Šta je hipohromna anemija?
Hipohromna anemija je vrsta anemije kod koje su crvena krvna zrnca bleđa nego normalno, jer imaju manje hemoglobina – proteina koji prenosi kiseonik i daje krvi crvenu boju. Kada hemoglobina nema dovoljno, telo slabije dobija kiseonik, pa se javljaju simptomi poput umora, bledila i vrtoglavice.
Reč „hipohromna“ znači „slabije obojena“, jer su krvne ćelije svetlije pod mikroskopom. Često su i manje od normalnih, što dodatno smanjuje njihovu sposobnost da nose kiseonik.
Najčešći uzrok je nedostatak gvožđa, jer je ono neophodno za stvaranje hemoglobina. Do toga može doći zbog obilnih menstruacija, trudnoće, rasta kod dece, loše ishrane ili poremećaja u varenju.
Iako najčešće nastaje zbog manjka gvožđa, hipohromna anemija može se javiti i kod naslednih bolesti ili hroničnih infekcija. Srećom, lako se otkriva analizom krvi i može se uspešno lečiti.
Prirodni preparat za anemiju
Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.
Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.
Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.
Najčešći simptomi hipohromen anemije
Simptomi hipohromne anemije obično su slični simptomima drugih vrsta anemije, jer svi proizlaze iz smanjenog snabdevanja organa kiseonikom. Tegobe se često razvijaju postepeno i mogu isprva biti blage, pa ih ljudi ponekad pripisuju umoru ili stresu. Međutim, vremenom simptomi postaju izraženiji kako hemoglobin opada. Najčešći simptomi koji mogu ukazivati na hipohromnu anemiju su:
- Hronični umor i malaksalost: Osoba se oseća iscrpljeno, slabo i bez energije većinu vremena, čak i uz dovoljno sna. Fizički poslovi ili vežbe koje su ranije bile podnošljive sada izazivaju brži zamor.
- Bledilo kože i sluznica: Koža (posebno lice), kao i unutrašnja strana kapaka, desni i nokti mogu delovati bleđe nego inače. Bledilo je posledica smanjenog hemoglobina koji krvi daje crvenu boju.
- Vrtoglavica i nestabilnost: Česta je pojava vrtoglavice, osećaja da će se osoba onesvestiti, naročito pri naglom ustajanju iz sedećeg ili ležećeg položaja (ortostatska hipotenzija zbog anemije).
- Kratak dah: Osećaj nedostatka vazduha ili ubrzano, pliće disanje javlja se pri fizičkom naporu, penjanju uz stepenice ili nošenju tereta. U težim slučajevima, osoba može osećati da joj je dah kratak čak i u mirovanju.
- Ubrzan rad srca (lupanje srca): Srce kuca brže i snažnije nego obično (tahikardija), posebno pri naporu ili čak u mirovanju kod izraženije anemije. Mogu se osetiti i nepravilni otkucaji (palpitacije) kada srce pokušava da nadoknadi manjak kiseonika povećanim radom.
- Glavobolje i problemi s koncentracijom: Nedovoljno kiseonika u mozgu može dovesti do učestalih glavobolja, slabije koncentracije, pospanosti i osećaja “magle u glavi”.
- Hladne ruke i stopala: Smanjeni protok kiseonikom bogate krvi do ekstremiteta može uzrokovati da šake i stopala budu hladni na dodir. Osobe s anemijom se često žale i da im je stalno hladno.
- Krti nokti i pojačano opadanje kose: Nokti mogu postati tanki, krhki i skloni listanju ili pucanju. Ponekad se javlja karakterističan oblik udubljenih, “kašikastih” noktiju (tzv. kašikasti nokti) kod teškog nedostatka gvožđa. Kosa može gubiti sjaj, tanjiti se i opadati više nego uobičajeno.
- Neobične želje za jelom nejestivih stvari (pika): Kod izraženog nedostatka gvožđa, neki ljudi (češće deca) imaju nagon da jedu neobične supstance poput leda, zemlje, krede ili papira. Ovo je poznato kao pika i ukazuje na težak deficit gvožđa.
- Razdražljivost i slabija izdržljivost: Anemične osobe mogu biti nervoznije, razdražljive, osećati mentalni zamor i imati smanjenu produktivnost. Takođe, primetan je pad fizičke izdržljivosti u svakodnevnim aktivnostima.
- Simptomi teške anemije: Ako je anemija vrlo izražena, mogu se javiti ozbiljniji znaci – bol u grudima (angina pektoris) usled smanjene ishrane srčanog mišića, izrazita slabost do te mere da osoba teško stoji ili hoda, pa i epizode nesvestice. Tako teška anemija zahteva hitnu lekarsku pomoć.
Uzroci hipohromne anemije
Sama reč “hipohromna” nam govori da problem nastaje zbog smanjenog sadržaja hemoglobina u crvenim krvnim ćelijama. Do toga može doći iz više razloga – bilo da organizmu nedostaju ključne sirovine za njegovu izgradnju, da se gvožđe gubi ili ne iskorišćava pravilno, ili da postoji genetski ili drugi poremećaj u stvaranju krvnih ćelija. U nastavku su navedeni najčešći uzroci hipohromne anemije:
- Nedostatak gvožđa (sideropenijska anemija): Daleko najčešći uzrok hipohromne anemije je premalo gvožđa u organizmu. Gvožđe je esencijalno za sintezu hemoglobina – bez dovoljno gvožđa, telo ne može napraviti dovoljno hemoglobina za nove eritrocite. Kao rezultat, crvena krvna zrnca koja nastaju su manja i sadrže manje hemoglobina (bleđa su). Zašto dolazi do nedostatka gvožđa? Najčešće je to posledica nedovoljnog unosa gvožđa u ishrani, hroničnog gubitka krvi ili povećanih potreba koje nisu ispraćene adekvatnim unosom. Na primer, restriktivna ishrana siromašna gvožđem može dovesti do deficita; kod žena su čest uzrok obilna menstrualna krvarenja, a svako dugotrajno krvarenje (npr. iz čira ili hemoroida) vremenom iscrpi rezerve gvožđa. Trudnoća i periodi ubrzanog rasta povećavaju potrebe za gvožđem, pa ako ishrana to ne prati, može nastati anemija. Takođe, poremećena apsorpcija gvožđa u crevima (celijakija, hronične upale creva, stanje posle operacije želuca) znači da organizam ne usvaja dovoljno gvožđa iako ga unosite.
- Anemija hroničnih bolesti (upala): Mnoge hronične bolesti mogu dovesti do pojave anemije koja je često blaga i može biti normohromna ili hipohromna. U stanjima kao što su dugotrajne infekcije, autoimune bolesti (npr. reumatoidni artritis, lupus), hronična bolest bubrega, pa čak i maligne bolesti (rak), telo menja način rukovanja gvožđem i proizvodnjom krvi. Hronična upala stimuliše jetru da luči hormon hepcidin koji smanjuje apsorpciju gvožđa iz creva i “zaključava” gvožđe u skladištima (u jetri, slezini), što znači da manje gvožđa dospeva do koštane srži za izgradnju hemoglobina. Istovremeno, upalni citokini mogu usporiti samu proizvodnju eritrocita. Zbog toga, osobe sa teškim hroničnim oboljenjima često razviju anemiju: eritrociti su slabije snabdeveni hemoglobinom (a mogu biti i manji), što rezultuje hipohromnom anemijom uprkos tome što ukupne rezerve gvožđa u telu možda nisu niske. Ključ je u tome da gvožđe nije dostupno za pravljenje hemoglobina zbog osnovne bolesti.
- Nasledni poremećaji hemoglobina (talasemija): Genetska oboljenja mogu biti uzrok hipohromne anemije. Najpoznatiji primer je talasemija, skup naslednih poremećaja u kojima je mutacijom gena smanjena proizvodnja jedne od komponenti hemoglobina (alfa ili beta lanaca globina). Zbog toga hemoglobin nije normalnog sastava, eritrociti su sitni i sadrže ga u manjem procentu. Talasemija može biti blaga (talasemija minor, koja često nema jakih simptoma ali pokazuje hipohromne, mikrocitne eritrocite na analizi krvi) ili teška (talasemija major, ozbiljna anemija od ranog detinjstva koja zahteva transfuzije). Važno: Kod talasemije gvožđe u organizmu obično nije nisko – problem je u kvalitetu hemoglobina zbog genetske greške. Zato je razlikovanje talasemije od nedostatka gvožđa bitno, jer terapija gvožđem neće pomoći kod talasemije.
- Retki uzroci: Pored navedenog, postoje i retka stanja koja mogu dovesti do hipohromne anemije. Tu spadaju sideroblastna anemija (poremećaj u koštanoj srži gde postoji dovoljno gvožđa, ali se ne može ugraditi u hemoglobin, npr. zbog nedostatka vitamina B6), trovanje olovom (olovo ometa enzime potrebne za njegovo stvaranje), težak nedostatak bakra (bakar je važan za metabolizam gvožđa), kao i uticaj pojedinih lekova ili hemikalija. Svi ovi uzroci su veoma retki u opštoj populaciji.
Dijagnoza hipohromne anemije
Ukoliko osoba primeti navedene simptome ili sumnja na anemiju, potrebno je da se javi lekaru opšte prakse ili hematologu. Doktor će najpre uzeti detaljnu anamnezu (podatke o simptomima, ishrani, eventualnim gubicima krvi i bolestima) i obaviti pregled. Bledilo kože ili sluzokoža, ubrzan puls ili šum na srcu mogu se uočiti pri fizikalnom pregledu i pobuditi sumnju na anemiju. Ipak, laboratorijske analize krvi su ključne za postavljanje dijagnoze hipohromne anemije. Najvažnije dijagnostičke metode uključuju:
- Kompletna krvna slika (KKS): Ova osnovna analiza pokazuje nivo hemoglobina, hematokrita, broj eritrocita i eritrocitne indekse. Kod hipohromne anemije hemoglobin je snižen (ispod normalnih vrednosti), a takođe su smanjeni i MCV (prosečna veličina eritrocita) i MCH/MCHC (sadržaj hemoglobina u eritrocitu).
- Pregled razmaza periferne krvi: Laboratorijski tehničar ili hematolog može pod mikroskopom pregledati razmaz krvi na staklu. Kod hipohromne anemije vide se sitnija crvena krvna zrnca sa izraženom centralnom bledom zonom.
- Biohemijske analize gvožđa: Da bi se utvrdilo da li je uzrok anemije nedostatak gvožđa ili nešto drugo, rade se testovi koji mere rezerve i promet gvožđa u telu. Najčešće se određuju nivo serumskog gvožđa, feritina, totalni vezujući kapacitet za gvožđe (TIBC) i transferrin saturacija.Ovi testovi pomažu lekaru da razlikuje da li je hipohromna anemija posledica prostog nedostatka gvožđa ili drugih stanja.
- Dodatna ispitivanja za utvrđivanje uzroka: Kada se laboratorijski potvrdi postojanje hipohromne anemije, sledi potraga za njenim uzrokom. Koja će se ispitivanja raditi zavisi od kliničke sumnje. Ako sve ukazuje na nedostatak gvožđa, lekar će tražiti razlog tom nedostatku: može se analizirati stolica na okultno (skriveno) krvarenje koje bi ukazalo na krvarenje u digestivnom traktu. Takođe, mogu biti potrebni endoskopski pregledi (gastroskopija, kolonoskopija) da bi se pronašao eventualni čir ili polip koji krvari. Kod žena se ispituju ginekološki uzroci (obilna menstruacija, miomi materice). Ukoliko postoje znaci malapsorpcije, rade se testovi na celijakiju i druge crevne bolesti. U slučajevima gde se sumnja na talasemiju ili druge hemoglobinopatije, radi se elektroforeza hemoglobina ili genetska ispitivanja kako bi se potvrdila ta dijagnoza.
Lečenje hipohromne anemije
Lečenje hipohromne anemije zavisi od njenog uzroka, ali cilj je uvek isti – povećati nivo hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca kako bi se uspostavila normalna isporuka kiseonika tkivima. U nastavku su glavne mere u lečenju:
- Suplementacija gvožđa: Osnov lečenja jeste nadoknada gvožđa. Najčešće se propisuju oralni preparati gvožđa (tablete ili sirup) koji se uzimaju svakodnevno nekoliko meseci. Preporučuje se da se gvožđe uzima na prazan stomak uz vitamin C (npr. sok od narandže) radi bolje apsorpcije, ali ako izaziva stomačne tegobe (mučnina, bol u stomaku, zatvor), može se uzimati posle obroka ili lekar može promeniti preparat. Važno je istrajati u terapiji jer poboljšanje nastupa postepeno (porast hemoglobina se očekuje nakon 4–8 nedelja redovne terapije). Ukoliko pacijent ne podnosi oralno gvožđe ili je anemija veoma teška, gvožđe se može dati i putem injekcija/infuzije intravenski pod nadzorom lekara, što brže koriguje nedostatak.
- Prilagođena ishrana: Ishrana bogata gvožđem je važan deo oporavka i prevencije daljeg pada hemoglobina. Preporučuje se povećan unos namirnica koje sadrže gvožđe, posebno heme gvožđa (iz životinjskih izvora) koje se najlakše apsorbuje. U to spadaju crveno meso (govedina, junetina), džigerica (iznutrice poput jetre), piletina i riba. Od biljnih izvora, dosta gvožđa imaju seme koprive i med, pasulj, sočivo, spanać, blitva, sušeno voće (kajsije, grožđice) i integralne žitarice. Ipak, biljno (non-heme) gvožđe se slabije apsorbuje, ali uz određene trikove može bolje: vitamin C značajno povećava apsorpciju gvožđa, pa je dobro uz obrok bogat gvožđem pojesti neku namirnicu bogatu vitaminom C (salata s paprikom, limunov sok, narandža, kivi). Istovremeno, treba izbegavati da se neposredno uz obroke bogate gvožđem konzumiraju napici poput crnog čaja ili kafe, kao i gaziranih napitaka tipa kole, jer oni sadrže tanine i kofein koji ometaju apsorpciju gvožđa. Mleko (kalcijum) takođe može smanjiti apsorpciju, pa ukoliko uzimate suplement gvožđa, napravite razmak od bar 1-2 sata pre ili posle konzumacije mlečnih proizvoda. Uravnotežena ishrana će takođe obezbediti i druge nutritijente (poput vitamina B grupe, bakra, proteina) koji su potrebni za zdravu krv.
- Lečenje osnovnog uzroka: Paralelno sa nadoknadom gvožđa, veoma je važno otkloniti ili lečiti ono što je dovelo do anemije. Ako je u pitanju krvarenje – potrebno je zaustaviti ga i sanirati problem (npr. lečenje čira na želucu, uklanjanje polipa, terapija hemoroida ili mioma materice). Kod vrlo obilnih menstrualnih krvarenja lekar može preporučiti hormonsku terapiju ili druge intervencije da bi se smanjio gubitak krvi svakog meseca. Ako se radi o malapsorpciji – leči se osnovna bolest (npr. bezglutenska ishrana kod celijakije, terapija zapaljenske bolesti creva). U slučaju anemije hronične bolesti, poboljšanje osnovnog oboljenja (kontrola upale, infekcije ili bolesti bubrega) dovodi postepeno i do poboljšanja krvne slike. Ponekad je potrebno, kod teških hroničnih stanja, da se pacijentu daju i eritropoetin injekcije (sintetički hormon koji stimuliše stvaranje eritrocita u koštanoj srži), posebno u anemiji kod bubrežne insuficijencije, uz istovremenu suplementaciju gvožđa. Kod retkih uzroka poput trovanja olovom – neophodno je ukloniti izloženost toksinu i primeniti kelacione lekove koji vežu olovo. Za sideroblastne anemije može pomoći davanje vitamina B6 ukoliko je to uzrok. Kod talasemije, blagi oblici možda neće trebati specifičnu terapiju osim dodataka folne kiseline i praćenja, dok teški oblici zahtevaju transfuzije krvi i specijalističku negu (pa čak i transplantaciju koštane srži u pojedinim slučajevima). Ključ je da terapija bude usmerena ne samo na podizanje hemoglobina, već i na rešavanje faktora koji je do anemije doveo, kako bi se sprečilo ponovno javljanje.
- Transfuzija krvi: Transfuzija eritrocita predstavlja direktan način da se organizmu obezbede zdrave crvene krvne ćelije i poveća hemoglobin. Ona se primenjuje u slučaju teške anemije koja izaziva ozbiljne simptome (npr. vrtoglavice do nesvestice, bol u grudima, puls u mirovanju preko 100, vrlo niske vrednosti hemoglobina, npr. ispod 70-80 g/L) ili kada postoji akutno ugrožavanje života zbog anemije. Transfuzijom se brzo poboljša transport kiseonika, što stabilizuje pacijenta. Ipak, transfuzija je uglavnom privremena mera – ona ne leči uzrok anemije. Nakon stabilizacije pacijenta transfuzijom, nastavlja se sa gore navedenim terapijama (gvožđe, lečenje uzroka) da bi se organizam osposobio da sam ponovo stvara dovoljno krvi. Transfuzije nose i određene rizike, pa se daju pažljivo, kada su zaista indikovane.
Često postavljena pitanja – FAQ
Koju ulogu ima manjak folne kiseline u razvoju mikrocitne anemije i kako se može nadoknaditi nedostatak folne kiseline?
Manjak folne kiseline takođe može doprineti poremećajima u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Folna kiselina je neophodna za pravilnu deobu ćelija i sintezu DNK u eritrocitima, pa njen nedostatak može dovesti do neefikasne proizvodnje krvnih ćelija.
Koju ulogu ima manjak vitamina B12 u razvoju anemije i kako se nadoknađuje?
Vitamin B12 je važan za sazrevanje crvenih krvnih zrnaca. Njegov manjak dovodi do nepravilnog stvaranja eritrocita i razvoja anemije. Nedostatak se nadoknađuje ishranom bogatom B12 ili suplementima, a po potrebi i injekcijama.
Da li bi trebalo da brinem za svoje zdravlje ako mi je rečeno da imam blagu anemiju, i šta medicina savetuje u takvim slučajevima?
Blaga anemija može delovati bezazleno, ali je važno ne zanemariti je. Zdravlje zavisi od dobre snabdevenosti tkiva kiseonikom, a anemija to remeti. Medicina savetuje da se otkrije uzrok, koriguje ishranom ili suplementima, i redovno prati krvna slika — jer i “blaga” anemija može postati ozbiljna ako se ne leči na vreme.
Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.