Koja je donja granica gvožđa u krvi?

Gvožđe je esencijalni mineral bez kog naše telo ne može da funkcioniše kako treba. Uprkos tome, manjak gvožđa je najrašireniji nutritivni deficit u svetu. U nastavku saznajte koje su donje granice gvožđa, ali i kako da se borite s ovim problemom na zdrav i proveren način.

Koja je normalna donja granica gvožđa u krvi?

Kada radite laboratorijsku analizu za gvožđe u krvi (tzv. serumsko gvožđe), rezultat se upoređuje sa referentnim vrednostima. Te vrednosti mogu da se razlikuju zavisno od laboratorije i korišćenih metoda, ali okvirno za odrasle osobe važe slični opsezi. Za žene se normalnim smatra nivo gvožđa u rasponu otprilike od 11 do 29 μmol/L (mikromola po litru), dok je za muškarce taj raspon oko 14 do 32 μmol/L. Drugim rečima, donja granica normalnog nivoa gvožđa kod žena je oko 11 μmol/L, a kod muškaraca oko 14 μmol/L. Vrednosti ispod tih granica obično se tumače kao snižene.

Važno je napomenuti da ove brojke nisu apsolutne: svaka laboratorija ima svoje referentne vrednosti koje mogu biti za nijansu drugačije. Uz to, normalan nivo gvožđa može varirati i sa godinama i polom. Na primer, novorođenčad i mala deca imaju drugačije referentne intervale, a kod starijih osoba nivo gvožđa može prirodno biti nešto niži.

Takođe, koncentracija gvožđa u krvi pokazuje dnevne varijacije – ujutru su vrednosti najviše, a u večernjim satima najniže. Zbog toga se vađenje krvi za određivanje gvožđa najčešće obavlja ujutru, na prazan stomak, kako bi rezultat bio pouzdaniji. Jednokratna merenja moraju se posmatrati u kontekstu: ako je rezultat malo ispod granice, lekar će možda savetovati kontrolu ili dodatne analize. Međutim, ukoliko je nivo gvožđa značajno ispod donje granice (na primer, osetno ispod 10 μmol/L kod odrasle osobe), to upućuje na nedostatak gvožđa u organizmu i potrebno je ispitati uzrok i sprovesti odgovarajuću terapiju.

Simptomi kada je gvožđe ispod donje granice

Pad nivoa gvožđa ispod normalnih vrednosti vremenom dovodi do manjka hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca – stanja poznatog kao anemija zbog nedostatka gvožđa (sideropenična anemija). Anemija može isprva biti blaga i neprimetna, ali kako manjak napreduje, organizam počinje da pokazuje razne simptome. Uobičajeni simptomi i znaci niskog nivoa gvožđa uključuju:

Hronični umor i slabost: Osoba se oseća malaksalo, bez energije i brže se zamara.
Bledilo kože i sluznica: Koža (posebno lice) deluje bledo, a i unutrašnjost donjih očnih kapaka, desni i usne mogu biti bleđe nego uobičajeno.

Vrtoglavica i glavobolje: Česte epizode vrtoglavice, nestabilnosti, kao i učestale glavobolje.
Kratak dah: Osećaj nedostatka vazduha pri fizičkom naporu, pa čak i tokom uobičajenih aktivnosti.
Palpitacije (lupanje srca): Srce može kucati ubrzano ili snažnije; ponekad se javlja i bol u grudima zbog manjka kiseonika.
Hladne ruke i stopala: Ekstremiteti su često hladni na dodir zbog slabije periferne cirkulacije.
Krti nokti i opadanje kose: Nokti postaju lomljivi i mogu poprimiti udubljen “kašikasti” oblik, a kosa može pojačano opadati i biti suva i tanja.
Smanjen apetit: Posebno kod dece može se primetiti gubitak apetita i nezainteresovanost za hranu.
Razdražljivost i slabija koncentracija: Manjak gvožđa utiče na nervni sistem, što može dovesti do promena raspoloženja, nervoze, poteškoća sa koncentracijom i pamćenjem.
Neobične želje za nejestivim stvarima (pika): U težim slučajevima javlja se žudnja za žvakanjem ili jedenjem leda, zemlje, krede i sličnih nejestivih materija – to je specifičan znak deficita gvožđa.
Sindrom nemirnih nogu: Neka istraživanja povezuju nizak nivo gvožđa sa pojavom ovog sindroma, kog karakteriše neodoljiva potreba da se noge neprestano pomeraju u mirovanju.

Mogući uzroci niskog gvožđa u krvi

Nizak nivo gvožđa u krvi može nastati iz više različitih razloga – od nedovoljnog unosa kroz ishranu, preko povećanih potreba organizma, do raznih zdravstvenih stanja. Najčešći uzroci su:

Nedovoljan unos gvožđa putem ishrane: Ako u svakodnevnoj ishrani nema dovoljno namirnica bogatih gvožđem, vremenom može doći do iscrpljivanja zaliha ovog minerala. To je čest slučaj kod osoba koje se hrane jednolično ili drže restriktivne dijete, kao i kod onih koje su na isključivo biljnoj ishrani (vegetarijanci i vegani) bez adekvatnih zamena za meso. Gvožđe iz biljnih izvora slabije se apsorbuje, pa su posebno ugrožene osobe koje ne unose meso, jaja ili ribu.
Povećane potrebe organizma: Određena životna razdoblja i stanja zahtevaju više gvožđa nego inače. Tokom trudnoće volumen krvi raste, a i beba troši majčino gvožđe za svoj razvoj, pa trudnice često razviju manjak gvožđa ako ga ne nadoknade. Dojenje takođe troši deo majčinih rezervi. Periodi naglog rasta kod beba, dece i adolescenata povećavaju potrebe za gvožđem. Intenzivna fizička aktivnost ili sport mogu takođe povećati potrebu za gvožđem (na primer, izdržljivostni sportovi poput trčanja mogu dovesti do nešto većeg gubitka gvožđa znojenjem i mikrotraumama).

Gubitak krvi: Hroničan ili obilan gubitak krvi najčešći je uzrok nedostatka gvožđa kod odraslih. Žene reproduktivne dobi često izgube znatne količine gvožđa usled obilnih i produženih menstruacija. Svako krvarenje – vidljivo ili skriveno – može dovesti do pada gvožđa: česta su krvarenja iz gastrointestinalnog trakta (usled čira na želucu, hemoroida, polipa ili tumora creva, upalnih bolesti creva). Takođe, učestale donacije krvi mogu postepeno istrošiti zalihe gvožđa ako se ne nadoknađuju. Akutna, nagla krvarenja (na primer zbog povrede ili operacije) mogu brzo smanjiti rezerve gvožđa u telu.
Smanjena apsorpcija gvožđa: Određene bolesti i stanja mogu ometati apsorpciju. Celijakija (intolerancija na gluten) oštećuje crevnu sluznicu i sprečava upijanje mnogih hranljivih materija, uključujući gvožđe. Hronične upale creva, operacije na želucu ili crevima (npr. hirurško lečenje gojaznosti) mogu skratiti deo sistema koji apsorbuje gvožđe. Čak i dugotrajna upotreba nekih lekova koji smanjuju kiselinu u želucu (poput antacida ili inhibitora protonske pumpe) može dovesti do slabije apsorpcije gvožđa, jer je za resorpciju potrebna dovoljno kisela sredina.
Hronične bolesti i upale: Kod nekih hroničnih bolesti dolazi do tzv. anemije hronične bolesti. Tada u telu možda ima dovoljno gvožđa, ali usled upale organizam “skladišti” gvožđe dalje od cirkulacije i nivo gvožđa u krvi bude nizak. Hronične infekcije (poput tuberkuloze ili HIV-a), zapaljenske bolesti (reumatoidni artritis, hronična bolest bubrega) i maligniteti mogu biti praćeni sniženim nivoom gvožđa. Takođe, bolesti jetre i neki poremećaji metabolizma gvožđa mogu uticati na koncentraciju gvožđa u krvi.

Primer kako lekar tumači nalaz

Pre svega, lekar će pogledati kompletnu krvnu sliku, a naročito vrednosti hemoglobina i hematokrita (procenat crvenih krvnih zrnaca). Hemoglobin je stabilan parametar koji direktno pokazuje da li postoji anemija. Ako je hemoglobin ispod donje granice (za odrasle žene oko 120 g/L, a za muškarce oko 135 g/L), znači da osoba ima anemiju. Sledeće pitanje je – koji je uzrok anemije? Tu na scenu stupaju parametri vezani za metabolizam gvožđa: nivo gvožđa u serumu, feritin, transferin i drugi specifični pokazatelji.

Primer 1: Zamislimo da pacijentkinja ima hemoglobin 110 g/L (nizak za ženu), serumsko gvožđe 5 μmol/L (značajno sniženo; normalno je iznad ~11), a feritin 5 ng/mL (vrlo snižen; normalno je > 15). Ovakav nalaz jasno ukazuje na anemiju zbog nedostatka gvožđa – i hemoglobin i rezerve gvožđa (feritin) su niski. Lekar bi u ovom slučaju zaključio da pacijentkinji zaista fali gvožđe i da je to uzrok anemije. Terapija će verovatno uključiti dodatak gvožđa (oralne tablete) i paralelno traganje za uzrokom deficita (npr. pitanja o ishrani, gubitku krvi menstrualno ili putem organa za varenje).

Primer 2: Druga situacija – osoba ima hemoglobin 125 g/L (na donjoj granici za ženu, još uvek blaga anemija), serumsko gvožđe 9 μmol/L (malo ispod normale) i feritin 12 ng/mL (na donjoj granici normalnog). Ovakav nalaz može značiti da su rezerve gvožđa pri kraju, ali da se anemija tek razvija ili je vrlo blaga. Lekar bi ovde verovatno rekao da postoji gvožđa bez izražene anemije. Preporuka u ovakvoj situaciji obično bude poboljšanje ishrane bogate gvožđem, uz praćenje. Ponekad se čak preventivno uključuju blaži suplementi gvožđa kako bi se sprečio dalji pad i ispoljavanje jačih simptoma.

Osim hemoglobina i gvožđa, lekar često analizira i feritin (pokazatelj zaliha gvožđa – nizak feritin gotovo pouzdano znači iscrpljene rezerve) i parametre kao što su transferin i TIBC (ukupni kapacitet vezivanja gvožđa) koji pomažu u utvrđivanju prirode anemije. Kada se ovi parametri koriste zajedno sa krvnom slikom, dobija se najpouzdanija procena statusa gvožđa.

Nemojte sami donositi zaključke na osnovu jednog laboratorijskog nalaza. Doktor će sagledati sve parametre i okolnosti (uključujući vaše simptome) kako bi ispravno protumačio da li zaista imate manjak gvožđa, koliko je ozbiljan i šta ga uzrokuje, pa će predložiti odgovarajući tretman.

Prirodni preparat za anemiju

Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.

Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.

Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.

Ishrana kod niskog gvožđa

Pravilna ishrana je osnovni način za prevenciju i korigovanje blažih oblika deficita gvožđa. Uvođenjem određenih namirnica u jelovnik možete značajno poboljšati svoj nivo gvožđa na prirodan način. Evo nekih smernica za ishranu kada vam je gvožđe nisko:

Najbolji izvori gvožđa u hrani dolaze iz namirnica životinjskog porekla. Gvožđe koje se nalazi u mesu (tzv. hem gvožđe) naš organizam mnogo lakše apsorbuje nego gvožđe iz biljaka (ne-hem gvožđe). Ipak, i hrana biljnog porekla može biti dobar izvor gvožđa – samo je potrebno uneti je u većoj količini i kombinovati je pravilno sa drugom hranom kako bi iskoristljivost bila veća.

Meso i drugi životinjski izvori gvožđa: Crveno meso (govedina, teletina, jagnjetina), živina (posebno ćuretina i patka), riba (tunjevina, sardine) i morski plodovi (školjke, ostrige), iznutrice poput džigerice i bubrega, kao i žumance jajeta (sadrži određenu količinu gvožđa).
Biljni izvori gvožđa: Pasulj, sočivo, leblebije i ostale mahunarke; spanać, blitva, kelj i drugo tamnozeleno lisnato povrće; cvekla; brokoli; tofu i proizvodi od soje; integralne žitarice i pahuljice obogaćene gvožđem; semenke bundeve, susama i suncokreta; orašasti plodovi (indijski orah, badem, pistaći); sušeno voće (suve kajsije, grožđice, suve šljive).
Vitamin C za bolju apsorpciju: Uz svaki obrok bogat gvožđem trudite se da unesete i nešto bogato vitaminom C, jer on višestruko povećava apsorpciju ne-hem gvožđa. Na primer, uz obrok koji sadrži pasulj ili spanać popijte čašu sveže ceđenog soka od narandže ili limunadu; ili uz meso pojedite salatu od paprika, paradajza ili kupusa – sve to su odlični izvori vitamina C. Malo limunovog soka preko mesa ili povrća takođe može pomoći da se gvožđe bolje iskoristi.

Šta izbegavati: Kalcijum iz mleka i mlečnih proizvoda može smanjiti apsorpciju gvožđa, pa je bolje mleko, jogurt ili sir konzumirati odvojeno od glavnog obroka bogatog gvožđem. Slično, tanini iz crnog čaja i polifenoli iz kafe vezuju gvožđe – najbolje je te napitke piti sat ili dva nakon jela, umesto uz obrok. Veće količine dijetalnih vlakana i fitata (npr. u mahunarkama i integralnim žitaricama) takođe mogu smanjiti iskoristljivost gvožđa, ali se taj efekat ublažava pravilnom pripremom hrane (npr. namakanje pasulja pre kuvanja, fermentacija testa za hleb sa kvascem).
Redovnost i raznovrsnost obroka: Trudite se da obroci budu redovni i nutritivno raznovrsni. Umesto da se oslanjate na jednu namirnicu, kombinujte više izvora gvožđa tokom dana. Na primer, za doručak ovsena kaša obogaćena gvožđem sa šakom suvog voća; za užinu orašasti plodovi i semenke; za ručak varivo od sočiva ili pasulja sa povrćem i mesom; za večeru spanać sotiran sa belim lukom i malo sira. Mogućnosti je mnogo – bitno je da svesno uključujete namirnice bogate gvožđem u svakodnevnu ishranu.

Najvažnije informacije o suplementima gvožđa

Kada ishranom ne uspevate da nadoknadite gvožđe ili su vrednosti vrlo niske, na scenu stupaju suplementi gvožđa (dodaci ishrani ili lekovi sa gvožđem). Evo najvažnijih stvari koje treba znati o njima:

Kada se preporučuje suplementacija: Ako je manjak gvožđa izražen ili se razvila anemija, često je potrebno uvesti preparate gvožđa. Ishranom je ponekad teško dovoljno brzo popraviti nivo gvožđa, pa lekar preporučuje suplemente kako bi se organizmu pomoglo. Suplementacija se obično sprovodi uz savet lekara ili farmaceuta, koji odrede odgovarajuću dozu i vrstu preparata.
Oblici preparata: Najčešće se gvožđe uzima u obliku tableta ili kapsula (npr. gvožđe-sulfat, gvožđe-fumarat ili gvožđe-glukonat), a za decu postoje sirupi ili kapi. Važno je pridržavati se propisane doze – više nije bolje, jer višak gvožđa može da škodi.
Pravila uzimanja: Da bi se gvožđe najbolje apsorbovalo, preporučuje se uzimanje na prazan stomak, uz čašu vode ili soka bogatog vitaminom C. Pošto gvožđe na prazan stomak kod nekih ljudi izaziva mučninu ili bol u želucu, dozvoljeno je uzeti ga posle laganog obroka (iako će apsorpcija biti nešto manja). Izbegavajte uzimanje gvožđa istovremeno s kafom, crnim čajem ili mlekom, jer oni ometaju apsorpciju. Ako pijete i suplement kalcijuma ili cinka, uzmite ih u različito doba dana od gvožđa.
Nuspojave: Preparati gvožđa mogu izazvati tegobe u sistemu za varenje, najčešće zatvor, ređe dijareju, kao i osećaj nadutosti, mučninu ili gorušicu. Stolica često postane tamna (crna ili zelenkasta) – to je bezazleno i očekivano. Da biste lakše podneli terapiju, pijte dosta tečnosti i unosite vlakna (voće, povrće, žitarice) da sprečite zatvor. Ako se jave jače smetnje, posavetujte se sa lekarom; može se promeniti preparat (postoje formulacije sa sporijim otpuštanjem ili kombinovane s vitaminima) ili smanjiti doza pa postepeno povećavati.

Trajanje terapije: Terapija gvožđem zahteva istrajnost. Hemoglobin se ne normalizuje preko noći – često treba nekoliko nedelja do više meseci redovnog uzimanja da se ispravi deficit. Čak i kada se krvna slika popravi, savetuje se da nastavite uzimati gvožđe još određeno vreme (obično 2–3 meseca) kako biste napunili rezerve. Preuranjen prekid terapije može dovesti do vraćanja anemije, zato pratite uputstva lekara o dužini uzimanja.
Mere opreza: Pridržavajte se propisane doze i nemojte uzimati više tableta nego što je preporučeno – nagomilavanje gvožđa u organizmu može oštetiti organe (poput jetre). Takođe, držite preparate gvožđa van domašaja dece; prevelike doze gvožđa mogu biti opasne po mališane. Ako zaboravite da popijete dozu, ne duplirajte sledeću.
Intravenska terapija: U retkim slučajevima veoma teške anemije ili netolerancije na oralno gvožđe, gvožđe se može dati i intravenski (direktno u venu) u bolničkim uslovima. To obezbeđuje bržu nadoknadu, ali se primenjuje pod nadzorom lekara zbog mogućih neželjenih reakcija. Srećom, većina ljudi sa deficitom gvožđa uspešno se leči oralnim preparatima i nema potrebu za infuzijama.

Zdrave navike koje podižu gvožđe

Uravnotežena ishrana kao stalna navika: Raznovrsna ishrana koja svakodnevno uključuje namirnice bogate gvožđem je najbolja prevencija. Ne čekajte da nastane problem – unosite dovoljno mesa, povrća, mahunarki i drugih izvora gvožđa u kontinuitetu. Izbegavajte često držanje strogih dijeta koje isključuju cele grupe namirnica, osim ako je to medicinski neophodno.
Redovna fizička aktivnost: Umereno vežbanje i kretanje imaju brojne prednosti za zdravlje, pa tako i za krvnu sliku. Fizička aktivnost podstiče cirkulaciju i može poboljšati apetit, što pomaže da unesete dovoljno hranljivih sastojaka, uključujući gvožđe. Takođe, vežbanje stimuliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Ipak, veoma naporni treninzi bez adekvatne ishrane mogu imati suprotan efekat – pronađite balans.
Dovoljno sna i odmora: Kvalitetan san i svakodnevni odmor pomažu oporavak organizma. Krvne ćelije se obnavljaju, a telo reguliše važne hormone tokom sna. Hroničan nedostatak sna može pojačati osećaj iscrpljenosti i pogoršati simptome anemije. Trudite se da spavate oko 7–8 sati noću i priuštite sebi trenutke relaksacije u toku dana, radi smanjenja stresa.

Kontrola stresa: Dugotrajan stres može negativno uticati na apetit i varenje, ali i na hormone koji regulišu stvaranje krvi. Uvedite tehnike opuštanja koje vam prijaju – šetnja, meditacija, joga ili hobi koji volite. Smiren organizam efikasnije apsorbuje nutritijente i bolje koristi gvožđe.
Izbegavanje štetnih navika: Pušenje i preterano konzumiranje alkohola mogu indirektno doprineti manjem nivou gvožđa. Pušenje recimo pogoduje nastanku čira na želucu (što može izazvati krvarenje), dok alkohol može oštetiti jetru i sluznicu želuca, otežavajući skladištenje i apsorpciju gvožđa. Ostavljenjem cigareta i umerenošću u alkoholu smanjujete te rizike.
Redovne kontrole krvi: Naviknite se da povremeno proverite krvnu sliku, posebno ako spadate u rizičnu grupu za manjak gvožđa (žene sa obilnim menstruacijama, trudnice, osobe sa hroničnim bolestima ili specifičnom ishranom). Rano otkrivanje sniženog hemoglobina ili feritina omogućava brzu reakciju pre nego što se razviju teži problemi. Ako ste ranije imali anemiju, kontrole će osigurati da ostanete u granicama normale.
Lečite osnovne probleme: Ako imate stanja koja mogu dovesti do gubitka gvožđa, važno ih je lečiti na vreme. Na primer, ukoliko patite od veoma obilnih menstruacija, posavetujte se sa ginekologom o načinima da se to ublaži. Ako imate čir na želucu, hemoroide ili drugo oboljenje koje izaziva krvarenje, lečenjem tog stanja sprečićete i hroničan gubitak gvožđa. Rešavanjem uzroka, indirektno štitite i nivo gvožđa.
Planiranje trudnoće i donacija krvi: Ako planirate trudnoću, počnite da unosite dovoljno gvožđa pre začeća (često se preporučuju prenatalni vitamini sa gvožđem) kako biste izbegli anemiju u trudnoći. Takođe, ako ste dobrovoljni davalac krvi, vodite računa da posle svake donacije pojačate unos gvožđa hranom ili suplementom i poštujte preporučene razmake između davanja krvi, kako biste dali telu vremena da obnovi rezerve.
Prirodni “pomagači” za krvnu sliku: Određene biljke i prirodni preparati stekli su reputaciju da pomažu kod manjka gvožđa. Na primer, kopriva je bogata mineralima uključujući gvožđe – povremeno ispijanje čaja od koprive ili uzimanje sirupa od koprive može biti dodatna podrška (iako ne može zameniti medicinsku terapiju). Cvekla i sok od cvekle tradicionalno se preporučuju slabokrvnim osobama kao podsticaj energije. Ove prirodne mere mogu se uklopiti uz pravilnu ishranu i terapiju, kao dopunska pomoć.
Strpljenje i istrajnost: Poboljšanje nivoa gvožđa najčešće ne dolazi preko noći. Ako ste započeli promene u ishrani ili uzimate terapiju, budite strpljivi – potrebne su nedelje da bi vrednosti počele da rastu, a meseci da se potpuno normalizuju. Istrajte u svojim zdravim navikama i pridržavajte se terapije onoliko dugo koliko je preporučeno, jer tako postižete trajne rezultate.

Osobe koje su u većem riziku od manjka gvožđa

Za kraj, važno je znati ko su populacije koje moraju posebno paziti na unos gvožđa i redovno pratiti krvnu sliku. U većem riziku od nedostatka gvožđa su:

Žene u reproduktivnom dobu: Zbog redovnih mesečnih gubitaka krvi, žene koje imaju jake i dugotrajne menstrualne cikluse u posebnom su riziku da razviju deficit gvožđa. Takođe, više uzastopnih trudnoća i dojenja mogu iscrpeti rezerve gvožđa ako se ne nadoknađuju.
Trudnice i dojilje: Tokom trudnoće potrebe za gvožđem značajno rastu (čak za oko 50% više nego pre trudnoće). Mnoge trudnice razviju anemiju ako ne uzimaju preventivno preparate gvožđa, jer ishranom često ne uspevaju da unesu dovoljno za dve osobe. Žene koje doje takođe treba da unose više gvožđa kako bi održale svoje rezerve dok se telo oporavlja posle porođaja.

Bebe i mala deca: Bebe se rađaju sa zalihama gvožđa koje traju oko 4–6 meseci. Nakon toga, ako se ishranom ne obezbedi dovoljno gvožđa (npr. kod beba koje se duže hrane samo majčinim mlekom bez uvođenja nemlečne hrane bogate gvožđem), može se razviti anemija. Prevremeno rođene bebe imaju manje rezerve gvožđa, pa brže ostaju bez njega. Mala deca koja piju puno kravljeg mleka, a slabo jedu hranu bogatu gvožđem, takođe mogu postati anemična.
Deca i adolescenti u pubertetu: Periodi naglog rasta u detinjstvu i posebno u tinejdžerskom uzrastu povećavaju potrebe za gvožđem. Tinejdžerke dodatno gube krv sa početkom menstruacija. Ako ishrana mladih nije uravnotežena i raznovrsna, rizik od nedostatka gvožđa postaje veći.
Osobe na posebnim režimima ishrane (vegetarijanci, vegani, restriktivne dijete): Ljudi koji ne jedu meso i ribu moraju pažljivo planirati obroke kako bi uneli dovoljno gvožđa iz biljnih izvora. Često se kod veganа i vegetarijanaca beleže niži nivoi gvožđa, posebno ako ne obogaćuju ishranu namirnicama poput mahunarki, orašastih plodova, semenki i obogaćenih žitarica. Slično, osobe koje drže učestale dijete za mršavljenje ili se jednostrano hrane mogu razviti nutritivne nedostatke, uključujući i manjak gvožđa.
Hronični bolesnici: Ljudi sa hroničnim oboljenjima koja prate upale (npr. reumatoidni artritis, hronična bolest bubrega, hronične infekcije) često imaju anemiju kao deo osnovne bolesti. Oni su u riziku i za deficit gvožđa, bilo zbog same bolesti (smanjen unos, loša apsorpcija, gubici krvi) ili zbog terapija koje koriste.
Bolesti sistema za varenje: Osobe sa bolestima poput celijakije, Kronove bolesti ili nakon operacija želuca/creva (npr. resekcija želuca) sklone su nedostatku gvožđa zbog slabe apsorpcije. Takođe, oni koji imaju hronična krvarenja iz organa za varenje (čireve, polipe, tumore) mogu postati anemični i pre nego što krvarenje bude klinički primetno.
Starije osobe: Stariji ljudi su skloni anemiji zbog kombinacije faktora: često im je ishrana skromnija ili jednolična, imaju više hroničnih bolesti i češće uzimaju lekove (npr. protiv bolova) koji mogu izazvati krvarenje. Takođe, veća je verovatnoća pojave skrivenih krvarenja (npr. polipi ili tumori creva) kod ove populacije. Zbog svega toga, osobe starije od ~65 godina treba redovno da kontrolišu krvnu sliku.
Dobrovoljni davaoci krvi: Davanje krvi je humano, ali učestali davaoci moraju voditi računa o svom gvožđu. Svakom donacijom izgubi se određena količina gvožđa, pa ako neko daje krv često, a ne vodi računa o ishrani, rezerve gvožđa (feritin) mogu se istrošiti. Davaocima se preporučuje bogata ishrana posle davanja krvi, a po potrebi i uzimanje preparata gvožđa par nedelja, uz konsultaciju lekara.

Sportisti izdržljivosti: Atletičari koji se bave sportovima izdržljivosti (npr. maratonci, triatlonci, biciklisti) nekada imaju niže nivoe gvožđa. Uzrok može biti pojačano gubljenje gvožđa znojenjem, mikro-krvarenja u crevima tokom dugotrajnog napora, pa čak i razaranje eritrocita usled ponavljanih udaraca stopala o podlogu kod trkača. Žene sportistkinje su u posebnom riziku zbog kombinacije intenzivnog treninga i menstrualnih gubitaka. Zato sportisti treba da paze na ishranu i povremeno provere krvnu sliku.

FAQ: Najčešća pitanja

Da li je dovoljna samo laboratorijska analiza gvožđa ili je važan i pregled kod lekara da bih znao kakvo mi je stanje organizma?

Laboratorijska analiza gvožđa je važna, jer pokazuje vrednosti u krvi i može otkriti promene koje utiču na vaše stanje. Ipak, pregled kod lekara je podjednako bitan jer lekar povezuje rezultate koje je dala analiza sa vašim simptomima i celokupnim stanjem organizma.

Može li dugotrajan manjak gvožđa da izazove oštećenja tkiva i kako se takvo stanje prati?

Dugotrajan manjak gvožđa može da dovede do mikro oštećenja tkiva, posebno u mišićima i sluznicama. Zato lekar prati vaše stanje kroz krvnu sliku i detaljan pregled, kako bi se sprečilo da manja oštećenja prerastu u ozbiljnija oboljenja.

Imam hronična oboljenja – da li nizak nivo gvožđa može dodatno da pogorša moje stanje i da li mi je potreban češći kontrolni pregled?

Da, postojeća oboljenja mogu postati izraženija ako je nivo gvožđa nizak, pa se vaše stanje može dodatno pogoršati. Zato se savetuje redovno praćenje krvne slike i povremeni kontrolni pregled, kako bi se na vreme procenilo stanje i sprečile komplikacije postojećih oboljenja.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.

Blog