Šta je anemija?
Anemija je stanje u kome telo nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina – proteina u tim ćelijama koji prenosi kiseonik. Crvena krvna zrnca prenose kiseonik iz pluća do svih delova tela. Kada ih nema dovoljno, manje kiseonika stiže do tkiva, pa zbog toga mogu da se jave simptomi kao što su umor, slabost, vrtoglavica i kratak dah.
Anemija je veoma česta. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da oko 40% male dece i 30% žena koje su u reproduktivnom dobu širom sveta ima anemiju.
Zašto dolazi do anemije?
Jednostavno rečeno, anemija nastaje kada telo gubi previše crvenih krvnih zrnaca, ne stvara ih dovoljno ili one ne rade kako treba. Postoji mnogo različitih uzroka i vrsta anemije.
Najčešći razlozi su:
- Nedostatak hranljivih materija – kada telo ne dobija dovoljno gvožđa ili važnih vitamina.
- Gubitak krvi – na primer, zbog povrede, operacije ili obilnih menstruacija.
- Hronične bolesti ili upale – kao što su bolesti bubrega ili reuma.
- Nasledni poremećaji krvi – bolesti koje se dobijaju genetski, kao što je srpasta anemija.
Često više uzroka može da se pojavi zajedno. Na primer, hronična bolest može da smanji apetit, što onda dovodi i do nedostatka hranljivih materija. U nastavku se objašnjavaju najčešći tipovi anemije i zašto se javljaju.
Anemija zbog nedostatka gvožđa (sideropenična anemija)
Anemija zbog nedostatka gvožđa nastaje kada telo nema dovoljno gvožđa da bi stvorilo hemoglobin, što smanjuje prenos kiseonika i izaziva umor i kratak dah. Najčešći uzroci su gubitak krvi (nagli ili postepeni), loša ishrana siromašna gvožđem, problemi sa apsorpcijom u crevima i povećane potrebe u trudnoći, pubertetu ili kod sportista.
Anemija zbog nedostatka vitamina B₁₂
Vitamin B₁₂ je važan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i za zdravlje nerava. Kada ga nema dovoljno, dolazi do anemije i nervnih problema poput trnjenja, slabe ravnoteže i lošeg pamćenja. Nedostatak B₁₂ najčešće nastaje zbog nedovoljnog unosa (npr. kod vegana, jer ga ima gotovo dominantno u namirnicama animalnog porekla) ili loše apsorpcije, što se dešava kod autoimunih bolesti, posle operacija ili kod bolesti creva. Simptomi se razvijaju postepeno jer se B₁₂ skladišti u jetri.
Odlični izvori uključuju jetru, školjke i određene vrste ribe. Mlečni proizvodi poput mleka i sira, kao i jaja, takođe doprinose unosu B12. Pored toga, neke namirnice biljnog porekla su obogaćene B12, uključujući žitarice i nutritivni kvasac.
Anemija zbog nedostatka vitamina B₉ (folne kiseline)
Vitamin B₉ (folat ili folna kiselina) je važan za pravljenje crvenih krvnih zrnaca i kopiranje DNK. Kada ga nema dovoljno, nastaje megaloblastna anemija, slična kao kod manjka B₁₂.
Nedostatak folata se javlja zbog loše ishrane (malo voća i povrća), bolesti creva (npr. celijakija), alkohola ili nekih lekova. Potreba je veća u trudnoći, dojenju i kod osoba na dijalizi. Simptomi su umor, bledilo i slabost. Folat ne oštećuje nerve, ali se često nadoknađuje zajedno s B₁₂.
Najbolji izvori u hrani:brokoli, prokelj, lisnato zeleno povrće ( kao što su kupus, kelj, mlado lisnato povrće i spanać), grašak, leblebije i pasulj, džigerica (izbegavajte džigericu ako ste trudni)
Uloga vitamina C (u apsorpciji gvožđa)
Vitamin C ne izaziva direktno anemiju, ali je važan jer pomaže telu da upije gvožđe iz biljne hrane. Ako ga nema dovoljno u ishrani, gvožđe se slabije iskorišćava, što može doprineti anemiji. U težim slučajevima manjka vitamina C (skorbut), može doći i do krvarenja i anemije.
Najbolji izvori su: citrusi, kao što su pomorandže i sok od pomorandže. paprike. jagode. crne ribizle. brokoli. prokelj, krompir sa korom.
Anemija izazvana hroničnim bolestima
Dugotrajne bolesti mogu izazvati anemiju poznatu kao anemija usled upale ili anemija hroničnih stanja. Ova vrsta anemije je najčešće blaga do umerena, ali traje dugo. Hronične bolesti utiču na stvaranje crvenih krvnih zrnaca tako što otežavaju iskorišćenje gvožđa u telu, usporavaju rad koštane srži gde se krvna zrnca stvaraju, i smanjuju proizvodnju hormona važnih za stvaranje krvi, kao što je eritropoetin kod bolesti bubrega.
Primeri bolesti koje mogu izazvati ovu vrstu anemije:
Anemija kod hroničnih bolesti nastaje kada telo ne stvara dovoljno crvenih krvnih zrnaca, ne koristi gvožđe kako treba ili crvena krvna zrnca žive kraće nego što bi trebalo.
Bolest bubrega je čest uzrok jer oštećeni bubrezi ne proizvode dovoljno hormona EPO, koji je važan za stvaranje krvi. Tada dolazi do smanjenog broja krvnih zrnaca.
Autoimune bolesti kao što su reumatoidni artritis, lupus ili Kronova bolest izazivaju upalu u telu. Ta upala otežava korišćenje gvožđa i skraćuje životni vek krvnih zrnaca, što vodi do anemije hronične upale. Slično deluju i hronične infekcije poput HIV-a i tuberkuloze.
Rak može izazvati anemiju na više načina – neki oblici, kao leukemija, direktno oštećuju koštanu srž, dok drugi, poput raka debelog creva, uzrokuju skrivena krvarenja i gubitak gvožđa. Upale kod uznapredovalih karcinoma takođe remete stvaranje krvi.
Druge hronične bolesti kao što su bolesti jetre, usporen rad štitne žlezde (hipotireoza) i srčana slabost takođe mogu izazvati anemiju. Kada osoba ima i srčanu i bubrežnu slabost, to se zove kardiorenalni anemijski sindrom.
Genetske (nasledne) anemije
Neke anemije nisu stečene tokom života – neki ljudi se rode sa naslednim bolestima koje izazivaju anemiju. Kod ovih anemija, postoji genetska greška koja menja oblik, strukturu ili funkcionisanje crvenih krvnih zrnaca, što dovodi do hronične (dugotrajne) anemije. Obično se javljaju još u detinjstvu.
Najčešći primeri naslednih anemija:
1. Hereditarna sferocitoza
Kod ove bolesti, crvena krvna zrnca imaju oštećenu membranu, pa umesto ravnog, diskoidnog oblika, dobijaju oblik kugle (sfera). Takva zrnca su krhka i lako pucaju, posebno u slezini, što izaziva hemolitičku anemiju (anemiju zbog razgradnje crvenih zrnaca).
Česti znaci ove vrste anemije su žutilo kože i očiju (žutica), koje nastaje zbog razgradnje crvenih krvnih zrnaca i oslobađanja bilirubina, kao i uvećana slezina, koja pokušava da ukloni oštećene ćelije.
Stanje je doživotno, ali može biti blagog ili težeg oblika.
2. Talasemija
Talasemije su nasledne anemije koje nastaju zbog problema u stvaranju hemoglobina. Postoje alfa i beta talasemije, a krvna zrnca su mala i bleda. Blagi oblici obično ne daju simptome, dok teži oblici izazivaju ozbiljnu anemiju od ranog detinjstva i zahtevaju redovne transfuzije i lečenje viška gvožđa.
3. Anemija srpastih ćelija (sickle cell anemia)
Srpasta anemija je nasledna bolest kod koje crvena krvna zrnca menjaju oblik u srp i zaglavljuju se u krvnim sudovima. To izaziva bolne krize, razaranje ćelija, anemiju, infekcije i oštećenje organa. Najčešće se javlja kod osoba afričkog, mediteranskog i bliskoistočnog porekla. Lečenje uključuje ublažavanje bolova, hidriranje, transfuzije i lek hidroksiureu.
4. Druge nasledne anemije
Pored češćih oblika, postoje i ređi nasledni poremećaji koji mogu izazvati anemiju. Na primer, G6PD nedostatak je češći kod ljudi afričkog, mediteranskog i azijskog porekla i može izazvati nagli raspad crvenih krvnih zrnaca nakon konzumiranja određene hrane (kao što je bob favab) ili lekova. Fanconijeva anemija i Diamond-Blackfan anemija su retke bolesti koje otežavaju ili onemogućavaju koštanoj srži da stvara krvne ćelije, često se javljaju već u detinjstvu i zahtevaju specijalizovano lečenje.
Prepoznavanje simptoma anemije
Opšti simptomi anemije
- Umor i slabost
- Kratak dah
- Vrtoglavica i nesvestica
- Bleda koža
- Lupanje srca
- Glavobolje
- Slabija koncentracija
- Hladne ruke i noge
Specifični simptomi u zavisnosti od vrste anemije
Anemija zbog nedostatka gvožđa može izazvati pojavu zvanu pika – to je neobična želja da se jedu stvari koje nisu hrana. Na primer, osoba može želeti da žvaće led (poznato kao pagofagija), a ponekad i zemlju, glinu ili skrob. Mogu se javiti i bol ili glatka površina jezika, ranice u uglovima usana, lomljivi nokti ili nokti u obliku kašike (tanki i udubljeni). Kod nekih se primećuje i opadanje kose ili nemiran sindrom nogu.
Anemija zbog nedostatka vitamina B12 može izazvati neurološke simptome kao što su trnjenje, bockanje ili utrnulost u rukama i nogama, problemi sa ravnotežom i hodanjem. Takođe se može javiti glatka i natečena površina jezika, kao i promene u pamćenju, konfuznost ili depresija u težim slučajevima. Ovi simptomi nastaju jer je vitamin B12 važan za zdravlje nerava. (Važno je napomenuti da manjak folne kiseline ne izaziva ove neurološke simptome – oni su specifični za nedostatak B12.)
Hemolitičke anemije nastaju kada telo prebrzo razgrađuje crvena krvna zrnca. To može izazvati žuticu – žutilo kože i očiju, jer se oslobađa bilirubin, žuti pigment koji nastaje razgradnjom krvi. Slezina se često uveća jer mora da radi više da bi uklonila oštećene krvne ćelije. Urin može postati taman (boje čaja, crvenkast ili braonkast) zbog izlučivanja hemoglobina i bilirubina. Mogu se formirati i kamenci u žučnoj kesi zbog viška bilirubina. Ovi simptomi se javljaju kod bolesti kao što su nasledna sferocitoza ili autoimuna hemolitička anemija.
Anemija srpastih ćelija izaziva povremene bolne krize – napade jakih bolova u kostima, zglobovima, stomaku ili grudima, kada deformisana crvena krvna zrnca blokiraju protok krvi. Ove krize mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana i često zahtevaju medicinsku pomoć. Kod beba, prvi znak može biti otok ruku i stopala (zove se daktilitis). Zbog oštećenja slezine, osobe sa ovom bolešću imaju povećan rizik od infekcija. Mogu imati i stalnu žuticu i žučne kamence. Dugoročno, bolest može usporiti rast kod dece i izazvati komplikacije kao što su moždani udar ili oštećenje organa ako se ne leči pravilno.
Aplastična anemija je retko stanje u kojem koštana srž ne stvara dovoljno nijedne vrste krvnih ćelija. Osim simptoma anemije, osobe sa ovom bolešću mogu imati sklonost ka modricama i krvarenju (zbog manjka trombocita), kao i česte infekcije (zbog manjka belih krvnih zrnaca). Kada uz anemiju postoje i problemi sa krvarenjem ili infekcijama, lekar mora razmotriti da li postoji problem sa koštanom srži.
Svaka anemija ima svoje specifične znake, ali nijedan simptom ne može sam potvrditi dijagnozu. Na primer, žvakanje leda može ukazivati na manjak gvožđa, ali ne mora. Zato su potrebni medicinski testovi da bi se sa sigurnošću utvrdio uzrok anemije.
Simptomi anemije kod dece
Anemija može uticati na decu svih uzrasta, uključujući bebe i malu decu, a simptomi se mogu razlikovati od onih kod odraslih. Pošto mala deca ne umeju da objasne kako se osećaju, roditelji treba da obrate pažnju na znake poput bledila, razdražljivosti i manjka energije. Dete može izgledati pospano, nezainteresovano za igru, brzo se umarati ili slabo jesti.
Teža anemija može izazvati ubrzan rad srca ili brzo disanje, naročito pri fizičkom naporu.
Dugotrajna anemija može usporiti razvoj i uticati na ponašanje – deca mogu imati probleme sa učenjem, pažnjom i biti razdražljivija. U težim slučajevima može se javiti pika – želja za jedenjem neobičnih stvari kao što su zemlja ili farba. Takođe, imunitet može biti oslabljen, pa su češće infekcije.
Zato je važno da se anemija kod dece otkrije na vreme. Pedijatri je obično proveravaju između 9. i 12. meseca, a ako dete deluje bledo, umorno ili ima druge simptome, krvna slika može brzo pokazati da li postoji problem.
Simptomi anemije u trudnoći
Preterani umor – blagi umor je uobičajen u trudnoći, ali kada je umor izražen i traje duže nego što bi trebalo, to može biti znak anemije. Trudnice sa anemijom mogu osećati ekstremnu iscrpljenost čak i pri jednostavnim aktivnostima i imati potrebu da stalno spavaju.
Kratak dah i vrtoglavica – ako se lako zadišete pri blagoj aktivnosti, ili često osećate vrtoglavicu i nesvesticu, anemija može biti uzrok. Na primer, penjanje uz stepenice može kod trudnice sa anemijom izazvati naglu slabost ili osećaj da će se onesvestiti.
Pika (želja za nejestivim stvarima) – neuobičajene želje tokom trudnoće, poput žvakanja leda, mirisanja zemlje ili jedenja skroba i papira, često se povezuju sa anemijom izazvanom nedostatkom gvožđa. Ovo nije bezazleno – pika može biti znak ozbiljnog nedostatka gvožđa i treba je prijaviti lekaru. Takođe može ometati normalnu ishranu i dovesti do unošenja štetnih supstanci.
Bledilo i lupanje srca – anemična trudnica može izgledati bledunjavo i imati ubrzan ili nepravilan rad srca, posebno pri naporu, jer srce mora da radi jače kako bi dopremilo kiseonik kroz organizam.
Anemiju u trudnoći treba lečiti jer može štetiti i majci i bebi. Povećava rizik od prevremenog porođaja, male težine bebe i komplikacija kod majke. Zato se trudnicama rutinski rade analize i često se preporučuju dodaci sa gvožđem i folnom kiselinom. Ako osećate umor ili kratak dah, obavezno se javite lekaru. Pravovremeno lečenje poboljšava ishod i za majku i za dete.
Simptomi anemije kod starijih osoba
Anemija kod starijih može smanjiti snagu i sposobnost za svakodnevne aktivnosti, izazvati umor i zavisnost od pomoći drugih. Može dovesti do problema sa pamćenjem, zbunjenosti i vrtoglavice, što se ponekad pogrešno smatra demencijom. Česte su promene raspoloženja, razdražljivost i čak delirijum tokom bolesti. Anemija može pogoršati postojeće bolesti srca i pluća, i povećati rizik od padova i preloma zbog slabosti i nestabilnosti. Zato je važno da se na vreme prepozna i leči.
Kako se dijagnostikuje anemija
Krvna slika (CBC): pokazuje da li je hemoglobin nizak, kakve su veličina i oblik crvenih zrnaca (MCV).
Analize gvožđa i vitamina: meri se feritin, serum gvožđe, TIBC, zasićenost transferina, kao i vitamin B12 i folna kiselina.
Retikulociti: pokazuju da li koštana srž pravi nova crvena zrnca.
Periferni razmaz: pod mikroskopom se procenjuje izgled krvnih ćelija (oblik, abnormalnosti, prisustvo parazita).
Dodatni testovi: u zavisnosti od uzroka – npr. endoskopija (krvarenje), testovi na celijakiju, funkcija bubrega, hormoni štitne žlezde, genetski testovi.
Pregled koštane srži: u složenim slučajevima kada se sumnja na teža oboljenja kao što su leukemija ili aplastična anemija.
Kako se leči anemija
Lečenje anemije zavisi od njenog uzroka i težine. Ne postoji univerzalna terapija jer anemija može nastati iz različitih razloga. Uopšteno, lečenje može uključivati promene u ishrani, suplemente, lekove, transfuzije krvi ili lečenje osnovne bolesti – često i kombinaciju više ovih pristupa.
Promene u ishrani i dodaci gvožđa
Dodaci gvožđa: uzimaju se svakodnevno, obično u tabletama, više meseci. Mogu izazvati blaže nuspojave. Kod težih slučajeva daje se gvožđe intravenski.
Ishrana: treba unositi više hrane bogate gvožđem (meso, povrće, pasulj, žitarice), uz vitamin C za bolju apsorpciju.
Lečenje uzroka krvarenja: ako postoji skriveno ili hronično krvarenje, mora se rešiti da bi se anemija trajno izlečila.
Važno: simptomi se često poprave brzo, ali terapija se mora nastaviti dok se zalihe gvožđa potpuno ne obnove.
Prirodni preparat za anemiju
Seme koprive i med je jedan od najpoznatijih prirodni saveznika u borbi protiv malokrvnosti. Njegova efikasnost leži u sastavu nutrijenata i njihovom delovanju na organizam.
Bogato je gvožđem, koje je ključno za proizvodnju hemoglobina i povećanje broja crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući prisustvu vitamina C, B6, B12, folne kiseline i aminokiselina, gvožđe se bolje apsorbuje i doprinosi stvaranju novih ćelija, čime se prevenira različite vrste anemije.
Ova mešavina se uzima dva puta dnevno po jedna kašičica. Više o iskustvima korisnika i dodatnim benefitima možete pogledati na linku ovde.
Dodaci vitamina (B₁₂ i folna kiselina)
Ako je uzrok nedostatka B₁₂ loša ishrana, pomažu visoke oralne doze vitamina ili preparati pod jezik. Ako telo ne upija B₁₂ kako treba (npr. kod perniciozne anemije), daju se injekcije – prvo češće, zatim mesečno doživotno. Injekcije su pouzdanije ako postoji problem sa apsorpcijom. Terapija obnavlja stvaranje normalnih krvnih zrnaca i može poboljšati neurološke tegobe.
Dodaci folne kiseline – Anemija zbog nedostatka folne kiseline leči se tabletama folne kiseline, obično jednom dnevno nekoliko meseci. Trudnicama se folna kiselina često preporučuje preventivno. Ako je uzrok trajni (npr. dijaliza ili neki lek), koristi se dugotrajna niska doza. Preporučuje se i ishrana bogata folatom (npr. citrusi, zeleno povrće, pasulj).
Ako postoji i nedostatak B₁₂, lečenje samo folatom može sakriti problem i pogoršati oštećenje nerava, pa se uvek proveravaju i oba vitamina.
Lečenje osnovne bolesti koja izaziva anemiju
Anemija se često ne leči trajno dok se ne reši glavni uzrok.
Kod hroničnih bolesti (npr. bubrezi, artritis), lečenjem osnovne bolesti poboljšava se i anemija. Ako je uzrok krvarenje ili paraziti, treba ih zaustaviti i nadoknaditi gubitke. Kod lekova koji izazivaju anemiju, menja se terapija. Teške forme (npr. aplazija, autoimune anemije) zahtevaju posebne tretmane – imunosupresive ili transplantaciju.
Ključno je lečiti uzrok da bi se anemija rešila.
Terapija lekovima
Za lečenje anemije, pored suplemenata, koriste se i posebni lekovi u zavisnosti od uzroka:
- ESAs (epoetin alfa, darbepoetin) – podstiču stvaranje crvenih zrnaca, koriste se kod anemije zbog bolesti bubrega ili hemoterapije. Daju se kao injekcije i zahtevaju nadzor.
- Imunosupresivi i kortikosteroidi – koriste se kada imuni sistem napada crvena zrnca (kao kod autoimune ili aplastične anemije). Primeri su prednizon, ATG, ciklosporin.
- Hidroksiurea i drugi lekovi – za srpastu anemiju. Smanjuju bolne krize i pomažu krvnim ćelijama da funkcionišu bolje.
- Antibiotici i antiparazitski lekovi – koriste se ako je anemija posledica infekcija (npr. malarija, crevni paraziti, bakterije).
- Hormonska terapija – kod žena sa obilnim menstruacijama koristi se za smanjenje gubitka krvi i sprečavanje anemije.
Ovi lekovi se uglavnom koriste kod umerenih do teških oblika anemije ili kod tačno definisanih uzroka. Blagi oblici anemije često se uspešno leče samo ishranom i suplementima, bez potrebe za ovim vrstama terapije.
Transfuzija krvi (u težim slučajevima)
Transfuzija krvi se koristi kod teške ili naglo nastale anemije kada je potrebno brzo povećati hemoglobin.
Koristi se:
- kod naglog krvarenja (npr. povrede, operacije),
- pri veoma niskom hemoglobinu sa teškim simptomima,
- kod hroničnih bolesti (npr. talasemija) koje zahtevaju redovne transfuzije.
Transfuzija brzo ublažava simptome, ali ne leči uzrok – koristi se privremeno, uz dodatnu terapiju (npr. gvožđe, transplantacija). Moderne transfuzije su bezbedne, ali se daju uz pažljiv nadzor.
Kako izgleda život sa anemijom
Anemija može da se uspešno leči, a većina ljudi se potpuno oporavi. Važno je da redovno uzimaš terapiju, jedeš zdravo i piješ dovoljno tečnosti. Odmaraj kad si umoran, izbegavaj infekcije tj ojačaj imunitet i obrati pažnju na simptome. Planiraj dan tako da štediš energiju i razgovaraj sa lekarom ako se stanje pogorša. Brini i o svom raspoloženju – podrška porodice i drugih ljudi može puno pomoći. Uz dobar plan i lečenje, i hronična anemija se može držati pod kontrolom.
Napomena:
Informacije sadržane u ovom članku namenjene su isključivo u edukativne i informativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa bilo kojim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili pre nego što započnete bilo kakav nov tretman ili promenu u ishrani. Nikada nemojte zanemariti profesionalni medicinski savet ili odlagati njegovo traženje zbog nečega što ste pročitali u ovom članku. Oslanjanje na bilo koju informaciju pruženu u ovom članku je isključivo na vaš vlastiti rizik.