Tradicionalni sok od koprive “40 vrhova” naziv je dobio po tome što se za pripremu koristi oko četrdeset mladih vrhova biljke koprive. Još od vremena naših baka ovaj recept se prenosi generacijama kako bi se od prvih prolećnih kopriva napravio ukusan i zdrav sirup.
Važno je napomenuti da koprivu treba brati na čistim mestima daleko od saobraćaja ili zagađenja, kao i da obavezno koristite rukavice prilikom branja kako biste izbegli opekotine od žarećih dlačica. Sveže ubranu koprivu potrebno je dobro oprati, i to više puta u hladnoj vodi. (Postoji zabluda da se kopriva ne sme prati da se ne bi “sprali” korisni sastojci, ali to nije tačno – pranje je neophodno radi uklanjanja prljavštine i eventualnih insekata.)
Kada ste sakupili oko 40 vrhova mlade koprive (što odgovara otprilike trima punim šakama listova), možete krenuti sa pripremom soka. U nastavku je korak-po-korak vodič za tradicionalni recept:
- Priprema sastojaka: Pored 40 vrhova sveže koprive, pripremite i 1 kg svežih limuna (oko 4–5 komada), 4 l vode, jednu kesicu limuntusa i šećer. Količinu šećera možete prilagoditi ukusu – tradicionalni recept koristi oko 4 kg šećera za sirup, ali ako želite blaži i manje sladak sok možete staviti i znatno manje (npr. 1–2 kg).
- Pranje i seckanje koprive: Ubrane vrhove koprive dobro operite u hladnoj vodi nekoliko puta. Zatim ih usitnite – možete ih iseći nožem ili samleti u blenderu/sitnom secku. Cilj je da listovi puste što više soka i korisnih sastojaka u narednom koraku.
- Priprema limuna: Limune temeljno operite (jer će se koristiti i kora) i isecite ih na kriške ili četvrtine. Možete ih samleti i u blenderu ako želite sitnije komade, ali nije neophodno – dovoljno je da su isečeni kako bi lakše ispustili sok i aromu.
- Potapanje koprive i limuna: U veću posudu (najbolje staklenu) stavite iseckanu koprivu i isečene limune. Prelijte sve sa 4 litre hladne vode tako da voda u potpunosti prekrije koprivu i limun. Dodajte i kesicu limuntusa – ona pomaže da se izvuče sok iz biljke i deluje kao prirodni konzervans. Sve dobro promešajte drvenom kašikom.
- Ostaviti da odstoji: Posudu poklopite ili prekrijte čistom kuhinjskom krpom/gazom i ostavite da smesa odstoji 24 sata na hladnom mestu (sobna temperatura ili malo niže, bitno je da nije na direktnom suncu). Tokom tog vremena kopriva će otpustiti zelenkast sok u vodu, a limun će dodati ukus i kiselinu. Nekoliko puta tokom dana lagano promešajte kako bi ekstrakcija bila ravnomerna.
- Ceđenje soka: Nakon jednog dana, procedite smesu. Najbolje je koristiti čistu gazu ili gusto cedilo. Dobro iscedite i listove koprive i komade limuna da izađe sva tečnost. Trebalo bi da dobijete oko 4 litre zelenkasto-žutog soka prijatnog mirisa.
- Dodavanje zaslađivača: U proceđeni sok dodajte šećer po želji. Ako pravite sirup koji planirate duže da čuvate, dodajte veću količinu (npr. 3–4 kg šećera na ovu meru) jer će šećer delovati kao konzervans i zgusnuti sok u sirup. Za varijantu koja je više tečna i koju ćete brzo potrošiti, možete staviti manje šećera (ili med umesto šećera, o čemu ćemo pisati kasnije). Dodajte zaslađivač dok je sok na sobnoj temperaturi i mešajte dok se u potpunosti ne rastvori. Ovo može potrajati neko vreme ako je šećera mnogo – mešajte povremeno i sačekajte da se rastopi sav kristal.
- Flaširanje: Kada je šećer potpuno rastvoren i napitak homogen, prespite dobijeni sok od koprive u čiste staklene flaše. Preporučljivo je da flaše budu sterilisane (npr. isprane vrelom vodom ili zagrejane u rerni) kako bi sok duže trajao. Ostavite flaše otvorene dok se tečnost potpuno ne ohladi na sobnoj temperaturi, pa ih zatvorite.
- Čuvanje: Tradicionalno pripremljen sok od koprive čuva se na hladnom i tamnom mestu. Pošto ova varijanta nije kuvana, najbolje je flaše držati u frižideru. Rok trajanja u frižideru je oko nedelju dana. Ako ste napravili veću količinu, višak soka možete zalediti – sipajte ga u plastične boce ili posude (ne do vrha, jer se tečnost širi kad se zamrzne) i stavite u zamrzivač. Tako možete sačuvati sok i koristiti ga kasnije po potrebi.
- Konzumacija: Ovaj sok možete piti razblažen ili nerazblažen, u zavisnosti od toga koliko ste šećera dodali i kakvu gustinu/jačinu želite. Ako ste napravili gušći sirup, onda se pre služenja razblažuje hladnom vodom po ukusu (često se preporučuje razmera oko 1 dela sirupa na 3 dela vode, poput soka od zove ili višanja). Ukoliko ste napravili blaži, manje sladak sok, možete ga piti i nerazblažen kao osvežavajući napitak. Uvek poslužite rashlađen – najbolje je dodati nekoliko kockica leda i krišku limuna, pa uživati u ovom domaćem napitku.
Hladna priprema soka od koprive
Recept opisan u prethodnom poglavlju upravo je takva hladna metoda – kopriva odstoji u vodi sa limunom i limuntusom, a da se pritom ne zagreva. Ovakav način ima nekoliko prednosti. Pre svega, bolje se čuvaju termolabilni vitamini, naročito vitamin C, koji bi se kuvanjem delimično uništio. Takođe, zadržava se izvorni, sveži ukus biljke i limuna, pa sok ima blago travnat i osvežavajući ton koji podseća na limunadu sa zelenim notama.
Neki prave svež sok od koprive tako što oprane listove stave direktno u blender sa vodom, dodaju malo limuna ili đumbira radi arome, pa sve samelju u kašast sok. Ta smesa se potom procedi, i dobija se zeleni sok koji se odmah može piti. Ovaj metod je vrlo brz, ali takvo piće mora da se potroši u roku od par dana i uvek stoji u frižideru, jer nije dodatno zaštićeno kuvanjem ili velikom količinom šećera. Slično tome, hladno ceđeni sok od koprive možete dobiti ako imate sokovnik: provučete sveže listove kroz sokovnik, bez dodavanja vode, i dobijete čist koncentrovan sok. On je izuzetno jak i obično se konzumira u maloj količini (npr. jedna mala čašica dnevno razblažena
Kuvani sok/sirup od koprive
Za duže čuvanje i veću količinu soka često se pravi kuvani sirup od koprive:
- Potapanje: oko 40 vrhova koprive i 6 iseckanih limunova (po želji i listićima nane) preliju se sa ~3,5 litre vode i ostave preko noći.
- Kuvanje sa šećerom: Sutradan se tečnost procedi, doda 1 kg šećera i kuva oko 10 minuta od trenutka ključanja. Cilj je da sok provri i da se sav šećer rastopi. Po potrebi, tokom kuvanja se skine pena koja se stvara na površini.
- Flaširanje: Vreo sirup sipa se u sterilisane staklene flaše ili tegle. Važno je flaše dobro zatvoriti (idealno metalnim poklopcima koji dihtuju). Kako se sirup hladi, u flašama će stvoriti blagi vakuum koji pomaže dužem očuvanju. Ovako pripremljen sirup može stajati na tamnom i suvom mestu i do nekoliko meseci neotvoren. Nakon otvaranja, čuvajte ga u frižideru, a pre upotrebe razblažite sa vodom.
Prednosti kuvanog soka/sirupa su u tome što je proizvod trajnjiji i stabilniji van frižidera. Takođe, šećer se lakše rastvori uz zagrevanje, pa je priprema brža nakon faze ceđenja. Mnogi ovaj sirup prave kao zimnicu – tokom proleća pripreme nekoliko flaša koje mogu da stoje u špajzu i preko zime, za jačanje imuniteta u hladnim mesecima. Mana je što se delom gube neki vitamini (npr. vitamin C) i enzimi usled temperature. Ipak, mineralne materije, poput gvožđa, kalcijuma i magnezijuma, ostaju prisutne, tako da je i kuvani sirup vrlo koristan. Ukus kuvanog sirupa je često blaži i manje “travnat” od sirovog soka – više podseća na klasičan slatki sirup sa blagom aromom koprive.
Čuvanje i rok trajanja
Domaći sok od koprive ne sadrži veštačke konzervanse, pa je važno pravilno ga čuvati da bi što duže ostao ispravan za piće. Evo nekoliko smernica:
- Nekuvani sok: Čuvajte ga uvek u frižideru. Najbolje je potrošiti ga u roku od 5 do najviše 7 dana, jer posle toga može početi fermentacija. Nemojte ga dugo držati na sobnoj temperaturi. Ako ste napravili veću količinu koju nećete popiti za nedelju dana, odmah nakon pripreme deo soka prelijte u manje plastične boce ili posudice i stavite u zamrzivač. Smrznut može stajati 3–6 meseci bez problema.
- Kuvani sirup: Zbog visokog sadržaja šećera i toga što je prokuvan i hermetički zatvoren, ovaj sirup može stajati duže. Neotvorene flaše možete čuvati na tamnom, prohladnom mestu i do 6 meseci, pa i duže ako je sve dobro sterilisano. Međutim, za najbolji kvalitet, pokušajte da ga potrošite u roku od pola godine. Kada jednom otvorite flašu sirupa, držite je u frižideru oko 2-3 nedelje. Šećer je prirodni konzervans pa sprečava kvarenje, ali vremenom i tu može doći do promene ukusa ili pojave blagog vrenja.
- Uvek čista ambalaža i pribor: Sok čuvajte u staklenim flašama koje su prethodno sterilisane (najlakše u rerni na 100°C ili isprane ključalom vodom). Vodite računa da pri sipanju soka flaše zatvarate čistim, suvim zatvaračima. Kada koristite sirup, nemojte sipati iz flaše pa vraćati višak nazad – to može uneti nečistoće.
- Znaci da se sok pokvario: Ako primetite da se na dnu flaše pojavio gust talog-sluz ili da pri otvaranju ima jak kiselo-alkoholan miris (znak vrenja), sok više nije dobar za konzumaciju. Blago vrenje možete prepoznati i po tome što čujete “pssst” kao kod otvaranja gaziranog pića – to znači da je počela fermentacija i da se stvara gas. Takav sok možete prokuvati ponovo sa još šećera da biste ga pretvorili u sirup (na taj način ga možda možete spasiti), ali preporuka je da napravite novu turu ako do kvarenja dođe. Najbolje je da sprečite kvarenje tako što ćete višak odmah zamrznuti, a otvorene sokove držati u frižideru i trošiti redovno.
Varijante recepta za svačiji ukus
Osnovni recept za sok od koprive možete prilagoditi svom ukusu i potrebama. Evo nekoliko popularnih varijacija:
- Sok od koprive sa limunom: Limun je praktično obavezan sastojak u receptima za sok od koprive, jer daje prijatan, svež ukus i povećava sadržaj vitamina C u napitku. Već smo opisali recept sa 1 kg limuna na 40 vrhova koprive – po želji možete staviti i više limuna ako volite kiselkastiji, osvežavajući sok. Neki dodaju i drugo citrusno voće: recimo kombinacija limun + pomorandža može dati lep balans ukusa. Bitno je da se limun koristi sa korom (ako je neprskan), jer i kora daje aromu i prirodne pektine koji blago zgusnu sirup.
- Sa đumbirom: Dodavanje svežeg đumbira može vaš sok učiniti pravom vitaminskom bombom i dati mu blagu pikantnost. Đumbir je poznat po antiupalnim i imunostimulirajućim svojstvima. Komadić korena đumbira (npr. 2–3 cm) možete sitno narendati i ubaciti zajedno sa koprivom i limunom – bilo u fazi potapanja (hladna priprema) ili tokom kuvanja sirupa. Sok će poprimiti blagi ukus đumbira i dodatno pomoći kod grlobolje ili prehlade.
- Sa šećerom ili bez šećera: Tradicionalno se koristi veća količina belog kristal šećera (3–4 kg na 4 l vode) da bi se dobio sirup koji traje dugo. Međutim, možete količinu šećera prilagoditi svom ukusu i zdravlju. Ako želite samo blago zaslađen sok, stavite manje šećera (npr. 500 g do 1 kg na 4 l tečnosti) – ali računajte da takav sok nije dugotrajan i mora stajati u frižideru. Neki ljudi uopšte ne dodaju šećer, već dobijeni nezaslađeni sok piju odmah kao detoks napitak. Takav sok od koprive bez šećera najbolje je popiti u roku od par dana ili zamrznuti u kockice leda, jer inače brzo fermentiše.
- Sa medom umesto šećera: Za zdraviju varijantu, beli šećer možete zameniti medom. Med doprinosi ne samo slatkoći već i dodatnim koristima (enzimi, minerali). Ipak, imajte na umu da med ne treba kuvati jer tada gubi većinu korisnih sastojaka. Zato se med obično dodaje tek nakon što je sok proceđen i prohlađen (ili u mlaku vodu kod hladne pripreme). Na primer, možete u 4 litre soka umešati 500 g do 1 kg meda. Ovakav sirup ima karakterističan ukus po medu i tamnije je boje. Rok trajanja će i dalje biti ograničen (čuvajte ga u frižideru) jer med nije tako jak konzervans kao šećer, ali za par nedelja u frižideru će biti stabilan.
- Sa nanom (mentom): Listići nane ili mente odlično se slažu sa koprivom i limunom, dajući svež, aromatičan šmek. Možete ih dodati u hladnu maceraciju zajedno sa koprivom, ili preliti kipućom vodom (kao u receptu za sirup od koprive i nane).
- Druge kombinacije: Sok od koprive je fleksibilan – postoji mnogo recepata gde se kombinuje sa drugim biljkama. Na primer, kopriva i zova je popularna kombinacija za sirup: dodavanjem par cvetova zove u sok od koprive dobijate fantastičan aromatičan sirup koji spaja osobine obe biljke. Takođe, kopriva i maslačak (cvet maslačka) zajedno daju vrlo lekovit prolećni sirup za čišćenje krvi. Mogućnosti su velike – možete eksperimentisati dodavanjem kriški pomorandže ili limete, listića melise (matičnjaka) za limunkast ukus, pa čak i malo vanile ili karanfilića u kuvani sirup za interesantnu aromu. Prilagodite recept svom ukusu, jer kopriva ima prilično blag ukus koji lepo prima druge arome.
Seme koprive sa medom – Dar iz prirode
Seme koprive sa medom je jedinstven prirodni preparat koji jača telo, vraća energiju i podstiče regeneraciju organizma. Ova moćna kombinacija bogata je vitaminima A, C, E, K i B kompleksa, kao i mineralima poput gvožđa, cinka, magnezijuma i silicijuma – ključnim za zdravlje krvi, kože, kose i imuniteta.
Zahvaljujući visokom sadržaju gvožđa i folne kiseline, seme koprive poboljšava krvnu sliku i pomaže u borbi protiv anemije, dok vitamini i antioksidansi jačaju imuni sistem i čuvaju ćelije od oksidativnog stresa. Kao adaptogena biljka, kopriva pomaže organizmu da se lakše nosi sa stresom i održava hormonalnu ravnotežu, doprinosеći boljem raspoloženju i vitalnosti.
U kombinaciji s medom, koji sadrži prirodne enzime i hranljive materije, ovaj preparat dodatno podržava otpornost i ubrzava regeneraciju. Redovnim korišćenjem jača se imunitet, smanjuje umor i povećava energija tokom dana.
Seme koprive sa medom takođe doprinosi lepoti iznutra – jača koren dlake, podstiče rast i sprečava opadanje kose, dok med hidrira teme i daje kosi prirodan sjaj.
Samo jedna kašičica, dva puta dnevno, može postati vaš svakodnevni ritual za snagu, otpornost i vitalnost iz prirode.
Više o iskustvima korisnika i svim benefitima ovog proizvoda možete saznati na linku ovde.
Šta uraditi sa pulpom koja ostane?
Nakon što ste procedili sok, ostaće vam mokra masa sačinjena od izmućkane koprive (i eventualno limuna ili drugog dodatog voća). Umesto da tu pulpu bacite, možete je iskoristiti na nekoliko načina. Najjednostavnije rešenje je da je dodate u kompost ako ga imate – ostaci koprive su puni azota i odlično će obogatiti kompostnu hrpu, kasnije služeći kao prirodno đubrivo za baštu. Čak i ako nemate kompost, možete pulpu zakopati oko neke biljke u dvorištu – razgrnuće se i poslužiti kao prihrana.
Ako biste želeli direktno da iskoristite pulpu u ishrani i to je moguće. Pre svega, odstranite veće komade limunove kore (ako su prisutni), jer mogu biti gorkasti. Preostalu zelenu masu od koprive možete iskoristiti slično kao blitvu ili spanać: na primer, prodinstajte je kratko na maslinovom ulju sa belim lukom i dobićete ukusnu zelenu kašu koju možete namazati na tost ili poslužiti kao prilog. Takođe, tu pulpu možete dodati u supu ili čorbu – samo je ubacite dok se supa kuva i ona će se stopiti sa ostalim povrćem, dajući nutritivni pojačivač jela. Neki je umešaju u testo: recimo, možete dodati isceđenu pulpu od koprive u smesu za slane projice, hleb ili palačinke od heljde – dobićete zanimljivu zelenu nijansu testa i obogatiti ga vlaknima.
Zdravstveni benefiti ovog soka
Sama kopriva je izuzetno hranljiva biljka. Pre svega, bogata je gvožđem, pa redovno konzumiranje soka može pomoći kod anemije (malokrvnosti) i osećaja umora. Pored gvožđa, tu su i minerali poput kalcijuma, magnezijuma, fosfora, kalijuma i silicijuma, koji doprinose zdravlju kostiju, zuba, nerava i kože. Kopriva sadrži i mnogo vitamina: vitamin A (dobar za vid i kožu), vitamine B grupe, vitamin K (važan za zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju) i dosta vitamina C. Imajte na umu da se vitamin C delimično gubi ako sok kuvate, pa hladno pripremljen sok ima više ovog vitamina. Ovaj napitak predstavlja pravi prirodni multivitaminski koktel koji jača imunitet i podiže energiju.
Pored vitamina i minerala, kopriva obiluje antioksidansima i antiinflamatornim supstancama. To znači da može pomoći u smanjenju upala u telu. Tradicionalno se sok ili čaj od koprive koristio za ublažavanje simptoma artritisa i bolova u zglobovima. Takođe, poznata je po tome da ublažava simptome alergija (deluje kao prirodni antihistaminik), pa neki piju sok od koprive u sezoni polenske groznice radi olakšanja tegoba.
Kao prirodni diuretik, sok od koprive podstiče izbacivanje viška tečnosti iz organizma. To rasterećuje bubrege i može sniziti blago povišen krvni pritisak kod osoba koje zadržavaju tečnost. Poboljšava rad bubrega i bešike, pa se veruje da pomaže kod urinarnih infekcija i sprečava stvaranje peska i kamena u bubrezima. Istovremeno, podstiče rad jetre i pankreasa, pa se uklapa u kuru za detoksikaciju organizma – narod kaže da “čisti krv”. Neki korisnici primetili su i da im se uz sok od koprive popravlja varenje i smanjuju tegobe poput nadimanja.
Interesantno je da ovaj sok istovremeno može da umiri i da da energiju. Kako? Zahvaljujući mineralima poput magnezijuma i kalcijuma, povoljno deluje na nervni sistem – ljudi ga piju za smirenje nervoze i protiv nesanice. S druge strane, visok sadržaj gvožđa, vitamina i antioksidanasa daje organizmu snagu i pomaže da se osećamo vitalnije. Mnoge osobe koje pate od hroničnog umora ili se oporavljaju od bolesti uključuju sok od koprive u ishranu da povrate snagu.
Redovno pijenje soka od koprive može poboljšati stanje kože kod akni i ekcema. Takođe, kopriva je poznata po tome da pospešuje rast kose i smanjuje opadanje – direktnim nanošenjem preparata od koprive na skalp postižu se dobri rezultati, ali i unutrašnje uzimanje soka hrani kosu iznutra potrebnim mineralima (posebno cink, gvožđe i silicijum važni su za jaku kosu i nokte). Sok od koprive povoljno deluje na čitav organizam.
Kupovni vs domaći sok
Prednost domaće pripreme je u tome što tačno znate šta je u vašem soku. Birate sami koprive (po mogućstvu organski, iz čiste prirode), dodajete limun, šećer ili med po želji, bez ikakvih veštačkih dodataka. Domaći sok ima puniji ukus svežih sastojaka i možete ga prilagoditi sebi. Takođe, finansijski je isplativ: kopriva raste svuda i besplatna je, pa za malo novca dobijete dosta soka. Nedostatak je što domaći sok traži vreme i trud, kao i što mu je rok trajanja ograničen. Morate voditi računa o sterilnosti i čuvanju, jer u suprotnom može doći do kvarenja. Ali uz dobru pripremu, to nije veliki problem.
Gotovi sirupi od koprive dostupni su u prodavnicama zdrave hrane, na pijacama i online. Prednost im je praktičnost: razblažiš i piješ, bez branja i kuvanja. Obično su pasterizovani i sadrže konzervans (limuntus, ponekad benzoat), pa neotvoreni traju i do godinu dana – dobra su opcija kad nemaš čistu koprivu ili vremena. Ipak, čitaj deklaraciju: neki imaju veštačke arome, boje i vrlo mnogo šećera (nekad i preko 80%), pa su nutritivno slabiji od sveže napravljenog soka, a često su i skupi za malu količinu. Ako kupuješ, biraj proverenog malog proizvođača koji radi tradicionalno – tada je kvalitet gotovo kao domaći.
Ko treba da bude oprezan
Iako je sok od koprive prirodan i koristan, postoje slučajevi kada treba biti oprezan ili se prethodno posavetovati sa lekarom:
- Trudnice i dojilje: Trudnicama se obično ne preporučuje sok od koprive bez konsultacije sa lekarom. Neki izvori navode da jaka koncentracija koprive može da stimuliše matericu. Takođe, nije dovoljno istraženo kako velike količine koprive utiču na trudnoću i bebu. Slično važi i za dojilje – male količine čaja od koprive se ponekad preporučuju za bolju laktaciju, ali sok/sirup u visokim dozama treba uzimati oprezno.
- Mala deca: Za decu mlađu od ~2 godine bolje je ne davati ovakav koncentrisani sok, pogotovo ne sirup sa puno šećera. Njihov digestivni sistem je osetljiv. Za stariju decu (predškolskog uzrasta naviše) sok od koprive razblažen vodom može biti zdrav napitak u manjoj količini, ali svakako sa umerenim šećerom i ne prečesto.
- Osobe sa niskim pritiskom ili na terapiji za krvni pritisak: Pošto kopriva podstiče izbacivanje tečnosti i može sniziti pritisak, ako već imate nizak pritisak budite oprezni – sok može izazvati vrtoglavicu ili slabost. Takođe, ako uzimate lekove za hipertenziju, kopriva može pojačati njihov efekat i dovesti do previše niskog pritiska.
- Dijabetičari: S jedne strane, čisti sok od koprive (bez šećera) može blago sniziti nivo glukoze u krvi, što je generalno pozitivno. Ali ako uzimate insulin ili tablete za dijabetes, kombinacija sa koprivom može dovesti do prevelikog pada šećera (hipoglikemije). S druge strane, sirup od koprive sa puno šećera očigledno nije pogodan za dijabetičare. Zato, ako imate dijabetes, koristite ovaj napitak samo uz odobrenje lekara i prilagodite recept (možda varijanta sa minimalno meda ili stevije umesto šećera, i u malim količinama).
- Osobe na lekovima za razređivanje krvi: Kopriva je bogata vitaminom K koji utiče na zgrušavanje krvi. Ako pijete antikoagulanse (npr. varfarin), prekomerno uzimanje soka od koprive može umanjiti efekat leka. Zato u takvom slučaju izbegavajte ili vrlo umereno konzumirajte uz savet lekara.
- Alergične osobe: Ako ste generalno skloni alergijama na polen, trave i slično, uvodite sok od koprive postepeno. Iako kopriva pomaže kod alergija, neki ljudi mogu imati alergijsku reakciju i na nju (npr. osip ili stomačne smetnje). Počnite sa malom dozom da vidite reakciju organizma.
FAQ: Najčešća pitanja
Da li su svi recepti za sok od koprive jednako zdravi?
Ne — nisu svi recepti za sok od koprive jednako zdravi. Zavisno od količine šećera, limuntusa i načina obrade, neki recepti su lakši, a neki kaloričniji i “oštriji” za zube. Za blažu varijantu, najbolji su recepti bez dodatog šećera ili sa minimalnim zaslađivačem — jedna kesica limuntusa na veću meru često je sasvim dovoljna. Zdravija varijanta je uvek sa medom umesto šećera.
Imam nizak pritisak / pijem terapiju — da li smem da pijem ovaj sok, šta kaže doktor?
Ako imaš nizak pritisak, trudna si/dojiš, imaš dijabetes ili piješ lekove za razređivanje krvi — prvo doktor. Kopriva može pojačati efekat terapije ili dodatno sniziti pritisak, zato doktor procenjuje šta je bezbedno za tebe. Umeren unos razblaženog napitka je ok tek kad doktor da zeleno svetlo.
Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.