Gvožđe dobro, hemoglobin nizak – Šta telo poručuje?

Često se dešava da laboratorijski nalazi pokažu normalne vrednosti gvožđa u krvi (serumsko gvožđe i feritin), a da je hemoglobin ipak nizak. Ovo može biti zbunjujuće, jer gvožđe i hemoglobin obično idu „ruku pod ruku“. Međutim, postoje i drugi razlozi za takvu situaciju. U ovom članku objasnićemo šta su gvožđe i hemoglobin, zašto se ponekad javljaju različiti rezultati, i šta možete uraditi.

Šta je gvožđe, a šta hemoglobin?

Gvožđe je mineral neophodan za rad celog organizma. Ono ulazi u sastav mnogih važnih proteina i enzima, a najpoznatija uloga mu je u stvaranju hemoglobina. Hemoglobin je protein u crvenim krvnim zrncima (eritrocitima) čija je glavna funkcija vezivanje kiseonika u plućima i prenos do svih ćelija tela. Kada u organizmu ima dovoljno gvožđa, koštana srž može napraviti dovoljnu količinu hemoglobina i zdravih crvenih krvnih zrnaca.

Gvožđe unosimo hranom – nalazi se u mesu, ribi, mahunarkama, lisnatim povrćem i drugim namirnicama. U krvotoku se prenosi vezano za protein transferin do različitih tkiva. Otprilike dve trećine gvožđa u telu nalazi se upravo u hemoglobinu, oko 10% u mioglobinu (proteinu mišića koji skladišti kiseonik), a ostatak se skladišti u jetri i koštanoj srži u obliku feritina kao rezerva.

Hemoglobin čini krv crvenom i neophodnom za snabdevanje organizma kiseonikom. Takođe, gvožđe igra i ključnu ulogu u stvaranju energije u ćelijama; deo gvožđa nalazi se u enzimima za proizvodnju energije i u mioglobinu (proteinu mišića) koji pomaže mišićima da koriste kiseonik. Gvožđe iz različitih namirnica ima različitu apsorpciju. Heme-gvožđe iz mesa i ribe telo bolje usvaja, dok je ne-heme gvožđe iz biljaka teže dostupno. Dodavanje vitamina C (npr. limuna) u obrok može značajno poboljšati apsorpciju ne-heme gvožđa.

Nizak hemoglobin nije uvek i manjak gvožđa

Nizak nivo hemoglobina znači da u krvi nema dovoljno kiseonika nego što je normalno – to stanje nazivamo anemijom. Najčešći uzrok anemije je zbog nedostatka gvožđa (jer bez gvožđa ne mogu da se formiraju eritrociti), ali ako su analize pokazale normalan nivo gvožđa, treba tražiti druge uzroke. U tim situacijama nizak hemoglobin nije direktna posledica manjka gvožđa, već drugih faktora ili bolesti.

Drugi uzroci mogu biti:

• Nedostatak vitamina B12 i folne kiseline: Ovi nutrijenti su ključni za formiranje zdravih crvenih krvnih zrnaca. Dugoročna ishrana siromašna vitaminom B12 (npr. strogo vegetarijanski jelovnik bez nadoknade) ili poremećaj u njegovoj apsorpciji u želucu može dovesti do anemije čak i kada ima dovoljno gvožđa. Ova situacija je poznata kao megaloblastična anemija. Kod starijih osoba i onih sa gastritisom često dolazi do slabije apsorpcije vitamina B12, što dodatno povećava rizik.

• Hronične bolesti i upalna stanja: Kod hroničnih oboljenja (poput reumatoidnog artritisa, lupusnih bolesti, inflamatornih bolesti creva, hroničnih infekcija ili dijabetesa) organizam menja metabolizam gvožđa. Zbog inflamacije telo „sakriva“ gvožđe u feritinskim depoima i ne dozvoljava njegovu normalnu upotrebu za pravljenje hemoglobina. To se naziva anemija hronične bolesti. Često se dešava da i pored urednih nalaza feritina i gvožđa, hemoglobin ostaje nizak.
  
• Problemi sa bubrezima i endokrinim sistemom: Bubrezi proizvode hormon eritropoetin, koji stimuliše koštanu srž za pravljenje krvnih zrnaca. Kod hronične bolesti bubrega luči se manje eritropoetina, pa je i hemoglobina manje. Slično tome, poremećaji štitne žlezde (posebno hipotireoza) mogu dovesti do sporijeg metabolizma i smanjene proizvodnje krvnih ćelija. Hormonalni disbalans menja brzinu stvaranja eritrocita.
  
• Nasledne bolesti krvi: Neke nasledne bolesti, kao što su talasemija i sferocitoza, menjaju način na koji se prave eritrociti. Kod talasemije (genetska anemija) crvena krvna zrnca su prirodno manja i brže propadaju. Osobe sa talasemijom obično imaju hronično nizak hemoglobin, iako im organizam dovoljno unosi i skladišti gvožđa.
  
• Hronični gubitak krvi: Čak i mali gubici krvi tokom dužeg vremena mogu dovesti do pada hemoglobina. Na primer, kod hroničnih hemoroida, čireva na želucu ili crevima, često dolazi do malih, neprimećenih krvarenja koja suptilno iscrpljuju gvožđe. Žene sa veoma obilnim menstruacijama takođe gube mnogo krvi svaki mesec. Sve to može dovesti do anemije, uprkos tome što laboratorijski nalazi gvožđa još uvek mogu izgledati normalno.

• Fizički napor i sport: Intenzivna fizička aktivnost, posebno kod vrhunskih sportista (treniranje maratona, biciklizma i sl.), može lagano smanjiti nivo hemoglobina – takozvana „sportska anemija“. To je delimično rezultat manjeg broja eritrocita usled stalnog treniranja i znojenja, uz povećane potrebe za gvožđem. Uz pravilnu ishranu i odmor, ono se obično normalizuje.
  

Kod anemije (nižeg hemoglobina) tipični simptomi su slabost, zamor, vrtoglavica, glavobolja i bledilo kože. Kako hemoglobin prenosi kiseonik, manjak hemoglobina znači da tkiva dobijaju manje kiseonika nego što im treba, pa se oseća umor. Ako imate ovakve simptome, to je dodatni razlog da se obratite lekaru na dodatne preglede.

Svaki naveden uzrok može sam ili u kombinaciji dovesti do anemije. Na primer, osoba može imati malo, ali stalno krvarenje i nedovoljan unos nutrijenata, što zajedno ubrzava pojavu anemije. Zato lekar pažljivo analizira sve moguće uzroke kada se dijagnostikuje nizak hemoglobin.

Šta da radim kad mi je gvožđe dobro, a hemoglobin nizak?

Ako su nalazi pokazali dovoljno gvožđa (npr. feritin je u normali), a hemoglobin je nizak, ne treba paničiti – ali jeste važno reagovati na pravi način. Evo šta možete uraditi:

• Obratite se lekaru: Najpre zakazivanje dodatnih pretraga je ključno. Tražite kompletnu krvnu sliku sa detaljima (broj eritrocita, hematokrit, MCV) i nalaze vitamina B12 i folne kiseline. Proverite i hormone štitne žlezde (TSH) i bubrežnu funkciju. Lekar može tražiti i CRP da vidi ima li upale u telu, kao i test na okultnu krv u stolici (da isključi skrivena krvarenja iz creva). Detaljnije analize pomažu da se uoči da li postoje drugi problemi koji utiču na krv.

• Ispitajte moguće gubitke krvi: Razmislite o simptomima i situacijama krvarenja. Da li imate obilne menstruacije ili duge cikluse? Da li osećate bol u stomaku, krvi u stolici ili simptome čira? Čak male i neprimećena krvarenja (npr. mikro-krvarenje iz creva ili hemoroidi) mogu dugoročno iscrpiti gvožđe. Otvoreno razgovarajte sa lekarom o mogućim izvorima gubljenja krvi i, ako je potrebno, uradite pretrage kao što su gastroskopija ili kolonoskopija.
  
• Obratite pažnju na ishranu i dodatke: Čak i kada je gvožđe u normali, zdrava ishrana je važna. Uključite obroke bogate gvožđem i vitaminom C (koji poboljšava apsorpciju gvožđa). Na primer, pojedite piletinu sa salatom od svežeg povrća ili limunov sok uz pasulj. Ako lekar preporuči, možete uzimati i blage suplemente, ali samo prema savetu stručnjaka. Ne eksperimentišite s velikim dozama gvožđa na svoju ruku.
  
• Vodite računa o celokupnom zdravlju: Dovoljno spavajte i odmarajte se kad osećate umor. Umerena fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju i opšte stanje, ali izbegavajte preterano opterećenje dok ste slabi. Na primer, svakodnevna šetnja ili joga mogu pomoći, dok intenzivni treninzi treba obaviti kada se budete osećali jače.

• Nemojte sami započinjati lečenje: Ne uzimajte nagle velike doze gvožđa ili drugih lekova bez saveta lekara. Pogrešna terapija može izazvati probleme (npr. zatvor, bol u stomaku ili preopterećenje gvožđem). Najvažnije je prvo utvrditi uzrok, a lečenje prilagoditi tome. Ako imate pitanja ili nedoumice, diskutujte sa lekarom ili farmaceutom.
  

Kako tumačiti analize?

Kada lekar pogleda rezultate, prvo se fokusira na kompletnu krvnu sliku (KKS): hemoglobin, broj eritrocita, hematokrit i MCV (prosečan volumen eritrocita). Zatim proverava parametre gvožđa – nivo feritina, serumskog gvožđa i zasićenje transferina. Na osnovu dobijenih vrednosti situaciju možemo svrstati u nekoliko scenarija:

• Nizak feritin, nizak hemoglobin (mikrocitna anemija): Klasični scenario manjka gvožđa. Eritrociti su sitni (nizak MCV), feritin je smanjen, a organizam nema dovoljno rezervi gvožđa. Tada se najčešće dijagnostikuje anemija usled manjka gvožđa.
  
• Normalan feritin, nizak hemoglobin, mali eritrociti (nasledna mikrocitna anemija): Kada gvožđe deluje normalno, ali su eritrociti mikrocitni (sitni), lekar će najpre pomisliti na nasledne poremećaje, poput talasemije. Kod talasemije, koja je česta u mediteranskom i azijskom području, normalan je nivo gvožđa, ali se hemoglobin ne formira pravilno zbog genetskog poremećaja. Ljudi sa talasemijom često imaju hronično blago nizak hemoglobin i manje, krhke eritrocite.

• Normalan feritin, nizak hemoglobin, veliki eritrociti (makrocitna anemija): Veliki eritrociti ukazuju na manjak vitamina B12 ili folne kiseline. U ovom slučaju gvožđe obično jeste dovoljno, ali bez navedenih vitamina krvne ćelije ne sazrevaju pravilno. Lekar će proveriti nivo ovih vitamina i po potrebi preporučiti dodatke.
  
• Normalan feritin, nizak hemoglobin, normalni eritrociti (normocitna anemija): Ovaj nalaz može ukazivati na anemiju hronične bolesti ili hroničnih upala. Na primer, kod upalnih bolesti ili problema sa bubrezima/štitnom žlezdom hemoglobin može biti nizak iako su drugi parametri još normalni. Lekar će tada tražiti dodatne pretrage da utvrdi uzrok.
  

Zašto nastaje manjak hemoglobina?

Manjak hemoglobina (anemija) znači da u krvi nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina. Glavni uzroci mogu se objasniti kroz četiri osnovna mehanizma:

• Gubitak krvi: Gubitak krvi je veoma čest uzrok nižeg hemoglobina. To mogu biti akutna krvarenja (npr. povreda, operacija) ili hronična, sitna krvarenja tokom dužeg vremena. Obilne menstruacije, čir na želucu ili crevima, polipi, tumori ili hemoroidi mogu polako iscrpljivati krvne rezerve. Čak i česta davanja krvi u većim količinama mogu privremeno sniziti hemoglobin, dok se rezerve ne obnove. Kako se iz tela istovremeno izbacuje i gvožđe, nivo hemoglobina opada.

• Smanjena proizvodnja eritrocita: Da bi nastao hemoglobin, telo treba gvožđe, vitamin B12 i folnu kiselinu. Ako je neki od ovih nutrijenata u manjku (zbog siromašne ishrane ili loše apsorpcije), koštana srž ne može da pravi dovoljno novih crvenih krvnih zrnaca. Pored toga, poremećaji poput hroničnih bolesti bubrega dovode do manjka hormona za stvaranje krvi, a hipotireoza usporava metabolizam i može umanjiti ceo proces stvaranja krvnih ćelija. Bez ove podrške hormonima i vitaminima, ni gvožđe ne može da bude iskorišćeno za pravljenje hemoglobina.
  
• Povećana razgradnja eritrocita: U nekim stanjima crvena krvna zrnca se uništavaju brže nego što se stvaraju (hemoliza). To može biti posledica naslednih poremećaja (talasemija, srpasta anemija) ili stečenih stanja (autoimuna oboljenja, infekcije, oštećenja organa). Kada se krvna zrnca raspadaju brzo, a organizam ne uspeva da ih nadoknaditi dovoljno brzo to dovodi do pada hemoglobina.
  

Bolesti koštane srži: Neke teške bolesti direktno oštećuju koštanu srž (npr. aplastična anemija ili leukemija), pa proizvodnja krvnih ćelija znatno opada. U tom slučaju organizam ne može da nadoknadi ni normalne gubitke gvožđa, pa se javlja teža anemija.

Zašto nastaje manjak gvožđa?

Manjak gvožđa može nastati kada unos ili iskorišćavanje ovog minerala ne zadovoljava potrebe organizma. Glavni faktori su:

• Nedovoljan unos sa hranom: Hrana kao što su crveno meso, riba i jaja bogata je heme-gvožđem koje telo lako apsorbuje. Ako je ishrana siromašna ovim namirnicama (ili je strogo vegetarijanska/veganska bez adekvatnih zamena), može doći do manjka gvožđa. Takođe, prehrambene navike poput konzumiranja puno mleka, kafe ili čaja uz obrok mogu smanjiti apsorpciju gvožđa.

• Povećane potrebe organizma: Kada telo brzo raste ili treba više krvi, potrebna je i veća količina gvožđa. Trudnice i dojilje su glavna rizična grupa jer se gvožđe koristi za rast bebe i za dojenje. Deca i tinejdžeri takođe imaju veće potrebe usled intenzivnog rasta. Intenzivni sportovi mogu povećati gubitak gvožđa znojenjem i razgradnjom ćelija, pa sportisti treba da obrate pažnju na unos gvožđa.
  
• Hronični gubitak krvi: Svako krvarenje povlači sa sobom i gvožđe, jer je on u vezi sa hemoglobinom. Obilne menstruacije značajno troše zalihe gvožđa. Skriveni gubitak, kao što su polipi ili čirevi, može dugo trajati neprimećen i dovesti do manjka. Čak i češće doniranje krvi može kod pojedinaca dovesti do deficita gvožđa.
  
• Smanjena apsorpcija gvožđa: Nekim osobama čak i uz dobru ishranu telo ne apsorbuje gvožđe dobro. Ovo se dešava kod bolesti probavnog trakta (celijakija, zapaljenja creva), hroničnih infekcija ili kod starijih osoba sa smanjenom kiselinom u želucu. Neki lekovi za želudac (antacidi ili lekovi za refluks) takođe mogu smanjiti apsorpciju. Osim toga, kod operacija na želucu ili crevima često se javlja deficit gvožđa zbog manjka resorpcije.

Prirodni preparat za anemiju

Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.

Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.

Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.

Ishrana za povećanje gvožđa

Ishrana igra ključnu ulogu u nadoknadi gvožđa. Neke namirnice su posebno bogate ovim mineralom, a pravi izbor hrane može znatno poboljšati vrednosti u krvi. Pogledajte sledeće grupe namirnica i preporuke:

• Crveno meso, živina i riba: Ove namirnice sadrže heme-gvožđe koje je lako dostupno telu. Govedina, ćuretina, piletina, jagnjetina i crvena riba (losos, tuna) su odlični izvori. Na primer, obrok sa grilovanim pilećim fileom ili gulašom može značajno povećati unos gvožđa.
  
• Mahunarke: Pasulj, sočivo, grašak i leblebije su biljni izvori gvožđa (ne-heme gvožđe). Iako se ono slabije apsorbuje, u kombinaciji s vitaminom C (npr. sok od limuna, paprika) može postati dostupnije. Dobar obrok je salata od pasulja sa limunovim prelivom ili sočivo sa paprikom.
  
• Lisnato zeleno povrće: Spanać, blitva, zelje, kelj i brokoli imaju relativno visok sadržaj gvožđa. Jednostavno rešenje je jesti salatu ili kuvao spanać uz glavno jelo. Dodavanje limuna ili nekupsita povrća obezbeđuje vitamin C koji pomaže apsorpciju.

• Integralne žitarice i obogaćene žitarice: Hleb, testenine i žitarice od integralnog zrna (pšenica, ječam, ovas) sadrže gvožđe. Posebno one obogaćene gvožđem (žitarice za doručak) mogu biti dobar izvor. Npr. ovsene pahuljice sa voćem (bogate gvožđem i vlaknima) su dobar doručak.
  
• Orašasti plodovi i semenke: Bademi, lešnici, kikiriki, susam i bundeva su dobar dodatak jelima ili međuobrocima. Na primer, malo pečenih badema ili semenki bundeve u salati povećava nutritivnu vrednost.
  
• Suvo voće: Suve šljive, kajsije, suve smokve, grožđice i brusnice sadrže gvožđe i mogu biti ukusan način da ga malo povećate. Dovoljno je pola šake suvog voća kao užina.
  
• Jaja: Žumance jaja sadrži određenu količinu gvožđa. Jaja su dobar dodatak ishrani, ali sami po sebi neće drastično povećati gvožđe. Ipak, kuvano jaje ili kajgana mogu doprineti unosu gvožđa.

• Tamna čokolada sa visokim udelom kakaa: I ona sadrži gvožđa i može biti ukusan dodatak. Ipak, zbog visokog sadržaja kalorija treba je jesti umereno. Na primer, jedna kockica crne čokolade može blago podići nivo gvožđa i energiju.
  

Prilikom jela važno je i ono što treba izbegavati: Kafa, crni čaj i mleko, ako se konzumiraju uz obrok, mogu umanjiti apsorpciju gvožđa. Zato ih je bolje piti između obroka. Istovremeno, pokušajte da kombinujete gvožđe sa vitaminom C (limun, narandža, paprika) u istom obroku – tako ćete poboljšati njegovu iskorišćenost.

Posebne situacije i grupe

Neki ljudi imaju veći rizik od anemije i manjka gvožđa zbog specifičnih okolnosti:

• Trudnice i dojilje: Tokom trudnoće krvni sistem mora podržati rast bebe, pa su potrebe za gvožđem i vitaminima veće. Često se prepisuju suplementi gvožđa u trudnoći. I u periodu dojenja organizam troši značajne resurse, pa je potrebno fokusirati se na dobru ishranu.
  
• Žene reproduktivnog doba: Obilne ili nepravilne menstruacije mogu znatno oduzeti gvožđe. Problemi poput fibroida (novotvorine u materici) dodatno povećavaju gubitak krvi. Žene sa jakim menstruacijama treba redovno da proveravaju nivo hemoglobina i gvožđa.

• Deca i tinejdžeri: Brzi rast zahteva više gvožđa. Dojenčad, a posebno beba starija od šest meseci, često treba dodatne izvore gvožđa (uglavnom iz hrane ili suplementa), jer majčino mleko malo gvožđa sadrži nakon nekoliko meseci. Kod dece predškolskog i školskog uzrasta, rast i ishrana mogu biti neadekvatni, pa se deficit gvožđa često javlja ako ishrana nije bogata mineralima.
  
• Vegetarijanci i vegani: Biljna hrana sadrži ne-heme gvožđe koje se teže apsorbuje. Ljudi koji ne jedu meso, ribu ni mlečne proizvode treba da pažljivo planiraju obroke i kombinuju biljne izvore gvožđa (mahunarke, semenke, zeleno povrće) sa namirnicama bogatim vitaminom C, kako bi bolje iskoristili gvožđe.
  
• Hronični bolesnici: Dugotrajne inflamacije, autoimuni poremećaji, infekcije ili maligne bolesti često izazivaju anemiju hronične bolesti. Kod njih organizam može imati dovoljno gvožđa “u rezervi”, ali ga ne koristi pravilno zbog promena u metabolizmu. Lečenje osnovnih bolesti obično poboljšava i nivo hemoglobina.
  
• Starije osobe: Kako starimo, često jedemo manje i gubimo apetit, a uz to dolazi do većeg broja bolesti i slabije apsorpcije nutrijenata. Starijima se slabije stvaraju eritrociti pa su skloni anemiji. Zbog toga se kod starijih redovno prate krvna slika i opšte zdravlje.

• Sportisti: Intenzivna fizička aktivnost povećava potrebe za gvožđem. Pored znoja koji sadrži gvožđe, teški treninzi mogu malo oštetiti crvena krvna zrnca (sportska anemija). Sportistima je važno da obezbede dovoljan unos gvožđa i vitamina kroz ishranu.
  
• Ostale specijalne situacije: Česti donori krvi mogu razviti manjak gvožđa zbog gubitka krvi kod svake donacije. Osobe koje su prošle operacije na crevima (npr. skraćenje creva) ili su na hemodijalizi takođe imaju veći rizik od anemije. Sve ove grupe treba redovno proveravati i po potrebi nadoknađivati gvožđe.
  

Stil života i praktični saveti

Pored ishrane, zdrav stil života može značajno podržati normalan nivo hemoglobina i gvožđa:

• Redovan san i odmor: Nedostatak sna i hronični stres mogu negativno uticati na opšte zdravlje i imunitet, što indirektno može ugroziti i krvnu sliku. Ciljajte na 7–8 sati kvalitetnog sna po noći i pravite pauze kada ste jako umorni.
  
• Umerena fizička aktivnost: Redovne vežbe (šetnja, plivanje, lagani trening) poboljšavaju cirkulaciju i pomažu telu da efikasnije distribuira kiseonik. Međutim, izbegavajte prevelika opterećenja kada ste slabi – blaga aktivnost poput joge ili lagane šetnje je korisnije dok se stanje ne popravi.

• Planiranje obroka: Jedite najmanje tri puna obroka dnevno i jedan ili dva međuobroka (voće, jogurt, orašasti plodovi) kako biste stalno snabdevali telo nutrijentima. Nikako ne preskačite doručak – to je prilika za unos kvalitetnih nutrijenata (npr. jaja ili ovsene pahuljice sa suvim voćem) koji mogu podići nivo energije i gvožđa. Kombinujte namirnice bogate gvožđem sa izvorima vitamina C u svakom obroku.
  
• Izbegavajte inhibitore apsorpcije gvožđa: Kafa, crni čaj i mleko mogu umanjiti unos gvožđa ako ih pijete uz obrok. Pijte ih između obroka, a ne tokom jela. Takođe, velika količina vlakana u jednoj porciji (npr. veća porcija integralnih žitarica) može usporiti apsorpciju, pa ih kombinujte sa vitaminom C ili povrćem za bolju iskoristivost.
  
• Dobra hidracija: Dovoljan unos tečnosti je važan za cirkulaciju i transport hranljivih materija krvlju. Voda pomaže da krv ima normalnu gustinu i olakšava rad srca i pluća, što indirektno pomaže da krv nosi dovoljno kiseonika po telu.
  
• Prestanak pušenja: Pušenje smanjuje količinu kiseonika koju krv može preneti (zbog ugljen-monoksida u dimu), pa telo dodatno pati od manjka. Prestanak pušenja poboljšava opšte zdravlje krvi i disajnih organa.

• Umerena konzumacija alkohola: Alkohol može iritirati sluznicu želuca i smanjiti apsorpciju nutrijenata. Česta prekomerna konzumacija može na duže staze oštetiti probavni trakt i doprineti nutritivnom deficitu.
  
• Upravljanje stresom: Dugotrajan stres može poremetiti hormone koji učestvuju u stvaranju krvi. Tehnike opuštanja (kao što su meditacija, joga ili šetnja u prirodi) mogu pomoći u smanjenju kortizola i podržati uravnotežene funkcije tela.
  
• Redovni lekarski pregledi: Ako spadate u rizične grupe ili imate simptome (hroničan umor, otežano disanje, smanjenu koncentraciju), redovno radite kompletnu krvnu sliku. Ovako se lako može pratiti stanje hemoglobina i primetiti blagi pad na vreme.
  
• Uzimanje suplemenata na preporuku: Ako vam lekar prepiše suplemente gvožđa ili multivitamine, uzimajte ih tačno prema uputstvu. Ne prekoračujte preporučenu dozu – višak gvožđa može nadražiti creva i izazvati neprijatnosti.
  
• Obratite pažnju na celokupno zdravlje: Nastojte da održavate zdravu telesnu težinu i uravnoteženu ishranu generalno. Izbegavajte krajnje dijete ili naglo gubljenje kilograma, jer to može dovesti do nutritivnih nedostataka koji utiču i na krvnu sliku.

Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.