Imuni sistem je naša odbrana od virusa, bakterija i drugih patogena. Kada je snažan, ređe se razboljevamo i brže se oporavljamo. Zato mnogi žele prirodno da ga ojačaju, posebno u sezoni prehlada ili posle bolesti. Dobre vesti: prirodni preparati, namirnice i zdrave navike mogu ga brzo podstaći.
Top 5 prirodnih preparata za brzo jačanje imuniteta
1.Seme koprive je prava “superhrana” jer je bogata vitaminima i mineralima koji pomažu u jačanju imuniteta. Sadrži vitamin C koji pomaže belim krvnim zrncima da se bore protiv infekcija, kao i beta-karoten koji štiti sluzokožu – prvu barijeru protiv mikroba. Pored toga, sadrži vitamine B grupe, A, E i K, te minerale poput gvožđa, kalcijuma i magnezijuma, koji poboljšavaju funkciju imunih ćelija i regeneraciju organizma.
Lektin iz semena koprive aktivira imunološke ćelije, pomažući bržu reakciju organizma kada dođe do napada virusa ili bakterija. Takođe, seme koprive je bogato antioksidansima koji smanjuju oksidativni stres, što podržava zdravlje i jača imunitet.
Med sadrži enzime, vitamine i minerale koji stimulišu rad imunih ćelija, dok seme koprive doprinosi opštem jačanju organizma, smanjujući mogućnost nastanka prehlada, gripova i drugih oboljenja. Takođe, ova kombinacija deluje na održavanje ravnoteže u organizmu, čime je imuni sistem osnažen i u najboljoj formi.
Uzimanje ove prirodne mešavine dva puta dnevno po jednu kašičicu može postati vaš svakodnevni ritual za jači imunitet. Više o iskustvima korisnika i svim benefitima ovog proizvoda možete saznati na linku ovde.
2. Beli luk: “Prirodni penicilin” čiji aktivni sastojak alicin nastaje kad se čen zgnječi ili isecka. Alicin ima snažno antimikrobno dejstvo – deluje protiv bakterija, virusa i gljivica. Podstiče rad belih krvnih zrnaca; redovna upotreba znači ređe i kraće prehlade.
Najdelotvorniji je svež (u prelivima/namazima) jer termička obrada smanjuje alicin. Za blaži miris, pomešajte iseckan čen s limunovim sokom ili maslinovim uljem. Postoje i suplementi (kapsula/ulje) bez jakog mirisa, ali je efekat obično bolji iz sveže namirnice. Uz imunitet, povoljno deluje i na srce i krvne sudove.
3. Đumbir: Koren bogat aktivnim materijama gingerolom i shogaolom sa snažnim protivupalnim i antioksidativnim dejstvom; pomaže telu u borbi protiv infekcija. Kod prvih simptoma prehlade šolja toplog čaja od đumbira s medom i limunom greje, umiruje grlo i podstiče cirkulaciju. Ima i blaga antivirusna i antibakterijska svojstva. Ublažava mučninu i poboljšava varenje, što dodatno podržava imunitet.
Možete koristiti svež koren đumbira (narendan u čaju, smutiju ili jelu), kandirani đumbir, prah đumbira kao začin, ili tzv. “đumbir shot” – malu količinu sveže ceđenog soka đumbira pomešanog sa sokom limuna, koji mnogi piju kao brzu dnevnu dozu imuniteta.
4. Beta-glukan: Beta-glukan su prirodna vlakna (polisaharidi) iz ćelijskih zidova određenih gljiva (shiitake, maitake, reishi), kvasca i žitarica poput ovsa i ječma. Poseban je jer moduliše imuni sistem: aktivira makrofage, prirodne ćelije ubice (NK) koje su važne u borbi protiv virusa i tumorskih ćelija. Aktivira komplement – deo imunog sistema koji pomaže neutralizaciji mikroba pa telo brže i efikasnije reaguje na infekcije. Najčešće se uzima kao suplement (prah/kapsule) iz kvasca ili gljiva, ali ga unosimo i hranom—zobene pahuljice su dobar izvor (uz bonus snižavanja holesterola). Redovna upotreba može smanjiti učestalost prehlada, naročito kod fizički aktivnih i onih pod stresom. Nije instant lek, već „trener“ imuniteta.
5. Ehinacea: Biljka severnoameričkog porekla, kod nas dostupna kao kapi, tablete, sirup ili čaj, poznata je i kao purpurni štitasti cvet. Jedna od najčešćih biljnih suplemenata za prevenciju i ublažavanje prehlade/gripa. Deluje kao imunostimulans: povećava broj i aktivnost limfocita i podstiče lučenje interferona i drugih citokina, pa telo brže reaguje na viruse. Deo studija potvrđuje kraće trajanje i blaže simptome, deo ne, ali ostaje popularna zbog iskustva u praksi i dobrog bezbednosnog profila pri kratkotrajnoj upotrebi. Preporučuju se kratke kure (npr. 7–10 dana kod prvih simptoma ili sezonski u ciklusima), a ne kontinuirano tokom cele godine, kako bi efekat bio najbolji.
Koji vitamini i minerali su ključni za imunitet?
Za snažan imuni sistem neophodan je adekvatan unos određenih vitamina i minerala koji imaju specifičnu ulogu u odbrani tela. Evo koji mikronutrijenti su posebno važni i zašto:
- Vitamin C: Najpoznatiji “vitamin za imunitet” – podržava rad imunih ćelija i snažan je antioksidans. Učestvuje u stvaranju kolagena, važnog za kožu i sluznice (prva linija odbrane). Pošto ga telo ne proizvodi niti skladišti, potreban je redovan unos. Nedostatak vitamina C može dovesti do oslabljenog imuniteta i veće podložnosti infekcijama. Bogati izvori: citrusi, paprika, kivi, jagode, brokoli, kupus. Prednost dajte hrani, a u sezoni infekcija mogu pomoći suplementi 500–1000 mg/dan (uz savet lekara). Može skratiti trajanje prehlade, ali ne sprečava virus. Kao podrška imunitetu vrlo je važan.
- Vitamin D: Sve više istraživanja pokazuje da je ključan za imuni odgovor. Osim uloge u kostima, aktivira T-limfocite i smanjuje upalu; dovoljan nivo povezan je s manjim rizikom od respiratornih infekcija i boljom zaštitom od sezonskog gripa. Telo ga sintetiše na suncu, pa je deficit zimi i kod osoba koje malo borave napolju čest. Zato se često preporučuje D3 suplementacija 1000–2000 IJ dnevno (više uz potvrđen manjak vitamina u organizmu, po savetu lekara). Izvori u hrani su masna riba, riblje ulje, žumance i pečurke izložene suncu. Održavanje optimalnog nivoa pomaže imunom sistemu da brže i efikasnije reaguje na patogene.
- Vitamin A: Vitamin A (i provitamin beta-karoten) održava integritet sluznica nosa, grla, pluća i creva — prve barijere protiv mikroba. Važan je i za zdravlje kože i tkiva koja oblažu organe, ali utiče i na funkciju belih krvnih zrnaca. Manjak slabi imuni odgovor i povećava rizik od komplikacija (npr. kod dece teži tok boginja i proliva). Dovoljan unos jača odbranu već na „ulazu“ infekcije. Izvori su jetra, riba, mlečni proizvodi i jaja; beta-karoten je u šargarepi, bundevi, slatkom krompiru, spanaću, blitvi, kajsijama i drugom narandžastom ili tamnozelenom voću i povrću.
- Vitamin E: Vitamin E je snažan antioksidans rastvorljiv u mastima. Štiti imune ćelije od oksidativnog stresa i podržava njihov pravilan rad, posebno T-limfocita. Nedostatak slabi odgovor na vakcine i infekcije, dok dobar status jača odbranu, naročito kod starijih. Najbolji izvori su biljna ulja (suncokretovo, maslinovo), koštunjavo voće i semenke (bademi, lešnici, semenke suncokreta), avokado, integralne žitarice i zeleno povrće. Suplementi obično nisu potrebni uz raznovrsnu ishranu, a u visokim dozama mogu štetiti—zato je fokus na hrani.
- Vitamin B kompleks (B6, B9 i B12): Vitamini B grupe imaju značajnu ulogu u metabolizmu svake ćelije, pa tako i ćelija imunog sistema.
B6 (piridoksin) podržava stvaranje limfocita i antitela; izvori: piletina, riba, integralne žitarice, banana, krompir, lešnik.
B9 (folna kiselina) omogućava brzu deobu ćelija tokom infekcije; nalazi se u zelenom lisnatom povrću, pasulju/grašku, citrusima i obogaćenim žitaricama.
B12 deluje sa folatom na sazrevanje eritrocita i nervni sistem; manjak uzrokuje anemiju i slabiji imunitet. Nalazi se u mesu, ribi, jajima, mlečnim proizvodima (vegetarijanci/vegani ga često suplementiraju).
Ukratko: B6 = antitela; B9 + B12 = nove odbrambene ćelije. Najbolje ih unositi raznovrsnom ishranom, a suplemente koristiti po savetu lekara (folna kiselina u trudnoći, B12 kod onih koji ne jedu namirnice životinjskog porekla).
- Cink: Učestvuje u enzimima imunih ćelija i deluje antioksidativno i protivupalno. Omogućava sazrevanje i rad neutrofila, makrofaga te T i B limfocita. Manjak slabi odbranu i usporava zarastanje rana jer bele krvne ćelije ne rade kako treba. Kod prehlade, pastile uzete na početku mogu skratiti trajanje i ublažiti simptome jer cink sprečava razmnožavanje virusa u sluznici nosa i grla. Najviše ga ima u morskim plodovima (ostrige), crvenom mesu i džigerici, semenkama bundeve, mahunarkama, orašastim plodovima, integralnim žitaricama i mlečnim proizvodima. Preporučeni unos za odrasle je 8–11 mg dnevno. Suplemente uzimati povremeno (npr. pri infekciji ili dokazanom deficitu) i ne preterivati, jer višak remeti ravnotežu minerala, posebno bakra.
- Selen: Sastavni je deo glutation-peroksidaza koje štite imune ćelije od oksidativnog oštećenja i pomaže finu regulaciju odgovora—da se pravovremeno aktivira, a zatim smiri, sprečavajući preteranu upalu. Dovoljan unos poboljšava antivirusnu odbranu; manjak je povezan s težim tokom nekih infekcija. Odraslima treba oko 55 μg dnevno. Izvori: brazilski orasi (1–2 pokrivaju potrebe), riba i plodovi mora, jaja, semenke suncokreta, pečurke i žitarice (sadržaj varira s tlom). Ne uzimati visoke doze suplemenata bez indikacije jer mogu biti toksične; uobičajena ishrana retko vodi prekomernom unosu.
- Gvožđe: Osim uloge u hemoglobinu, ključno je i za imunitet: omogućava rast i deobu imunih ćelija i kofaktor je mnogih enzima. Manjak dovodi do anemije, slabosti organizma i slabijeg imunog odgovora — odbrambene ćelije dobijaju manje kiseonika i energije pa su infekcije češće i teže. Unosite ga iz crvenog mesa, džigerice, ribe, žumanceta, zelenog lisnatog povrća, koprive, mahunarki te semenki bundeve/susama. Vitamin C poboljšava apsorpciju (npr. spanać + limun). Suplemente uzimajte samo uz savet lekara, jer višak može štetiti.
Napomena: Osim ovih ključnih vitamina i minerala, za imunitet su važni i drugi nutrijenti kao što su magnezijum (bitan za stotine enzima, pa i za one u imunom sistemu), bakar (učestvuje u uništavanju mikroba putem enzima) i omega-3 masne kiseline (iz ribe ili lanenog semena, koje smanjuju upale i podržavaju odbranu). Međutim, ukoliko se hranite raznovrsno i balansirano, većina ovih potreba biće pokrivena. Suplementi mogu pomoći onima koji ne uspevaju da unesu dovoljno putem hrane, ali uvek je najbolje posavetovati se sa lekarom pre uzimanja dodataka ishrani.
Koje prirodne namirnice podstiču imunitet?
Izreka “ishrana je pola zdravlja” posebno važi za imunitet. Određene namirnice obiluju sastojcima koji direktno ili indirektno jačaju odbranu našeg organizma. Uvrstite sledeće prirodne namirnice u svakodnevnu ishranu kako biste podstakli imuni sistem:
- Citrusno voće: Pomorandže, limun, grejpfrut i mandarine su odličan izvor vitamina C, ključnog za imunitet, a sadrže i bioflavonoide koji poboljšavaju njegovu iskorišćenost. Čaša sveže ceđenog soka ili limunada s kašikom meda osvežava i daje solidnu “injekciju” nutrijenata. Navike poput toplog limuna ujutru ili kriški grejpa jačaju otpornost, naročito u sezoni prehlada.
- Bobičasto voće: Jagode, maline, borovnice, kupine, ribizle i brusnice obiluju antioksidantima (antocijaninima) i vitaminima. Jagode imaju mnogo vitamina C, borovnice vitamina A i mangan, a brusnice i ribizle flavonoide s antibakterijskim delovanjem. Antioksidanti štite imune ćelije od oksidativnog stresa; brusnica može sprečiti prianjanje bakterija (korisno za urinarne infekcije). Šaka mešanih bobica dnevno uz žitarice ili u smutiju prirodno jača imunitet i smanjuje upale.
- Crvena paprika i brokoli: Povrće je jednako važno kao voće; crvena paprika ima 2–3× više vitamina C od pomorandže i bogata je beta-karotenom. Brokoli je “super povrće” sa C, A, E, vlaknima i sulforafanom koji podstiče glutation, snažan antioksidans. Papriku jedite svežu, a brokoli kratko kuvajte na pari/blanširajte da sačuvate vitamine. Uvrstite ih nekoliko puta nedeljno za “vitaminsku bombu”.
- Crni luk: (crveni ili žuti luk) sadrži sumporna jedinjenja i kvercetin, antioksidans koji pomaže smanjenju upala i ima antivirusna svojstva. Lukovice u ishrani (beli, crni, praziluk) mogu doprineti i zdravlju creva jer deluju prebiotički (hrana su dobrim bakterijama, o čemu više u idućem odeljku). Dakle, ubacite luk u supu, varivo, salatu – i vaše ćelije imunog sistema će vam biti zahvalne!
- Fermentisane namirnice (probiotska hrana): Zdravlje creva snažno je povezano s imunitetom; jogurt, kefir, kiseli kupus/turšija, kombuha, miso i kimchi donose korisne bakterije. Probiotici otežavaju razmnožavanje patogena, pomažu sintezu vitamina B i jačaju crevnu barijeru. Pošto ~70% imunog sistema “stanuje” u crevima, zdrava mikrobiota znači jaču odbranu. Praktično: činija kefira sa lanom za doručak ili porcija kiselog kupusa uz ručak.
- Pečurke: Pečurke nisu samo ukusna namirnica već i nutritivno bogata superhrana. Obične šampinjone često potcenjujemo, ali one sadrže vitamine B grupe, selen i određene antioksidante. Shiitake, maitake i reishi sadrže beta-glukane koji stimulišu imunitet, a pečurke gajene na suncu ili UV svetlu mogu biti izvor vitamina D. Dodajte ih u omlet, supu, rizi-bizi ili pecite punjene — site su i podržavaju odbranu organizma.
- Zeleno lisnato povrće: Spanać, kelj, blitva, rukola i zelena salata bogati su beta-karotenom (vit. A), vitaminom C, folatom (B9) i magnezijumom, a vlakna deluju kao prebiotici. Spanać sadrži i gvožđe te vitamin E. Jedite sveže ili blago obareno; ubacite u salate, smutije ili variva pred kraj kuvanja za maksimalne nutrijente i podršku imunitetu.
- Orašasti plodovi i semenke: Bademi, lešnici, orasi, indijski orah te semenke suncokreta, bundeve, lana i susama nutritivno su gusti. Bademi/lešnici bogati su vitaminom E; suncokret ima i selen, magnezijum i B6; orasi donose omega-3 (protiv upala), a bundeva cink i gvožđe. Lako se dodaju u kaše i salate; zdrave masti pomažu apsorpciju karotenoida. Zbog kalorija ciljajte 30–50 g dnevno za stabilnu podršku imunitetu.
Osim navedenog, pomenućemo i mahunarke (pasulj, soja, sočivo) koje su bogate proteinima, gvožđem i cinkom – sve bitno za imunitet. Takođe, neke namirnice deluju indirektno: na primer, masna riba (losos, sardina) bogata omega-3 masnoćama smanjuje preteranu inflamaciju i podržava funkciju imunih ćelija; tamna čokolada sa visokim procentom kakaoa sadrži cink i antioksidanse, pa je i to “slatka” pomoć imunitetu u malim količinama.
Superhrana i začinsko bilje za dodatno jačanje odbrane
Pored uobičajenih namirnica, postoje i neke posebno nutritivno bogate biljke i začini – često zvani “superhrana” – koje mogu dati još jedan dodatni podsticaj imunom sistemu. Takođe, mnogi začini i lekovito bilje koje koristimo u kuhinji imaju blagotvorno dejstvo na zdravlje i otpornost. Evo nekoliko zanimljivih primera superhrane i začinskog bilja:
- Propolis i drugi pčelinji proizvodi: Propolis je smolasta materija sa pupoljaka biljaka, bogata flavonoidima, sa snažnim antibakterijskim, antivirusnim i protivgljivičnim dejstvom — zato se naziva „prirodni antibiotik“. Podstiče rad odbrambenih ćelija i olakšava borbu protiv infekcija. Najčešće se koristi kao tinktura ili sprej za grlo na prve simptome, jer umiruje upalu i suzbija klice.
- Kurkuma: Naziva se “kraljicom antiinflamatorne hrane” zahvaljujući aktivnom sastojku kurkuminu koji smanjuje hronične upale i rasterećuje imunitet. Istraživanja ukazuju na antivirusna i antibakterijska svojstva i potencijalno antikancerogeno dejstvo (pomaže imunim ćelijama da uklone mutirane ćelije). Dodajte je jelima od povrća, sočiva, pirinča i mesa; možete i “zlatni čaj” (voda/mleko + kurkuma, malo bibera, med, đumbir). Redovne male doze obezbeđuju antioksidanse za “fit” imunitet.
- Crna zova (bobice bazge): Sirup od zove takođe pomaže kod kašlja i sekrecije – razređuje sluz i olakšava disanje; bogata antocijanima, vitaminom C, A i gvožđem. Ekstrakt može skratiti grip ako se uzme rano (sprečava vezivanje virusa i umnožavanje). Oprez: zbog mnogo šećera dijabetičari treba pažljivo da koriste. Postoje i kapsule/pastile. Osim zove, sličan efekat imaju i šipurak (bogat vitaminom C, često u čajevima za imunitet) i aronija (tamnoplavo bobičasto voće puno antocijana) – dakle, tamne bobice su generalno prijatelji imuniteta.
- Zeleni čaj: Obiluje polifenolima, posebno EGCG (epigalokatehin galat), snažnim antioksidansom s potencijalnim antivirusnim dejstvom (npr. protiv gripa). Šolja dnevno smanjuje oksidativni stres; L-teanin može podstaći delove odbrane i delovati smirujuće. I crni/beli čaj sadrže slične materije, ali zeleni je najbogatiji. Povremeno zamenite kafu ili sok zelenim čajem s limunom za hidriranje i korisne fitonutrijente.
- Spirulina: Modrozelena alga, “superhrana” zbog velike gustine proteina, vitamina i minerala. Dolazi u prahu/tabletama; sadrži sve esencijalne aminokiseline, gvožđe, magnezijum, kalijum i fikocijanin (antioksidans/antiinflamatoran). Neka istraživanja pokazuju pojačanje antitela, citokina i aktivnosti ćelija ubica. Dodajte kašičicu u smuti (jak ukus pa mešajte s voćem). Nije “čarobna”, ali je koncentrisan izvor nutrijenata, koristan kada je apetit slab, a potreba za nutritijentima velika.
- Ženšen: Adaptogen (Panax ginseng i dr.) koji pomaže prilagođavanje stresu i ispoljava balansirajuće dejstvo na organizam. Kada je reč o imunitetu, ženšen je poznat po tome što pojačava opštu vitalnost i može stimulisati odbrambene mehanizme. Studije nalaze ređu prehladu i bolji odgovor na vakcinu protiv gripa; ginsenozidi mogu povećati aktivnost imunih ćelija i delovati antivirusno. Uzimati kao kapsule, prah ili tonik, često ciklično (par nedelja pa pauza) i ne kasno uveče. Posebno je cenjen crveni korejski ženšen; dobar je preventivno i u oporavku.
- Aromatično začinsko bilje (origano, majčina dušica, žalfija, bosiljak): Mnogi začini kriju prava lekovita svojstva. Origano i majčina dušica (timijan) sadrže eterična ulja bogata timolom i karvakrolom koji imaju snažno antibakterijsko i antiseptično dejstvo. Čaj ili para inhalacija od majčine dušice često se koristi kod kašlja i infekcija grla upravo zbog tog efekta; ulje origana koristi se kao “prirodni antibiotik” (oprez zbog jačine). Žalfija je odlična za grgljanje kod upale grla i za lečenje afti. Bosiljak/ruzmarin imaju antioksidativna i protivupalna svojstva. Ne “podižu leukocite”, ali smanjuju mikrobe i opterećenje organizma. Začinite jela i povremeno pijte čaj, naročito zimi.
Kako izabrati preparat za prevenciju, kod prvih simptoma, ili za oporavak posle bolesti?
Za prevenciju: Kada je cilj sprečiti oboljevanje i održavati imuni sistem snažnim, najbolje je usvojiti svakodnevnu rutinu uz zdravu ishranu i blage prirodne dodatke. U preventivne svrhe možete redovno koristiti vitamin D (posebno tokom zimskih meseci sa malo sunca), kao i vitamin C kroz ishranu ili blage suplemente. Od prirodnih preparata za svakodnevnu upotrebu, tu su propolis, med, beta-glukan, ili probiotici za zdravu crevnu floru (o čemu više kasnije). Takođe, beli luk se može jesti sirov svakodnevno u malim količinama kao deo obroka. Prevencija podrazumeva i uravnotežen životni stil.
Na prve simptome infekcije: Kada osetite prve znake prehlade ili gripa, cilj je brza reakcija – tada biramo prirodne preparate koji deluju što brže i intenzivnije da spreče razvoj bolesti ili bar ublaže tok. Tada su odlični ehinacea (odmah započeti dozu prema uputstvu), kao i propolis sprej za grlo ili rastvor propolisa za ispiranje usta, da se lokalno suzbije infekcija u grlu. Med sa dodatkom đumbira i limuna u toplom napitku može smiriti nadraženo grlo i istovremeno obezbediti dozu vitamina C. Beli luk možete uzimati i kao “prirodni antibiotik”. Đumbir kao jak čaj sa medom, će pomoći kod zapušenog nosa i grebanja u grlu. Cink pastile uzmite u prvih 24 h radi mogućeg skraćenja trajanja prehlade. Povećajte unos tečnosti, vitamina i odmarajte se.
Tokom oporavka posle bolesti: Fokus je regeneracija, povratak energije i jačanje oslabljenog organizma. Probiotici su ključni posle antibiotika/teže infekcije (jogurt, kefir ili kapsule), a beta-glukan pomaže stabilizaciji odbrane. Ženšen (adaptogen) i matični mleč mogu podići vitalnost i ubrzati oporavak. Ishrana bogata proteinima, vitaminima i mineralima (npr. pileća supa, sveže ceđeni sokovi), dosta tečnosti i odmor, uz postepeni povratak fizičkoj aktivnosti.
Uloga prebiotika i probiotika u očuvanju imuniteta
Sve se više govori da je zdravlje creva ključno za jak imunitet. Oko 70% imunog sistema nalazi se upravo u crevima, u vidu tzv. crevnog limfnog tkiva. To znači da u našim crevima živi na milijarde bakterija, to je crevna mikrobiota, koja pomaže u varenju hrane, proizvodi neke vitamine, održava zdravlje crevne barijere i “trenira” imuni sistem da razlikuje bezopasne supstance od opasnih patogena. Da bi mikrobiota bila korisna, mora biti raznovrsna i preovlađeno “dobra”, a tu nastupaju probiotici i prebiotici.
- Probiotici su “dobre bakterije” koje unosimo spolja da bi pojačale redove korisne mikroflore u našim crevima. Probiotske namirnice poput jogurta, kefira, kiselog kupusa, ili specijalni suplementi sa kulturama (najčešće Lactobacillus i Bifidobacterium sojevi), mogu povoljno uticati na imunitet. Zauzimaju mesto u crevima i ne daju patogenim bakterijama da se nasele, proizvode mlečnu kiselinu i druge supstance koje štete lošim mikroorganizmima, i možda najvažnije – komuniciraju sa imunim ćelijama u crevnom zidu. Probiotici mogu “naučiti” imuni sistem da reaguje efikasnije kada se pojavi infekcija, ali i da ne preteruje (smanjuju sklonost ka prejakim upalnim reakcijama).
- Prebiotici su “hrana za dobre bakterije”, tj. vrste vlakana i ugljenih hidrata koje mi ne varimo, ali zato ih fermentišu korisne bakterije u debelom crevu i tako se razmnožavaju. Prebiotici su jednako važni kao i probiotici, jer nema svrhe unositi dobre bakterije ako ih ne nahranimo da opstanu i kolonizuju creva. U prebiotička vlakna spadaju inulin, oligofruktoza, pektin i slični kompleksi ugljenih hidrata, koji se nalaze u mnogo namirnica biljnog porekla: beli luk, crni luk, praziluk, špargla, artičoka, cikorija, banane, ječam, ovas, laneno seme, pasulj i dr.
Ispravan način života koji pojačava dejstvo prirodnih preparata
Nijedan prirodni preparat ne može dovoljno pomoći ako su naše svakodnevne navike nezdrave. Zdrav način života je temelj jakog imuniteta, a prirodni suplementi i hrana su korisni “dodaci” na tu osnovu. Evo koje navike životnog stila najviše doprinose snažnoj odbrani organizma – i ujedno pomažu da efekat svih gore navedenih preparata bude još bolji:
- Redovna fizička aktivnost: Tokom fizičke aktivnosti pojačava se cirkulacija, pa se imune ćelije brže kreću kroz telo i efikasnije su u potrazi za patogenima. Studije pokazuju da ljudi koji redovno vežbaju (npr. brzo hodanje 30 minuta dnevno) ređe su prehlađeni, a ako se i razbole, simptomi su blaži. Vežbanje smanjuje stres hormone i upalne procese. Umerena aktivnost povećava otpornost; s druge strane, ekstremno naporni i dugotrajni treninzi bez dovoljno odmora mogu privremeno oslabiti imunitet.
Zato je bitan balans. Uzmite u obzir i vreme na svežem vazduhu – vežbanje napolju ima dodatnu korist jer izlaganje prirodi i suncu (vitamin D) deluje blagotvorno.
- Smanjenje stresa: Hronični stres podiže kortizol i potiskuje imuni sistem, pa se ljudi često razbole nakon dugog psihičkog opterećenja. Redukujte stres svakodnevnom relaksacijom (15–30 min): meditacija, duboko disanje, joga, masaža, muzika, šetnja u prirodi, razgovor s prijateljem/terapeutom, hobiji, topla kupka, baštovanstvo. Time se snižava kortizol i imunitet radi efikasnije. Smejanje je dokazano povezano sa većom aktivnošću prirodnih ćelija ubica i povećanim lučenjem imunoglobulina A na sluznicama.
- Kvalitetan san: Tokom spavanja (7–8 h noću; za decu/tinejdžere i duže) luče se citokini i održava se broj imunih ćelija (npr. prirodnih ćelija ubica). Nedostatak sna snižava zaštitne citokine i povećava rizik od infekcije; spavanje <6 h značajno podiže verovatnoću da “zakačite” virus. Poboljšajte kvalitet sna: mračna, tiha soba, bez prekida; higijena spavanja — ugasite ekrane 1–2 h pre počinka, opustite se (topla kupka, čaj od kamilice ili mleko) i ležite u približno isto vreme svake noći. Dobar san nije luksuz, već potreba za jak imunitet.
- Mentalno zdravlje i pozitivan stav: Depresija, anksioznost i osećaj usamljenosti mogu negativno uticati na imuni sistem – istraživanja pokazuju da hronično loše raspoloženje i socijalna izolacija idu ruku pod ruku sa slabijim odgovorom na vakcine, sporijim zarastanjem rana i većom sklonošću infekcijama. Briga o svom mentalnom zdravlju je bitna koliko i briga o fizičkom. Ako osećate psihičko opterećenje, potražite podršku – razgovor s prijateljem ili članom porodice, savetovanje sa psihologom/psihoterapeutom, pridruživanje nekoj grupi podrške ili jednostavno vođenje dnevnika misli i emocija, sve to može pomoći da se stresori ublaže.
Pozitivan stav i zahvalnost takođe igraju ulogu: ljudi koji neguju optimizam imaju niži nivo hormona stresa i bolji imunološki profil. Naravno, nije uvek lako biti pozitivan, ali pokušajte da svaki dan pronađete vreme za stvari koje vas raduju i ispunjavaju. Održavanje kontakta sa porodicom i prijateljima čini da se osećamo sigurnije, što smanjuje hronični stres.
Koje štetne navike slabe imunitet i kako ih zameniti boljim?
Baš kao što dobre navike jačaju imunitet, loše navike mogu podriti našu odbranu i učiniti nas podložnijim bolestima. Evo najčešćih štetnih navika koje slabe imuni sistem – i saveta kako svaku od njih zameniti zdravijom alternativom:
- Pušenje: Aktivno i pasivno pušenje ozbiljno slabi imunitet: toksini oštećuju sluznice i paralizuju treplje koje izbacuju klice. Nikotin podiže kortizol, smanjuje stvaranje antitela i remeti funkciju T-ćelija, a troši se i vitamin C pa otpornost opada. Zato pušači češće obolevaju od respiratornih infekcija, teže prebole grip i imaju veći rizik od pneumonije i HOBP. Kako zameniti: najbolje je prestati (programi, savetovanje, nikotinske zamene, lekovi). Svaki dan bez cigarete poboljšava imunitet: pluća se čiste, cirkulacija i antioksidansi rastu. Dok ne prestanete, smanjite broj cigareta, izbegavajte zadimljene prostore i jedite više voća bogatog vitaminom C.
- Preterano konzumiranje alkohola: Umereno piće ne mora štetiti, ali preterivanje ozbiljno slabi odbranu: alkohol potiskuje makrofage i limfocite, umanjuje njihovu sposobnost razmnožavanja i ubijanja klica. Hronični konzumenti često imaju manje belih krvnih zrnaca i nutritivne deficite; oštećena crevna barijera i narušena mikrobiota podstiču upale. Posledice su češće infekcije i sporije zarastanje rana. Bolja navika: svedite na umereno (≤1 piće/dan žene, ≤2 muškarci) ili izbacite; ne mora biti svakodnevno. Birajte alternative za opuštanje, bezalkoholne koktele, vodu i unapred postavite granicu — manje alkohola znači jači imunitet, više energije i bistrinu.
- Loša ishrana (brza hrana, puno šećera i ultra-prerađenih namirnica): Dijeta bogata šećerom i ultra-prerađenom hranom, a siromašna nutrijentima, podriva imuni sistem: manjkaju ključni vitamini/minerali (C, D, cink, selen), dok šećer i nezdrave masti stvaraju hroničnu upalu i oksidativni stres. Velike doze šećera privremeno “uspavaju” bela krvna zrnca na više sati; masna visokokalorična hrana vodi ka gojaznosti koja dodatno slabi odbranu. Kako zameniti: voće umesto slatkiša, integralne žitarice umesto rafinisanih, pravilo „pola tanjira povrća“. Ograničite slatko na povremeno (malo meda, suvo voće, tamna čokolada), planirajte obroke i pijte vodu umesto zaslađenih napitaka.
- Loša higijena (npr. retko pranje ruku – tada ne slabite imunitet iznutra već izlažete telo većem broju klica spolja), kao i preterana čistoća u smislu opsesivne upotrebe jakih hemikalija i izbegavanja svake prljavštine – i to može biti loše jer se imuni sistem ne “trenira” i češće dolazi do alergija. Rešenje: održavajte balans, čisto ali ne sterilisano okruženje. Takođe, zloupotreba antibiotika kod virusnih infekcija može narušiti crevnu floru i dovesti do rezistencije – koristite antibiotike samo kad su stvarno potrebni i uz probiotsku podršku.
Ukoliko prepoznajete neke od ovih štetnih navika kod sebe, nemojte se obeshrabriti – svi ih imamo u nekoj meri. Bitno je postepeno raditi na njihovom ispravljanju. Svaka promena na bolje, makar mala, vodi do jačeg imuniteta. Zamena loših navika dobrim može zahtevati vreme i trud, ali se isplati u vidu ređeg razboljevanja, bržeg ozdravljenja i opšteg boljeg zdravlja i energije. Brinite o svom telu i ono će brinuti o vama – to je suština priče o imunitetu. Zdrav i uravnotežen život, uz pomoć prirode, najbolji je štit koji imamo.
FAQ: Najčešća pitanja o prirodnom jačanju imuniteta
Da li je efikasniji orthomol immun ili prirodni preparati?
Ne postoji “jedan najbolji” za sve. Orthomol immun je praktična, nutritivna podrška (vitamini/minerali) koja „popunjava rupe“ u ishrani i pomaže otpornosti kroz kontinuitet.Prirodni preparati (npr. propolis, ehinacea, beta-glukan, đumbir, probiotici) deluju ciljano – neki su korisniji za prve simptome, drugi u oporavku ili za crevnu floru. Najbolje rezultate daje kombinacija: zdrava ishrana + rutina sna i kretanja + po potrebi orthomol immun, a uz simptome uključiti ehinaceu/cink ili probiotik u oporavku.
Da li je moguće predoziranje prirodnim preparatima?
Da. „Prirodno“ nije „bezgranično“. Preterane doze mogu škoditi: Vitamini A i D (rastvorljivi u mastima) se nakupljaju – rizik od hipervitaminoze. Cink u visokim dozama duže vreme remeti apsorpciju bakra. Selen u suvišku je toksičan. Biljni ekstrakti i propolis mogu izazvati alergije ili stomačne smetnje ako se pretera.
Pratite deklaraciju, sabirajte ukupne doze kad kombinujete više preparata, pravite kure sa pauzama, a trudnice/dojilje, hronični bolesnici i osobe na terapiji neka se prethodno posavetuju sa lekarom.
Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.