam ne upija dobro. Razna oboljenja sistema za varenje mogu ometati apsorpciju – na primer celijakija (intolerancija na gluten) ili hronične crevne bolesti (poput Kronove bolesti) dovode do manjka gvožđa čak i uz dobar unos, jer oštećena creva ne propuštaju gvožđe efikasno u krv. Takođe, ako neko uzima određene lekove dugo vremena (npr. antacide/protone pumpe za želudac), i to može smanjiti apsorpciju gvožđa. Kod žena koje imaju ove probleme, i normalne menstruacije mogu doprineti razvoju anemije.
  
• Drugi izvori gubitka krvi: Iako je kod većine mladih žena glavni razlog anemije menstrualno krvarenje, ponekad mogu postojati i drugi skriveni izvori gubitka krvi koji pogoršavaju manjak gvožđa. To može biti hronično krvarenje iz sistema za varenje (npr. zbog čira na želucu, polipa creva ili hemoroida) ili učestalo dobrovoljno davanje krvi. Ako žena, pored menstruacija, ima i ovakve gubitke, vrlo lako će razviti nedostatak gvožđa. Zato lekar uvek razmotri celokupnu sliku – nekad je potrebno lečiti i drugo krvarenje (npr. gastroenterološki problem) da bi se anemija ispravila.

Simptomi nedostatka gvožđa i anemije

Blagi nedostatak gvožđa može dugo proći nezapaženo, jer telo koristi sopstvene rezerve i čovek se subjektivno oseća dobro. Međutim, kada rezerve ozbiljnije opadnu i hemoglobin padne ispod normale, javljaju se karakteristični simptomi.

• Umor i slabost: Hronični osećaj iscrpljenosti i nedostatak energije. Osoba se oseća malaksalo, brzo se zamara pri aktivnostima koje su ranije bile lake i često joj treba odmor. Možete primetiti da ste neprestano umorni i pospani, čak i nakon solidnog sna.
  
• Bledilo: Koža (pogotovo lice) može izgledati neobično bleđe. Takođe, sluznice – unutrašnjost usana, desni, unutrašnji kapci – gube svoju zdravu ružičastu boju i postaju blede. Bledilo je jedan od najuočljivijih znakova anemije.
  
• Vrtoglavica i glavobolje: Česta je pojava lagane vrtoglavice, osećaja „vrtenja u glavi“ ili nestabilnosti, naročito pri naglom ustajanju. Takođe, mogu se javiti učestale glavobolje zbog smanjenog dotoka kiseonika u mozak.

• Kratak dah i lupanje srca: Zbog slabijeg kapaciteta krvi za prenos kiseonika, osoba se može osećati zadihano čak i pri manjem naporu. Možete imati utisak da ne možete udahnuti dovoljno vazduha pri penjaju uz stepenice ili bržem hodu. Srce često kuca brže i jače (palpitacije) kako bi nadoknadilo manjak kiseonika – puls u mirovanju može biti ubrzan, a pri fizičkom naporu osećate snažno lupanje srca.
  
• Slabija koncentracija i razdražljivost: Nedostatak gvožđa može uticati i na mentalne funkcije. Može doći do poteškoća u koncentraciji, slabijeg pamćenja i opšte mentalne „magle“. Pored toga, osobe sa anemijom često se osećaju razdražljivo, neraspoloženo ili osećaju pad motivacije, što je posledica kako fizičkog umora tako i nedostatka kiseonika za mozak.
  
• Lomljivi nokti i pojačano opadanje kose: Fizički znakovi nedostatka gvožđa mogu se videti i na noktima i kosi. Nokti postaju krti, tanki i lako se lome ili listaju. Kosa može izgubiti sjaj, postati tanja i opadati više nego uobičajeno.
  
• Ragade u uglovima usana i bled jezik: Karakterističan znak manjka gvožđa mogu biti sitne ranice (pukotine) u uglovima usana koje sporo zarastaju i često se ponovo javljaju. Jezik može postati neobično gladak i bleđi nego inače, ponekad prati osećaj peckanja na jeziku.
  
• Neobične žudnje: Jedan od najzanimljivijih simptoma ozbiljnog nedostatka gvožđa je pojava žudnje za nejestivim stvarima. Najčešće, osobe imaju neodoljivu želju da žvaću led. Takođe se može javiti želja za zemljom, kredom, glinom ili škrobom. Ako primetite da vam, na primer, stalno prija da grickate kockice leda iz pića – to može biti znak anemije. Ovaj fenomen zove se pika i nestaje nakon što se gvožđe u organizmu nadoknadi.

Simptomi anemije se obično pogoršavaju postepeno kako nivo gvožđa opada. Bitno je napomenuti da mnogi od ovih znakova (umor, bledilo, glavobolja) mogu biti i posledica drugih stanja ili svakodnevnog stresa. Ali ako se više njih skupi, ili su posebno izraženi, potrebno je to shvatiti ozbiljno. Kod žena sa obilnim menstruacijama, ovi simptomi su crvena zastavica da je verovatno došlo do manjka gvožđa.

Kada otići kod lekara?

• Značajni simptomi anemije: Ako osećate izrazit i stalan umor, slabost, vrtoglavice ili primetite da ste upadljivo bledi, a uz to se javljaju zadihanost i lupanje srca – vreme je za proveru krvne slike. Ovi simptomi sugerišu da organizmu nedostaje kiseonika zbog mogućeg pada hemoglobina.
  
• Veoma obilne menstruacije: Kada su krvarenja toliko jaka da natopite uložak ili tampon za manje od 1–2 sata, ili vam menstruacija traje duže od 7 dana, obavezno se javite lekaru. Takav gubitak krvi svakako može dovesti do anemije, a uzrok jakog krvarenja može biti stanje koje je potrebno lečiti (miom, hormonski poremećaj itd.).

U suštini, ne treba čekati da simptomi postanu ekstremni da biste reagovali. Jednostavan krvni test može utvrditi da li imate anemiju. Što pre krenete sa terapijom, oporavak će biti brži i lakši. Redovne preventivne kontrole (npr. godišnji sistematski pregled sa kompletnom krvnom slikom) mogu otkriti pad gvožđa i pre nego što se pojave teži simptomi, što je posebno korisno kod žena sa rizičnim faktorima.

Koje analize treba uraditi?

• Kompletna krvna slika (KKS): Ova osnovna analiza pokazuje da li imate anemiju. Gleda se pre svega nivo hemoglobina i broj crvenih krvnih zrnaca. Ako su ovi parametri ispod normale, potvrđuje se postojanje anemije. Uz to, KKS daje informacije o veličini i izgledu crvenih krvnih zrnaca – kod anemije zbog nedostatka gvožđa ona su često manja od normalnih (mikrocitna) i sadrže manje hemoglobina (hipohromna).
  
• Gvožđe u serumu, feritin i transferin: Ovi testovi ispituju metabolizam gvožđa. Serumsko gvožđe pokazuje količinu gvožđa koja cirkuliše u krvi. Feritin odražava zalihe gvožđa u organizmu – nizak feritin gotovo sigurno ukazuje da su rezerve gvožđa potrošene. Transferin je protein koji prenosi gvožđe, a određivanjem tzv. totalnog vezujućeg kapaciteta za gvožđe (TIBC) vidi se koliko je transferin „prazan“ ili „pun“. Kod nedostatka gvožđa, serumsko gvožđe i feritin biće niski, dok će TIBC (transferin) biti povišen, što potvrđuje dijagnozu.
  
• Ostale analize po potrebi: Nekad će lekar proveriti i nivo vitamina B12 i folne kiseline da isključi druge vrste anemije. Takođe se može uraditi pregled stolice na skriveno krvarenje (da se proveri postoji li gubitak krvi van menstruacije). Kod veoma obilnih ciklusa, ginekolog može uraditi ultrazvučni pregled kako bi se utvrdio uzrok jakog krvarenja (npr. prisustvo mioma). Ove dodatne analize zavise od individualnog slučaja, ali za dijagnozu manjka gvožđa ključni su nalaz niskog hemoglobina i feritina.

Prirodni preparat za anemiju

Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.

Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.

Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.

Lečenje nedostatka gvožđa

1. Ispravka ishrane: Prvi korak u lečenju (a i prevenciji) nedostatka gvožđa je kvalitetna ishrana. Treba uneti što više namirnica bogatih gvožđem. Tu spadaju pre svega meso (posebno crveno meso i džigerica, koji obiluju hem gvožđem koje se lako apsorbuje), zatim riba i plodovi mora, jaja, mahunarke (pasulj, sočivo, leblebija), zeleno povrće (spanać, blitva, kelj), integralne žitarice (npr. ovsene pahuljice obogaćene gvožđem), kao i orašasti plodovi i suvo voće (suve kajsije, grožđice).

Pored toga, ishrana treba da bude bogata i vitaminom C jer on pospešuje apsorpciju gvožđa iz hrane. Uz obrok koji sadrži gvožđe, korisno je pojesti nešto poput sveže salate od paprike i paradajza ili popiti čašu soka od narandže. Istovremeno, treba izbegavati da se obroci bogati gvožđem kombinuju sa kafom ili crnim čajem, jer ovi napici (zbog tanina) smanjuju iskorišćenje gvožđa. Male promene navika mogu doprineti da telo bolje iskoristi gvožđe koje unosite.

2. Suplementi gvožđa: U većini slučajeva ishrana sama neće dovoljno brzo otkloniti manjak, pa je potrebno uzimati gvožđe u vidu dodatka ishrani ili leka. Preparati gvožđa se najčešće uzimaju oralno (kao tablete, kapsule ili sirup). Lekar će vam preporučiti dozu – obično se uzima između 50 i 100 mg elementarnog gvožđa dnevno, kroz nekoliko meseci. Važno je pridržavati se propisane terapije i biti uporan, jer obnavljanje zaliha gvožđa nije trenutno. Hemoglobin se obično normalizuje nakon mesec-dva redovnog uzimanja, ali terapiju treba nastaviti onoliko dugo koliko lekar kaže (često još par meseci) da bi se napunile rezerve.

3. Medicinske intervencije: Kod težih slučajeva anemije, ili ako neko ne može da podnese oralne preparate, postoje i druge opcije. Lekar može odlučiti da vam da gvožđe intravenski (direktno u venu putem infuzije). Ova metoda brzo nadoknađuje gvožđe – u jednoj ili par infuzija može se uneti i po nekoliko stotina miligrama gvožđa, čime se rezerve popune. Takva terapija se radi u bolničkim uslovima i uglavnom je namenjena osobama sa vrlo niskim hemoglobinom ili sa poremećenom apsorpcijom.

U ekstremnim situacijama, ako je nivo hemoglobina opasno nizak i postoje ozbiljni simptomi (npr. nesvestica, ubrzan rad srca u mirovanju), može biti potrebna i transfuzija krvi da se hitno obezbedi kiseonik za tkiva. Transfuzija momentalno popravlja krvnu sliku, ali se paralelno mora rešavati i sam uzrok i nastaviti nadoknada gvožđa.

Kako smanjiti gubitak krvi tokom menstruacije?

Za žene koje imaju veoma obilne cikluse, postoji nekoliko načina da se krvarenje obuzda i time spreči prekomerni gubitak gvožđa. Ključ je u saradnji sa ginekologom, koji može preporučiti odgovarajuće metode:

• Hormonska terapija: Hormonska kontracepcija često je prvo rešenje za obilne menstruacije kod žena koje ne planiraju trudnoću uskoro. Bilo u obliku pilula ili hormonskog intrauterinog uloška (spirale), ovi preparati smanjuju debljinu sluznice materice i čine krvarenje mnogo slabijim. Mnoge žene koje počnu da piju kontraceptivne pilule primete da im se ciklusi regulišu i da gube daleko manje krvi nego ranije. Hormonska spirala može smanjiti menstrualno krvarenje i do 90%, pa se često preporučuje upravo za terapiju menorrhagije (obilnih ciklusa).
  
• Lekovi koji smanjuju krvarenje: Postoje i nehormonski lekovi koji pomažu. Jedan od njih je traneksaminska kiselina – lek koji se uzima samo tokom menstruacije i koji poboljšava zgrušavanje krvi u materici. Ona može bitno smanjiti količinu krvarenja (za 30–50%). Takođe, kao što smo pomenuli, nesteroidni antiinflamatorni lekovi poput ibuprofena mogu donekle redukovati krvarenje (pored ublažavanja bolova). Važno je pridržavati se preporučenih doza i saveta lekara pri njihovom uzimanju.
  
• Lečenje uzroka obilnih krvarenja: Ako ginekološkim pregledom bude utvrđen konkretan uzrok – na primer, veliki miom ili polip u materici – rešavanje tog problema dovešće i do smanjenja krvarenja. Ukoliko je razlog hormonalni disbalans (npr. nedostatak progesterona u drugoj fazi ciklusa), lekar će ordinirati terapiju koja će to ispraviti i time normalizovati menstruacije. Sve ovo doprinosi i tome da se gvožđe ubuduće manje gubi.

• Hirurške metode za redukciju krvarenja: Kao krajnja opcija, kada ništa drugo ne pomaže, razmatraju se invazivniji zahvati. Jedna od metoda je ablacija endometrijuma – procedura kojom se trajno uništi ili ukloni sluznica materice (koja se ljušti svakog meseca), pa menstruacije postanu minimalne ili prestanu. Ova opcija dolazi u obzir samo kod žena koje više ne planiraju trudnoću. Najradikalnija mera je histerektomija – operativno uklanjanje cele materice, čime se zauvek eliminiše menstrualno krvarenje. To se radi isključivo u slučajevima kada su krvarenja toliko obilna da ugrožavaju zdravlje žene, a nijedna druga terapija nije dala rezultate.
  

Pored ovih medicinskih rešenja, korisno je primenjivati i neke opšte savete tokom ciklusa:

• Izbegavajte aspirin za ublažavanje menstrualnih bolova, jer on razređuje krv i može pojačati krvarenje. Za bol je bolje uzeti ibuprofen ili neki drugi analgetik po preporuci lekara.
  
• Odmarajte se više tokom onih dana u mesecu kada su krvarenja najjača. Teško fizično naprezanje može dodatno iscrpeti organizam koji već gubi krv. Ako možete, priuštite sebi kraći predah, raniji odlazak na spavanje ili bar smanjite intenzitet vežbanja u tim danima.
  
• Pripazite na ishranu i hidrataciju dok imate menstruaciju. Unosite dovoljno tečnosti i jedite hranu bogatu gvožđem i proteinima da biste pomogli telu da se regeneriše. Čaj od koprive može biti dobar izbor napitka u to vreme – bogat je mineralima i tradicija kaže da doprinosi boljoj krvnoj slici.
  
• Pratite svoj ciklus i zabeležite ako uočite promene. Ukoliko krvarenja postanu obilnija nego ranije ili traju duže, to shvatite kao znak da je možda vreme za konsultaciju sa lekarom. Redovno vođenje evidencije (kalendar, aplikacija) može vam pomoći da jasno vidite obrazac i ozbiljnost menstruacija.

FAQ: Najčešća pitanja

Imam 27 godina i već neko vreme imam baš obilne cikluse. Kako da prepoznam simptome nedostatka gvožđa kod sebe i da li smem na svoju ruku da krenem da pijem neki vitamin?

Kod obilnih menstruacija važno je da obratiš pažnju na simptome kao što su jak i stalan umor, bledilo, zadihanost pri manjem naporu, ubrzan rad srca, češće glavobolje ili pojačano opadanje kose. Ako primetiš ove simptome, naročito ako se pogoršavaju iz ciklusa u ciklus, to je znak da treba da uradiš krvnu sliku, a ne samo da „izguraš“ još jednu menstruaciju. Vitamin sam po sebi (bilo da je u pitanju multivitamin ili preparat koji sadrži vitamin C uz gvožđe) može da pomogne boljoj apsorpciji gvožđa, ali nije zamena za dijagnostiku. Najbolje je da lekar pogleda nalaze i predloži tačnu terapiju gvožđem, a da ti vitamin bude samo podrška, ne jedino rešenje za ove simptome.

Planiram trudnoću, a imam obilne menstruacije i često sam umorna. Da li nedostatak gvožđa može da utiče na razvoj moje buduće bebe i kasnije na razvoj dece?

Nedostatak gvožđa prvenstveno utiče na tebe – bićeš iscrpljenija, zadihana i razdražljivija – ali indirektno je važan i za razvoj bebe. Dobre rezerve gvožđa pre začeća i u ranoj trudnoći doprinose tome da se obezbedi dovoljno kiseonika za rast i razvoj ploda, pa se smanjuje rizik od komplikacija i izraženije anemije u drugom delu trudnoće.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.