Da li je anemija samo manja neprijatnost ili zaista može da vam naškodi? Iako blaga anemija u početku može izazvati samo suptilne simptome, dugotrajna ili teška anemija može biti vrlo opasna po zdravlje. Telo se oslanja na kiseonik za svaki svoj proces, pa manjak zdravih crvenih krvnih ćelija utiče na brojne organske sisteme. Evo glavnih posledica i rizika nelečene anemije (posebno hronične anemije izazvane nedostatkom gvožđa):
1. Stalan umor i smanjena svakodnevna funkcionalnost
Anemija često dovodi do ekstremne iscrpljenosti, koja otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Ljudi sa izraženom anemijom teško se koncentrišu na poslu ili u školi, a čak i jednostavni zadaci (čišćenje, hodanje, penjanje uz stepenice) mogu ih potpuno iscrpeti. Nedostatak gvožđa kod odraslih može smanjiti fizičku sposobnost i produktivnost na poslu, pa čak i otežati društveni život, jer osoba nema energije za učestvovanje u aktivnostima. Ukratko – nelečena anemija značajno narušava zdravlje i kvalitet života.
2. Problemi sa kognicijom i zaostajanje u razvoju kod dece
Mozak je posebno osetljiv na manjak kiseonika. Odrasli sa anemijom često opisuju „moždanu maglu” – teškoće sa koncentracijom, pamćenjem i donošenjem odluka. Nedostatak gvožđa može uticati na mentalnu oštrinu i memoriju. Kod dece, posledice su još ozbiljnije: hronična anemija može izazvati razvojna kašnjenja, probleme sa učenjem i ponašanjem. Na primer, bebe i mala deca koja ne dobijaju dovoljno gvožđa mogu imati oštećen razvoj mozga, što kasnije može dovesti do trajnih problema u učenju. Zbog toga je prevencija i lečenje anemije kod dece i trudnica od presudne važnosti.
3. Opterećenje srca i srčani problemi
Kod anemije srce mora da radi pojačano kako bi nadoknadilo manjak kiseonika u telu. Ovo dodatno opterećenje može izazvati ubrzan ili nepravilan rad srca (aritmije). Vremenom, nelečena anemija može dovesti do uvećanja srčanog mišića, pa čak i do srčane slabosti (kada srce više ne može efikasno da pumpa krv). Osobe sa teškom anemijom mogu osećati palpitacije ili bol u grudima, naročito tokom fizičkog napora. Ovo je posebno opasno za osobe koje već imaju probleme sa srcem.
4. Komplikacije tokom trudnoće
Kod trudnica, anemija (posebno izazvana nedostatkom gvožđa ili folne kiseline) povezana je sa većim rizikom od komplikacija za majku i bebu. Nelečena anemija može dovesti do prevremenog porođaja, male telesne težine novorođenčeta i drugih problema. Teška anemija kod majke može povećati rizik tokom porođaja i otežati oporavak usled gubitka krvi. Takođe, budući da se fetus oslanja na majčinu krv za kiseonik, produžena anemija može uticati na razvoj bebe. Zato se u prenatalnoj nezi redovno proverava prisustvo anemije.
5. Snižen imunitet i češće infekcije
Anemija može oslabiti imunski sistem. Na primer, nedostatak gvožđa smanjuje sposobnost organizma da se bori protiv infekcija. Ljudi sa anemijom češće se razboljevaju, infekcije im traju duže, a organizam sporije reaguje. Uz to, neki uzroci anemije (kao što su deficiti vitamina) takođe negativno utiču na imunitet. Osobe koje su anemične mogu primetiti da češće „pokupe“ prehlade ili se sporije oporavljaju od bolesti.
6. Teška anemija može biti opasna po život
Iako anemija obično nije trenutno smrtonosna, ako postane veoma ozbiljna ili se dugo ne leči, može postati životno ugrožavajuća. Na primer, nagli veliki gubitak krvi (hemoragija) može izazvati akutnu anemiju, koja dovodi do otkazivanja organa ili šoka – što je hitno medicinsko stanje. Neke nasledne anemije, kao što je anemija srpastih ćelija, mogu izazvati ozbiljne komplikacije (poput moždanog udara ili tzv. krize srpastih ćelija) ako se ne leče. Hronična teška anemija, vremenom, može izazvati otkazivanje srca i drugih organa zbog stalne oskudice kiseonika. U ekstremnim slučajevima, nelečena anemija može dovesti i do smrti.
Dok su ovakvi ishodi retki kod blagovremeno otkrivenog nedostatka gvožđa, oni naglašavaju koliko je važno da se umerena i teška anemija ne ignorišu.
Prirodni preparat za anemiju
Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.
Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se preveniraju različite vrste anemije.
Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika kao i i za šta je sve dobra možete pogledati na linku ovde.
Šta je anemija(malokrvnost)?
Anemija (malokrvnost) je stanje organizma gde krv ne prenosi dovoljno kiseonika kroz telo. Crvena krvna zrnca sadrže hemoglobin, protein bogat gvožđem za koji se vezuje kiseonik. Ako imate anemiju, to znači da je broj vaših eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) nizak ili da je nivo hemoglobina u tim ćelijama nizak (ili oba slučaja). U svakom slučaju, vaša krv ne može da prenosi onoliko kiseonika koliko je normalno do ostatka tela. Hemoglobin je ključan protein koji omogućava njegov transport iz pluća do svih ćelija u telu.
Kao rezultat toga, ljudi sa anemijom se najčešće osećaju umorno i slabo. Takođe mogu osećati kratak dah jer su njihova tkiva „gladna“ kiseonika čak i tokom uobičajenih aktivnosti.
Zapravo, anemija je jedno od najčešćih poremećaja krvi u svetu, koje pogađa otprilike 1 od 3 žene reproduktivnog doba i malu decu širom sveta. Uglavnom pogađa žene (posebno tokom trudnoće ili obilnih menstruacija) i decu, ali bilo ko može razviti anemiju ako su prisutni osnovni uzroci.
Anemija sama po sebi nije specifična bolest, već stanje ili znak nekog drugog problema. Može biti rezultat nutritivnih nedostataka, gubitka krvi ili određenih bolesti. Dobra vest je da se anemija često može sprečiti i lečiti kada se utvrdi uzrok. Međutim, ako se ne leči, anemija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica (o tome više kasnije).
Koje vrste anemije postoje?
Postoji nekoliko vrsta anemije, a svaka ima različite uzroke. Ispod su neke od najčešćih:
Anemija usled nedostatka gvožđa:
Ovo je najčešći tip anemije, koji nastaje zbog premalo gvožđa u organizmu. Gvožđe je potrebno za proizvodnju hemoglobina. Bez dovoljno gvožđa, telo ne može da stvori dovoljne količine hemoglobina za crvena krvna zrnca a hemoglobin je ključan za transport kiseonika. Ova vrsta anemije često se javlja usled gubitka krvi (na primer, obilne menstruacije, krvareći čirevi ili povrede), ali i zbog loše ishrane koja ne sadrži dovoljno gvožđa. Može se javiti i tokom trudnoće ukoliko žena ne uzima dovoljno dodataka gvožđa kako bi zadovoljila povećane potrebe organizma.
Anemija zbog nedostatka vitamina:
Pored gvožđa, telu su potrebni i određeni vitamini kao što su folna kiselina (folat) i vitamin B12 da bi se stvorila zdrava crvena krvna zrnca. Nedostatak ovih vitamina može izazvati anemiju. Na primer, ako ne jedete dovoljno voća, povrća ili životinjskih proizvoda, možete imati nizak nivo vitamina B12 ili folata. Neki ljudi takođe imaju problem sa apsorpcijom vitamina B12 (stanje poznato kao perniciozna anemija), što dovodi do ove vrste anemije.
Anemija hroničnih bolesti (upale):
Dugotrajne bolesti ili hronične upale mogu ometati proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Stanja poput bolesti bubrega, raka, dijabetesa, reumatoidnog artritisa ili hroničnih infekcija mogu izazvati ovu vrstu anemije. U ovim slučajevima, telo ima dovoljno gvožđa i hranljivih materija, ali upala izazvana bolešću sprečava organizam da ih pravilno koristi za stvaranje krvi.
Aplastična anemija:
Ovo je retka, ali ozbiljna vrsta anemije kod koje koštana srž (fabrika krvi u kostima) ne proizvodi dovoljno krvnih ćelija. Može biti uzrokovana infekcijama, autoimunim bolestima, određenim lekovima ili izloženošću toksičnim hemikalijama. Aplastična anemija je veoma opasna jer utiče na crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca i trombocite (ćelije krvi potrebne za zgrušavanje krvi) – zahteva hitno medicinsko lečenje.
Hemolitičke anemije:
Kod ove grupe anemija, crvena krvna zrnca se razgrađuju brže nego što telo može da ih nadoknadi. To može biti posledica naslednih stanja ili drugih poremećaja. Na primer, anemija srpastih ćelija je nasledna forma u kojoj su crvena krvna zrnca abnormalnog oblika (kao srp ili polumesec) i prerano se razgrađuju. Druge hemolitičke anemije mogu biti izazvane problemima sa imunim sistemom ili bolestima koje oštećuju crvena krvna zrnca.
Druge vrste:
Postoje i druge specifične anemije (kao što je talasemija – još jedna nasledna anemija, ili anemija uzrokovana bolestima koštane srži, poput leukemije), ali gore navedene su najpoznatiji tipovi.
Bez obzira na vrstu, sve anemije dovode do smanjene isporuke kiseonika do tkiva u telu.
Koji su znakovi i simptomi anemije?
Oni u početku mogu biti blagi i lako se prevideti. Kako se anemija pogoršava, simptomi obično postaju primetniji. Najčešći simptomi uključuju:
Umor i slabost:
Osećaj jakog umora (čak i nakon odmora) i nedostatak energije su osnovni simptomi. Možda ćete se osećati iscrpljeno tokom svakodnevnih aktivnosti koje ste ranije bez problema obavljali.
Bleda koža (bljedilo):
Koža, desni ili unutrašnjost kapaka mogu izgledati bleđe nego inače zbog smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca. Ovo je često primetno kod umerene do teške anemije.
Kratak dah i ubrzan rad srca:
Možete se lako zadihati, čak i pri lakšoj aktivnosti kao što je penjanje uz stepenice, jer vaša tkiva ne dobija dovoljno kiseonika. Srce može brže da kuca ili da lupa (palpitacije) jer pokušava da nadoknadi njegov manjak. Neki ljudi mogu osetiti i nelagodnost u grudima zbog opterećenja srca.
Vrtoglavica ili osećaj nesvestice:
Anemične osobe mogu osećati vrtoglavicu, naročito pri naglom ustajanju, ili imati česte glavobolje. Ovo se dešava zbog smanjenog dotoka kiseonika u mozak.
Hladne ruke i stopala:
Loša cirkulacija kiseonika može učiniti da ekstremiteti (šake i stopala) budu hladni ili utrnuli, čak i kad je toplo oko vas.
Dodatni simptomi (u zavisnosti od uzroka):
– Anemija izazvana nedostatkom vitamina B12 može izazvati trnjenje u rukama i nogama ili probleme sa pamćenjem.
– Hemolitičke anemije mogu izazvati žutilo kože (žuticu) ili tamnu mokraću.
– Jedan specifičan simptom nedostatka gvožđa je pika – neobična želja za konzumiranjem nejestivih stvari kao što su led, glina ili skrob.
– Ljudi sa nedostatkom gvožđa mogu imati i krte nokte ili otečen/bolan jezik.
Ovi neobični znaci mogu pomoći lekarima da zaključe da je anemija povezana sa nedostatkom gvožđa. Ako imate bilo koji od navedenih simptoma, važno je da se obratite zdravstvenom radniku radi pravilne dijagnoze. Anemija se otkriva jednostavnim testom krvi, a pošto se ovi simptomi mogu preklapati sa drugim stanjima, analiza krvi je jedini siguran način da se potvrdi.
Najčeći oblik anemije – Simptomi i uzroci
Anemija izazvana nedostatkom gvožđa je daleko najčešći oblik anemije na svetu i zaslužuje posebnu pažnju jer predstavlja veliki globalni problem za zdravlje. Do nje dolazi kada telu nedostaje gvožđe za proizvodnju hemoglobina. Bez dovoljno gvožđa, koštana srž proizvodi manja ili manji broj crvenih krvnih zrnaca sa manje hemoglobina.
Zašto dolazi do nedostatka gvožđa?
1. Nedovoljan unos gvožđa putem ishrane:
Gvožđe se unosi putem hrane kao što su crveno meso, živina, riba, pasulj, sočivo, tofu, spanać i drugo tamno zeleno lisnato povrće, kao i žitarice obogaćene gvožđem. Ako je ishrana siromašna ovim namirnicama (npr. stroge dijete s malo hranljivih sastojaka, ili u sredinama gde je izbor hrane ograničen), vremenom može doći do nedostatka gvožđa. Poseban rizik imaju deca u razvoju, tinejdžerke i trudnice, jer im treba više gvožđa.
2. Hroničan gubitak krvi:
Gvožđe se gubi kada se gubi krv. Dugotrajna ili obilna krvarenja mogu isprazniti zalihe gvožđa u telu. Česti uzroci uključuju obilne menstruacije kod žena, krvareće čireve na želucu, polipe ili rak debelog creva koji izazivaju sporo unutrašnje krvarenje, kao i česta davanja krvi. Redovna upotreba određenih lekova protiv bolova, poput aspirina, takođe može uzrokovati unutrašnje krvarenje u želucu. Ako se izgubljeno gvožđe ne nadoknađuje, dolazi do anemije.
3. Povećane potrebe za gvožđem:
U određenim životnim fazama telu je potrebno više gvožđa. Drugo stanje je klasičan primer – kod trudnoće telo mora da stvori dodatnu količinu krvi za bebu, što troši mnogo gvožđa. Ako ne uzima prenatalne vitamine ili dodatke gvožđa, može postati anemična. Deca i adolescenti takođe imaju povećane potrebe za gvožđem tokom perioda rasta, pa bez dovoljnog unosa kroz ishranu može doći do deficita.
4. Problemi sa apsorpcijom gvožđa:
Neki ljudi unose dovoljno gvožđa, ali ga telo ne apsorbuje pravilno. Stanja kao što su celijakija ili Kronova bolest, kao i operacije u kojima se uklanja deo creva, mogu smanjiti sposobnost tela da usvaja gvožđe. To znači da, i pored dobre ishrane, gvožđe ne ulazi u krvotok – što vremenom vodi u anemiju.
Simptomi anemije izazvane nedostatkom gvožđa
Pored opštih simptoma anemije (umor, bledilo, kratak dah), anemija usled nedostatka gvožđa često uzrokuje i specifične simptome:
- Pika – neobična želja da se jedu nejestive stvari kao što su led, glina ili skrob.
- Krti ili kašikasti nokti – nokti koji pucaju ili imaju udubljeni oblik.
- Gubitak kose
- Nemirne noge noću – neodoljiva potreba da se pomeraju noge.
- Kod dece: slab apetit i usporen rast telesne težine.
Anemija usled nedostatka gvožđa obično se razvija postepeno, i mnogi ljudi u početku ne primete da su anemični. Mogu samo osećati blago prisustvo simptoma, umor ili zadihanost i pripisati to užurbanom životu. Ipak, važno je prepoznati i lečiti ovaj oblik anemije jer, ako se ne leči, može dovesti do ozbiljnih posledica. Nedostatak gvožđa nije povezan samo sa umorom – kod beba i dece može ometati razvoj mozga, a kod trudnica izazvati komplikacije u trudnoći.
Dobra vest:
Anemija izazvana nedostatkom gvožđa se najčešće uspešno leči uzimanjem dodataka gvožđa i promenama u ishrani – nakon postavljanja dijagnoze. Lekar će takođe pokušati da otkrije uzrok problema (na primer, da pronađe izvor krvarenja) kako bi se rešio osnovni uzrok.
Prevencija i lečenje anemije
Pošto anemija često potiče iz nutritivnih problema ili drugih stanja koja se mogu lečiti, postoje praktični koraci za njeno sprečavanje i efikasne metode lečenja kada se ona pojavi. Pristup zavisi od vrste anemije, ali slede opšte smernice:
Zdrava ishrana sa ključnim hranljivim materijama
Uravnotežena ishrana je prva linija odbrane. Važno je unositi dovoljno gvožđa i vitamina koji učestvuju u stvaranju krvi.
Namirnice bogate gvožđem uključuju:
- nemasno crveno meso
- jetra
- Riba i morski plodovi
- pasulj i sočivo
- Kinoa, semenke bundeve
- tamnozeleno lisnato povrće, brokoli
- Seme koprive i med
Za vitamine:
- Folat (folna kiselina): u zelenom povrću, citrusima, pasulju, semenkama bundeve, kikirikiju
- Vitamin C: u citrusima, bobičastom voću, paradajzu, paprikama (pomaže bolju apsorpciju gvožđa), brokoliju, prokelju
- Vitamin B12 : u mesu, jajima, ribi, mlečnim proizvodima i obogaćenim žitaricama
Raznovrsna ishrana koja uključuje ove sastojke može pomoći u prevenciji najčešćih anemija izazvanih nedostatkom hranljivih materija.
Dodaci ishrani (suplementi gvožđa i vitamina)
U nekim slučajevima ishrana nije dovoljna. Ukoliko analize krvi pokažu vrednosti ispod preporučenog opsega počinje se sa suplementacijom i ishrano bogatom namirnicama koje su izvori pre svega hem gvožđa. Ako spadate u rizičnu grupu, suplementi mogu pomoći.
- Trudnicama se obično preporučuju prenatalni vitamini sa gvožđem i folnom kiselinom.
- Bebama se posle šestog meseca često daje formula ili kapi sa dodatkom gvožđa.
- Tinejdžerke sa obilnim menstruacijama ili osobe sklone deficitu mogu dobiti dodatke gvožđa.
Važno: Dodaci gvožđa treba da se uzimaju samo uz savet lekara, jer prekomeran unos može biti štetan. Ako mislite da ne unosite dovoljno vitamina kroz ishranu, posavetujte se sa lekarom o uzimanju multivitamina.
Lečenje osnovnog uzroka
Pošto se anemija najčešće javlja kao posledica nekog drugog problema, važno je otkriti i rešiti osnovni uzrok.
- Ako je uzrok krvarenje, mora se utvrditi i lečiti izvor (npr. čir, obilne menstruacije, hemoroidi).
- Ako je u pitanju hronična bolest (poput bolesti bubrega ili reumatoidnog artritisa), njeno bolje kontrolisanje može pomoći u poboljšanju anemije.
- Kod perniciozne anemije (problem sa apsorpcijom B12 ), neophodne su injekcije vitamina B12 .
Lečenjem uzroka anemije sprečava se njeno vraćanje.
Medicinski tretmani za anemiju
Lekari primenjuju različite tretmane u zavisnosti od uzroka i težine anemije:
- Gvožđe u tabletama – najčešći tretman kod anemije izazvane nedostatkom gvožđa; uzima se nekoliko meseci da bi se obnovile zalihe.
- Intravenozno gvožđe – koristi se ako osoba ne može da apsorbuje gvožđe ili ukoliko je potrebno brzo delovanje.
- Injekcije vitamina B12 – vrlo efikasne kod B12 deficita.
- Injekcije eritropoetina – stimulišu stvaranje eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) kod anemija vezanih za hronične bolesti, poput bolesti bubrega.
- Transfuzija krvi – u slučajevima teške anemije, kod gubitka velike količine krvi ili aplastične anemije.
- Transplantacija koštane srži – koristi se kod najtežih slučajeva, poput aplastične anemije ili ozbiljnih oboljenja koštane srži.
Dobra vest: Ove ozbiljne intervencije retko su potrebne. Većina ljudi se poboljša uz promene u ishrani, suplemente i lečenje osnovnog uzroka nakon pravilne dijagnoze.
Redovni pregledi i praćenje
Jedna od najboljih preventivnih mera jeste redovan zdravstveni pregled posebno ako imate faktore rizika za anemiju. Jednostavan test krvi može proveriti nivo hemoglobina i gvožđa – često se radi u sklopu rutinskih pregleda, prenatalnih poseta ili sistematskih pregleda kod dece u određenim uzrastima.
Ukoliko sumnjate da imate anemiju, konsultujte svog lekara radi tačne dijagnoze i plana lečenja – jednostavni koraci mogu obnoviti snagu vaše krvi i dugoročno zaštititi vaše zdravlje.
Kao što naglašava Svetska zdravstvena organizacija, anemija se može sprečiti i kontrolisati uz ranu intervenciju i zdrav način života.
Često postavljena pitanja (FAQ)
Da li je potreban pregled lekara ako sumnjam da imam anemiju?
Da, pregled je važan za prepoznavanje simptoma i upućivanje na laboratorijski pregled krvi. Redovan pregled omogućava rano otkrivanje i efikasno lečenje anemije.
Zašto se anemija često naziva malokrvnost?
Malokrvnost je narodni izraz koji se odomaćio kao sinonim za anemiju. Iako nije medicinski termin, koristi se često jer slikovito opisuje suštinu problema – smanjen broj crvenih krvnih zrnaca ili njihovu funkciju. Zbog toga se u svakodnevnom govoru anemija gotovo uvek naziva malokrvnost.
Koja je terapija za anemiju i koliko dugo traje?
Terapija za anemiju zavisi od njenog uzroka, ali najčešće uključuje dodatke gvožđa, promene u ishrani i lečenje osnovnog problema. Kod blažih oblika, terapija može trajati nekoliko nedelja, dok je kod težih slučajeva potrebna dugotrajnija terapija uz redovno praćenje. Važno je da se terapija ne prekida na svoju ruku, jer se zalihe gvožđa obnavljaju postepeno.
Čemu služi feritin u dijagnostici anemije?
Feritin je pokazatelj količine gvožđa u zalihama organizma. Sniženi feritin ukazuje na iscrpljene rezerve gvožđa i pomaže u otkrivanju anemije pre nego što padne nivo hemoglobina. Feritin se često koristi kao prvi signal nedostatka gvožđa.
Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.